Ајдин Хусеинспахић

НАСЉЕДНОПРАВНИ ОДНОСИ С МЕЂУНАРОДНИМ ОБИЉЕЖЈЕМ ДЕ ЛЕГЕ ЛАТА И ДЕ ЛЕГЕ ФЕРЕНДА У БИХ,  С ОСВРТОМ НА СТАЊЕ У СРБИЈИ

Док су у античком Риму само неки приватноправни односи подлијегали нормама иус гентиума, а које се не може поистовјетити са модерним нормама међународног приватног права, данас можемо констатовати како готово сви приватноправни односи могу имати префикс међународних. Научној опсервацији насљедноправних односа с међународним обиљежјем пришли смо фокусирајући се на неколико кључних питања. Прво питање које смо обрадили се односило на правну природу прејудицијелног (претходног) питања које, може произвести велике проблеме код примјене адекватне правне норме. Друго питање се односило на позитвноправно сагледавање поимања дјељивости насљедног статута, а што има пресудан значај приликом одређења мјеродавног права на расправљање заоставштине, било да је ријеч о законском или тестаменталном насљеђивању. Треће питање које смо обрадили у раду се односило на сучељавање аргумената про ет цонтра идеје примјене леx натионалис или домицила оставиоца. Ипак, посебно значајном се чинила актуелизација идеје италијанског правика Манцинија који сматра да треба тежити ка стварању универзалног правила о примјени домаћег или страног права. Идеја о примату lex nationalis у рјешавању личних, породичних и насљедноправних односа задржала је своју вриједност и данас. Манцини је сматрао како треба оставити простора аутономији воље странака на пољу међународног приватног права, али у оним односима који су ван сфере обавезне примјене леx натионалис, тј. које су ван домена личних, породичних и насљедноправних односа.

Кључне ријечи: међународно приватно право, насљедно право, насљедни статут, lex  nationalis, домицил.