Dr Obrad Stanojević[1]
Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu
MARKO PAVLOVIĆ – Pravna istorija sveta
JOŠ JEDAN PRIPADNIK ''RESAVSKE '' ŠKOLE
Došlo mi je do ruku četvrto ''izmenjeno i dopunjeno izdanje'' udžbenika PRAVNA ISTORIJA SVETA (Kragujevac, 2005) kragujevačkog profesora Marka Pavlovića.
Počeo sam da ga čitam i neki delovi teksta su mi se činili poznatim. Proverio sam i otkrio da su mnogi fragmenti, ne samo inspirisani tuđim idejama, nego da predstvaljaju pravo neinventivno prepisivanje.
Evo nekih primera plagiranja Rostovceva (Istorija starog sveta), Novi Sad, 1990.
Pavlović, str.72
Ulice su bile popločane, ima višespratne zgrade, kanalizaciju i ostale sanitarne uređaje, što je bilo nepoznato Istoku, sa njegovim prostranim naseljima seoskog tipa grupisanim oko dvora i hrama. Takav grad je uglavnom neoznat Istoku, gde su postojala prostrana naselja seoskog tipa grupisana oko dvora i hrama.
Rostovcev, str 34
Kritsko-mikensku civilizaciju karakteriše grad bez hrama, ali sa višespratnim zgradama, kanalizacijom i ostalim sanitarnim uređajima. Takav grad je uglavnom bio nepoznat Istoku, gde su postojala prostrana naselja seoskog tipa grupisana oko dvora i hrama
Pavlović je izvršio samo minimalne izmene u ovom tekstu, ali bar 80% teksta je identično.
Str. 72
Veze Krićana sa Vavilonijom su bile slabije i ređe.
Rostovcev, str. 32
Iako su veze Krićana sa Vavilonijom bile slabije i ređe...
To još može biti slučajna podudarnost.
Ali sledeći primer svakako nije.
Str- 73
Kada su se Dorci u velikom broju naselili na Peloponezu, uzburkano migraciono more počelo je da se smiruje, počele su da se obrazuju trajne zajednice.
Rostovcev (nav. delo str. 38)
... kada su se Dorci pojavili u Južnoj Grčkoj i u velikom broju naselili na Peloponezu, uzburkano more stalo je da se smiruje, počela su da se obrazuju trajnija etnička kraljevstva (nešto ranije Rostovcev govori o migracionim talasima).
Preuzimanje neuobičjanih izraza (uzburkano more), sklopa rečenice, uz minimalne izmene, pokazuje da je sličnost između dva teksta ne može biti slučajna.
Pavlović, str.73
Uglavnom su se bavili zemljoradnjom i stočarstvom, mada se javlja uzgajanje vinove loze i maslina. Kućnom radinošću su zadovoljavane potrebe domaćinstva, pa se malo šta kupovalo i to nerado.... U domaćim poslovima učestvovali su svi članovi porodice: muškarci, oru, žanju, muzu krave i koze, prave maslac i sir, idu u lov; žene predu, tkaju, peru rublje, spravljaju hranu. Kod Homerovskih Grka težak posao ne ponižava čoveka i ne smatra se teretom i mukom. Tako, Odisej se hvali kako je bez premca u žetvi i kosidbi, kako je kadar da sagradi splav i isteše krevet.
Rostovcev str. 42
Homerovski Grci uglavnom su se bavili zemljoradnjom i stočarstvom, ali se i voćarstvo, naročito uzgajanje vinove loze i maslina, takođe postepeno razvija. ..Malo se šta kupovalo i to nerado: kućna radinost je uglavnom zadovoljavala potrebe domaćinstva....U svim poslovima sudeluju svi članovi porodice: muškarci oru, seju, sade drveće, žanju, kose, staraju se o stoci, muzu krave i koze, prave maslac i sir, idu u love; a žene predu, tkaju, vezu, peru rublje i odelo, spravljaju hranu. Težak posao ne ponižava čoveka i ne smatra se teretom ni mukom. Odisej se hvali kako je bez premca u žetvi i kosidbi, kako je kadar da sagradi brod, da isteše sebi postelju.
Izmene su minimalne: umesto broda, kod Rostovceva, kod Pavlovića Odisej ja ''kadar da sagradi splav'' (čime izneverava Homera, kod koga je reč o brodu i degradira Odisejevu veštinu – svaka budala može da sklepa splav), umesto ''da isteše postelju'' Pavlovićev Odisej je u stanju da''isteše krevet''. Pavlović je homerovsku ženu oslobodio jedne od aktivnosti koje nabraja Rostovcev (vez), ostale je prepisao, i to istim redosledom i istim prečima.
Pavlović, ista strana
(reče je o robovima)
Mada po pravilu njima pripadaju najneprijatniji poslovi, oni ipak ne rade kao životinje...i oni kao ostali članovi porodice uživaju zaštitu kućnih bogova, što im obezbeđuje humani tretman.
Rostovcev, navedeno mesto:
Mada im zapadaju najteži i najneprijatniji poslovi, oni ipak ne rade kao mašine ni kao životinje. Poput ostalih članova porodice i oni uživaju pokroviteljstvo i zaštitu kućnih bogova, dok im religija i običaji obezbeđuju human postupak.
Pavlović je jedino izostavio ''najteži'' i ''mašine'' a ostalo bez zazora prisvojio. ''Humani postupak'' je zamenio sa ''humani tretman'', što je snjtilsko pogoršanje, umesto ''pokroviteljstvao''stavio je ''zaštitu''.
Pavlović, nav. stranica:
Na položaj bazileusa dolazio je onaj koji je bio jači, bistriji, sposobniji, bogatiji i bolje naoružan od ostalih.
To mesto kod Rostovceva (str. 43) glasi:
Kraljevsku vlast stekao bi ona koji je jači, bistriji i sposobniji, bogatiji i bolje naoružan od ostalih.
Bar da je izmenio redosled kvaliteta koji se zahtevaju od bazileusa, ili da je neke reči zamenio sinonimima. Ne: preuzeto je telle-quelle.
Pavlović, str.76
Sve spartanske društvene norme zasnivale su se na apsolutnom potčinjavanju pojedinca državi i na pretvaranju celokupnog vladajućeg sloja u stajaću vojsku, spremnu da u bilo kom trenutku izađe na bojno polje.
Rostovcev, str. 60:
Sve društvene i ekonomske norme zasnivane su na apsolutnom potčinjavanju pojedinca državi i na pretvaranju celokupne vladajuće klase u stajaću vojsku, spremnu da u bilo kom trenutku izađe na bojno polje.
No comment!
Pavlović, str 123
....vizantijski car (Valens) je dojurio sa Persijskog ratišta. Ali, kod Jedrena 378, carska vojska je potučena a sam car poginuo na bojištu. Tada je germanski problem izbio u prvi plan. Sa njim će istočni deo Rimske imperije morati da se nosi čitav jedan vek. Zapadni deo taj problem će odvesti u propast...Teodosijeva gotska politika izazvala je znatno povećanje državnih izdataka, što je imalo za posledicu povećanje poreskih nameta. Da bi se spasli od prekomernih nameta i samovolje sakupljača poreza, seljaci su se stavljali pod zaštitu veleposednika, gubeći tako nezavisnost. Uz to, na prelazu iz IV u V vek sloj slobodnih seljaka tanji se i zaknskim vezivanjem za zemlju.
Rostovcev, str 72 i 73
Car Valens je persiskog (naravno, malo slovo p- O. S.) dojurio na Balkansko poluostrvo i sreo sa neprijateljem kod Jedrena. Tu je 9.Avgusta378. došlo do sudbonosne bitke u kojoj su Zapadni Goti..do nogu potukli carsku vojsku. Sam car je poginuo na bojištu..Germanski problem, koji je tada izbio u prvi plan, zadavao je istočnom delu Imperije najveće teškoće tokom celog jednog veka; zapadni deo je pod pritiskom tih teškoća propao....Teodosijeva gotska politika izazvala je znatno povećanje državnih izdataka, a prema tome i poreskih nameta. Beda stanovništva je rasla, pa su se seljaci stavljali pod patronat veleposednika, da bi se osigurali od prekomernih potraživanja i samovolje skupljača poreza. Na taj način seosko stanovništvo je sve više gubilo svoju nezavisnost, tako da je već na prelazu iz IV u V vek proces vezivanja za rodnu grudu bio uglavnom završen..
Iste, ponekad neobične reči (dojurio sa persijskog ratišta, a moglo je „požurio“, „odmah došao“, car poginuo na bojištu, mogao je „na ratištu“, ali Pavlović poštuje svoje orginale pa ostavlja bojište, germanski problem „izbija u prvi plan“, nameti ostaju, a mogli su biti tereti, seosko stanovništvo gubi svoju nezavisnost, a moglo je da izgubi i samostalnost itd).
Sledeće stranice pisane su sa jednim okom na Rostovcevu, ali je plagiranje izvedeno nešto inteligentnije.
*
Drugi omiljeni autor Pavlovića je Georgije Ostrogorski (Istorija Vizantije, izd. 1969). Preuzimati od njega predstvalja priličan rizik, jer je njegovo delo bolje poznato onima koji se bave istorijom.
Pavlović. str . 128
Zauzimanjem jugoistočnog dela Španije završena su velika Justinijanova osvajanja. Iako je niz nekadašnjih rimskih zemalja ostao van okvira Justinijanovog carstva, izgledalo je da je stara imperija ponovo uspostavljena. Jer, cela Italija, najveći deo severne Afrike, jedan deo Španije i sva sredozemna ostrva bila su oslobođena varvarske vlasti. Sredozemno more je opet postao rimsko jezero, okruženo rimskim zemljama.
Ostrogorski, str. 89
Zauzećem jugoistočnog dela Španije završena su velika Justinijanova osvajanja. Izgledalo je da je stara Imperija uspostavljena. Istina, niz nekadašnjih rimskih zemalja ostao je van ovir Justinijanovog carstva. Ali, cela Italija, najveći deo severne Afrike, jedan deo Španije i sva sredozemna ostrva su stajali pod skiptrom rimskog cara. Sredozemno more ponovo je postalo rimsko jezero, okruženo rimskim zemljama.
Kako vidimo, izmene su minimalne: umesto ''zauzećem'' Pavlović koristi ''zauzimanjem''. ''Istina, niz nekadašnjih...'' on pretvara u ''Iako je niz nekadašnjih...'' Ostalo je identično, i ideje i način na koji su izražene.
Pavlović, str. 151
Jakom vojnom organizacijom egzarhati su osposobljeni za odbranu, postavši vizantijske predstraže na Zapadu. Egzarsima, upravnicima egzarhata, potčinjena je ne samo vojna, već i celokupna civilna uprava. Time je otpočela epoha militarizacije vizantijske uprave. Organizacija egzarhata poslužiće kao uzor za docnije uređenje tema.
Ostrogorski, str. 98
Jakom vojnom organizacijom egzarhati su osposobljeni za odbranu i postaju vizantijske pretstraža vizantijske moći na Zapadu. Egzarsima, upraviteljima egzarhata, potčinjena je na njihovim područjima ne samo vojna već i celokupna civilna uprava.. Osnivanjem egzarhata počinje epoha militarizacije vizantijske uprave. Organizacija egzarhata poslužiće kao uzor za docnije uređenje tema.
Za ovako preuzimanje tuđih misli potreban je ne samo debeli obraz, već i određena doza smelosti, tačnije drskosti. Ipak je reč o jednom Ostrogorskom, koji je dugo živeo i radio u Beogradu tako da se može smatrati domaćim autorom.
Pavlović, str. 151
Kada je 602. takvoj vojsci izdato naređenje da ponovo prezimi s druge strane Dunava, ona se pobunila proglasivši za cara Foku, svog podoficira poluvarvarskog porekla. Napustila je položaje i krenula na Carigrad, gde je u taj čas planuo ustanak. Vojnički car, pošto je dobio pristanak Senata, bio je krunisan za vizantijskog cara..Posle desetogodišnje uzaludne borbe, Balkan je prepušten Slovenima...
Ostrogorski, str.101
Kada je 602. G. vojska dobila naređenje da da ponovo prezimi s one strane Dunava, izbila je pobuna. Pobunjeni vojnici su digli na štit i proglasili za cara Foku, podoficira poluvarvarskog porekla, i napustivši svoje položaje, krenuli na Carigrad. U to vreme je i u samoj prestonici planuo ustanak... Mavrikije je zbačen, a Foka je s pristankom senata krunisan za cara..Slom viznatijske vojske na Dunavu, posle desetogodišnje uzaludne borbe, zapečatio je sudbinu Balkanskog poluostrva.Ono je konačno prepušteno Slovenima..
Jedina originalnost Pavlovića su izvesna sažimanja rečenica Ostrogorskog.
Pavlović, str 152
Reč ''tema'' prvobitno je značila vojni odred, a zatim i novostvorene okruge u kojima se naseljavaju trupe – ''teme''.
Ostrogorski, str. 113
Reč ''tema'' značila je vojni odred, a zatim je počela da se upotrebljaljva za vojno-administrativne okruge.. Ono je nastalo naseljavanjem trupa – ''teme''.
Pavlović, str. 157
Promene koje je donela Ekloga u krivičnom pravu, nisu na prvi pogled izgledale nadahnute hrišćanskim čovekoljubljem. Ekloga je predvidela čitav sistem telesnih kazni za koje nije znalo Justinijanovo pravo: sečenje nosa, jezika i ruku, oslepljivanje, šišanje kose i tome slično... (str. 158): Sakaćenje je smatrano kao čovečna zamena za smrtnu kaznu.
Ostrogorski, str. 168
Posebnu pažnju zaslužuju promene u krivičnom pravu koje, uostalom, ne izgledaju baš uvek nadahnute hrišćanskim čovekoljubljem. Ekloga pruža čitav niz telesnih kazni za koje još ne zna Justinijanovo pravo: sečenje nosa, jezika i ruku, oslepljivanje, šišanje i paljenje kose i brade, i tome slično. Istina, ova odvratna sakaćenja u isvesnim slučajevima zamenjuju smrtnu kaznu predviđenu Justinijanovim pravom..
Dozvoljavam sebi da protivurečim Ostrogorskom (a samim tim i njegovom prepisivaču – Pavloviću, kao i mnogim drugima). Taj površni utisak o surovosti vizantijskog i ostalog srednjevekovnog prava kada se poredi sa rimskim, samo je prividno tačan i gotovo redovno se sreće u literaturi. Rimsko društvo je bilo mnogo surovije. Rob je mogao biti osakaćen ili ubijen, u početku bez ikakvog razloga, a kasnije su uvedena neka dosta neodređena ograničenja. Spisi Galena i drugih daju primere kako je gospodar iskopao oko robu koji nije dobro poslužio goste, kako je protest gostiju spasio roba da ne bude spaljen od strane, verovatno pripitog, domaćina. A da ne govorimo o slučajevima primene SC Silanianum kada je na stotine robova ( u jednom slučaju 400) usmrćeno zato što se desilo da neki rob je ubio gospodara.[2] Surovost nad njima je bila van okvira zakonodavstva, nije bila predmet krivičnog prava zato što je rob objekt imovine, a ne subjekt prava. U srednjem veku niži slojevi nisu biše stvar u svojini gospodara, već subjekti prava. Ove kazne u srednjem veku su uglavnom odnose na kmetove. Teško se može zamisliti slučaj da je rasporen nos ili osmuđena brada nekom vlastelinu.
Pavlović, str.163
Najveću novinu Epanagoge činili su odredbe o pravima i dužnostima cara i patrijarha, kao i drugih svetovnih i duhovnih dostojanstvenika. Tu je došlo do izražaja shvatanje idealnog odnosa između carstva i sveštenstva. Prema Epanagogi, državno-crkveni organizam predstavlja idealno jedinstvo nad kojim se uzdižu car i patrijarh, koji se, kao poglavari vaseljene, u savršenoj slozi staraju o blagostanju čovečanstva: svetovni poglavar brine o materijalnom a duhovni o duhovnom blagu podanika. (Ovo shvatanje je važilo kao ideal, ma koliko se ovaj ideal razilazio sa stvarnošću).
Ostrogorski, str. 236-237
Najvažniju novinu Epanagoge čine odredbe o pravima i dužnostima cara i patrijarha, kao i drugih svetovnih i duhovnih dostojanstvenika. Ovde je došao do izraza idealni odnos između carstva i sveštenstva...Prema Epanagogi, državno-crkveni organizam predstavlja idealno jedinstvo nad kojim se uzdižu car i patrijarh, koji se, kao poglavari vaseljene, u savršenoj slozi staraju o blagostanju čovečanstva: svetovni poglavar brine o materijalnom, duhovni o duhovnom blagu popdanika....(ova nauka) je važila kao ideal, makoliko se ovaj ideal razilazio sa stvarnošću.
Jedino sam u seminarskim radovima studenata prve godien sretao ovakvu vernost originalu i nedostatak mašte. Dve su razlike: umesto ''Najvažniju novinu'' Pavlović koristi''Najveću novinu'', umesto ''makoliko'' on piše ''ma koliko'', što je verotavo delo lektora imajući u obzir poštovanje koje Pavlović gaji prema tekstovima koje prepisuje..
Pavlović, str 163-164
Neke od njih (novele Lava Mudrog – O. S.) ukazuju na završetak istorijskog procesa kojim se sva državna vlast usredsređuje u rukama vladar, a svi državni poslovi poveravaju carskom činovničkom aparatu.
Ostrogorski, str. 240-241
Zakonodavno delo Lava VI završava značajan istorijski proces kojim se sva državna vlast usredsređuje u rukama vladara a svi državni poslovi poveravaju carskom činovničkom aparatu.
Kako vidimo M. Pavlović se ne libi da preuzme neuobičajene reči, koje ga mogu otkriti, kao što je ''usredsređuje''.
Evo još jednog primera high fidelity prepisivanja:
Pavlović, str. 164
Uporedo sa jačanjem carskog apsolutizma, u zakonodavstrvu Lava Mudrog ogledalo se jačanje vizantijske aristokratije. Počeci ovog procesa primećuju se već krajem VIII veka kada se pojavljuju prve magnatske porodice u Vizanitiji. Stotinu godina docnije plemstvo je već toliko osnažilo i učvrstilo svoje pozicije da je Lav izričito preporučivao da se za više funkcionere imenuju samo ugledni i bogati ljudi... Sve ovo vodilo je jačanju veleposedništva i feudalnih snaga, protiv kojih će naslednici Lava Mudrog morati ogorčeno da se bore.
Ostrogorski, str. 248
Uporedo sa jačanjem carskog apsolutizma, u zakonodavstvu Lava VI ogleda se i jačanje vizantijske aristoktratije... Počeci ovog procesa primećuju se već krajem VIII veka kada se pojavljuju prve magnatske porodice u Vizantiji. Stotinu godina docnije plemstvo je već toliko osnažilo i toliko utvrdilo kao poseban stalež da Lavova Taktika izričito preporučuje da se za stratege i više oficire imenuju samo ugledni i bogati ljudi... Sve je to vodilo jačanju veleposedništva i feudalnih snaga, protiv kojih će Lavovi naslednici morati ogorčeno da se bore.
*
Još jedna ''Aladinova pećina'' iz koje je grabio Pavlović je knjiga Martisevič - Juškov - Dmitrijevski, Opšta istorija države i prava , druga knjiga (Beograd, 1950). Ovde je rizik da bude oktirven manji. Ko još danas čita sovjetske udžbenike?
Evo nekoliko primera:
Pavlović, str. 146
Kada se početkom V veka rimska vojska povlači iz Britanije da bi braniila Italiju, upadi germanskioh plemena Angla i Sasa se pojačavaju. U ogorčenoj borbi domaće keltsko stanovništvo je delom izginulo, delom porobljeno, a delom se povuklo na sever i zapad Britanskog ostrva. Na taj način osvajači se nisu naselili među pokoreno stanovništvo, već su se u kompaktnim masama naselili na prostoru koji je prethodno bio očišćen od starosedelaca – Kelta... Dugostrajna broba sa keltskim stanovništvom doprinela je jačanju kraljevske vlasti kod Anglosasa.
Za potonji razvitak Anglosasa od posebnog je značaja bila činjenica da je Britanija u poređenju sa Galijom bila slabo romanizovana zemlja..
Martisevič i drugi, str. 44
Na početku V veka rimska vojska se povlači iz Britanije radi odbrane Italije...Posle toga se napad Germana na Britaniju pojačava. U ogorčenoj borbi domaće stanovništvo (Kelti) delom je izginulo, a delom potisnuto na sever i zapad ostrva. Na taj način osvajači se nisu naselili među pokoreno stanovništvo, već su osvojene delove britanske teritorije nastanili u kompaktnim masama...Dugotrajna borba sa domaćim stanovništvom doprinela je jačanju kraljevske vlasti kod osvajačkih plemena.
Britanija je bila, u poređenju sa Galijom, slabo romanizovana zemlja.
Da je ovo čist primerak ''resavske škole'' ne treba dokazivati. Da bi se bar malo razlikovao od orginala, Pavlović je dodao da su „porobljavali“ domaće stanovništvo. Nisam siguran da su na tom stupnju razvoja Germani imali potrebu za robovima. Kao i Sloveni u sličnoj situaciji, oni zarobljene neprijatelje ili ubijaju ili ih vraćaju uz otkup. Sebi bih dozvolio jedan suštinski komentar. Ovo je rašireno shvatanje da su dva plemena; Angli i Sasi (Saksonci) došli sa Kontinenta da okupiraju Britaniju. Novija istraživanja, čije rezultate donosi poslednje izdanje Encyclopedia Britannica bacaju više svetlosti na ovo ''smutnoje vreme'' britanske istorije. Bilo je Angla koji su se ranije, a i u kasnijim seobama naselili na Ostrvu, i po njima je Engleska dobila ime. Ali je posle pada Rimskog carstva pleme koje je došlo iz današnje Nemačke bilo saksonsko. Da bih ih razlikovali od onih koji su ostali u današnjoj Saksoniji, nazivali su ih Anglo-Saksonci (''engleski Saksonci'').
Usput - ovaj manir da se ne mešaju sa starosedeocima, od Germana su nasledili Englezi (ipak su osvajači Britanije bili Normani, koji su nemačkog porekla iako su se naselili u Francuskoj i preuzeli francuski jezik), koji su se trudili da istrebe domaće stanovništvo u kolonijama. To, naravno, nisu mogli u Indiji, jer je vremena bilo malo a broj stanovnika ogroman. Ali su u Americi i Australiji bili veoma uspešni. Plaćanjem 5 dolara za ubijenog ''Indijanca'' ili 5 funti za Aboridžina, izgladnjivanjem i ''biološkim'' ratom (jedan engleski general poklopnio je poglavici ćebe koje je skinuo sa bolesnog vojnika, i za kratko vreme je od plemena ostao u životu samo mali deo). Skalpiranje su prvo primenjivali beli naseljenici, jer je skalp zauzimao manje prostora od odsečene glave,koju je trebalo doneti da bi se dobila nagrada, a kosa Indijanaca je prepoznatljiva. a Indijanci su počeli da uzvraćaju – da skidaju skalp belcima, iako za to nisu dobijali nikakav novac. Naravno da holivudski filmovi beleže samo ovo ''uzvraćanje''. Dodatni razlog za istrebljenje domorodaca bio je seksualni rasizam Anglosaksonaca. Dok su se, kao južnjaci, Španci i Portugalci upuštali u avanture sa lokalnim ženama (već na samom početku Kortes je sa sobom vodio Malinče, od koje je izgleda dobio sifilis), kod naseljenih belaca u Severnoj Americi to se gotovo nikad nije dešavalo.Tako su Španci i Portugaloci, na prvi pogled suroviji od Engleza, sačuvali domaći živalj. Naročito su Portugalci bili otvoreni prema drugim rasama i Brazil danas predstavlja najšarolikiju lepezu raznih genetskih kombinacija. Taj stav Anglosaksonaca prema ''domorocima'' se može videti čak i u filmovima uključujući i crtane, koji dopuštaju najveće izlete mašte. ''Pokahontas'' je divna, pitoma Indijanka, ali engleski mornar odlazi brodom na svoje Ostrvo, gde ga verovatno čeka pegava bledolika devojka i ne ženi se Indijankom. U filmu ''Igra sa vukovima'' glavni junak se zaljubljuje u Indijanku, ali se na kraju ispostavilo da je ona ''bledolika'' koju su Navaho Indijanci usvojili, jer je ostala bez roditelja.
Fizičkim istrebljivanjem, biološkim ratom, stalnim prebacivanjem iz jednog u drugi rezervat gde nije bilo osnovnih uslova za život, izolovanjem, uskraćivanjem mogućnosti za školovanje, kolonizatori su masu od oko 22 miliona ''Indijanaca'' koliko ih je prema skromnim procenama bilo u Sev. Americi u vreme Kolumba, na početku dvadesetog vekasveli na samo 100.000 pripadnika svih plemena. Sada je taj broj veći, ali, prema rečima jedne studentkinje koja je pohađala moja predavanja , a bila je Čeroki Indijanka, ''na nas čak i crnci gledaju sa visine''. Skrećem pažnju lektoru da ne ispravlja ovo ime – oni su Čeroki, a ne Čiroki, kako je kod nas pogrešno uobičajeno.
Ali da se vratimo Pavloviću.
Str. 148
U vreme naseljavanja Britanije, Anglosasi su živeli u rodovsko-plemenskom uređenju. Kasnije, vladajući oblik postaje seoska opština, u kojoj je zemlja prvo u državini pa onda u porodičnoj svojini. Porodice drže parcele hajd veličine oko 5o hektara.. Uz njih je išla kuća sa okućnicom. Livade, šume i pašnjaci bili su i dalje u svojini opštine.. Gradovi naseljni poljoprivrednicima bili su od drugorazrednog značaja. Najbrojniji društveni sloj činili su kerli – slobodni ljudi, držaoci po jednog hajda. Oni su punopravni građani, pa su mogli da učestvuju u narodnim skupštinama, da polažu oslobađajuću zakletvu na sudu za bliskog rođaka, da zahtevaju globe u svoju korist u slučaju uvrede i telesne povrede. Iznad kerla stajala je rodovska aristokratija – erli, posednici više hajda. Kod njih se sreću poluslobodni seljaci i robovi. Poluslobodni liti živeli su na tuđoj zemlji, davali su deo letine zemljoposedniku i nalazili se u izvesnoj ličnoj zavisnosti.
Martisevič, str. 45
...u vreme osvajanja Britanije Anglo-sasi žive u klanovima. Kasnije, vladajućim oblikom (prevodilac je ostavio ovaj rusizam – O.S.) postaje zajednica suseda (seoska opština – pr. pr.). (parcele) su se u početku nalazile u državini, a zatim su prešle u porodičnu svojinu. Veličina takvih deonica (hajdi) .. je uglavnom iznosila 120 akri (5o hektara)... Osim ove deonice porodici je pripadala kuća i okućnica. Što se tiče livada, šuma, pašnjaka itd. oni su i nadalje ostajali u svojini opštine... Gradovi su u anglosaksonskoj eposi imali drugostepeni značaj i bili su naseljeni uglavnom poljoprivrednicima. Najmnogobrojniju klasu u Engleskoj sačinjavaju slobodni ljudi – Kerli... držatelji pomenutih deonica (hajdi). Kerli su punopravni građani, oni imaju pravo da sudeluju u narodnim skupštinama, pravo da polažu oslobađajuću zakletvu itd. Uvreda nanesena kerlu trebalo je da bude iskupljena kaznom (globom) u njegovu korist. Iznad društvenog sloja kerla stoji klanska aristokratija – erli, koji raspolažu sa nekoliko deonica (hajdi). U gazdinstvima erla već su zaposleni poluslobodni i robovi. Poluslobodni (leti) žive na tuđoj zemlji i plaćaju deo žetve zemljoposedniku prema kome se nalaze u izvesnoj ličnoj zavisnosti.
Mora se priznati – u ovim fragmentima Pavlović je uložio više truda da prikrije tragove. Ispravio je neke greške prevodioca (''držatelji'' su kod njega ''držaoci''). Ispremeštao je ponegde redosled reči, sažeo neke delove. Ali je očigledna podudarnost, odnosno plagijat.
Da dodam još jednu kritiku. Pavlović smatra da je dvodomni sistet engleske obuhvatao gornji dom (House of Lords) i donji dom, koji on ponegde naziva ''Dom komuna''( str. 286). To je česta greška u našoj literaturi koju čini i jedan akademik (Jovičić). Engleska reč common, commoner znači ''običan građanin'', onaj koji nije plemić. Gornji dom je predstavništvo aristokratije, a donji dom čine izabranici naroda, dakle obični građani. Engleski politički sistem, koliko znam, nema komune.
Pavlović, str 149
Slobodno stanovništvo je propadalo usled težine raznovrsnih dažbina (porezi, novčane kazne, vojna služba). Ono se putem komendacije predavalo krupnim zemljoposednicima ili su se vršile uzurpacije njihovih poseda. Kao u Franačkoj, državna vlast je davanjem privilegija veleposednicima (lordovima), favorizovala ovaj proces. U naredbi kralja Atelastena s početka X veka stajao je zahtev da svaki slobodni čovek ima svog lorda. U isto vreme državna vlast nameće lordovima obaveze opšteg karaktera, čineći ih odgovornim za ponašanje ljudi pod njihovom zaštitom.
Matisevič i drugi, str 49
Stanovništvo propada usled težine raznovrsnih dažbina...a naročito zbog vojne službe, plaćanja novčanih kazni. Primećuju se slučajevi otvorene uzurpacije poseda malih sopstvenika od strane krupnih zemljoposednika. Sve to, slično kao u Franačkoj državi, favorizuje razvitak komendacije-ličnog predavanja pod privatnu zaštitu društveno moćnih elemenata..U jednom od pravnih spomenika-zakonu kralja Atelstana (X vek)-nalazimo zahtev da svaki slobodan čovek ima lorda. U isto vreme državna vlast nameće lordovima obaveze opšteg karaktera, čineći ih odgovornim za ponašanje ljudi koji stoje pod njihovom privatnom zaštitom.
Ima takvih pozajmica još. Naslov na str. 150 ''Savet mudrih'' je uglavnom doslovce prepisivan iz Martiseviča (str. 48). Slično je i sa naslovom ''lokalna uprava'''. Naslov ''pravo'' predstavlja prepričan, a mestimično i prepisan odgovarajući odeljak sovjetskog udžbenika (str- 51). U izlaganju istorije srednjevekovne Francuske primenio je isti metod – mnogo prepisivanja, uz minmalne izmene. Na str 74 Pavlovićevog udžbenika stoji:“Tako, na govor običnog skupštinara, bazileus Odisej je odgovorio grdnjom i udarcem skiptra:“Čoveče (nema zapete – O. S.) sedi mirno i slušaj šta govore drugi koi su bolji od tebe, od plašljivca i nejunaka“ verovatno je inspirisan tekstom kji se nalazi na str 32 moje „Istorije političkih i pravnih institucija“ iako se sličan tekst može naći i u drugim udžbenicima.
Ovde su navedene samo tri knjige kojima se služio. I to na srpskm jeziku. Ako bi neko imao vremena, verovatno bi otkrio i mnoge druge izvore domaće i strane literature iz kojih je Pavlović ''pozajmljivao''.
Ne bih zamarao čitaoce navodeći dokaze za nešto što je očigledno. Pavlović je i šakom i kapom uzimao, ne samo ideje, izraze, često neouobičajene, već i čitave rečenice,ponekad bez ikakve ili sa minimalnim izmenama. Neke od tih izmena su pogoršanje u odnosu na orginal.
*
Mogući razlog za ovo je što Marko Pavlović ima neka znanja iz nacionalne istorije, oblasti kojom se bavio i iz koje je doktorirao. I pored toga nisam siguran da i u njegovom udžbeniku nacionalne istorije nema tuđih ideja, jer je, kako vidimo, sklon tome.
Ovakvo doslovno preuzimanje delom je posledica nesigurnosti autora. On se ne usuđuje da se udalji od orginala, jer ne zna materiju pa se boji da ne pogreši. Katkad, kad se osmeli na neko odstupanje, čini grešku. Neke sam gore naveo (zarobljavanje domaćeg stanovništva od strane Saksonaca, Odisejeva veština da sagradi splav). Tako je na spisak razloga za propadanje stanovništva u Engleskoj dodao „poreze“, što sovjetski udžbenik ne pominje. Teško se ovaj pojam može primeniti na feudalni sistem nameta u ondašnjoj Engleskoj.
Uzimajući da predaje Opštu istoriju prava (''Pravna istorija sveta'' kako je on naziva, što je pretenciozno, jer ne obuhvata mnoge narode i oblasti: Persija, Indija, Kina, Japan, Indokina,Indonezija,Koreja, prekolumbovska Amerika) bio je prevelik zalogaj za njega. Narod kaže ''mnogo je mačku teleća glava''. U ovom slučaju ''mnogo je Marku istorija prava'' . I to celog sveta. Pošto je to oblast koju nedovoljno zna, on je pribegao najkraćem putu, a i najlakšem – prepisivanju i prepričavanju drugih pisaca. Postoji, naravno, i drugi način, koji se zove „knjiga u šake“, čitati, naučiti i pisati svoj tekst. Ali toga ovde nije bilo. M. Pavlović izabrao način „knjiga na sto“, pa jednim okom gledao i prepisivao.
Poznavajući autora, nisam iznenađen moralnom stranom toga, ali me čudi neinteligentan, nevešt način na koji je to radio tako da nije teško otkriti pozajmice.
Da citiram i jedno pravilo koje se primenjivalo u Sparti, a čini se da i danas važi. Dečacima, koje je vaspitavala država, nije zamerano ako kradu (pretpostavlja se hranu i voće, jer je hrana u ''kampovima'' bila oskudna), ali ako budu uhvaćeni, žestoko bi ih batinali. Savet pripadnicima ''resavske'' škole, koja ima dugu tradiciju kod nas[3], bi glasio: ''Kradite misli, a ne reči i rečenice''.
[1] Profesor dr Obrad Stanojević, profesor emeritus, član Nacionalnog saveta za Visoko obrazovanje, član Odbora za Srpsku Enciklopediju
[2] Više o tome: O. Stanojević, Rimsko pravo, 24. izdanje, Beograd, 2008, 15 i 150
[3] Postoji (ili je bar postojala pre tridesetak godina) u biblioteci Pravnog fakulteta u Beogradu brošura, objavljena pred drugi svetski rat, sa naslovom „Istina o „naučnom“ radu docenta Jovana Đorđevića“. Samo je J. Đorđević bio nešto oprezniji, prepisivao je engleske i francuske autore, a ne domaće. To mu ipak nije smetalo da postane poznati pravnik, autor posleratnih ustava, čega se kasnije stideo. Pred kraj života takođe je optužen da je plagirao nekog Francuza, ali je on tvrdio da je Francuz prepisivao njega. Valjda je znao čovek srpski pa prepisivao. Deo odgovornosti za udžbenik M. Pavlovića svakako pada i na recenzente, Dragoljuba Popovića i Simu Avramovića, koji nisu dovoljno savesno obavili svoj zadatak. Uzgred: Sima Avramović, koji je preuzeo od mene objašnjenje egipatskog naziva roba, na moju primedbu da je trebalo da me citira, odgovorio je da je to našao kod francuskog autora, Elila. Ni dan-danas nije uspeo da mi navede delo Elila i stranicu sa koje je prepisao. Niti sam ja to uspeo. Doduše, ni Elila ne citira tako da ispada da je to njegovo tumačenje.