Dr Milan Palević*
Milan Rapajić**
UDK: 341:351
PRAVO NA VODU KAO LjUDSKO PRAVO I UPRAVNO-PRAVNA REGULACIJA U SRBIJI
U radu se autori dotiču dve povezane teme, prava na vodu kao ljudskog prava i upravljanja vodama u Srbiji. Reč je o dodiru dve pravne discipline – međunarodnog javnog prava i upravnog prava. Pravo na vodu kao ljudsko pravo još uvek nije priznato u većini međunarodnih dokumenata kao samostalno ljudsko pravo. Ovo se pravo izvodi iz drugih ljudskih prava, kao na primer iz prava na zdravlje i prava na adekvatan životni standard. Ipak u pojedinim konvencijama i rezolucijama Ujedinjenih nacija pravo na vodu je eksplicitno zaštićeno kao posebno ljudsko pravo. Kao jedan od poslednjih primera takve normativne aktivnosti na međunarodnom planu navodi se Rezolucija Generalne skupštine Ujedinjenih nacija „Ljudsko pravo na vodu i sanitarne uslove“ iz 2010. godine, kao i Rezolucija Saveta UN za ljudska prava „Ljudsko pravo na vodu bezbednu za piće i na sanitarne uslove“ iz 2013. godine. U radu se takođe analiziraju ekonomsko-pravni aspekti vodoprivrednih usluga (tretiranje vode kao investicije) i ukazuje na njihove zloupotrebe.
Adekvatno upravljanje vodama je jedan od najvažnijih zadataka onog dela uprave koji je nadležan za vodoprivredu. U članku je s toga izvršen osvrt na pojedina rešenja Zakona o vodama u Republici Srbiji.
Autori se zalažu za priznavanje prava na vodu kao posebnog ljudskog prava. S toga se predlaže usvajanje Konvencije UN o vodi i izmena Ustava na osnovu koje bi pravo na vodu dobilo status samostalnog prava.
Ključne reči: pravo na vodu kao ljudsko pravo; prirodni resursi; voda kao investicija; upravljanje vodama
* Vanredni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu, mpalevic@jura.kg.ac.rs
** Asistent Pravnog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu, mrapajic@jura.kg.ac.rs