Весна Пајевић*[1]
Стручни чланак
УДК: 364-051.2
ХРАНИТЕЉСТВО КАО ОБЛИК ПРИВРЕМЕНЕ ПОРОДИЧНОПРАВНЕ ЗАШТИТЕ ДЕТЕТА
Рад примљен: 29. 11. 2018.
Рад исправљен: 23. 12. 2018.
Рад прихваћен за објављивање: 25. 12. 2018.
Право детета да живи са родитељима и деинституционализација у процесу реформе социјалне заштите омогућили су да свако дете живи и одраста у породичном окружењу, односно да има породицу. Процена да је у примарној породици детета угрожен његов најбољи интерес је основ за издвајање из породице, те примену одговарајуће мере заштите у складу са индивидуалним карактеристикама и потребама детета. Породичноправно збрињавање деце је начин да се у новим породичним оквирима надомести и настави брига о детету и омогући остваривање и заштита његових права и интереса. Породичноправно збрињавање детета може бити трајно и привремено.
Број деце на породичном смештају у Републици Србији је у непрекидном порасту и указује да је очување интегритета породице и живота детета са његовим родитељима постало изазовније него икада. Привремено измештање детета из примарне породице и смештај у другу породицу регулисано је институтом хранитељства у Породичном закону и Правилнику о хранитељству, те као услуга породичног смештаја у Закону о социјалној заштити. Циљ овог рада је посебан осврт на привременост као једно од основних обележја хранитељства, на разлоге и тешкоће око утврђивања његовог прецизног временског трајања, као и на проблем тумачења привремености.
Паралелна примена више законских и подзаконских прописа у овој области намеће потребу да се приликом обраде теме овог рада узме у обзир поред института хранитељства и услуга породичног смештаја.
Кључне речи: хранитељство, услуга породичног смештаја, привременост хранитељства,тумачење привремености,најбољи интерес детета.