ПРОРОГАЦИЈА НАДЛЕЖНОСТИ СУДА ЗА ПОТРОШАЧКЕ СПОРОВЕ СА СТРАНИМ ЕЛЕМЕНТОМ: РЕШЕЊА ПРАВА ЕУ И ПРАВА СРБИЈЕ

Предмет овог рада је пророгација међународне надлежности суда као сегмента процесне заштите потрошача. Будући да се потрошач сматра слабијом уговорном страном, извесно да је за њега посебно важно да заштиту својих права тражи пред судом који више одговара његовим интересима.

На темељу начела заштите потрошача као слабије уговорне стране, у законодавству ЕУ је прописан посебан (мини) решим надлежности за потрошачке спорове. Циљ је био да се потрошачима, као категорији са специфичним својствима, омогући олакшан приступ правди. У оквиру овог посебног процесног режима предвиђена је и могућност пророгирања надлежности. Међутим,у циљу заштите потрошача од наметања воље трговца као јаче уговорне стране, могућност пророгирања је ограничена на тачно одређене ситуације и реално, знатно је ужег обима од општег режима пророгације.

У актуелном српском законодавству, посебан режим пророгације надлежности који би важио за потрошачке спорове није предвиђен, из чега се закључује да за ову врсту спорова важи општи режим који се примењује на све друге уговоре. Само та чињеница указује на нижи ниво заштите потрошача у Србији. Међутим, у предлогу новог Закона о међународном приватном праву, није пропуштена прилика да се утврде посебна правила везана за надлежнот у потрошачким спорова, међу којима су и правила о пророгацији.

Кључне речи: потрошач, потрошачки спор, надлежност суда, споразум о надлежности

* Ванредни професор Правног факултета Универзитета у Крагујевцу, mpetrovic@jura.kg.ac.rs