Agencifikacija pokazuje svoje specifičnosti u različitim regionalnim ustavnim i upravnim sistemima. Nordijske države karakteriše koncept „države blagostanja”, egalistička socijalna ideologija i političko-administrativna kultura sa visokim stepenom poverenja između političke i administrativne egzekutive. Međutim, između tih država postoje razlike u pogledu institucionalnog modela agencija. Postoji razlika između severo-istočnih država (Finska i Švedska), sa znatno dužom tradicijom agencijske uprave, koje imaju dualistički model autonomnih centralnih agencija i Vlade, pri čemu agencije podnose izveštaje Vladi. S druge strane, u severo-zapadnim državama (Danska i Norveška) postoji suprotan, više monistički model, u kome postoje mnogo bliže veze između centralnih agencija i nadležnih ministarstava, na osnovu principa političke odgovornosti ministara, koji odgovaraju i za poslovanje agencija. Trenutne promene u agencifikaciji karakteriše smanjivanje broja agencija i racionalizacija državne uprave pod uticajem globalne svetske krize ali i jačanja centralizovanih državnih organa i ograničavanje autonomije nezavisnih tela.
Ključne reči: agencifikacija, deagencifikacija, reforma agencijske uprave, nadzor ministarstava.