Александра Павићевић

ПРАВНЕ ПОСЛЕДИЦЕ НАЛАЗА ИЗГУБЉЕНЕ СТВАРИ У СРПСКОМ ПРАВУ DE LEGE LATA И DE LEGE FERENDA

Предмет рада представљају правне последице налаза изгубљене ствари, као покретне ствари која је невољно и случајно изашла из поседа држаоца који више не зна где се ствар налази. С обзиром на поједина права и обавезе које настају фактом налаза за налазача и за државу, решења српског права су еволуирала кроз време, чак се и суштински мењала, због чега су и предмет анализе, компарације и оцене у овом раду. Аутор најпре анализира развој решења домаћег права почев од некадашњих предратних прописа Краљевине Југославије, преко позитивног права садржаног у Упутству владе ФНРЈ о поступању са нађеним стварима из 1949, закључно са предлогом будућег права Србије – оличеног Нацртом законика о својини и другим стварним правима Србије из 2007. Након компарације изложених решења аутор оцењује позитивно српско право и предлог будућег, указујући на бројне недостатке првог модела и знатне предности другог, и залаже се за увођење неколико недостајућих елемената који би допринели употпуњавању предложеног модела регулативе. Уз увођење законске дефиниције појма изгубљене ствари, права ретенције налазача и још доследније регулисање налаза заборављене ствари, предлог Нацрта сматрамо адекватним и знатним напретком у односу на важеће решење.

Кључне речи: изгубљена ствар, налаз изгубљене ствари, права и обавезе налазача, права и обавезе државе, повраћај ствари изгубиоцу, стицање својине налазом