Dr Dragan Bataveljić *
Stručni članak
UDK:342.24
FEDERALIZAM KAO OBLIK DRŽAVNE ORGANIZACIJE – DA ILI NE?**
Rad primljen: 23. 11. 2017.
Rad ispravljen: 24. 12. 2017.
Rad prihvaćen za objavljivanje: 25. 12. 2017.
Federalizam je ideja, pokret i oblik državnog organizovanja. Za razliku od konfederacije, federacija ili federalna država predstavlja jednu institucionalnu uniju. Ova unija dovodi do stvaranja nove države, različite od svojih država članica. U federaciji postoji naddržava i ona ima svoju zakonodavnu, izvršnu i sudsku vlast. Federacija, za razliku od konfederacije, nije međunarodna unija, niti tvorevina međunarodnog prava, čiji je konstitutivni akt, međunarodni ugovor. Naprotiv, federacija je tvorevina državnog prava i ona se zasniva na ustavu, tj. na ustavnom pravu. "Prvenstvo" u federaciji ima federalni ustav, jer države članice prilikom donošenja svog ustava o osnovnim načelima federalnog ustava. Zbog toga, suverenost pripada centralnoj vlasti, a ne državama članicama, dok konfederacija, naprotiv, ne poseduje državni subjektivitet, odnosno federacija je suverena država, a u konfederaciji su suverene države njome obuhvaćene.
Federacija je, znači, savezna država, a konfederacija savez država, odnosno federacija je jedna država, dok je konfederacija jedna zajednica država. S obzirom da se federacija, u odnosu na konfederaciju pokazala kao daleko vitalniji i čvršći državni oblik, to su danas, najveće i najmnogoljudnije zemlje sveta organizovane kao federacije (na primer, SAD, Kanada, Ruska federacija, Indija, Brazil, Nigerija). Otuda je konfederacija u praksi predstavljala labavu tvorevinu, a najpoznatije konfederacije su bile u svoje vreme Švajcarska, Američka i Nemačka konfederacija. Međutim, sve one pripadaju istoriji.
Ključne reči: federalizam, federacija, federalna država, konfederacija, savez, Evropska unija, evropski federalizam, globalizacija, supsidijaritet, naddržava.