Dr Mirjana Knežević*

UDK: 347.75:347.468

IZVRŠENjE NA AKCIJAMA I UDELIMA**

Predmet ovog rada je novo izvršno zakonodavstvo koje treba da doprinese jačanju pravnog položaja izvršnog poverioca u postupku izvršenja na akcijama i udelima, kao načinu njegovog namirenja. U radu je dat prikaz opštih karakteristika postupka izvršenja i obezbeđenja sa posebnim osvrtom na postupak izvršenja na akcijama i udelima i pravna dejstva realizacije ovog postupka.

Posebnim odredbama Zakona o izvršenju i obezbeđenju regulisan je postupak izvršenja na akcijama kao finansijskim instrumentima i udelima, uz shodnu primenu odredbi koje važe i za izvršenje na drugim sredstvima obezbeđenja (odredbe o prenosu novčanog potraživanja, prodaji pokretne stvari i prodaji nepokretnosti), uz izvesne specifičnosti.

Sprovođenje postupka izvršenja i obezbeđenja na akcijama kao finansijskim instrumentima i udelima dovodi do okončanja spora između izvršnog poverioca i izvršnog dužnika, a u slučaju namirenja poverioca i do promene vlasnika kapitala. Kapital menja titulara svojine, odnosno iz svojine izvršnog dužnika prelazi u svojinu kupca koji, pored vlasničkih stiče i upravljačka prava. Efekti ovog postupka ogledaju se u većoj pravnoj sigurnosti privrednih subjekata, ukrupnjavanju kapitala i bržem privrednom rastu.

Ključne reči: postupak izvršenja i obezbeđenja, akcije, udeli

I UVOD

Problem likvidnosti i nemogućnosti naplate potraživanja jedan je od najvećih problema domaćih privrednih subjekata. Zakonsko uređenje pitanja naplate potraživanja od izuzetne je važnosti za uredno ostvarivanje prava i obaveza unutar jednog pravnog sistema. Ukoliko ne bi postojala zakonom uređena materija izvršenja sa propisanim sistemom prinudne naplate potraživanja, postavilo bi se pitanje efekata i dejstva pravne sigurnosti uopšte.

Predmetna oblast je regulisana Zakonom o izvršenju i obezbeđenju[1] čijim je donošenjem prestao da važi zakon iz 2011. godine.[2] Najvažniji ciljevi donošenja novog zakona bili su povećanje efikasnosti postupka i zaštita pravne sigurnosti, pre svega izvršnih poverilaca kroz izvesniju mogućnost naplate potraživanja, uvođenjem novog instituta „javni izvršitelj“. Zakonodavac je za razliku od prethodno važećeg zakona naglasio javnu funkciju instituta izvršitelja.[3] 

Pravno okruženje poslovanja privrednih društava stvara situacije u kojima se privredno društvo često pojavljuje kao izvršni dužnik. U slučaju da privredno društvo raspolaže novčanim sredstvima na poslovnom računu, štednim ulozima u banci, poseduje pokretne stvari, nepokretnosti, akcije i udele u drugim privrednim društvima, izvršenje se sprovodi bez teškoća.[4]

Zbog liberalizacije uslova za osnivanje privrednih društava prema Zakonu o privrednim društvima[5] često se u praksi dešava da postoje tzv. „fantomska“ privredna društva koja nemaju nikakvu imovinu i na kojima nije moguće sprovesti izvršenje.[6] Kad račun privrednog društva nije u blokadi najefikasniji način naplate novčanog potraživanja je sprovođenje izvršenja na sredstvima sa tekućeg računa, prenosom novčanih sredstava koja se vode na računu kod banke (sredstava iz štednih uloga ili sa tekućeg računa).

Naplata novčanih potraživanja na pokretnim stvarima najčešće se primenjuje kad izvršni poverilac smatra da izvršni dužnik nema dovoljno sredstava na računu iz koji se može izvršiti celokupno namirenje, tako da pored prenosa novčanih sredstava koja se vode na računu kod banke, supsidijarno predloži i prodaju pokretnih stvari izvršnog dužnika da bi se na taj način izvršni dužnik namirio u celosti. U situaciji kad izvršni dužnik ne posluje likvidno i kad se može očekivati otežana naplata novčanog potraživanja, izvršni poverilac najčešće predlaže izvršenje na celokupnoj imovini izvršnog dužnika što podrazumeva ne samo novčana sredstva i pokretne stvari i nepokretnosti, već i udele, hartije od vrednosti, akcije i druge finansijske instrumente izvršnog dužnika u drugim privrednim subjektima.

Proces privatizacije koji još uvek traje u Republici Srbiji uticao je da veliki broj društvenih preduzeća za titulare svojine dobije fizička lica ili privredna društva sa privatnim kapitalom, odnosno akcijama i udelima u privatnoj svojini.[7] Kao sredstvo izvršenja sve češće se pojavljuje izvršenje prodajom akcija kao finansijskih instrumenata izvršnog dužnika, prodajom udela izvršnog dužnika u privrednim subjektima. Iz navedenih razloga zakonodavac je propisao posebna pravila koja regulišu ovu vrstu izvršenja.

Pitanje izvršenja na akcijama i udelima po mišljenju autora, predstavlja jedno od složenijih načina namirenja poverioca u izvršnom postupku, posmatrano sa aspekta zakonodavne regulative i mogućnosti njene potpune implementacije u praksi. Iz tog razloga, centralno mesto u radu nakon ukazivanja na opšte karakteristike postupka izvršenja i obezbeđenja, zauzima prikaz specifičnosti postupka izvršenja na akcijama i udelima i njegovom realizacijom nastalih pravnih dejstava.

II OPŠTA RAZMATRANjA O POSTUPKU IZVRŠENjA I OBEZBEĐENjA

Postupak izvršenja i obezbeđenja je posebna vrsta sudskog postupka u kome sudovi i javni izvršitelji namiruju potraživanja izvršnih poverilaca prinudnim putem.[8] Ovaj postupak se bazira na načelima koja su inače zastupljena u parničnom postupku.[9] Da bi postupak izvršenja i obezbeđenja uopšte bio pokrenut, lice koje pokreće postupak mora dokazati svoj pravni interes postojanjem izvršne ili verodostojne isprave, iz kog razloga je načelo pravnog interesa jedno od osnovnih načela izvršnog postupka.

U skladu sa načelom pismenosti, postupak izvršenja i obezbeđenja pokreće se podnošenjem predloga za izvršenje i obezbeđenje, od strane izvršnog poverioca na osnovu izvršne ili verodostojne isprave koje se kao prilog dostavljaju uz predlog. Predlog za izvršenje pored označenja izvršnog poverioca i izvršnog dužnika, visine potraživanja, izvršne ili verodostojne isprave i sredstva izvršenja i obezbeđenja, mora da sadrži sve ostale zakonom propisane elemente. Izvršna isprava mora da bude snabdevena klauzulom izvršnosti. U postupku izvršenja i obezbeđenja shodno načelu formalnog legaliteta ne može se preispitivati ili menjati izvršna isprava, odnosno sudska odluka doneta u parničnom ili drugom postupku.

Predlog za izvršenja, odnosno obezbeđenja kao i rešenje o izvršenju i obezbeđenju dostavljaju se izvršnom dužniku. Podnošenje predloga u isključivoj je nadležnosti izvršnog poverioca i predstavlja njegovo dispozitivno pravo koje se ogleda u tome da sam izvršni poverilac odlučuje da li će protiv izvršnog dužnika podneti predlog za izvršenje ili uopšte neće podneti predlog za izvršenje.

Izvršni postupak se može pokrenuti i po službenoj dužnosti samo u zakonom predviđenim slučajevima kada je isključeno  načelo dispozicije i stupa na snagu načelo oficijelnosti. Postupak izvršenja i obezbeđenja po službenoj dužnosti pokreće organ koji je doneo izvršnu ispravu (npr. zbog neplaćanja novčane kazne ili sudskih kazni, zbog neodazivanja svedoka na sudski poziv, idr.).

Prema ranijoj zakonskoj regulativi u izvršni postupak su bili uključeni sudski izvršitelji i privatni izvršitelji. Sud je određivao izvršenje osim u slučajevima propisanim zakonom (naplate potraživanja za izvršene komunalne i srodne usluge i izvršenja radi predaje i oduzimanja deteta i vraćanja radnika na rad). Izvršni poverilac je određivao način sprovođenja izvršenja i u predlogu za izvršenje izjašnjavao se ko će sprovesti izvršenje: sud ili izvršitelj. Ovakva zakonska odredba i na ovakav način definisano pravo izvršnog poverioca imalo je cilj stvaranje pravne prakse koja bi omogućila prepoznavanje boljeg rešenja.[10] Sudska naplata potraživanja se pokazala kao neefikasna, neizvesna i neekonomična što je imalo za posledicu favorizovanje dužnika u odnosu na poverioca.[11] Jedan od razloga promene izvršnog zakonodavstva je upravo taj što se daje prednost u zaštiti izvršnog dužnika, što je u suprotnosti sa tržišnim principa ekonomije jedne zemlje.

Nov Zakon o izvršenju i obezbeđenju pitanje nadležnosti je uredio tako da javnog izvršitelja određuje kao nosioca isključive nadležnosti za sprovođenje izvršenja kod najvećeg broja sredstava izvršenja.[12] Sa druge strane, sud je isključivo nadležan za sprovođenje izvršenja kod pojedinih sredstava izvršenja.[13] O predlogu za izvršenje odlučuje isključivo sud, osim izvršenja radi naplate potraživanja za izvršene komunalne i srodne usluge. Sud odlučuje o predlogu za izvršenje na osnovu izvršne ili verodostojne isprave i predlogu za obezbeđenje, dok javni izvršitelj odlučuje o predlogu za izvršenje na osnovu verodostojne isprave radi namirenja novčanog potraživanja nastalog iz komunalnih usluga i srodnih delatnosti. [14] Nov zakon u odnosu na prethodno važeći, nije ništa novo doneo po pitanju određivanja izvršenja i raspodeli nadležnosti između suda i javnog izvršitelja. Ali, jasno je da proširivanje nadležnosti, povećanje odgovornosti i pooštravanje uslova imenovanja javnih izvršitelja za sprovođenje izvršenja, može da se tumači kao pristrasan stav zakonodavca da je takav sistem bolji.

Kada sud donese rešenje o izvršenju ili obezbeđenju, sprovodi se izvršenje. U rešenju o izvršenju određuje se da izvršenje sprovodi javni izvršitelj koga je izvršni poverilac naznačio u predlogu za izvršenje. U rešenju se obavezuje izvršni dužnik da namiri potraživanje izvršnog poverioca u roku od osam dana od dana dostavljanja rešenja sa odmerenim troškovima postupka i određuju sredstvo i predmet izvršenja radi namirenja potraživanja izvršnog poverioca i troškova postupka.[15] Izvršni postupak je hitan i nije dozvoljen zastoj u postupku u skladu sa načelom hitnosti. Takođe su predviđeni kratki rokovi za postupanje stranaka i suda,[16] odnosno javnog izvršitelja u skladu sa načelom zaštite prava na suđenje u razumnom roku[17] na koje sud pazi po službenoj dužnosti.

U postupku izvršenja i obezbeđenja sud i javni izvršitelj odlučuju donošenjem rešenja i zaključaka. Rešenjem se odlučuje o predlogu za izvršenje ili obezbeđenje, o prigovoru, o žalbi i o drugim slučajevima koje zakon predviđa. Zaključkom se nalaže preduzimanje izvršnih radnji i upravljanje izvršnim postupkom.

Garancija zaštite prava i poštovanja zakona su pravni lekovi: žalba i prigovor, kao odraz načela dvostepenosti postupka. Žalbom se pobija prvostepeno rešenje osim ako zakonom nije drugačije predviđeno. Prigovor se podnosi protiv rešenja donetog o predlogu za izvršenje na osnovu verodostojne isprave, protiv drugih rešenja prvostepenog suda ili javnog izvršitelja određenih zakonom i kao prigovor trećih lica.[18] Prigovor i žalba na rešenje dozvoljeni su samo izuzetno u zakonom predviđenim slučajevima.[19] Protiv zaključka nisu dozvoljeni ni prigovor ni žalba. Prigovor ili žalba koji su podneti protiv zaključka odbacuju se u rešenju ili zaključku kojim se okončava izvršni postupak.[20] Jedino pravno sredstvo koje preostaje u ovoj situaciji jeste zahtev za otklanjanje nepravilnosti. Stranka i učesnik u postupku mogu zahtevati da se otklone nepravilnosti koje su nastale u toku i povodom sprovođenja izvršenja. Nepravilnosti mogu da se sastoje od nedonošenja odluke i preduzimanja ili propuštanja radnje.[21] Vraćanje u pređašnje stanje i prekid postupka mogući su samo izuzetno.[22]

Načelom prioriteta u izvršnom postupku regulisan je odnos između više izvršnih poverilaca koji konkurišu u ostvarenju potraživanja prema istom izvršnom dužniku ili na istom predmetu izvršenja. Predmeti se uzimaju u rad prema redosledu prijema. Više izvršnih poverilaca koja imaju potraživanja prema istom izvršnom dužniku i na istom predmetu izvršenja namiruju se prema redosledu kojim su stekli pravo na namirenje.

Sredstva izvršenja su radnje kojima se namiruje potraživanje izvršnog poverioca: prodaja nepokretnosti, prodaja pokretne stvari izvršnog dužnika, prenos novčanog potraživanja izvršnog dužnika, prenos zarade izvršnog dužnika, prenos novčanih sredstava izvršnog dužnika kod banke, prenos sredstava sa štednog uloga ili tekućeg računa izvršnog dužnika, prodaja finansijskih instrumenata izvršnog dužnika, prodaja udela u privrednim subjektima i prenos potraživanja izvršnog dužnika da mu se predaju ili isporuče pokretne stvari ili preda nepokretnost. 

Predmet izvršenja su stvari i prava izvršnog dužnika na kojima se sprovodi izvršenje osim onih koja su zakonom izuzeti od izvršenja. Finansijski instrumenti i udeli se javljaju kao predmet izvršenja u slučaju kada izvršni dužnik raspolaže finansijskim instrumentima, odnosno udelima u nekom privrednom društvu, a poverilac u predlogu za izvršenje kao sredstvo izvršenja opredeli prodaju finansijskih instrumenata izvršnog dužnika i/ili prodaju udela izvršnih dužnika u privrednim subjektima.

 

III IZVRŠENjE NA AKCIJAMA

Zakonskim uređenjem pitanja prenosa hartija od vrednosti i donošenjem Zakona o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata,[23] usvojen je nov termin “finansijski instrument” (engl. Financial instrument, fran. instrument finansier) i na taj način omogućeno uvođenje hartija od vrednosti koje nemaju više materijalni oblik.[24]

Finansijski instrumenti predstavljaju predmet trgovanja na finansijskom tržištu i od njihove kvantitativne i kvalitativne karakteristike (razuđenosti) zavisi stepen razvijenosti finansijskog sistema jedne tržišne ekonomije.[25] Uz stabilno i savremeno finansijsko tržište, sa uređenim pravnim sistemom zaštite svih učesnika na njemu, moguće je stvoriti preduslove održivog privrednog rasta jedne zemlje. [26]

U savremenim uslovima poslovanja, zbog brzine privredne transakcije i poštovanja načela efikasnosti sve više je prisutno pravilo da se hartije od vrednosti elektronski izdaju i u toj formi vode u centralnim registrima. Nove informatičke tehnologije menjaju tradicionalno pravilo da hartija na simboličan način predstavlja određeno pravo i da bez određenog pismena ne može da postoji hartija od vrednosti (proces dematerijalizacije hartije od vrednosti). Odgovor na pitanje kako pravno odrediti instrumenate koji mogu da postoje u vidu elektronskog zapisa, bez samog pismena, je izvršeno upravo usvajanjem termina “finansijski instrumenti”.[27] Na taj način se u hartije od vrednosti uvode i one hartije od vrednosti koje nemaju više materijalni oblik. Treba napomenuti da se u teoriji predlažu drugačiji termini za hartije od vrednosti kao što su “vrednosni zapis”,[28] ili “prenosive vrednosti”.[29]

Izraz „finansijski instrumenti“ omogućava da se pod ovaj pojam podvedu svi instrumenti koje Komisija za hartije od vrednosti odredi kao hartije od vrednosti, a to su: finansijski instrumenti sa kojima se može trgovati na organizovanom tržištu; instrumenti koji se izdaju u seriji i koji imaocima daju identična prava; instrumenti koji dospevaju u dužem roku, kao i instrumenti čijim se pribavljanjem ne stiče bilo kakvo imovinsko pravo, već pravo na sticanje drugih hartija od vrednosti. Za razliku od finansijskih instrumenata, hartije od vrednosti se izdaju pojedinačno i isključivo se odnose na neko pravo imovinsko pravne prirode čiji se promet obavlja van berzanskog tržišta i koje imaju za cilj ispunjenje tekućih obaveza (menica, teretnica, skladišnica).

U Zakonu o izvršenju i obezbeđenju zakonodavac različito definiše finansijske instrumenta i hartije od vrednosti i za njih propisuje različite postupke izvršenja.

Zakonodavac pod finansijskim instrumentima podrazumeva instrumente tržišta novca i druge finansijske instrumente u dematerijalizovanom obliku određene zakonom kojim se uređuje tržište kapitala, koji su upisani u Centralni registar, depo i kliring hartija od vrednosti.

Za razliku od finansijskih instrumenata, hartije od vrednosti su određene kao pismene isprave kojima se njihov izdavalac obavezuje da ispuni obavezu upisanu na toj ispravi njenom zakonitom imaocu. [30]

Polazeći od definicije finansijskih instrumenata po Zakonu o izvršenju i obezbeđenju, najznačajniji finansijski instrumenti su akcije. Akcije, kao i pravo iz akcija, osim ličnog prava glasa, se nalaze u slobodnom prometu.

S obzirom da akcije odražavaju deo vlasništva nad određenim privrednim društvom, zahvaljujući svojoj osobini da su lako prenosive, predstavljaju pogodno sredstvo izvršenja.

Izvršni poverilac uz predlog za izvršenje predaje i dokaz o vlasništvu izvršnog dužnika na akcijama. U postupku odlučivanja o predlogu za izvršenje radi namirenje novčanog potraživanja prodajom akcija kao finansijskih instrumenata mesno je nadležan sud koji je nadležan za izvršenje na novčanom potraživanju izvršnog dužnika.[31] Rešenje o izvršenju pored izvršnog dužnika i izvršnog poverioca dostavlja se i Centralnom registru hartija od vrednosti i investicionom društvu koje vodi račun finansijskih instrumenata izvršnog dužnika.

Za razliku od izvršenja na hartiji od vrednosti gde plenidbu vrši javni izvršitelj koji oduzima hartiju od vrednosti izvršnom dužniku i istu zadržava, kod izvršenja na akcijama sud u rešenju o izvršenju nalaže Centralnom registru hartija od vrednosti upis zabrane raspolaganja finansijskim instrumentima koji su predmet izvršenja i založno pravo izvršnog poverioca na njima, i određuje njihovu prodaju.

Rešenje o izvršenju na akcijama obavezno sadrži poslovno ime, ime investicionog društva koje vodi račun finansijskih instrumenata izvršnog dužnika i podatke o namenskom novčanom računu izvršnog poverioca na koji se uplaćuju novčana sredstva dobijena prodajom akcija. Investiciono društvo kao ovlašćeni učesnik na tržištu kapitala, predstavlja brokersko-dilersko društvo i ovlašćenu banku, prema zakonu kojim se uređuje tržište kapitala, kojima je Komisija za hartije od vrednosti izdala dozvolu za obavljanje investicionih usluga i aktivnosti.

Iz rešenja o izvršenju u Centralni registar hartija od vrednosti upisuju se drugi podaci predviđeni zakonom (naziv suda, odnosno ime izvršitelja koji je doneo rešenje, odnosno zaključak; broj rešenja; datum donošenja rešenja; emitenta akcija na kojima se upisuje založno pravo; CFI (Classification of Financial Instruments) kod i ISIN (International Securities Identification Number) broj akcija koje su predmet založnog prava; poslovno, odnosno lično ime založnog dužnika; visinu potraživanja za koje se vrši obezbeđenje).[32]

Centralni registar hartija od vrednosti istovremeno sa upisom rešenja o izvršenju, upisuje i zabranu raspolaganja akcijama koje su predmet izvršenja i založnog prava izvršnog poverioca. O prodaji akcija zaključak donosi javni izvršitelj nakon što ga Centralni registar hartija od vrednosti obavesti da je izvršen upis zabrane raspolaganja i založno pravo. Prodaju akcija vrši investiciono društvo koje vodi račun finansijskih instrumenata investicionog dužnika, u skladu sa propisima koji uređuju tržište kapitala, tj. na regulisanom tržištu ili na multilateralnoj trgovačkoj platformi.

U svim ostalim pitanjima vezanim za prodaju finansijskih instrumenata i namirenja izvršnog poverioca iz prodajne cene, Zakon o izvršenju i obezbeđenju predviđa shodnu primenu odredbi o izvršenju radi namirenja novčanih potraživanja na pokretnoj stvari (čl. 218-255).[33]

Za razliku od finansijskih instrumenta koji nisu predmet trgovine na regulisanom tržištu ili na multilateralnoj trgovačkoj platformi, koji se po prethodno izvršenoj proceni njihove vrednosti isključivo prodaju na OTC tržištu,[34] akcije se prodaju na OTC tržištu samo izuzetno, po prethodno izvršenoj proceni njihove vrednosti pod uslovom da prodaja na regulisanom tržištu ili na multilateralnoj trgovačkoj platformi bude bezuspešna. Pod vrednošću finansijskih instrumenata koji se kotiraju na berzi podrazumeva se njihova prosečna cena na berzi u poslednjih trideset dana pre procene, utvrđena na osnovu berzanskog izveštaja. U ostalim slučajevima javni izvršitelj poverava procenu licima ovlašćenim prema propisima kojima se uređuje pitanje privrednih društava.

Kupci akcija iz emisije akcija, kao i kupci akcija na sekundarnom tržištu, ili sticaoci akcija po osnovu izvršenje u izvršnom postupku, ili po drugom osnovu upisuju se u Centralni registar hartija od vrednosti u skladu sa Zakonom koji uređuje tržište hartija od vrednosti. Akcije su hartije od vrednosti na ime, ali se ne prenose po pravilima za prenos takve vrste hartija od vrednosti. U ovom slučaju ne primenjuje se cesija, već indosiranje sa upisom na račun u Centralnom registru.

U teoriji postoje različita shvatanja po pitanju pravne prirode upisa. Mišljenja su podeljena oko toga da li je kod upisa akcija reč o jednostranom pravnom aktu, dve nezavisne izjave volje ili društveno-pravnom zajedničkom aktu. Najviše argumenata ima stanovište da je upis akcija, kao pravilo, ponuda za izvršenje upisanog ugovora. [35]

IV IZVRŠENjE NA UDELIMA

Izvršenje na udelima u privrednom društvu podrazumeva sprovođenje izvršnih radnji koje se odnose na plenidbu udela, upis založnog prava na udelu, procenu vrednosti udela i prodaju udela.

Izvršenje na udelu može se sprovesti kada se kao izvršni dužnik pojavi društvo sa ograničenom odgovornošću, komanditno društvo i ortačko društvo.

Rešenje o izvršenju na udelu dostavlja se izvršnom poveriocu, izvršnom dužniku i Agenciji za privredne registre, koja u registar zaloge upisuje rešenje o izvršenju sa svim elementima koje zakon predviđa (naziv suda koji je doneo rešenje o izvršenju; poslovni broj rešenja o izvršenju; visinu potraživanja; poslovno ime privrednog društva na čijem udelu se sprovodi izvršenje; udeo koji je predmet izvršenja; poslovno ime ili ime i prezime izvršnog dužnika; datum donošenja rešenja o izvršenju).[36]

Istovremeno sa rešenjem o izvršenju na udelu, u Registar zaloge upisuje i založno pravo izvršnog poverioca na udelu dok se u Registar privrednih subjekata za izvršnog dužnika upisuje plenidba udela, zabeležba pokretanja izvršnog postupka radi prodaje udela.

Kao i kod procene pokretnih stvari, na procenu vrednosti i prodaju udela shodno se primenjuju odredbe o izvršenju radi namirenja novčanog potraživanja na pokretnim stvarima.[37]

Udeo člana društva može se slobodno prenositi ako zakonom, osnivačkim aktom ili ugovorom članova društva nije drugačije određeno.[38]

Članovi društva sa ograničenom odgovornošću imaju pravo preče kupovine kod namirenja novčanog potraživanja prodajom udela.[39] Zakon o privrednim društvima, određuje da kod prodaje udela člana društva sa ograničenom odgovornošću u izvršnom sudskom postupku ili postupku vansudskog namirenja, članovi društva imaju pravo preče kupovine i u odnosu na taj udeo zadržavaju to pravo.[40]

Zakon o izvršenju i obezbeđenju je definisao pravni režim prenosa udela na način da ne naruši princip zatvorenosti društva sa ograničenom odgovornošću u odnosu na treće lice. Da bi treće lice postalo član društva sa ograničenom odgovornošću potrebna je saglasnost volje društva i članova društva čak i u postupku prinudnog izvršenja na udelima. Na taj način se zapravo, nastoji da članovi društva sačuvaju lični karakter njihovih međusobnih odnosa. Postupak prava prečeg sticanja obezbeđuje i štiti članove društva od uključivanja trećih nepoželjnih lica po proceni članova društva.[41] Kupac može biti imenovan od strane društva sa ograničenom odgovornošću, u skladu sa zakonom, a umesto davanja saglasnosti društvo sa ograničenom odgovornošću može da odredi treće lice na koje prenosilac udela može preneti udeo, pri čemu prenosilac udela može svoj udeo preneti isključivo na to treće lice i pod tim istim uslovima.[42]

Znači, član društva može trećem licu ustupiti svoj udeo samo ako društvo, odnosno članovi društva nisu zainteresovani da ga otkupe. Ukoliko više članova društva želi da otkupi takav udeo, oni će se sporazumeti o tome kako će udeo biti podeljen. Ukoliko se ne mogu sporazumeti, udeo će se podeliti među njima srazmerno visini njihovih udela u društvu. Imalac prava preče kupovine udela ima prvenstvo nad najpovoljnijim ponudiocem u slučaju da odmah nakon objavljivanja koji je ponudilac najpovoljniji, a pre donošenja zaključka o prenosu udela, izjavi da kupuje udeo pod istim uslovima kao i najpovoljniji ponudilac. Javni izvršitelj poziva imaoca prava preče kupovine udela da se u roku od osam dana pismeno izjasni o nameri da koristi svoja pravo. Imaoci prava preče kupovine udela, dužni su da polože jemstvo pod istim uslovima kao i druga lica.

V PRAVNA DEJSTVA IZVRŠENjA NA AKCIJAMA I UDELIMA

Sprovođenje postupka izvršenja i obezbeđenja na finansijskim instrumentima i udelima proizvodi pravno dejstvo ne samo za izvršnog poverioca i izvršnog dužnika, već i za treća lica.

Rešenje o izvršenju se dostavlja izvršnom poveriocu, izvršnom dužniku, Centralnom registru hartija od vrednosti i investicionom društvu (ako su u pitanju akcije) odnosno Agenciji za privredne registre (ako se radi o udelima).

S obzirom na učesnike u postupku izvršenja i obezbeđenja na finansijskim instrumentima i udelima, posledice izvršenja mogu biti:

- horizontalne (koje deluju na odnose između izvršnog poverioca i izvršnog dužnika) i

- vertikalne (koje deluju na odnose između izvršnog dužnika i organa koji sprovodi izvršenje).

S obzirom na pravno dejstvo, posledice izvršenja i obezbeđenja na finansijskim instrumentima i udelima  mogu biti:

1. direktne:

- koje se odnose na ishod spora između izvršnog poverioca i izvršnog dužnika,

- koje se odnose na treća lica i njihova vlasnička i upravljačka prava.

2. indirektne koje se odnose na pravnu sigurnost i privredni rast.

Između izvršnog poverioca i izvršnog dužnika postoji spor oko potraživanja. Izvršni dužnik nastoji da svoja prava na naplatu potraživanja ostvari u izvršnom postupku podnošenjem predloga za izvršenje na osnovu verodostojne ili izvršne isprave. Izvršni poverilac može uložiti prigovor da isprava koja predstavlja osnov za izvršenje nije verodostojna, odnosno izvršna (ne sadrži sve zakonom propisane elemente) da se izvršenje nezakonito sprovodi, odnosno da je nedozvoljeno i nedopušteno. Protiv rešenja prvostepenog suda ili javnog izvršitelja može da se uloži žalba, dok se prigovor podnosi protiv rešenja donetog o predlogu za izvršenje na osnovu verodostojne isprave, protiv drugih rešenja prvostepenog suda ili javnog izvršitelja, i kao prigovor trećeg lica.[43] Treće lice može zahtevati od javnog izvršitelja da se izvršenje na predmetu izvršenja utvrdi nedozvoljenim, sa podnošenjem prigovora sa dokazom da na predmetu izvršenja ima neko pravo koje sprečava izvršenje.

Protiv rešenja donetog o prigovoru protiv rešenja, dozvoljen je prigovor samo kod prigovora trećeg lica, a žalba samo protiv rešenja donetog po prigovoru protiv rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave. Protiv zaključka nisu dozvoljeni ni prigovor, ni žalba.[44]

Od momenta prijema rešenja o izvršenju, izvršni poverilac stiče pravo zaloge na akcijama odnosno udelima i pravo na namirenje od sredstava dobijenih prodajom akcija, odnosno udela. U slučaju sprovođenja stečaja nad izvršnim dužnikom, izvršni poverilac koji je pre otvaranja stečajnog postupka upisao svoje založno pravo na finansijskim instrumentima u Centralnom registru hartija od vrednosti, odnosno založno pravo na udelu u Registar zaloge privrednih subjekata, ima status izlučnog poverioca. Takvi finansijski instrumenti, odnosno udeli se izuzimaju iz stečajne mase i ne mogu biti predmet namirenja u stečajnom postupku. To konkretno znači da u slučaju da se nad izvršnim dužnikom pokrene stečaj, izvršni poverilac ima pravo da traži da se akcije, odnosno udeo izdvoji iz stečajne mase i preda njemu. Uporednopravna analiza pokazuje da je ovo rešenje prihvaćeno ne samo u domaćem zakonodavstvu, već i u zakonodavstvu zemalja iz okruženja.[45]

Izvršni postupak se završava obustavom ili zaključenjem.[46]

Javni izvršitelj po službenoj dužnosti donosi rešenje o obustavi izvršnog postupka, u zakonom propisanim slučajevima (ako je izvršna isprava na osnovu koje je doneto rešenje o izvršenju pravnosnažno ili konačno ukinuta, preinačena ili stavljena van snage; ako je potvrda o izvršnosti odluke pravnosnažno ukinuta; ako stranka premine, a potraživanje nije nasledivo; ako stranka koja je pravno lice prestane da postoji, a nema pravnog sledbenika; ako potraživanje prestane da postoji; ako je izvršenje postalo nemoguće ili ne može da se sprovede iz drugih razloga (npr. propao je predmet izvršenja, izvršni dužnik nema imovinu i iz drugih razloga određenih ovim ili drugim zakonom).

Rešenjem o obustavi izvršnog postupka se ukidaju sve sporedne radnje, sa izuzetkom radnji kojima je izvršni poverilac stekao založno pravo u izvršnom postupku.[47] Takve radnje se ne ukidaju pod uslovom da je postupak obustavljen zbog stečaja nad izvršnim dužnikom.

Izvršni postupak se završava zaključenjem kada je izvršni poverilac namiren u postupku. Namirenjem izvršnog poverioca postupak izvršenja se zaključuje, uz detaljno navođenje koja je izvršna radnja poslednja preduzeta.

Poverilac može očekivati namirenje i postupak izvršenja će se okončati prodajom finansijskih instrumenata i udela ili prenosom hartija od vrednosti, ukoliko se u postupku utvrdi osnovanost njegovog potraživanja.

Znači, u odnosu na izvršnog poverioca sprovođenje postupka izvršenja i obezbeđenja za konačan ishod može imati potpuno namirenje (naplata potraživanja u celosti), delimično namirenje ili nemogućnost naplate potraživanja.

U slučaju potpunog namirenja, gasi se dužničko poverilački odnos između izvršnog dužnika i izvršnog poverioca.

U slučaju delimičnog namirenja, izvršni poverilac može preostali nenamireni deo duga potraživati i nakon okončanja postupka o izvršenju i obezbeđenju ukoliko se naknadno pronađe imovina izvršnog dužnika podobna za izvršenje u rokovima predviđenim za zastarelost potraživanja po Zakonu o obligacionim odnosima. Pitanje koje zahteva pažnju je primena opšteg zakonskog instituta zastarelosti na odnose naknadno preuređene posebnim zakonom. Mišljenja smo da nema mesta odstupanju od primene opštih pravnih normi obligacionog prava i primene njegovog instituta zastarelosti zbog promene poverioca u određenom pravnom odnosu. Sama promena poverioca ne može kvalitativno da utiče na zastarelost samog potraživanja. [48]

Za izvršnog dužnika posledice nastupaju od trenutka prijema rešenja o izvršenju ili obezbeđenju od kog momenta izvršni dužnik ne može raspolagati predmetima izvršenja ili obezbeđenja, odnosno pravni ili faktički akti raspolaganja predmetom izvršenja nemaju pravno dejstvo.

Izvršni dužnik od momenta prijema rešenja o izvršenju ili obezbeđenju kojim je kao sredstvo izvršenja, određena prodaja akcija ili prodaja udela u privrednim subjektima, ne može raspolagati navedenim akcijama ili udelima, odnosno njegovi pravni ili faktički akti raspolaganja nemaju pravno dejstvo. Pravo svojine izvršnog dužnika je ograničeno, što predstavlja izuzetak od opšte karakteristike prava svojine, da je to najšire stvarno pravo koje neko fizičko ili pravno lice može imati i koje u sebi sadrži tri svojinskopravna ovlašćenja: pravno ovlašćenje držanja, odnosno upotrebe i korišćenja (possessio i usus), pravno ovlašćenje plodouživanja, tj. korišćenja i ubiranja plodova stvari i (ususfructus) i pravno ovlašćenje raspolaganja stvari, tj. ovlašćenje otuđenja stvari (ius abutendi, tj. abusu).[49]

Upis zabrane raspolaganja finansijskim instrumentima koji su predmet izvršenja i založno pravo izvršnog poverioca na njima vrši Centralni registar hartija od vrednosti i određuje njihovu prodaju. Agencija za privredne registre u Registar zaloge upisuje rešenje o izvršenju na udelu i založno pravo izvršnog poverioca na udelu. U Registar privrednih subjekata za izvršnog dužnika upisuje se plenidba udela, zabeležba pokretanja izvršnog postupka radi prodaje udela. Ovi upisi, u skladu sa načelima na kojima se zasniva vođenje javnih registara deluju prema svima - erga omnes.

Posledice odnosa između izvršnog dužnika i organa koji sprovodi postupak izvršenja i obezbeđenja ogleda se u tome što je izvršni dužnik u obavezi da snosi posledice izvršenja pod pretnjom prinude. Terminološki posmatrano, sam naziv javni izvršitelj potiče od činjenice da izvršitelj predstavlja organ javne vlasti i da iza njega stoji sistem državne prinude. Mišljenja smo da je termin javni izvršitelj prikladniji od termina privatni izvršitelj što je potvrđeno i uređenjem ovog pravnog instituta od strane zakonodavca.

U postupku izvršenja i obezbeđenja dužnik ostaje bez svoje imovine, odnosno bez akcija i/ili udela jer isti nakon prodaje prelaze u svojinu kupca. Postavlja se pitanje da li izvršenje na finansijskim instrumentima i udelima utiče na status privrednog društva? Kapital privrednog društva se ne povećava niti se smanjuje, samo se menja vlasnik kapitala. Privredno društvo je u obavezi da izmeni osnivački akt i da registruje promenu vlasnika kapitala. Može se zaključiti da sprovođenje izvršenja na akcijama i udelima ne utiče na status privrednog društva, već pre svega na vlasnička prava i upravljanje društvom. Učešće u organima upravljanja društvom i upravljačka ovlašćenja zavisiće od visine udela, odnosno broja akcija koje je stekao kupac u postupku izvršenja.

VI ZAKLjUČNA RAZMATRANjA

Novo izvršno zakonodavstvo treba da otkloni dosadašnju neefikasnost postupka naplate potraživanje poverioca izvršenjem na akcijama i udelima izvršnog dužnika. Ukazivanjem na izvesne specifičnosti odredbi Zakona o izvršenju i obezbeđenju kojima je regulisan predmetni postupak, može da se zaključi da je zakonodavac uz upućivanje na shodnu primenu odredbi koje važe i za izvršenje na drugim sredstvima obezbeđenja, nastojao da pruži potpuniju pravnu zaštitu izvršnom poveriocu.

Specifičnosti postupka izvršenja i obezbeđenja na akcijama se ogledaju u tome što upis založnog prava na akcijama, s obzirom na njihovu pravnu prirodu, vrši Centralni registar hartija od vrednosti, a upis založnog prava na udelu vrši Agencija za privredne registre. Postupak prodaje akcija sprovodi se u skladu sa odredbama Zakona o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata. Prodaja udela vrši se analogno postupku prodaje pokretnih stvari. Na pravo preče kupovine udela shodno se primenjuju odredbe o pravu preče kupovine nepokretnosti.

Zakon o izvršenju i obezbeđenju uvodi nov pravni institut u naš pravni sistem - javnog izvršitelja. S jedne strane, ova novina doprineće povećanju pravne sigurnosti u smislu pojednostavljenja postupka izvršenja. Postupak je brži i jednostavniji, a naplata poverioca efikasnija. Na taj način obezbeđena je sudska kontrola rada javnih izvršitelja i ispoštovano ustavno načelo legaliteta. Sa druge strane, otvaraju se nova pitanja i nedoumice i moguće teškoće u implementaciji zakona u postojećim privrednim uslovima.

Postupanje javnog izvršitelja u fazi sprovođenja izvršenja ne podleže sudskoj kontroli, što se može odraziti kako na zaštitu prava stranaka, tako i svih zainteresovanih učesnika izvršnog postupka i na pravnu sigurnost uopšte. Evidentan je nedostatak mehanizama za ujednačavanje prakse u fazi sprovođenja izvršenja.

Mišljenja smo da u najskorijoj budućnosti treba otkloniti nedoumice i popuniti pravne praznine postojećeg zakona u duhu evropskog prava, tako da se ubrzo mogu očekivati izmene i dopune zakona, naročito imajući u vidu otvaranje novih poglavlja u pregovorima u procesu pristupanja Evropskoj uniji koja imaju direktne implikacije na nezavisnost sudstva i principijelno poštovanje načela legaliteta.

Međutim, bez obzira na postojeće dileme, praznine i nepoznanice, može se očekivati znatno procentualno povećanje namirenja poverioca prodajom finansijskih instrumenata (akcija i drugih hartija od vrednosti) i/ili udela izvršnog dužnika, što će za direktnu posledicu imati promenu vlasnika kapitala i pozitivan efekat na sistem korporativnog upravljanja, aktuelan proces privatizacije i priliv direktnih stranih investicija.

 

 

 

Mirjana Knežević, LLD*

ENFORCEMENT ON STOCKS AND SHARES

Summary

This paper examines the new law on enforcement which aims to strengthen the legal position of enforcement creditors in the procedure of enforcement on stocks and shares as a way of satisfaction. The paper presents general characteristics of the procedure of execution and security, paying special attention to the execution procedure on stocks and shares and the legal force of its implementation.

Special provisions of the Law on Enforcement and Security regulate the enforcement procedure on stocks as financial instruments and shares, with application of provisions valid for enforcement on other security instruments (provisions on debt transfer, sale of movable assets and sale of immovable property) with some specificities.

The implementation of enforcement and security on shares as financial instruments and stocks brings an end to the dispute between the enforcement creditor and the judgment debtor and potentially results in the change of ownership of the capital. The legal owner of the capital is changed: the ownership of the capital is transferred from the judgment debtor to the enforcement creditor, who also obtains managerial rights. This procedure brings about more legal security for business entities, expansion of capital stock and faster economic growth.

Key words: enforcement and security procedure, stocks, shares

 

 

 


* Vanredni profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu,

e-mail: mknezevic@kg.ac.rs

**Rad je rezultat istraživanja na projektu Filozofskog fakulteta u Kosovskoj Mitrovici: „Kosovo i Metohija između nacionalnog identiteta i evrointegracija“, koji finansira Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije (Broj projekta: 47023).

[1] Zakon o izvršenju i obezbeđenju „Sl. glasnik RS“ br. 106/2015.

[2] Zakon o izvršenju i obezbeđenju „Sl. glasnik RS“ br. 31/2011 i 99/2011 (u daljem tekstu: ZIO).

[3] N. Bodiroga, Položaj javnog izvršitelja u Novom Zakonu o izvršenju i obezbeđenju, Pravo i privreda br. 4-6, 2016, 440 i dalje.

[4] N. Šarkić, M. Nikolić, Izvršenje u trgovinskim stvarima, Pravna riječ br. 20, 2009, 111 i dalje.

[5] Zakon o privrednim društvima „Službeni glasnik RS“ br. 36/2011 i 99/2011, 83/2014 - dr. (u daljem tekstu: ZOPD).

[6] M. Vasiljević, Kompanijsko pravo: pravo privrednih društava, Beograd, 2015, 30.

[7] E. Jakopin, M. Knežević, Post-Crisis Structural Imbalance - the Case of Serbia, u: Contemporary Issues in Economics, Business and Management - EBM 2012 (ur. V. Babić), Ekonomski fakultet Univerziteta u Kragujevcu, Kragujevac 2013, 241 i dalje.

[8] Vid. čl. 1 ZIO.

[9] N. Šarkić, M. Nikolić, Načela izvršnog postupka, u: Izvršavanje odluka ur. (N. Šarkić), Glosarijum, Beograd 2008, 7-14.

[10] N. Bodiroga, op.cit., 441.

[11] N. Šarkić, M. Nikolić, Ostvarenje novčanog potrazivanja u trgovinskim stvarima, u: Funkcionisanje pravne službe u privrednim društvima (ur. Z. Petrović), Privredna komora Beograd, Beograd 2008, 182-221.

[12] Reč je nastavku tendencije koja je prisutna i uporednom pravu, a koja se naziva „dejudicijalizacija izvršenja”. Videti A. Janevski, Dejudicialization of Enforcement Function: Comparative Legal Study, u: Civil law forum for South East Europe : collection of studies and analyses (ur. A. Nuni, M. Orlić, S. Perović), Centre for South East European Law School Network, Skopje 2014, 401-409.

[13] Vid. čl. 4, st.1 ZIO.

[14] Vid. čl. 3 st. 2-3 ZIO.

[15] Vid. čl. 397 st. 2 ZIO.

[16] Vid. čl. 15 st. 4 ZIO.

[17] Vid. čl. 16 st. 2 ZIO.

[18] Vid. čl. 108 ZIO.

[19] Vid. čl. 10 st. 2 ZIO.

[20] Vid. čl. 24 ZIO.

[21] Vid. čl. 148 ZIO.

[22] Vid. čl. 28-29 ZIO.

[23] Zakon o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata, “Službeni glasnik RS” br. 47/2006.

[24] S. Dabić, Bankarski poslovi i poslovi sa hartijama od vrednosti u Prednacrtu Građanskog zakonika, Pravni život br. 11, 2014, 578.

[25] M. Jakšić, Finansijsko tržište - instrumenti i institucije, Kragujevac, 2016, 5-7.

[26] V. Ognjanović, Stanje tržišta hartija od vrednosti - ozbiljno ograničenje za racionalno poslovanje privrednih društava, Pravo i privreda br. 1-3, 2016, 17-20.

[27] M. Mićović, Privredno pravo, Kragujevac, 2010, 529.

[28] N. Jovanović, Emisija vrednosnih papira, Beograd, 2001, 19.

[29] M. Bartulović, Pravno-teorijska i praktična problematika dematerijalizacije hartija od vrednosti, Beograd, 1996, 11.

[30] Vid. čl. 2, st. 10-11 ZIO.

[31] Vid. čl. 256 ZIO.

[32] Vid. čl. 314 ZIO.

[33] Vid. čl. 317 ZIO.

[34] OTC tržište je sekundarno tržište za trgovanje finansijskim instrumentima koje ne mora da ima organizatora tržišta i čiji sistem trgovanja, podrazumeva pregovaranje između prodavca i kupca finansijskih instrumenata u cilju zaključenja transakcije.

[35] Z. Arsić, Upis akcija i upisni ugovor, Pravo i privreda br. 4-6, 2016, 41-42.

[36] Vid. čl. 319 st. 2 ZIO.

[37] Vid. čl. 218-255 ZIO.

[38] S. Šogorov, O pravu slobodnog prenosa udela u društvu sa ograničenom odgovornošću, Pravo i privreda br. 5-8, 2008, 100.

[39] R. Cvetić, Pravo preče kupovine u izvršnom postupku u Republici Srbiji, u: Zbornik radova Pravnog fakulteta (ur: M. Popović), knj. 4, Pravni fakultet Univerziteta Novom Sadu, Novi Sad 2014, 151 i dalje.

[40] Vid. čl. 171 ZOPD.

[41] S. Šogorov, Pravo prečeg sticanja udela u društvu sa ograničenom odgovornošću, Pravni život br. 12, 2008, 21-29.

[42] M. Vasiljević, Kompanijsko pravo-pravo privrednih društava, Beograd, 2014, 202.

[43] Vid. čl. 108 ZIO.

[44] Vid. čl. 110 st. 2 ZIO.

[45] M. Dukić-Mijatović, Vodič kroz stečajni postupak, Novi Sad, 2010, 181.

[46] Vid. čl. 128-130 ZIO.

[47] V. Kozar, Obezbeđenje potraživanja zalogom na pravima, Pravni život br. 10, 2015, 463 i dalje.

[48] D. Hiber, Promena poverioca ili novacija i zastarelost, Anali Pravnog fakulteta u Beogradu br. 2, 2013, 12-20.

[49] Ovlašćenja koja je poznavalo rimsko pravo: usus, ususfruktus i abusus.

* Associate Professor at the Faculty of Economics, University of Kragujevac