Агенцификација показује своје специфичности у различитим регионалним уставним и управним системима. Нордијске државе карактерише концепт „државе благостања”, егалистичка социјална идеологија и политичко-административна култура са високим степеном поверења између политичке и административне егзекутиве. Међутим, између тих држава постоје разлике у погледу институционалног модела агенција. Постоји разлика између северо-источних држава (Финска и Шведска), са знатно дужом традицијом агенцијске управе, које имају дуалистички модел аутономних централних агенција и Владе, при чему агенције подносе извештаје Влади. С друге стране, у северо-западним државама (Данска и Норвешка) постоји супротан, више монистички модел, у коме постоје много ближе везе између централних агенција и надлежних министарстава, на основу принципа политичке одговорности министара, који одговарају и за пословање агенција. Тренутне промене у агенцификацији карактерише смањивање броја агенција и рационализација државне управе под утицајем глобалне светске кризе али и јачања централизованих државних органа и ограничавање аутономије независних тела.
Кључне речи: агенцификација, деагенцификација, реформа агенцијске управе, надзор министарстава.