Dr Nina Planojević
docent Pravnog fakulteta u Kragujevcu
Miroslav Lazić, Praktikum za Stvarno pravo,"Tibet", Niš, 2003, 396 str.
Značajnu pomoć u realizovanju vežbi studentima, ali i onima koji rukovode vežbama, može da pruži dobar praktikum. Upravo takvim smatramo Praktikum za Stvarno pravo, koji predstavlja jedan od uspešnijih radova dr Miroslava Lazića[1]. Mada se njegova sadržina uglavnom poklapa sa sadržinom ranijih, malobrojnih praktikuma iz ove oblasti, ipak je rad dr Miroslava Lazića po mnogo čemu poseban.
Ovaj praktikum, pored predgovora uobičajene sadržine i radnog (glavnog) dela čine i dodatni delovi, na koje u drugim radovima ove vrste iz oblasti Stvarnog prava nismo nailazili. Autor ih naziva prilozima, a kroz njih ga sagledavamo kao čoveka koji je razmišljao o tome kako zainteresovati studenta za praktičan rad; ali i o načinima za uspostavljanje odnosa poverenja, tolerancije i opuštenosti u grupi, kao preduslovima za aktivno učešće studenata u radu na vežbama (problem, sa kojim se suočava svako ko izvodi vežbe). Autor želi (a rekli bismo i uspeva) da ubedi studenta bogatom i raznovrsnom ponudom praktikuma, obraćajući mu se neposredno i lako, da je redovno učenje i aktivno učešće u grupnim vežbama najkraći put do ocene,ali i do pravog znanja.
Praktikum dr Miroslava Lazića je priličnog obima (364 str.), a sadržinski se u njemu izdvajaju dve celine.
1. U prvom delu (270 str.) autor je obradio materiju Stvarnog prava, prateći nastavni plan ovog predmeta. Ovaj deo praktikuma je podelio u 13 celina: - uvod u Stvarno pravo; - državina; - svojina; - sticanje svojine; - prestanak svojine; - zaštita svojine; - stvarne službenosti; - lične službenosti; - susedska prava; - realni tereti; - realna sredstva obezbeđenja; - pravo preče kupovine; i - javni registri. Sadržina ovog dela praktikuma je potpuna, pa i nešto bogatija od sadržine drugih radova ove vrste. Možda bi autor dobio još precizniju sistematiku praktikuma da je IV,V i VI tematsku jedinicu (sticanje,prestanak i zaštita svojine) podveo pod III jedinicu pod nazivom »Svojina«, koju bi zatim raščlanio na 4 dela, pod navedenim naslovima.
Tematske jedinice koje čine sadržinu praktikuma autor je obradio primenom, za ovu vrstu literature standardnog metoda i načina, uz izvesne specifičnosti.
Jedna od specifičnosti je što obradu svake jedinice on započinje kontrolnim pitanjima ,čiji je cilj podsećanje studenta na teorijsku podlogu teme na kojoj će se raditi; kao i mogućnost provere stepena naučenosti materije. Ova pitanja su za svaku temu ponaosob formulisana u impozantnom broju. Na većinu njih prosečan student može da odgovori nakon pažljivog čitanja odgovarajuće partije u udžbeniku. Ovakav pristup obradi jedne tematske celine jedinstven je u poređenju sa drugim sličnim radovima, koji po pravilu bez uvodnih pitanja počinju sa izlaganjem slučajeva za rešavanje.
Kod dr Miroslava Lazića slučajevi čine naredni, a ne početni korak u obradi određene teme. Školski, za potrebe studenata specijalno konstruisani slučajevi, predstavljaju po našem mišljenju najkorisniju varijantu praktičnog rada studenata na vežbama. Njihova prednost nad slučajevima iz sudske prakse je za početnika očigledna: oni su tako smišljeni, da se usredsređuju samo na materiju koju student upravo savlađuje, bez dodatnog, zbunjujućeg, a u životu neizbežnog preplitanja poznatih i nepoznatih instituta .
Тreći element koji autor koristi pri obradi pojedinih tema su zadaci. Oni od studenata zahtevaju i dodatni angažman:da u prazan prostor ostavljen iza pitanja, koja svojom formulacijom najviše podsećaju na kratku verziju pitanja sa kolokvijuma, upišu odgovor. Zadaci su takođe osobenost ovog praktikuma.
Poslednji autorov korak u obradi svake tematske jedinice je izlaganje slučajeva, ovoga puta izabranih iz sudske prakse. Izbor sudske prakse dr Miroslava Lazića je interesantan i obiman, a posebno je korisno što se radi o novijoj praksi.
Da bi praktikum učinio kompletnijim autor je možda mogao da napravi još jedan, peti korak u obradi odgovarajuće tematske jedinice, koji bi po redosledu bio prvi (pre kontrolnih pitanja); a to je - da za svaku temu izradi siže. Svrha bi mu bila da studenta u kratkim crtama podseti na gradivo ili da mu omogući učešće u radu na vežbama ,ukoliko nije imao dovoljno vremena da se za njih pripremi (što je u praksi česta situacija).
2. Drugi deo (126 str.), koji čini specifičnost ovog praktikuma, sadrži sedam priloga. To su: - Rad u grupi; - Registar propisa; - Zakonski tekstovi; - Pravne sentence; - Pravne zanimljivosti; - Radionice, evaluacija, anketa; i - Obrasci za praktičnu primenu.
Prilog "Rad u grupi" sadrži korisne preporuke za učenje i rad, upućene studentu. Tu su i saveti koji, po mišljenju autora, mogu rad rukovodioca vežbi učiniti uspešnijim.
Prilog "Pravne sentence" ima za cilj da proširi pravničku kulturu studenta,a izbor čine latinske izreke i pojedine odredbe Opšteg imovinskog zakonika za Crnu Goru iz 1888. g.
Cilj priloga "Pravne zanimljivosti" je uvežbavanje pravno - logičkog načina razmišljanja; ali i upoznavanje studenata sa paradoksalnim situacijama iz pravnog života.
Kao posebno koristan izdvojili bismo prilog "Radionice, evaluacija, anketa". On sadrži predlog za organizovanje "radionica" na časovima vežbi kao što su: vežbanje argumentovanja svojih stavova, učešća u raspravi i debati; rešavanje etičko - pravnih dilema; sprovođenje "detektora istine" među studentima itd. Ispunjavanje ankete o kvalitetu nastave i evaluaciju rada nastavnika ili saradnika na završnom času takođe smatramo odličnom idejom autora, kao i predlog njihove sadržine.
Prilog zakonskih tekstova i obrazaca pravnih akata koji se u praksi koriste za oblast Stvarnog prava takođe smatramo dobrom idejom autora. Ipak, mišljenja smo da bi za studenta preglednije bilo da su oni "ukomponovani" u odgovarajuću tematsku jedinicu prvog dela praktikuma, sa kojom stoje u vezi, nego što su dati u vidu priloga. Zahvaljujući ovoj komponenti, student može da vidi čemu služe njegova teorijska znanja.
Na kraju bismo sa najvećim zadovoljstvom preporučili ovu uspešnu i korisnu knjigu,"opremljenu" recenzijama dva poznata stručnjaka iz oblasti Građanskog prava[2], svima onima kojima je ona primarno namenjena, ali i široj stručnoj čitalačkoj publici.