Dr Dragan Bataveljić

Pravni fakultet Univerzitet u Kragujevcu

UDK: 342.24 (4-672EU)

Primljeno: 12. 04. 2010.

Izvorni naučni članak

FEDERALNA PERSPEKTIVA EVROPSKE UNIJE

Evropska unija na početku XXI veka ima velike izazove. Kroz proces evropskih integracija postavlja se pitanje "evropske kompatibilnosti" federalizma, odn. obrazovanja "Evropske federacije". Zato autor u radu razmatra bitna pitanja evropskog federalizma, koja su i danas, na početku XXI veka, veoma aktuelna. Ukazuje se da federalizam ima značajnu ulogu u evropskoj izgradnji i integraciji, kao političkom poduhvatu bez presedana. Do sada je poznato nekoliko modela federalizma, ali dalja evropska izgradnja i integracija zahtevaju inovaciju, pa se zato ona ne može uklopiti u već postojeće ili unapred određene modele, nego je neophodno izvršiti sintezu između jedinstva i različitosti, pa se poslednjih godina vrši “intenzivno traganje za novim evropskim federalizmom“, odnosno debatuje o budućnosti EU.

Federalizam predstavlja odgovarajuću protivtežu globalizaciji i najpodesniji je oblik društvene organizacije, koji bi okupio Evropljane u Uniji, garantovao nacionalne, regionalne i lokalne osobenosti i neophodnu međuzavisnost i afirmaciju evropskog identiteta. Motivi evropskih integracija i stvaranja "Evropske federacije" su mir, demokratija,  idealizam, pripadnost jednoj vrednosnoj zajednici, rast ekonomskog standarda, veći uticaj u spoljnoj i bezbedonosnoj politici, efikasnije rešavanje problema koji prevazilaze granice i jačanje prijateljstva i međususedskih odnosa. Ciljevi su stvaranje savezne države, odnosno "Sjedinjenih Država Evrope", uz poštovanje principa supsidijarnosti. U diskusiji o budućem razvoju Evrope često su suprotstavljene jasno definisane pozicije: Modela "Evropske Savezne Države", Konkurentskog modela "Evropskog Saveza Država", Modela "Evrope regiona" i Modela "Diferencirane integracije".

Ključne reči: Evropska unija, evropski federalizam, supsidijaritet, evropske integracije, evropska federacija