Др Драгица Живојиновић*
Примљено: 21.12.2015.
Изворни научни чланак
ПОЗИТИВНА НАСЛЕДНИЧКА ИЗЈАВА У СИСТЕМУ СТИЦАЊА
НАСЛЕЂА IPSO IURE**
Будући да према систему стицања наслеђа ipso iure заоставштина прелази на оставиочеве наследнике у моменту његове смрти, снагом самог закона, предмет ауторовог интересовања у овом раду је тражење одговора на питање да ли је позитивна наследничка изјава овде уопште потребна, а ако јесте, у чему се огледа њен значај. Ову проблематику аутор углавном разматра из угла решења садржаних у домаћем и немачком праву, узимајући у обзир и ставове правне теорије. Улогу и вредност изјаве о прихватању наследства аутор открива расправљањем о следећим питањима: шта се подразумева под овом изјавом и какво је њено дејство, која лица су овлашћена на њено давање, на који начин се она може испољити и које су њене карактеристике. Аутор налази да упркос њеном супсидијарном и декларативном дејству, њен наследноправни значај није занемарљив – давањем позитивне наследничке изјаве, а с обзиром на њену неопозивост, отклања се правна неизвесност по питању да ли ће наследник задржати стечено наследничко својство. Аутор такође закључује, да је утврђеним начином давања изјаве о прихватању наследства – изричито и прећутно, па и самим ћутањем, као и њеним карактеристикама (неопозивост, потпуност, неусловљеност и неороченост), успостављен ефикасан и целовит систем следовања наследника у оставиочеве правне односе који не оставља простора недоумицама и којим се даје значајан допринос правној сигурности.
Кључне речи: позитивна наследничка изјава, систем стицања наслеђа ipso iure, одрицање од наслеђа, правни положај наследника, универзална сукцесија
* Ванредни професор Правног факултета Универзитета у Крагујевцу, dzivojinovic@jura.kg.ac.rs
** Рад је резултат истраживања на пројекту Правног факултета Универзитета у Крагујевцу: "Усклађивање правног система Србије са стандардима Европске уније", који се финансира из средстава Факултета.