Др Бојан Урдаревић*
УДК: 349.2
СЛОБОДА СИНДИКАЛНОГ УДРУЖИВАЊА КАО ОСНОВНО КОЛЕКТИВНО ПРАВО ЗАПОСЛЕНИХ**
Настанак и развој индустријске демократије историјски је нераздвојно повезан са остваривањем и заштитом синдикалних права и слобода. Право на синдикално организовање представља основно колективно право запослених, те од тога како функционише ово право, зависи и остваривање других колективних права запослених. У нормативном погледу, синдикалне слободе и права дефинисане су, углавном, у духу међународних стандарда, о чему ће бити посебно речи у једном делу рада.
Синдикати су, по дефиницији, струковна, а не политичка организација, која представља противтежу и партнера наспрам државе, послодавца и њихових организација. Нажалост, у Републици Србији, синдикати као да нису дорасли задатку који је пред њих поставило глобално окружење, а то је потреба да успешно превазиђу и амортизују социјално незадовољство које неминовно прати својинске и социјално-политичке промене. Када се томе дода и хетерогеност синдикалне сцене, слаба развијеност социјалног дијалога, као и недовољна подршка државе, намеће се закључак о потреби редефинисања њихове улоге и јачању њихове позиције.
Кључне речи: синдикат, међународни радни стандарди, колективни уговори, економска криза, Република Србија