Др Синиша Варга*

Dr Siniša Varga^*

UDK: 347.77(4-672EU)

SUBJEKTI, FORMA I PREDMET OZBILjNE UPOTREBE ŽIGA EVROPSKE UNIJE^*^*

Da bi žig Evropske unije bio održan, žigom zaštićena robna i uslužna oznaka mora biti realno korišćena u prometu na jedinstvenom tržištu od strane titulara prava ili uz njegovu saglasnost u izgledu u kojem je registrovana ili varijaciji tog izgleda, pod uslovom da se formom koja je korišćena ne menja distinktivni karakter forme u kojoj je oznaka registrovana, a radi obeležavanja roba i usluga za čije obeležavanje je pravo priznato.

Ključne reči: pravo žiga, Evropska unija, ozbiljna upotreba oznake

I UVOD

Da bi pravo bilo održano, žigom zaštićeni robni i uslužni znak mora biti korišćen, osim ako ne postoje opravdani razlozi za nekorišćenje oznake. Imajući u vidu da je žig subjektivno pravo isključujućeg karaktera u smislu da žigom zaštićeni znak, na teritoriji za koju je žig priznat, u pogledu roba i usluga za čije je obeležavanje registrovan, bez saglasnosti titulara prava u komercijalne svrhe ne može koristiti niko drugi, propisivanje obaveze korišćenja žiga motivisano je „privrednom funkcijom žiga i praktičnim razlozima kao npr. relativnom limitiranošću mogućih kombinacija reči, kao i činjenicom pretrpanosti registara žigovima koji su izvan upotrebe (tzv. groblja žigova).“^{^[1]}

Međutim, čak i u slučaju upotrebe žiga, ako je ova sporadična, povremena, simbolična, jednom rečju simulovana, pravo neće biti održano. Da bi pravo bilo održano upotreba žiga mora biti ozbiljna odnosno takva da je usmerena na očuvanje prepoznatljivosti i distinktivnosti robnog i uslužnog znaka^{^[2]} tj. ostvarivanje njegove osnovne privredne funkcije – ukazivanje na izvor odakle potiče obeležena roba ili usluga, kako bi potrošač ili drugi kupac mogao bez zabune razlikovati robu i usluge različitog komercijalnog porekla,^{^[3]} radi sticanja ili očuvanja komercijalne pozicije odnosno udela na relevantnom tržištu proizvoda obeleženih registrovanom oznakom.^{^[4]} To znači da nije svaka upotreba žiga ozbiljna i da održanje prava podrazumeva ispunjavanje uslova koji upotrebu žiga čine kvalifikovanom za tu pravnu posledicu. Ti uslovi se između ostalog tiču: subjekta, forme i predmeta upotrebe žigom zaštićenog robnog i uslužnog znaka. Predmet rada je regulisanje ovih uslova koji su u pravu Evropske unije propisani Regulativom o žigu Evropske unije.^{^[5]} Rad sadrži i pregled odgovarajuće sudske prakse i prakse Ureda za intelektualnu svojinu Evropske unije.

II SUBJEKTI OZBILjNE UPOTREBE ŽIGA

Žig se mora koristiti od strane titulara prava ili uz njegovu saglasnost.^{^[6]} Saglasnost za upotrebu žiga drugom licu mora biti data pre nego što je drugo lice započelo sa upotrebom žiga. „Naknadna saglasnost se ne prihvata“.^{^[7]} Isto tako, „ovlašćenje u ovom smislu ne postoji ako titular žiga ne može da zabrani korišćenje žiga od strane trećeg lica, već mora da ga toleriše.“^{^[8]} Prema tome, korišćenje žiga od strane drugog lica protivno ili mimo volje titulara prava je pravno irelevantno po pitanju ozbiljne upotrebe žiga.

Druga lica čijom upotrebom žiga se zadovoljava uslov ozbiljne upotrebe su najčešće sticaoci licence,^{^[9]} mada to mogu biti i povezana društva kao u slučaju Now Wireless^{^[10]} u kojem su titular prava (Sturbucks) i korisnik žiga (UK Broadband) bili zavisna društva istog kontrolnog privrednog društva. U ovakvom slučaju, slučaju ekonomski povezanih lica, ustanovljava se pravna pretpostavka da se žig upotrebljava uz saglasnost titulara prava. U stvari, kad god titular prava podnese dokaze o upotrebi žiga od strane drugog lica, pretpostavlja se da je korisnik oznake ovlašćen za upotrebu spornog žiga, jer se smatra da titular prava ne bi bio u mogućnosti da od drugog lica pribavi dokaze o upotrebi žiga (npr. fakture, cenovnike, fotografije, overene izjave ovlašćenog lica, etikete s pakovanja i sl.) kad bi to lice oznaku upotrebljavalo protivno volji titulara prava.^{^[11]} Ipak, ako protivna strana ospori da se žig upotrebljava saglasno volji titulara prava, na titularu prava je teret dokazivanja da se saglasio sa upotrebom svog žiga od strane drugog lica.^{^[12]}

Saglasnost da drugi pravni subjekt koristi žig titulara prava mora biti nedvosmisleno demonstrirana. Saglasnost da drugi pravni subjekt koristi žig titulara prava je nedvosmisleno demonstrirana onda kada je izričito data. Međutim, zamislivo je da zaključak o tome da je saglašavanje titulara prava po pitanju upotrebe žiga od strane drugog lica nedvosmisleno demonstrirano, u nekim slučajevima, može biti izveden iz okolnosti koje prethode, istovremene su ili slede upotrebi žiga.^{^[13]} Ali prosto postojanje poslovnog odnosa, kao u slučaju žiga LAMBRETTA, ne znači da se žig koristi po prećutnoj saglasnosti titulara prava.^{^[14]}

III FORMA OZBILjNE UPOTREBE ŽIGA

Sasvim je razumno očekivati da će titular prava u prometu upotrebljavati onaj robni i uslužni znak koji je registrovao. U praksi se, međutim, pokazalo da titulari prava ponekad u prometu koriste oznake koje nisu istovetne onima koje su registrovali. U pravu žiga se ovo odstupanje toleriše, ali samo donekle. Naime, da bi se upotreba žiga smatrala ozbiljnom, robni i uslužni znak mora biti korišćen u formi kojom se ne menja distinktivni karakter žiga kakav je registrovan,^{^[15]} što je u skladu sa čl. 5C2 Pariske konvencije iz 1883. godine. Izmena izgleda robne oznake dozvoljava se radi prilagođavanja marketinškim i promotivnim uslovima nacionalnog tržišta na kojem titular prava namerava da stekne tržišni udeo.^{^[16]} Zbog toga se korišćenje oznake koja nije istovetna registrovanoj, ali se od registrovane ne razlikuje u bitnim karakteristikama, računa kao korišćenje registrovane oznake.^{^[17]} Jasno je da između tržišnih subjekata sporovi nastaju povodom različitih stavova po pitanju da li se korišćenom oznakom menja distinktivni karakter registrovanog žiga ili ne.

Da bi se na ovo pitanje odgovorilo potrebno je prethodno ustanoviti u čemu se sastoji odn. šta čini distinktivni karakter registrovanog izgleda žiga, a pre svega koji su elementi oznake distinktivni i dominantni. Tek nakon toga se utvrđuje u čemu se sastoji razlika i da li je razlika između registrovane i korišćene forme žiga pravno relevantna.^{^[18]} S obzirom da razlika između registrovane i korišćene forme žiga može biti posledica: a. izostavljanja ili b. promene registrovanog ili v. dodavanja neregistrovanog elementa, jasno je da izostavljanje ili promena distinktivnog elementa znaka predstavlja promenu distinktivnog karaktera registrovane oznake. No krenimo redom.

Dodaci. Dodati elementi mogu biti verbalni i grafički. Po pravilu, dodavanjem verbalnih elemenata, distinktivni karakter registrovanog znaka se menja. Od ovog pravila postoje tri izuzetka i to: 1. ako dodati verbalni elementi nisu dominantni (pre svega po pitanju uočljivosti i pozicioniranosti), 2. ako su dodati elementi generični ili deskriptivni i 3. ako su dodati verbalni elementi nebitni (crtice, tačke i sl.). Tako je u slučaju verbalnog komunitarnog žiga Pi^{^[19]} utvrđeno da je u prometu korišćen u sledećim oblicima: Pi-SUITE, Pi-DESIGN i Pi-SYSTEMS INTERNATIONAL S.A. U varijanti sa Pi-SYSTEMS INTERNATIONAL S.A. korišćeno je i grčko slovo π. Žalbeno veće OHIM-a je zaključilo da distinktivni karakter registrovane forme žiga ovim dodacima nije promenjen jer je registrovana forma žiga od dodataka bila odvojena crticom. Što se tiče grčkog slova pi, čak i da se dopusti da korišćenje ovog slova, čiji je izgovor registrovan kao predmetni komunitarni žig, ne predstavlja ozbiljnu upotrebu žiga Pi, u ovom slučaju grčko slovo nije bilo korišćeno samostalno, već je bilo upisano u gornji (širi) deo latiničnog slova P.

Promenom jednine ili množine, te dodavanjem oznake privrednog društva (ad, doo) ne menja se distinktivni karakter registrovane oznake. Dodavanje grafičkih elemenata je, po pravilu, pravno irelevantno kada je grafički dodatak ukrasnog karaktera.

Izostavljanje. Izostavljanjem sekundarno pozicioniranih, nedistinktivnih, generičnih, deskriptivnih, nebitnih verbalnih i banalnih grafičkih elemenata ne menja se distinktivni karakter registrovanog znaka. Primer iz prakse bi bio slučaj žiga VIETA.^{^[20]} Žig VIETA je registrovan kao verbalni robni znak sa grafizmom u smislu da je dominantni verbalni deo znaka bio uokviren okvirom čija su leva i desna strana bile podebljane. U prometu je žig međutim uglavnom korišćen bez grafizma ili u drugačijem okviru (obojenom u celosti). Sud je utvrdio da svođenje korišćenja znaka na upotrebu reči predstavlja prihvatljivu varijaciju žiga.^{^[21]}

Promena. Pravno irelevantne promene verbalnih žigova su, po pravilu, promene tipa ili boje slova,^{^[22]} te upotreba velikih umesto malih slova i obratno. Međutim, ukoliko je verbalni žig registrovan naročito stilizovanim slovima, korišćenjem slova uobičajenih oblika distinktivni karakter žiga menja se. Promene delova grafičkih žigova su, po pravilu, bitne. U slučaju verbalnih žigova sa grafizmom, po pravilu se promenom verbalnog elementa mnogo više utiče na distinktivni karakter oznake, nego promenom grafičkog elementa „jer će se prosečni potrošač lakše pozvati na predmetnu robu izgovaranjem reči nego opisivanjem grafičkog elementa žiga.“^{^[23]} Tako je u slučaju verbalnog žiga sa grafizmom ALBUSTAN utvrđeno da se razlikom između registrovane i korišćene forme oznake sastojećom samo u broju prikazanih plodova paradajza, distinktivni karakter registrovanog robnog znaka ne menja.^{^[24]}

Primer promene forme žiga zamenom verbalnih elemenata je slučaj komunitarnog žiga THERAFORM.^{^[25]} U ovom slučaju registrovani izraz La Plastitherapie u prometu je bio zamenjen izrazom L’Amincissement Maitrise (kontrolisano mršavljenje). Sporni izrazi su u registrovanom odnosno korišćenom obliku žiga bili sekundarno pozicionirani i to ispod dominantnog elementa robnog i uslužnog znaka sadržanog u reči THERAFORM, pri čemu je dominantni element (THERAFORM) bio napisan velikim, a sporni izrazi, sem velikog početnog slova, malim slovima. I pored toga, podnosilac zahteva za prestanak komunitarnog žiga THERAFORM zbog nekorišćenja, tvrdio je da je izraz La Plastitherapie distinktivan element žiga čijom se promenom menja distinktivan karakter žiga THERAFORM. Svoju tvrdnju je zasnivao na činjenicama da je reč La Plastitherapie fantastična reč, reč bez značenja – neologizam, kao i da je kao takva registrovana kao nacionalni francuski žig, što ne bi mogla biti ako ne bi bila distinktivna. Žalbeno veće OHIM-a nije prihvatilo tvrdnju da se zamenom reči La Plastitherapie menja distinktivni karakter žiga THERAFORM kako zbog deskriptivnog značenja reči La Plastitherapie (ukazuje na metod mršavljenja pa upućuje na svrhu njime obeleženih proizvoda), tako i zbog njenog sekundarnog pozicioniranja u izgledu žiga i slabije uočljivosti – što sve istovremeno važi i za izraz kojim je reč La Plastitherapie zamenjena.

Žigovi u boji se moraju koristiti u boji koja je registrovana. Može se tolerisati jedino promena nijanse.

Za procenu izmene distinktivnog karaktera registrovane oznake od značaja je snaga obeležavanja žiga. Generalno, što je snaga obeležavanja žiga manja, to će se dodavanjem, promenom ili izostavljanjem elemenata oznake više uticati na izmenu distinktivnog karaktera registrovane forme znaka.^{^[26]} Distinktivni karakter žigova sa većom snagom obeležavanja je manje podložan izmenama nego što će to biti slučaj sa žigovima ograničene distinktivnosti.^{^[27]}

U sudskoj praksi Evropske unije zabeležen je i slučaj kada su u prometu korišćeni i registrovani i izmenjeni oblik registrovane oznake. Tako je u slučaju verbalnog komunitarnog žiga ANNAPURNA^{^[28]} utvrđeno da je titular prava u prometu koristio žig u oblicima: 5+1_ANNAPURNA i ANNAPURNAPULSE. Podnosilac zahteva za prestanak žiga je tvrdio da se dodatkom 5+1_ menja distinktivni karakter registrovanog izgleda žiga pošto se dodatak nalazi na početku oznake i privlači pažnju potrošača više nego verbalni nastavak korišćenog robnog znaka, dok se dodatkom PULSE ukupan izgled registrovanog znaka znatno menja, pa samim tim i njegov distinktivni karakter. Sud u principu nije osporio ove tvrdnje, ali je žig održao jer je titular prava u prometu uglavnom koristio žig u izgledu u kojem je registrovan. Korišćenje u izmenjenoj formi je bilo sporadično tako da to ne može predstavljati osnov za prestanak žiga zbog nekorišćenja. Prema tome, ako je žig realno korišćen u izgledu u kojem je registrovan i to korišćenje se priznaje kao ozbiljno, korišćenje u formi koja se razlikuje od izgleda u kojem je žig registrovan, ne uzima se u obzir.

Osim dodavanja novih elemenata, te izostavljanja ili izmene registrovanih elemenata oznake, postoji još jedan vid upotrebe žiga kojom se može uticati na distinktivni karakter robnog i uslužnog znaka. To je korišćenje žiga uz poslovno ime ili drugi žig. Korišćenje žiga uz poslovno ime smatra se uobičajenim u prometu i time se distinktivni karakter registrovanog žiga ne menja. Slično je kada titular žiga robu ili usluge obeležava sa više žigova. Uobičajeno je, npr. da zavisna privredna društva koriste uz svoj žig takođe i žig grupe privrednih društava (tzv. house mark). Ni u ovom slučaju distinktivni karakter registrovanog žiga nije izmenjen. Ovakva tržišnopravna situacija shvata se kao autonomno korišćenje dva registrovana žiga istovremeno. Međutim, situacija se višestruko komplikuje kad je varijacija koju titular prava upotrebljava na tržištu takođe registrovana kao žig. Pitanje je da li se ozbiljnim korišćenjem jednog može održati pravo na drugi robni i uslužni znak (sličan korišćenom)? U prvom navratu, Sud pravde Evropske unije (dalje u tekstu: ECJ) je u slučaju BAINBRIDGE^{^[29]} zauzeo stav da nije prihvatljivo dozvoliti da zaštita prava priznata po osnovu registracije žiga bude proširena na drugi žig, čija upotreba nije dokazana, samo zato što je drugi neznatna varijacija prvog.^{^[30]} U ovom slučaju titular prava na italijanske nacionalne žigove THE BRIDGE i Bridge (i čitavu seriju žigova na temu mosta poput: Old Bridge, The Bridge Basket, FOOTBRIDGE, The Bridge Wayfarer, OVER THE BRIDGE…ukupno jedanaest) podneo je prigovor protiv prijave komunitarnog žiga BAINBRIDGE, a sve u vezi sa obeležavanjem robe iz klasa 18 i 25 Ničanske klasifikacije. Titular prava na italijanske nacionalne žigove je tvrdio da je ozbiljno koristio žig Bridge podnoseći dokaze o upotrebi žiga THE BRIDGE. Prvostepeni sud je, međutim, utvrdio da žig THE BRIDGE nije bio u ozbiljnoj upotrebi tokom relevantnog perioda (pa samim tim ni pod kakvim uslovima, po prirodi stvari, nije mogla biti dokazana ni ozbiljna upotreba žiga Bridge). Otuda je upitno zašto se ECJ u ovom slučaju upustio u formulisanje prezentovanog pravila imajući u vidu činjenični ishod slučaja. Prosto nije morao, ali je i mogao s obzirom da je tužilac ozbiljnu upotrebu nekorišćenog žiga pokušao dokazati ozbiljnom upotrebom sličnog žiga. Dakle ECJ je u ovoj presudi zauzeo stav da to nije dozvoljeno što se donekle može braniti. Svaki priznati žig je samostalno subjektivno pravo sa jedinstvenim predmetom zaštite za obeležavanje roba i usluga za koje je registrovan osobenog distinktivnog karaktera. Kada se tome doda da su isti žigovi istog titulara prava u različitim državama međusobno pravno nezavisni, nekako je nelogično da se priznato pravo može održati upotrebom nekog drugog žiga. Time bi se svakako olakšalo održanje prava na baražne žigove čime bi se doprinelo i olakšanju zloupotrebe prava žiga. Ipak, pravnodogmatski gledano, ova zabrana nigde nije izričito propisana. Ono što međutim jeste propisano, to je da se pravo može održati upotrebom žiga u izgledu kojim se ne menja distinktivni karakter izgleda u kojem je žig registrovan. I sve to bez obzira da li je forma u kojoj je žig korišćen i sama registrovana kao žig – sve dok distinktivni karakter žiga čija se upotreba dokazuje nije promenjen. Korekcija je usledila pet godina kasnije odlukom ECJ u slučaju PROTI.^{^[31]}

Prema tome, ključni kriterijum po kojem se utvrđuje da li je dokazana ozbiljna upotreba žiga je razlika u distinktivnom karakteru registrovanog i korišćenog znaka. Ako ona postoji, ozbiljna upotreba žiga koji nije korišćen, ne može se dokazati pa makar on bio deo korišćenog žiga kao u slučaju FRUIT OF THE LOOM^{^[32]} u kojem je titular prava na žigove FRUIT i FRUIT OF THE LOOM tvrdio da se korišćenjem žiga FRUIT OF THE LOOM istovremeno koristi i žig FRUIT kao sastavni deo žiga FRUIT OF THE LOOM. Sud, prihvatajući stav Žalbenog veća OHIM–a, nije bio takvog mišljenja navodeći da reč loom, sem u engleskom, u drugim jezicima Evropske unije nema lingvistički ekvivalent zbog čega privlači pažnju potrošača,^{^[33]} pa stoga dodatak OF THE LOOM, pošto uz sve to nije ni sekundarno pozicioniran,^{^[34]} i te kako menja distinktivni karakter žiga FRUIT.^{^[35]}

No šta ako je registrovani žig u prometu korišćen zajedno sa drugim registrovanim žigom, a kombinacija tih žigova je takođe registrovana kao žig? U pitanju su slučajevi Levi Straus^{^[36]} i Specsavers.^{^[37]} U slučaju Levi Straus, Levi Straus&Co. je titular više, što komunitarnih što nacionalnih, žigova i to: komunitarnog verbalnog žiga LEVI’S, nemačkog nacionalnog verbalnog žiga sa grafizmom u vidu kroja džepa sa malom pravougaonom etiketom crvene boje ušivenom do gornjeg levog ugla džepa na kojoj se nalazi natpis LEVI’S i komunitarnog pozicionog^{^[38]} grafičkog žiga u vidu slike džepa istog oblika i kroja kao što je nemački žig, plave boje sa malom pravougaonom etiketom crvene boje ušivenom pri gornjem levom uglu (na istom mestu kao i u slučaju nemačkog žiga, ali bez natpisa). U prometu je korišćen žig u izgledu koji odgovara nemačkom verbalnom žigu sa grafizmom koji praktično predstavlja kombinaciju komunitarnih žigova titulara prava, a sam je kao njihova kombinacija registrovan kao žig. U slučaju Specsavers, Specsavers grupa je bila titular prava na komunitarni verbalni žig Specsavers, komunitarnih verbalnih žigova sa grafizmom gde se verbalni element sastojao od centralno pozicionirane reči Specsavers, a grafički od dve delimično preklapajuće elipse koja odaju utisak naočara (žig je i bio registrovan za obeležavanje optičkih proizvoda); žigovi su se razlikovali po tome što je jedan bio osenčen, a drugi sa crnom pozadinom (mada se u prometu koristio u zelenoj boji) i komunitarnog grafičkog crno-belog žiga u vidu dve delimično preklapajuće elipse nalik na naočare, poput ostalih komunitarnih žigova, samo bez verbalnog elementa. U prometu je korišćen verbalni žig sa grafizmom koji praktično predstavlja kombinaciju verbalnog i grafičkog žiga s tim što je u toj kombinaciji verbalni žig postavljen preko grafičkog. I u jednom i u drugom slučaju postavilo se pitanje da li korišćenje kombinacije žigova, tj. preciznije rečeno složenog žiga, koji se sastoji od registrovanih znakova, zasebno nekorišćenih, a sam je registrovan kao žig može biti osnov za zaključak o ozbiljnom korišćenju žigova od kojih se sastoji. Prema stavu ECJ uslov ozbiljne upotrebe može biti ispunjen „kada se registrovani žig, koji je stekao distinktivnost kao rezultat upotrebe drugog složenog žiga čiji je deo, koristi samo kao deo složenog žiga ili u kombinaciji sa drugim registrovanim žigom, a njihova kombinacija je i sama registrovana kao žig“^{^[39]} „...u meri u kojoj razlike između forme u kojoj je žig korišćen i u kojoj je registrovan ne menjaju distinktivni karakter izgleda u kojem je žig registrovan.“^{^[40]}

Ali šta ako kombinacija žigova koja se koristi u prometu, sama za sebe nije registrovana kao žig? Da li se time nešto menja? U slučaju lambda^{^[41]} Recticel SA je bio titular prava na verbalni robni znak sa grafizmom sadržanom u grčkom slovu lambda λ bele boje upisanom u crveni krug, priznatom radi obeležavanja izolacionog materijala u građevinarstvu. Međutim, u prometu je žig korišćen u okviru drugih verbalnih komunitarnih žigova titulara prava i to: EUROFLOOR, EUROTHANE, EUROWALL, POWERDECK, POWERLINE i POWERROOF tako što je prvo slovo o u ovim žigovima bilo zamenjeno slovom lambda. Sud je zauzeo stav da je sporni žig ozbiljno korišćen. Prvo, korišćenje verbalnih žigova u kojima je inkorporiran sporni žig reflektuje komercijalnu potrebu da se sporni žig u prometu izrazi oralno, a bez gubitka njegovog distinktivnog karaktera i prepoznatljivosti.^{^[42]} Drugo, sporni žig nije izmenjen, njime je samo zamenjeno slovo o u drugom žigu, čime sporni žig zadržava samostalnost ne konstituišući element drugog žiga (rekli bismo: ne „utapajući“ se u drugi žig gubeći svoju posebnost i prepoznatljivost). Uostalom, grčko slovo lambda se u fizici koristi kao jedinica za toplotnu provodljivost^{^[43]} (građevinskih materijala). Treće sporni žig je ponekad korišćen i u izgledu u kojem je registrovan, a ne isključivo u okviru drugih verbalnih žigova^{^[44]} i kao četvrto, sud se poziva na slučajeve Levi Straus i Specsavers^{^[45]} (dakle ne menja).

IV PREDMET OZBILjNE UPOTREBE ŽIGA

Ozbiljna upotreba žiga ograničava se na upotrebu žiga za obeležavanje onih roba i usluga za čije obeležavanje je žig registrovan. Izuzetno, ozbiljna upotreba žiga postoji i onda kada se u promet stavljaju komponente koje predstavljaju integralni deo sastava ili strukture robe za čije obeležavanje je žig registrovan, kao i roba i usluge koje su u direktnoj vezi sa tom robom, pod uslovom da je roba za čije je obeležavanje žig priznat prethodno bila stavljena u promet, a sve radi zadovoljenja potreba vlasnika kupljene robe.^{^[46]} Izuzev ovog „korišćenje žiga za obeležavanje robe za čije obeležavanje nije registrovan, ne smatra se ozbiljnom upotrebom žiga.“^{^[47]} S obzirom na načelo specijalnosti i na to da je pravni monopol titulara žiga ograničen na obeležavanje tačno određenih vrsta roba i usluga, ovo pravno stanovište smatra se prihvatljivim i osnovanim.

Kako međutim tretirati upotrebu žiga za obeležavanje roba i usluga koje su slične robama i uslugama za čije obeležavanje je žig registrovan? Obimom priznatog prava obuhvaćena je zaštita i u odnosu na robe i usluge koje su slične onima za čije obeležavanje je žig registrovan (doduše samo u slučaju verovatnoće zabune u relevantnom delu javnosti), što se dalje prenosi u domen sudske zaštite prava od povrede. I pored toga, korišćenje pravno zaštićenog robnog i uslužnog znaka u odnosu na robe i usluge za čije obeležavanje žig nije registrovan, a koje su slične onima za čije obeležavanje je registrovan, ne smatra se ozbiljnom upotrebom žiga.^{^[48]}

Sporna može biti i upotreba žiga za obeležavanje promotivne robe. Uobičajeno je u prometu da se kupci privlače ili nagrađuju majicama kratkih rukava na kojima je odštampan žig titulara prava, bejzbol kapama, privescima, upaljačima itd. Nema sumnje da su reklamiranje i tržišno komuniciranje izuzetno važne funkcije robnih i uslužnih znakova, te da promotivna roba, obeležena žigom zaštićenim znakom, uz promovisanu robu, služi kao identifikator komercijalnog porekla robe za čije obeležavanje je žig registrovan.^{^[49]} Međutim, korišćenje oznake samo na promotivnoj robi, ne smatra se ozbiljnom upotrebom žiga,^{^[50]} pa makar promotivna roba bila registrovana kao roba za čije obeležavanje je titular prava registrovao žig.^{^[51]}

Dakle pravno relevantna je samo ona upotreba žiga koja se odnosi na robe i usluge za čije obeležavanje je žig registrovan. Međutim, titular prava žig može registrovati za širok asortiman roba i usluga, a da ga ozbiljno koristi za obeležavanje samo nekih od njih. U tom slučaju će pravo prestati u odnosu na samo one robe i usluge za čije obeležavanje registrovani žig nije ozbiljno korišćen.^{^[52]} Koliko god prosto zvučalo ovo pravilo, njegova primena nije ni izbliza tako jednostavna, čemu su dokaz i brojni sporovi uključujući i sudske odluke precedentnog karaktera. Celokupan preostali deo ovog poglavlja biće posvećen primeni pravila o delimičnom prestanku prava.

Najjednostavnije je rešiti one slučajeve delimičnog prestanka prava kada je žig registrovan za više klasa roba i usluga, a utvrđeno je da je korišćen za obeležavanje roba i usluga koje pripadaju samo nekim od klasa za koje je žig registrovan. Na primer u slučaju L’Eclaireur^{^[53]} žig je registrovan za obeležavanje roba iz klasa 3, 4, 9, 14, 18, 20 i 25 Ničanske klasifikacije (NK), ali je dokazano da nije korišćen za robu iz klasa 3, 4, 9, 14, 18 i 20, pa je u odnosu na te klase NK i prestao da važi. Isto tako u slučaju Now Wireless^{^[54]} žig je bio registrovan za usluge iz klasa 35, 41 i 42 NK, ali je dokazano da nije korišćen za usluge iz klasa 35 i 41 NK pa je u odnosu na usluge iz tih klasa prestao da važi.

Takođe, kad je žig korišćen samo za neke robe unutar iste klase NK, a za druge ne, prestaće samo u odnosu na one robe za koje nije korišćen. Primera radi u slučaju ANNAPURNA^{^[55]} žig je registrovan za obeležavanje: torbi, futrola, kofera i putnih torbi iz klase 18 NK, a održan je samo za torbe. Isto tako u slučaju THERAFORM^{^[56]} žig je bio registrovan za: sredstva za beljenje i druge supstance za upotrebu u perionicama veša, preparate za čišćenje, poliranje, ribanje i nagrizanje, sapune, parfeme, eterična ulja, kozmetiku, losione za kosu i paste za zube iz klase 3 NK, a ustanovljeno je da je korišćen samo za kozmetiku, pa je samo za obeležavanje kozmetike i održan. To znači da se ozbiljna upotreba žiga mora se dokazati u odnosu na svaki navod robe ili usluge sa spiska. Npr. ako se u spisku navodi da se žig registruje za obeležavanje: odeće, košulja, majica, pantalona, suknji, čarapa i rukavica iz klase 25 NK, titular prava mora dokazati da je sve precizirane vrste odeće stavio u promet. Ako je u promet pustio samo košulje, u odnosu na ostale vrste odeće pravo prestaje.

U ovakvim slučajevima vrši se skraćivanje spiska roba i usluga. Da li je to i jedini oblik korekcije spiska roba i usluga u slučajevima delimičnog prestanka žiga? Postoji još jedan vid korekcije spiska roba i usluga, koji predstavlja prirodnu posledicu registrovanja žigova za obeležavanje široko definisanih vrsta roba i usluga. U tom slučaju je moguće vršiti preformulisanje spiska.^{^[57]}

Dakle, od značaja za razmatranje delimičnog prestanka žiga zbog nekorišćenja je stepen preciznosti u određivanju roba i usluga za čije obeležavanje se žig registruje. Što je roba i usluga preciznije određena to je lakše ustanoviti da li je žig korišćen za obeležavanje registrovanih roba i usluga. Ono što ovu pravnu materiju čini komplikovanom, to su uopštene formulacije roba i usluga. U slučajevima uopštene formulacije roba i usluga za čije obeležavanje se žig registruje, stvara se potreba određenja podskupova roba i usluga za čije je obeležavanje žig stvarno korišćen, a sve to u skladu sa smernicama određenim u slučaju ALADIN.^{^[58]}

U ovom slučaju podnosilac prijave robne i uslužne oznake zahteva priznanje prava na verbalni žig ALADIN za obeležavanje roba iz klasa 1 i 3 i usluga iz klasa 35, 37 i 42 NK. Tri meseca po objavljivanju prijave titular prava na nacionalni španski žig ALADDIN registrovan za obeležavanje sredstava za poliranje metala iz klase 3 NK podnosi prigovor. Podnosilac prijave zahteva od podnosioca prigovora da dokaže ozbiljnu upotrebu žiga. Podnosilac prigovora dokazuje da je žig ozbiljno upotrebljen za obeležavanje pamučne tkanine impregnirane agensom za poliranje metala (tzv. magične krpe). OHIM odbija prigovor smatrajući da je ozbiljna upotreba žiga dokazana u odnosu na vrlo specifičan proizvod, što je nedovoljno da bi pravna zaštita bila održana u odnosu na sva sredstva za poliranje metala. Titular ranijeg prava podnosi tužbu. Sud usvajajući tužbeni zahtev postavlja sledeće pravilo: Ako je žig registrovan za skup roba i usluga koji je dovoljno širok da bi unutar njega bilo moguće identifikovati niz posebnih podskupova, dokaz da je žig ozbiljno korišćen u odnosu na neke od roba i usluga za čije je obeležavanje registrovan, obezbeđuje održanje prava samo za onaj podskup kojem pripada roba ili usluga za čije obeležavanje je žig stvarno upotrebljen.^{^[59]} U tom smislu je u slučaju CAMPING^{^[60]} utvrđeno da je titular prava u promet puštao mesne prerađevine od: ćuretine, živinskog i goveđeg mesa pošto su ciljnu grupu potrošača činili pripadnici muslimanske veroispovesti,^{^[61]} pa je u okviru registrovane kategorije kuvanih kobasica žig održan za halal kobasice koje nisu proizvedene od svinjetine.

Međutim, ako je žig registrovan za robu ili uslugu koja je definisana tako precizno i usko da unutar nje nije moguće formirati bilo kakav značajan podskup, onda dokaz o ozbiljnoj upotrebi žiga neizostavno pokriva celokupan skup roba i usluga kojem pripada roba u odnosu na koju je žig stvarno upotrebljen.^{^[62]} S obzirom da u ovom slučaju roba za čije obeležavanje je nacionalni španski žig ALADDIN registrovan (sredstva za poliranje metala) već predstavlja podskup u okviru šireg skupa (sredstva za poliranje), to je ozbiljnom upotrebom žiga za obeležavanje pamučne tkanine impregnirane agensom za poliranje metala pravo održano u odnosu na sve politure za metal.

To znači da podskupovi roba i usluga ne mogu biti arbitrerno formirani. Prvo, obaveza ozbiljne upotrebe žiga u odnosu na robu i usluge za čije obeležavanje je registrovan ne znači da je titular prava obavezan da žigom zaštićeni robni znak upotrebljava za obeležavanje svih zamislivih varijacija robe ili usluge za čije je obeležavanje znak registrovan.^{^[63]} Primera radi, ako je žig registrovan za obeležavanje slavina, to ne znači da titular prava mora da dokaže da je u promet stavio: i jednoručne i dvoručne i senzorne slavine, te slavine: i za lavabo i za kadu i za sudoperu i za dvorišnu česmu. Dovoljno je da dokaže da je u promet stavio bilo koju vrstu slavina. Zbog toga se izdvajanje podskupa kojeg bi činio proizvod koji nije identičan proizvodu za koji je utvrđeno da je u prometu bio obeležen žigom titulara prava, ali koji se od tog proizvoda suštinski ne razlikuje, pa još pripada i istoj vrsti proizvoda, smatra proizvoljnim.^{^[64]} I drugo, određivanje podskupova roba i usluga vrši se posebno u svakom konkretnom slučaju prema kriterijumima: nameravane upotrebe, krajnjih korisnika i distributivnih kanala.^{^[65]} Imajući to u vidu, Žalbeno veće OHIM-a je u slučaju ELTIMID^{^[66]} ukinulo prvostepenu odluku kojom je u okviru skupa 'mašinski elementi' proizvoljno izdvojen podskup plastičnih mašinskih komponenata. Prvostepena odluka se bazirala na saznanju da titular prava žig upotrebljava za obeležavanje mašinskih komponenata izrađenih od plastike otporne na visoke temperature. Međutim, Žalbeno veće je naglasilo da je jedan od osnovnih kriterijuma za formiranje podskupova roba i usluga svrha i nameravana upotreba.^{^[67]} Brojne plastične mašinske komponente koje u promet stavlja titular prava, poput zupčanika, ležajeva, okruglih šipki i dr. mogu biti izrađene i od metala, a da se izborom proizvodnog materijala ne utiče na promenu svrhe mašinskog elementa.^{^[68]} Pored toga, sužavanjem registracije žiga na obeležavanje samo onih mašinskih komponenata koje su izrađene od plastike negativno bi se uticalo na tehnološki razvoj titulara prava.^{^[69]} Naime, u odluci Suda u slučaju ALADIN izričito je navedeno da obim delimičnog ukidanja žiga mora biti usklađen sa legitimnim interesom titulara prava da u budućnosti proširi asortiman roba i usluga koje nudi, unutar granica registrovanih roba i usluga, koristeći se pravnom zaštitom proisteklom iz priznanja žiga, a što je naročito slučaj kad su roba i usluge usko i precizno definisane.^{^[70]} Imajući u vidu da je u ovom slučaju (ELTIMID) titular prava već počeo u promet stavljati mašinske komponente koje nisu u potpunosti izrađene od plastike, već sadrže 15% grafita^{^[71]} (a opšte je poznato da je grafit mineral, a ne plastika), Žalbeno veće OHIM-a je u slučaju ELTIMID pravilno primenilo citirano pravilo iz sudske odluke donete u slučaju ALADIN.

V ZAKLjUČAK

Da bi pravo bilo održano, priznati žig mora biti ozbiljno korišćen. Propisivanjem obaveze ozbiljne upotrebe žiga sprečavaju se veštački sporovi i narušavanje konkurencije. Sem titulara prava, ozbiljnu upotrebu žiga može preduzeti i drugo lice, pod uslovom da se titular sa tim unapred saglasi. Smatra se da takva saglasnost postoji ako žig koriste lica koja su pravno ili ekonomski povezana sa titularom prava. Najčešće će to biti sticalac licence ili sa titularom prava povezano privredno društvo.

Žigom zaštićeni znak ne mora u prometu biti korišćen u izgledu u kojem je registrovan, pod uslovom da se formom koja je korišćena na tržištu ne menja distinktivni karakter žiga onakvog kakav je registrovan. Odstupanje od registrovane forme znaka može biti dvojako: a. dodavanjem novih, izostavljanjem ili promenom postojećih elemenata registrovanog znaka i b. korišćenjem žiga uz drugi znak, izraz ili simbol poput poslovnog imena ili drugog žiga istog titulara prava. U prvoj varijanti ozbiljnost upotrebe se prosuđuje prema tome da li su dodati, izostavljeni, promenjeni ili zamenjeni elementi znaka bili distinktivni, dominantni i centralno pozicionirani elementi žiga, dok se u drugom slučaju, uporedna upotreba žigova ili žiga i poslovnog imena, po pravilu, shvata kao autonomna upotreba dva posebna znaka istovremeno. Situacija se komplikuje kada se umesto žiga koji je registrovan koristi sličan žig istog titulara prava. Ako među njima ne postoji razlika u distinktivnom karakteru, onda se i ozbiljnom upotrebom sličnog žiga može održati pravo na oznaci koja nije korišćena u prometu. Konačno, u situacijama kada se predmetni žig koristi u kombinaciji sa drugim žigom, nije bitno da li je kombinacija i sama registrovana kao (složeni) žig sve dok se njome ne menja distinktivni karakter izgleda u kojem je registrovan žig za koji se utvrđuje da li je bio ozbiljno upotrebljen.

Kad je reč o ozbiljnoj upotrebi žiga, spisak roba i usluga je od naročitog značaja zbog toga što se ozbiljnom upotrebom žiga smatra samo ona upotreba kada se žig koristi za obeležavanje roba i usluga za čije obeležavanje je registrovan. Upotreba žiga za obeležavanje roba i usluga izvan registrovanog spiska, pa makar bile i slične robama i uslugama za čije obeležavanje je žig registrovan, ne smatra se ozbiljnom upotrebom žiga. Takođe se ni upotreba žiga samo na promotivnoj robi ne smatra ozbiljnom upotrebom žiga, pa makar žig bio registrovan za obeležavanje robe koja je, međutim, korišćena samo radi pospešivanja prodaje druge robe. Izuzetno, ozbiljna upotreba žiga postoji kada se u promet stavljaju komponente koje predstavljaju integralni deo sastava ili strukture robe za čije obeležavanje je žig registrovan, kao i roba i usluge koje su u direktnoj vezi sa tom robom, pod uslovom da je roba za čije je obeležavanje žig priznat prethodno bila stavljena u promet.

Ukoliko je žig korišćen za neke od roba i usluga za čije obeležavanje je registrovan, pravo će prestati samo u odnosu na one robe i usluge za čije obeležavanje žig nije ozbiljno korišćen. Delimičan prestanak prava vrši se na dva osnovna načina: skraćivanjem i preformulisanjem spiska roba i usluga. Preformulisanje spiska roba i usluga vrši se, pre svega, u onim slučajevima u kojima je žig registrovan za skup roba i usluga koji je dovoljno širok da bi unutar njega bilo moguće identifikovati niz posebnih podskupova. U takvim slučajevima se spisak roba i usluga preformuliše primenom kriterijuma: svrhe i nameravane upotrebe, krajnjih potrošača i distributivnih kanala.

Siniša Varga, LLD^*

ENTITIES, FORM AND SUBJECT OF GENUINE USE OF EUROPEAN UNION TRADEMARK

Summary

Trademark rights are exclusive in their nature and if trademark owner does not use protected sign and at the same time no one is allowed to do that, the sign is not used on market and its unavailability may represent restriction of competition. That is why trademark must be used on market to maintain registration. But it is not any usage of trademark on market is qualified for preserving of granted rights. Legally, only genuine use of trademark is relevant. Genuine use of trademark is use of a trademark in the course of trade by trademark owner or with their consent, in a registered form or form differing in elements which do not alter the distinctive character of the registered form of trademark, in connection with the goods and services in respect of which the trademark is registered.

Key words: Trademark Law, European Union, genuine use

^* Vanredni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu

^*^* Rad je napisan u okviru projekta Pravnog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu Usklađivanje pravnog sistema Srbije sa standardima Evropske unije.

^{^[1]} D. Zlatović, Žigovno pravo, Zagreb 2008, 389/390.

^{^[2]} R. Sacoff, The Trademark Use Requirement in Trademark Registration, Opposition and Cancellation Proceedings, Trademark Reporter Vol. 76/1986, 131.

^{^[3]} C-40/01 Ansul v. Ajax Brandbeveiliging, [2003] ECR I-02439, tač. 36.

^{^[4]} Ibid., tač. 37.

^{^[5]} Council Regulation (EC) No 207/2009 of 26 February 2009 on the Community trade mark (OJ L 78, 24.3.2009, p. 1) amendend with Regulation (EU) 2015/2424 of the European Parliament and of the Council of 16 December 2015 OJ L 341, 24.12.2015, 21).

^{^[6]} J. Davis, Intellectual Property Law, Oxford, 2008, 229. Korišćenje žiga Evropske unije uz saglasnost titulara prava smatra se korišćenjem žiga od strane titulara prava (Regulativa o žigu Evropske unije, čl. 15 st. 2).

^{^[7]} Guidelines for Examination of European Union Trade Marks, European Union Intellectual Property Office, Part C - Opposition, Section 6 - Proof of Use, version 1.0 od 23. marta 2016. godine, 59.

^{^[8]} S. Spasojević, Prestanak žiga zbog nekorišćenja, u: „Pravna misao u srcu Šumadije“ (ur. B. Vlašković), Pravni fakultet Univerziteta u Kragujevcu, Institut za pravne i društvene nauke, Kragujevac 2012. godine, 550.

^{^[9]} „Ali samo ustupanje licence nije dovoljan dokaz ozbiljne upotrebe žiga“ (P. Torremans, Holyoak and Torremans Intellectual Property Law, Oxford, 2008, 427).

^{^[10]} T-278/13 od 30. januara 2015. godine.

^{^[11]} C-416/04 Sunrider v. OHIM (VITAFRUIT) [2006] ECR I-04237, tač. 46. U ovom slučaju titular žiga bio je Mr. Espadafor Caba, a žig je korišćen od strane Industrias Espadafor SA.

^{^[12]} Ibid., tač. 44. Ovim se, po shvatanju pojedinih autora, odstupa od opšteg pravila procesnog prava po kojem je tužilac dužan dokazati istinitost svojih tvrdnji – Probatio incubit actori (D. Zlatović, op. cit., 390).

^{^[13]} Now Wireless, tač. 35.

^{^[14]} R 351/2015-1 od 23. septembra 2015. godine, tač. 35. U ovom slučaju titular prava (Scooters India Limited) u poslovnom je odnosu sa preduzećem registrovanim za popravku motocikala (Scooter Restorations) kojem isporučuje rezervne delove. Pored toga dokazano je da je Scooter Restorations u časopisu Scooter Trader objavio oglas o prodaji Lambretta rezervnih delova. Međutim, titular prava rezervne delove isporučuje pod oznakom: Scooters India Limited original spares, a od kupca nikad nije zahtevao da koristi žig LAMBRETTA prilikom prodaje isporučenih rezervnih delova (tač. 36), pa je OHIM (Office for Harmonization of Internal Market – sada EU IPO – European Union Intellectual Property Office) ovakvu upotrebu predmetnog žiga okarakterisao kao deskriptivnu – prodaja rezervnih delova koji odgovaraju Lambretta motociklima – svodeći predmetni poslovni odnos titulara prava i kupca na kupoprodaju rezervnih delova i ništa više od toga.

^{^[15]} A. Michaels with A. Norris, TradeMark Law, Oxford, 2010, 107/108.

^{^[16]} T-215/13 od 15. jula 2015. godine (not yet published), tač. 27; R 2445/2014-5 od 22. septembra 2015. godine (THERAFORM), tač. 22. Tržište na kojem se koristiti izmenjeni robni i uslužni znak je, po pravilu, neko drugo, a ne tržište porekla titulara prava.

^{^[17]} P. Torremans, Holyoak and Torremans Intellectual Property Law, Oxford, 2008, 428.

^{^[18]} Pojedini autori tvrde da se tom prilikom, za razliku od poređenja sličnih žigova radi+ utvrđenja verovatnoće zabune, ne uzima u obzir shvatanje relevantnog dela javnosti već praksa u privrednoj grani u kojoj titular prava obavlja delatnost jer je malo verovatno da će potrošači pristupiti registru žigova radi poređenja registrovane i korišćene forme znaka (T. M. Aaron & A. Norderman, The Concepts of Use of a Trademark under European Union and United States Trademark Law, Trademark Reporter Vol. 104/2014, 1218). U Vodiču EU IPO se međutim, navodi da se u obzir uzimaju kako praksa u privrednoj grani u kojoj titular prava obavlja delatnost (tj. tržišno ponašanje konkurenata) tako i shvatanje relevantnog dela javnosti odn. potrošača (Guidelines for Examination of European Union Trade Marks..,. 29).

^{^[19]} R-52/2015-1 od 11. januara 2016. godine.

^{^[20]} T-690/14 Sony Computer Entertainment Europe Limited v. OHIM [not yet published] od 10. decembra 2015. godine.

^{^[21]} Tač. 51.

^{^[22]} Za šta je u slučaju VIETA utvrđeno da stvaraju samo „panoramski efekat“ (tač. 50).

^{^[23]} VIETA, tač. 49.

^{^[24]} T-454/11 od 19. aprila 2013. godine, tač. 48.

^{^[25]} R 2445/2014-5 od 22. septembra 2015. godine.

^{^[26]} T. M. Aaron & A. Norderman, op. cit., 1218.

^{^[27]} Guidelines for Examination of European Union Trade Marks.., 29.

^{^[28]} T-71/13 Anapurna GmbH v. OHIM [not yet published] od 6. marta 2014. godine.

^{^[29]} C-234/06 P Bainbridge, [2007] ECR I-07333.

^{^[30]} Tač. 86.

^{^[31]} C-553/11 Bernhard Rintisch v. Klaus Eder [PROTI] od 25. oktobra 2012. godine, tač. 30. U ovom slučaju tužilac je kao titular ranijeg prava na oznaku PROTI za obeležavanje proizvoda na bazi proteina zahtevao poništaj kasnijeg žiga Protifit registrovanog za obeležavanje dodataka ishrani, vitaminskih preparata i dijetetskih proizvoda. Tužilac je upotrebu žiga PROTI dokazivao upotrebom žigova PROTIPLUS i Protipower.

^{^[32]} T-514/2010 Fruit of the Loom, Inc. v. OHIM od 21. juna 2012. godine.

^{^[33]} Tač. 37.

^{^[34]} Tač. 39.

^{^[35]} Tač. 40.

^{^[36]} C-12/12 Colloseum Holding AG v. Levi Strauss &Co. od 18. aprila 2013. godine.

^{^[37]} C-252/12 Specsavers International Healthcare Ltd. v. Asda Stores Ltd. od 18. jula 2013. godine.

^{^[38]} Pozicioni žigovi su žigovi koji sami po sebi nisu distinktivni, a distinktivnost stiču upotrebom u prometu zahvaljujući posebnom pozicioniranju tj. prostornom raspoređivanju odnosno postavljanju na robu za čije obeležavanje služe tako da pažnju potrošača privlače svojim naročitim položajem u prostoru (C. Rideau, Position Mark, A category of signs eligible for trade mark protection? Different standards of examination, different scope of protection? file:///C:/Documents%20and%20Settings/Korisnik /My%20Documents/Downloads/RIDEAU%20Camille.pdf , jul 2016. godine, 5; New Types of Marks, WIPO Standing Committee on the Law of Trademarks, Industrial Designs and Geographical Indications, SCT 16/2, Geneva, 2006, 8).

^{^[39]} C-12/12 Colloseum Holding AG v. Levi Strauss &Co. od 18. aprila 2013. godine, tač. 36.

^{^[40]} C-252/12 Specsavers International Healthcare Ltd. v. Asda Stores Ltd. od 18. jula 2013. godine, tač. 31.

^{^[41]} T-215/13 Deutsche Rockwool Mineralwoll GmbH & Co. OHG v. OHIM od 15. jula 2015. godine.

^{^[42]} Tač. 56.

^{^[43]} Tač. 57.

^{^[44]} Tač. 58.

^{^[45]} Tač. 59.

^{^[46]} C-40/01 Ansul v. Ajax Brandbeveiliging, [2003] ECR I-02439, tač. 43. Ansul je 15. septembra 1971. godine stekao verbalni žig Minimax za obeležavanje aparata za gašenje požara. Titularu prava 1988. godine ističe dozvola za prodaju aparata za gašenje požara i on 2. maja 1989. godine definitivno prestaje da ih prodaje. Ali nastavio je da prodaje rezervne delove za aparate i supstance za gašenje požara. Pored toga vršio je usluge održavanja, kontrole i popravke aparata. ECJ je zauzeo stav da je time titular svoje pravo održao.

^{^[47]} C. Colston, & J. Galloway, Modern Intellectual Property law, Abingdon, 2010, 692.

^{^[48]} L. Bently & B. Sherman, Intellectual Property Law, Oxford, 2004, 892.

^{^[49]} T. M., Aaron & A. Norderman, op. cit., 1231.

^{^[50]} Ibid., 1230. Autori se pozivaju na odluku OHIM-a u slučaju: Henrique & Oliveira v. Twelve Islands Shipping (No. 374/2001 od 14. februara 2001. godine).

^{^[51]} C-495/07 Silberquelle GmbH v. Maselly Strickmode GmbH [2009] ECR I-00137 (WELLNESS). Više o ovom slučaju vidi u: S. Spasojević, op. cit., 554-556.

^{^[52]} Regulativa o žigu Evropske unije, čl. 51 st. 2.

^{^[53]} R 2266/2014-1 od 3. septembra 2015. godine (L’ECLAIREUR INTERNATIONAL v. Les Eclaires).

^{^[54]} T-278/13 od 30. januara 2015. godine.

^{^[55]} T-71/13 Anapurna GmbH v. OHIM [not yet published] od 6. marta 2014. godine.

^{^[56]} R 2445/2014-5 od 22. septembra 2015. godine.

^{^[57]} C. Colston, & J. Galloway, op. cit., 692.

^{^[58]} T-126/03 Reckitt Benckiser (Espaňa) SL v. OHIM [2005] ECR II-02861.

^{^[59]} ALADIN, tač. 45.

^{^[60]} R 2623/2014-1 od 3. septembra 2015. godine, tač. 23.

^{^[61]} Roba je plasirana ili u oblastima sa većinskim muslimanskim stanovništvom (Sjuta (Ceuta) – marokanski deo Španije) ili u mestima u Francuskoj gde Muslimani žive u znatnom broju.

^{^[62]} ALADIN, tač. 45.

^{^[63]} T-307/13 Capella EOOD v. OHIM od 9. decembra 2014. godine (ORIBAY), tač. 22.

^{^[64]} Ibid.

^{^[65]} ALADIN, tač. 58.

^{^[66]} R 453/2015-1 od 8. oktobra 2015. godine (Albert Handtmann ELTEKA Verwaltungs-GmbH v. Texmag GmbH Vertriebsgeselschaft).

^{^[67]} Tač. 26.

^{^[68]} Tač. 27.

^{^[69]} Tač. 28.

^{^[70]} T-126/03 Reckitt Benckiser (Espaňa) SL v. OHIM [2005] ECR II-02861, tač. 51.

^{^[71]} Tač. 29.

^* Associate Professor at the Faculty of Law, University of Kragujevac.