Нинослав Воларевић
Имовинскоправна овлашћења носилаца ауторског и сродних права могу се остваривати на два начина: индивидуално и колективно. У случају индивидуалног остваривања, носиоци ауторског и сродних права имовинскоправна овлашћења остварују сами (непосредно) или преко заступника на основу одговарајућег пуномоћја. Код колективног остваривања, носиоци права закључују уговор са надлежном организацијом за колективно остваривање ауторског и сродних права, по ком уговору се организација обавезује да имовинскоправна овлашћења носилаца права, остварује и штити у својству комисионара. У овом раду аутор анализира наведени уговор, али без намере да укаже на све његове специфичности.
Обрађују се правна природа уговора, начин његовог закључења као и домашај правног дејства који уговор производи. Поред изношења правних ставова који постоје у правној теорији, наводе се и цитирају правни ставови из одлука судова Републике Србије. Посебна се анализира правни положај лица која нису закључила уговор са надлежном организацијом, а организацију нису обавестили да ће своја имовинскоправна овлашћења остваривати индивидуално. У правној теорији се ова лица називају аутсајдерима. У раду се аутор критички осврће на питање да ли је организација овлашћена да штити правно-економске интересе аутсајдера имајући у виду управо то да наведена лица уговор са организацијом нису закључила. Аутор износи мишљење да аутсајдере треба у свему равноправно „третирати“ са носиоцима права који су уговор са организацијом закључили, осим ако се аутсајдери изричито, у складу са законом, не одрекну услуга организације. У раду се указује на аргументе и за супротно правно гледиште.
Кључне речи: колективно остваривање ауторског и сродних права, организација за колективно остваривање ауторског и сродних права, аутор, носиоци сродних права, уговор између организација и носиоца права, аутсајдери