ЗАТВОР У МОСКОВСКОМ ЦАРСТВУ
(XVI и XVII век)
У раду се обрађује развитак установе затвора у руском праву у XVI и XVII веку, у периоду када се руска држава полазећи од сопственог наслеђа, а угледајући се, пре свега, на византијски државно-правни образац, органски трансформисала из мале и периферне Московске велике кнежевине у огромну евроазијску Империју.
Аутор се најпре осврће на изворе из доба удеоних кнежевина у којима се налазе први помени затвора у руском праву. Анализа правне природе затвора у овом периоду показује да се радило о специфичној установи која није имала пенални карактер. Централни део рада подељен је на две велике истраживачке целине. У првој се развитак затвора у руском праву посматра из угла одредби два најзначајнија правна споменика периода Московског царства: Судебника од 1550. године и Саборног Уложенија од 1649. године. У другој истраживачкој целини на основу података из објављених извора даје се приказ устројства и унутрашњег живота у руским затворима током XVI и XVII века. Аутор посебно издваја она обележја која уређење установе затвора у Московском царству чине својственим у односу на права других европских држава овог доба.
Кључне речи: Московско царство, затвор, затворска администрација, статус затвореника, Судебник 1550, Саборно Уложеније 1649.