Др Драган Батавељић *
Стручни чланак
УДК:342.24
ФЕДЕРАЛИЗАМ КАО ОБЛИК ДРЖАВНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ – ДА ИЛИ НЕ?**
Рад примљен: 23. 11. 2017.
Рад исправљен: 24. 12. 2017.
Рад прихваћен за објављивање: 25. 12. 2017.
Федерализам је идеја, покрет и облик државног организовања. За разлику од конфедерације, федерација или федерална држава представља једну институционалну унију. Ова унија доводи до стварања нове државе, различите од својих држава чланица. У федерацији постоји наддржава и она има своју законодавну, извршну и судску власт. Федерација, за разлику од конфедерације, није међународна унија, нити творевина међународног права, чији је конститутивни акт, међународни уговор. Напротив, федерација је творевина државног права и она се заснива на уставу, тј. на уставном праву. "Првенство" у федерацији има федерални устав, јер државе чланице приликом доношења свог устава о основним начелима федералног устава. Због тога, сувереност припада централној власти, а не државама чланицама, док конфедерација, напротив, не поседује државни субјективитет, односно федерација је суверена држава, а у конфедерацији су суверене државе њоме обухваћене.
Федерација је, значи, савезна држава, а конфедерација савез држава, односно федерација је једна држава, док је конфедерација једна заједница држава. С обзиром да се федерација, у односу на конфедерацију показала као далеко виталнији и чвршћи државни облик, то су данас, највеће и најмногољудније земље света организоване као федерације (на пример, САД, Канада, Руска федерација, Индија, Бразил, Нигерија). Отуда је конфедерација у пракси представљала лабаву творевину, а најпознатије конфедерације су биле у своје време Швајцарска, Америчка и Немачка конфедерација. Међутим, све оне припадају историји.
Кључне речи: федерализам, федерација, федерална држава, конфедерација, савез, Европска унија, европски федерализам, глобализација, супсидијаритет, наддржава.