Mijat Jocović

ZABRANJENE RADNJE U SLUČAJEVIMA INSAJDERSKE TRGOVINE

U ovom radu autor je analizirao zabranjene radnje u slučajevima insajderske trgovine. Polazna hipoteza rada je da je precizno definisanje svih elemenata insajderske trgovine preduslov za efikasno sankcionisanje zloupotreba povlašćenih informacija. Nakon objašnjenja značaja pravnog regulisanja i sankcionisanja insajderske trgovine, autor je opisao i objasnio zabranjene radnje u slučajevima zloupotreba povlašćenih informacija. Autor posebno naglašava činjenicu da se u uporednom pravu u protekloj deceniji često dešavalo da u sudskim postupcima dođe do odbijanja tužbenih zahtjeva i u slučajevima u kojima su postojale očigledne zloupotrebe insajderskih informacija. Razlog se često nalazio u činjenici da u pravnim izvorima nijesu precizno navedene sve zabranjene radnje insajderima, ili kada su navedene, nijesu precizno definisane. Cilj ovog rada je da ukaže na vrste zabranjenih radnji i na načine njihovog preciznog definisanja i sankcionisanja u uporednom pravu i praksi.

Osnovni zaključak do kojeg je autor došao tokom istraživanja i pisanja rada je da je u protekloj deceniji došlo do evolucije u razvoju ovog instituta. Klasične insajdere, direktore i ostala zaposlena lica u kompanijama, zamjenjuju profesionalni ulagači, čija je glavna djelatnost zarada na osnovu povlašćenih informacija. Za razliku od insajdera iz sedamdesetih godina prošlog vijeka, koji naivno koriste povlašćenu informaciju bez detaljnijeg plana o izbjegavanju primjene zakona ili adekvatne pravne odbrane, ove kategorije su znatno opreznije i obučenije za radnje insajderske trgovine, tako da njihovo ponašanje širom svijeta dobija karakter organizovanog kriminala. Zbog toga uporedna zakonodavstva značajnu pažnju posvećuju preciznom definisanju zabranjenih radnji u slučajevima insajderske trgovine.

Ključne riječi: insajderska trgovina, zabranjene radnje, insajderi, povlašćene informacije, sudska praksa.