Др Милена Петровић*
Изворни научни чланак
УДК: 347.925(497.11)
МЕДИЈАТОР ИЗ ПЕРСПЕКТИВЕ СРПСКОГ ПРАВА**
Рад примљен: 12. 11. 2017.
Рад исправљен: 16. 12. 2017.
Рад прихваћен за објављивање: 25. 12. 2017.
Медијација је добровољан, флексибилан поступак, без обзира на назив, у коме странке у спору уз помоћ трећег неутралног лица (медијатор) путем преговарања настоје да постигну решење међусобног спора које би било обострано прихватљиво. Због предности које има у односу на редовну судску процедуру, медијација је не само адекватан метод решавања спорова, већ и адекватан инструмент њихове превенције.
Упркос чињенци да медијација првенствено зависи од воље странака, њен коначни исход је директно везан за личност медијатора. Од његових аналитичких, комуникацијских и процесних вештина, као и способности да у поступку користи адекватне алате преговарања, у великој мери зависи какав ће исход медијације бити – да ли ће странке постићи споразум и решити међусобни спор, или ће остати на почетним позицијама и одустати од тражења могућег решења.
Предмет овог рада је положај медијатора у светлу права Србије под којим се превасходно мисли на Закон о посредовању, али и на подзаконске акте којима се ближе одређују одређена питања медијације. У том смислу, у раду се анализира улога медијатора, шта није медијатор, вештине медијатора, ко може бити медијатор, обука медијатора, као и лиценцирање медијатора.
Кључне речи: медијација, медијатор, вештине медијаторa, преговарање.