Dr Bojan Urdarević*
UDK: 349.2
SLOBODA SINDIKALNOG UDRUŽIVANjA KAO OSNOVNO KOLEKTIVNO PRAVO ZAPOSLENIH**
Nastanak i razvoj industrijske demokratije istorijski je nerazdvojno povezan sa ostvarivanjem i zaštitom sindikalnih prava i sloboda. Pravo na sindikalno organizovanje predstavlja osnovno kolektivno pravo zaposlenih, te od toga kako funkcioniše ovo pravo, zavisi i ostvarivanje drugih kolektivnih prava zaposlenih. U normativnom pogledu, sindikalne slobode i prava definisane su, uglavnom, u duhu međunarodnih standarda, o čemu će biti posebno reči u jednom delu rada.
Sindikati su, po definiciji, strukovna, a ne politička organizacija, koja predstavlja protivtežu i partnera naspram države, poslodavca i njihovih organizacija. Nažalost, u Republici Srbiji, sindikati kao da nisu dorasli zadatku koji je pred njih postavilo globalno okruženje, a to je potreba da uspešno prevaziđu i amortizuju socijalno nezadovoljstvo koje neminovno prati svojinske i socijalno-političke promene. Kada se tome doda i heterogenost sindikalne scene, slaba razvijenost socijalnog dijaloga, kao i nedovoljna podrška države, nameće se zaključak o potrebi redefinisanja njihove uloge i jačanju njihove pozicije.
Ključne reči: sindikat, međunarodni radni standardi, kolektivni ugovori, ekonomska kriza, Republika Srbija