Слободан Даковић, МА*

Slobodan Daković, MA *

Pregledni naučni članak

UDK: 347.67:347.44(497.11)

POKLON ZA SLUČAJ SMRTI U NACRTU GRAĐANSKOG ZAKONIKA REPUBLIKE SRBIJE

Rad primljen: 20. 02. 2019.

Rad ispravljen: 15. 09. 2019.

Rad prihvaćen za objavljivanje: 16. 09. 2019.

U Nacrtu Građanskog zakonika Republike Srbije je predloženo pravno uređenje poklona za slučaj smrti, među odeljkom koji se odnosi na poklon (dar). Složenosti ovog instituta se ispoljava u nedoumici, da li ga karakteriše isključivo ugovornopravna priroda, ili sadrži i karakteristike naslednopravne prirode. Ako je jedna od njegovih karakteristika pravo poklonodavca da jednostranom izjavom volje raskine ugovor o poklonu za slučaj smrti, kao što ostavilac može u zaveštanju opozvati ranije učinjeni legat, onda je poklona za slučaj smrti nesumnjivo pravni posao koji sadrži i naslednopravne elemente. Druga dilema tiče se u odnosu na koja lica bi poklonodavac imao pravo da raskine ugovor o poklonu za slučaj smrti, da li to pravo ima u odnosu na poklonoprmca, ili eventualno samo u odnosu na naslednike poklonoprimca, u slučaju kada je nadživeo poklonoprimca.

Autor će analizom predloženog rešenja za poklon za slučaj smrti iz Nacrta Građanskog zakonika Republike Srbije dati svoje viđenje na pitanja i nedoumice koje se tiču pojma, pravne prirode i ostalih karakteristika ovog instituta.

Ključne reči: poklon za slučaj smrti, Nacrt Građanskog zakonika Republike Srbije, poklonodavac, poklonoprimac.

I Uvod

Poklon za slučaj smrti je složen pravni institut sa bogatom pravnoistorijskom tradicijom. Svoje korene vuče još iz Rimskog prava, gde je imao različitu pravnu prirodu. U prvobitnim izvorima rimskog prava smatran je institutom sa ugovornom prirodom, da bi sa Justinijanovim zakonodavstvom počeo sve više poprimati naslednopravne karakteristike, pa ga većina tadašnjih rimskih pravnih pisaca počinje smatrati pravnim poslom nalik na legat.

Pitanje uređenja ovog pravnog instituta je aktuelizovano u domaćoj pravnoj teoriji sa objavljivanjem Prednacrta Građanskog zakonika Republike Srbije 2009. godine, u čijim odredbama je mesto našao i poklon za slučaj smrti, u sklopu glave koja reguliše poklon.

Dvojaka pravna priroda poklona za slučaj smrti ispoljila se i tokom njegove viševekovne prisutnosti u različitim evropskim pravnim sistemima, gde je takođe izražena dilema u pogledu prirode ovog instituta, odnosno da li je po svojoj pravnoj prirodi bliži redovnom ugovoru o poklonu sa modifikovanim dejstvom ili legatu kao naslednopravnom institutu. Ovim se otvara pitanje opravdanosti njegovog postojanja u situaciji kada već imamo obligacione ugovora koji proizvode pravno dejstvo posle smrti jedne ugovorne strane, kao i institut legata čija je svrha singularna sukcesija u slučaju smrti jednog lica.

Ukoliko se uzme da su u njegovim obeležjima podjednako zastupljeni i naslednopravni i ugovorni elementi koji tvore jedna hibridni pravni institut, njegova složenost i interesantnost naročito dolaze do izražaja. Ovo pogotovo, imajući u vidu da je legat ličan i jednostrano opoziv pravni posao kojim se raspolaže imovinom za slučaj smrti, dok je opšte pravilo da su dvostrani pravni poslovi, pa tako i poklon, jednostrano neraskidivi i neopozivi, osim u slučaju kada to zakon izričito predviđa. Prema opštim pravilima, ugovor o poklonu se može raskinuti sporazumno, ili pak jednostrano od strane poklonodavca iz razloga nezahvalnosti poklonoprimca i osiromašenja poklonodavca. Ovim bi se, ako se kod poklona za slučaj smrti unese jednostrana raskidivost po slobodnoj volji poklonodavca kao bitna karakteristika, uveo izuzetak od opšteg pravila koje prožima celokupno obligaciono pravo, pa tako i pravila koja se odnose na poklon, da je kao ugovor koji nastaje saglasnošću dvaju volja u načelu jednostrano neraskidiv, osim ako postoje uzroci koje zakon predviđa.

Predmet ovog rada biće sagledavanje predloženog rešenja predmetnog instituta u Nacrtu Građanskog zakonika Republike Srbije (GZRS), koji je objavljen 29. maja 2015. godine, kao verzija koja je pripremljena za javnu raspravu i sadrži alternativne predloge za pojedine institute. Korišćenjem normativno-dogmatskog i aksiološkog metoda, biće određen njegovog pojma, pravna priroda i ostale značajne karakteristike.

Ova tema je nova i aktuelna, s obzirom da nije detaljnije obrađivana u našoj domaćoj pravnoj teoriji. Sa izradom prvog Prednacrta GZRS 2009. godine, odmah se ispoljila pomenuta složenost i nedoumice oko poklona za slučaj smrti. Pravni pisci koji su se bavili ovom temom su odredbe koje regulišu ovaj ugovor protumačili kao prihvatanje ideje da je on jednostrano opoziv, odnosno raskidiv po volji poklonodavca, bez potrebe ispunjavanja dodatnih uslova, a samim tim po pravnoj prirodi blizak legatu. Međutim, objavom Nacrta GZRS iz 2015. godine sa alternativnim predlozima, po našem mišljenju došla je do izražaja prava namera Komisije za izradu GZRS, da se ipak radi o modifikaciji ugovora o poklonu sa odložnim dejstvom, s tim što, videćemo kasnije, ni ugovorna priroda ovog instituta nije do kraja čista.

II Pravne karakteristike poklona za slučaj smrti u Nacrtu Građanskog zakonika Republike Srbije

A. Pojam

Posle Srpskog Građanskog zakonika iz 1844. godine, koji je poklon za slučaj smrti u skladu sa pravnoistorijskim nasleđem iz Justinijanove kodifikacije smatrao legatom, a potom, posle drugog svetskog rata i višedecenijskog pravnog vakuma, gde ga je pravna teorija smatrala modalitetom ugovora o poklonu među živima, a sudska praksa bila u raskoraku sa teorijom dopuštajući da bude zaključen i u obliku ugovora i u obliku legata, u Nacrtu Građanskog zakonika Republike Srbije u glavi XXI koja se odnosi na poklon (dar) predloženo je regulisanje ovog pravnog instituta.

Članom 818 st. 1 Nacrta GZRS poklon za slučaj smrti je definisan kao: „Ugovor o poklonu u kome je predviđeno da će se izvršiti posle smrti poklonodavca”, uz dodatak: „Mora biti sastavljen u formi javne isprave uz overu potpisa od strane nadležnog organa“. Ovakva definicija navodi na zaključak da se radi o ugovoru o poklonu sa posebnom pogodbom da će predaja predmeta biti izvršena nakon smrti poklonodavca, u skladu sa opšteprihvaćenim stavom većine pravnih pisaca.[1] U stavu dva istog člana je propisano: „Poklonodavac može da raskine po svojoj volji ugovor o poklonu za slučaj smrti poklonodavca, a raspolaganje predmetom takvog ugovora, bilo pravnim poslom među živima, bilo pravni poslom za slučaj smrti, smatra se raskidanjem ugovora u pogledu predmeta obuhvaćenih raspolaganjem“.[2]

Gore navedeni predlog koje se pojavio u Prednacrtu GZRS iz 2009. godine [3] nije sadržao alternativni predlog stavu 2. koji se naknadno pojavio u Nacrtu GZRS iz 2015. godine. Ovako koncipirana odredba, iako jezički naizgled slična, predstavlja odstupanje od rešenja iz Skice profesora Konstantinovića i stava još nekih autora,[4] s obzirom da je rečenici: „Poklonodavac može raskinuti po svojoj volji ugovor o poklonu za slučaj smrti“ pridodata reč: „Poklonoprimca“[5] (tako da sadašnja verzija u Nacrtu glasi: „Poklonodavac može raskinuti po svojoj volji ugovor o poklonu za slučaj smrti poklonoprimca“). Pravni pisci koji su proučavali novoformirani koncept poklona za slučaj smrti [6] zaključili su da se i pored ovakve formulacije („Za slučaj smrti poklonoprimca“), radi o jednostrano opozivom pravnom poslu, bez obzira da li je poklonodavac nadživeo poklonoprimca, te da poklonodavac ima mogućnost da uvek, posrednom ili neposrdnom izjavom raskine poklon za slučaj smrti, bez obzira na razlike u odnosu na Skicu.

Međutim, Nacrt GZRS koji je objavljen 29. maja 2015. godine sa alternativnim rešenjima, za razlku od Prednacrta iz 2009. godine, sadrži i alternativni predlog za stav 2 člana 818, u kome je predviđeno: „Poklonodavac može da opozove po svojoj volji ugovor o poklonu za slučaj smrti poklonoprimca u pismenoj formi i ako tu izjavu dostavi naslednicima poklonoprimca“. Po našem mišljenju, alternativno rešenje suštinski je isto kao i prvobitno, razlika je jedino u pogledu forme u kojoj mora biti ispoljena izjava volje usmerena na raskid poklona za slučaj smrti od strane poklonodavca prema naslednicima poklonoprimca. Naime, oba rešenja dozvoljavaju da se poklon za slučaj smrti raskine jedino u odnosu na poklonoprimčeve naslednike. S razlikom, što kod prvog predloga, nije potrebno da naslednici poklonoprimca budu izričito obavešteni o raskidu ugovora o poklonu za slučaj smrti, dok kod alternativnog predloga oni moraju biti obavešteni o raskidu. Još jedan razlog koji govori u prilog ovakvoj koncepciji poklona za slučaj smrti jeste da se u Komisiji za izradu građanskog zakonika, kao njen predsednik, nalazi istaknuti profesor Obligacionog prava akademik prof. dr Slobodan Perović,[7] koji je u svojoj knjizi jasno stao na stanovište da je poklon za slučaj smrti ugovor u kome je samo predaja predmeta odložena do smrti poklonodavca, a da jednostrana opozivost više odgovara pravilima testamenta i legata.[8]

Ovakvom formulacijom Komisija za izradu GZRS nedvosmisleno je odredila da ugovor o poklonu za slučaj smrti nije jednostrano raskidiv pravni posao sve dok je poklonoprimac u životu. Po našem shvatanju, situacija se menja u slučaju kad poklonodavac nadživi poklonoprimca, pa neraskidivost ne važi u odnosu na poklonoprimčeve naslednike, već poklonodavac dobija pravnu moć da svojom voljom odredi dalju sudbinu poklona. Sublimirajući napred navedeno, može se reći da je poklon za slučaj smrti dvostran i dobročin pravni posao, koji se zaključuje između poklonodavca i poklonoprimca pod odložnim rokom, koji će proizvesti puno pravno dejstvo kad se ispuni uslov da poklonoprimac nadživi poklonodavca, čime stiče pravo da zahteva predaju predmeta poklona u svojinu. Pri čemu, ako poklonodavac nadživi poklonoprimca, ugovor i dalje ostaje na snazi između njega kao ugovorne strane i naslednika, odnosno univerzalnih pravosledbenika poklonoprimca,[9] ali sa bitno drugačijim pravnim dejstvom, budući da se transformiše u jednostrano raskidiv pravni posao i poprima karakteristike legata, onako kako je to u svojoj Skici odredio profesor Konstantinović.

Ako bude prihvaćen prvi predloženi način raskidanja ugovora, poklonodavac će u odnosu na poklonoprimčeve pravne sledbenike biti ovlašćen da raskine ugovor po svojoj volji, izričitom izjavom volje, ili bilo kojim pravnim poslom za života ili smrti raspolaganjem predmetom ugovora, pri čemu nije dužan da ispoštuje bilo kakvu formalnost vezano za sam čin raskida, niti da formalno ili neformalno obavesti poklonoprimčeve sledbenike o raskidu ugovora. Dok, ukoliko bude prihvaćen drugi način raskidanja ugovora o poklonu za slučaj smrti, poklonodavac će imati formalnopravnu obavezu da putem pisane izjave volje uz dostavljanje naslednicima poklonoprimca, obavesti iste da raskida zaključeni ugovor između njega i njihovog pravnog prethodnika, čime prestaje dejstvo ugovora u odnosu na njih.

Razlog za ovakvo predloženo rešenja, verovatno je bila namera Komisije da poklon za slučaj smrti ne dobije karakter „labavog“ pravnog posla koji isključivo zavisi od volje poklonodavca, da se može raskinuti ugovor i mimo ostvarenja uslova propisanih zakonom za raskidanje redovnog ugovora o poklona. Međutim, ako poklonodavac nadživi poklonoprimca, u odnosu na poklonoprimčeve naslednike, ovaj ugovor postaje jednostrano raskidiv. Smatramo, kad se već zakonodavac nije odlučio da ugovor bude apsolutno raskidiv po slobodnoj volji poklonodavca, opravdanim da bar ima pravo da ga raskine u odnosu na poklonoprimčeve naslednike. Iz razloga što se radi o ugovoru koji spada u kategoriju intuitu personae, namera darežljivosti je kod poklona za slučaj smrti slabije izražena nego kod redovnog poklona, s obzirom na činjenicu koju su isticali i rimski pravnici, da poklonodavac ima želju da stvar koristi za života, a da tek posle njegove smrti pripadne poklonoprimcu. Da je namera darežljivosti kod poklonodavca veća, učinio bi poklon još za života i time uvećao imovinu poklonoprimca, pa posredno i njegovih pravnih sledbenika.

B. Pravna priroda

Još od rimskog prava bila je sporna pravna priroda poklona za slučaj smrti. Postojala je dilema da li se radi o vrsti ugovora o poklonu, na koji se onda imaju primeniti pravila ugovornog prava, ili se ipak radi o legatu, na koji se imaju primeniti pravila naslednog prava.[10]

Prema rešenju iz Nacrta GZRS, poklon za slučaj smrti je koncipiran u načelu kao ugovor, koji se zaključuje saglasnošću volja između poklonodavca i poklonoprimca, s tim što predmet ugovora prelazi u svojinu poklonoprimca tek nakon smrti poklonodavca. Sledstveno pravilu iz drugog stava člana 818 Nacrta GZRS, ovaj ugovor je jednostrano neopoziv za života ugovornih strana, osim u zakonom predviđenim slučajevima za običan poklon.[11] Da bi proizveo puno pravno dejstvo kao i svaki ugovor potrebno je i da poklonoprimac nadživi poklonodavca. Da taj materijalni uslov postoji, iako to nije izričito propisano, proizilazi iz alternativno predviđenog rešenja iz člana 818 stav 2, prema kome poklonodavac može jednostrano opozvati po svojoj volji ugovor o poklonu, uz ispunjenje tri kumulativno predviđena uslova: 1) da je poklonodavac nadživeo poklonoprimca, 2) da je svoju volju o opozivanju ugovora izrazio u pismenoj formi, 3) da je takvu izjavu dostavio naslednicima poklonoprimca. Sve ovo ukazuje da se na poklon za slučaj smrti, u situaciji kad je poklonoprimac nadživeo poklonodavca, primenjuju opšta pravila ugovornog prava, te da se može smatrati modalitetom ugovora o poklonu, od koga se razlikuje samo po tome što je izvršenje obaveze poklonodavca na predaju stvari i prenos prava svojine odloženo posle smrti poklonodavca.[12] Njegovo dejstvo se međutim, značajno menja ako ne bude ispunjen taj uslov i postaje fleksibilniji i jednostrano raskidiv pravni posao u odnosu na poklonoprimčeve naslednike, a što nije svojstveno pravnoj prirodi ugovora, već pravnoj prirodi legata.

Prema mišljenju profesora Marka Đurđevića, rešenje iz Nacrta GZRS ima delimične sličnosti sa donatio post mortem (posmrtni poklon), kao ugovorom na osnovu koga se pravni odnos između poklonodavca i poklonoprimca zasniva od momenta zaključenja. Poklonoprimac ima prema poklonodavcu potraživanje na predaju predmeta poklona, s tim što su predaja stvari i prenos svojine odloženi do smrti poklonodavca. Kod ovog ugovora, sticanje svojine poklonoprimca ne zavisi od toga da li će nadživeti poklonodavca, ako umre ranije, njegovi naslednici imaju pravo da traže predaju i prenos svojine.[13] Vidimo da postoji razlika koja se ogleda u tome što kod posmrtnog poklona, poklonodavac, kada nadživi poklonoprimca, nema pravo da jednostrano opozove ugovor u odnosu na naslednike poklonoprimca, za razliku od poklona za slučaj smrti predviđenog u Nacrtu GZRS, gde tu mogućnost ima na raspolaganju.

Mišljenja smo da je prema najnovijim rešenjima u našem budućem zakoniku poklon za slučaj smrti sui generis ugovor specifične pravne prirode, koji obuhvata elemente običnog ugovora o poklonu, donatio post mortem (posmrtni poklon) i legata, s tim što ove poslednje karakteristike poprima uslovno, ako bi poklonodavac nadživeo poklonoprimca.

Obeležja običnog poklona prisutna su prilikom zaključenja ugovora, po pitanju poslovne sposobnosti ugovornih strana, opšte neopozivosti i neraskidivosti ugovora osim u slučajevima izričito predviđenih u zakonu (zbog nezahvalnosti poklonoprimca i osiromašenja poklonodavca), predmeta poklona i forme ugovora. Elementi donatio post mortem (posmrtni poklon) ispoljavaju se u činjenici da je predaja predmeta poklona odložena do smrti poklonodavca, ukoliko poklonoprimac umre pre poklonodavca, njegovi naslednici imaće pravo na potraživanje predmeta poklona nakon smrti poklonodavca. Ali za razliku od donatio post mortem (posmrtni poklon) koji je jednostrano neraskidiv i u odnosu na naslednike poklonoprimca, poklonoprimčevim naslednicima kod našeg poklona za slučaj smrti, ostaje samo nada da poklonodavac za života neće koristi svoje zakonom priznato pravo da u odnosu na njih raskine ugovor o poklonu za slučaj smrti, tako da obeležja posmrtnog poklona nisu dosledno sprovedena do kraja. U slučaju kada poklonodavac nadživi poklonoprimca ugovor o poklonu za slučaj smrti se transformiše i poprima karakteristike legata kao što je to bilo predviđeno u Skici prof. Konstantinovića. Poklonodavac tada, kao i ostavilac prema legataru, stiče pravo po sili zakona da jednostrano raskine ugovor u odnosu na poklonoprimčeve naslednike, a to može učiniti neposrednom izjavom volje ili posredno tako što će predmetom poklona po slobodnoj volji raspolagati pravnim poslom za života ili pravnim poslom za slučaj smrti. Sve ovo navodi na zaključak da naslednici poklonoprimca ne stupaju u potpuni ugovorni položaj i kapacitet svog pravnog prethodnika, tj. poklonoprimca.

V. Bitni elementi

Bitan element ugovora o poklonu za slučaj smrti, pored predmeta poklona i namere darežljivosti, koji su takođe bitni elementi i običnog poklona, je i posebna pogodba da će se poklon izvršiti posle smrti poklonodavca.

Što se tiče namere da se poklon učini, Vrhovni kasacioni sud RS u svojoj odluci je naveo: „Volja i namera poklonodavca da zaključi ugovor o poklonu kao motiv (pobuda) dobročinog davanja ima i značaj osnova za zaključenje tog ugovora bez naknade. Ta volja mora biti stvarno postojeća i slobodno izražena, što ovde nije bio slučaj. Nepostojeći ili nedozvoljeni osnov i pobuda kod besteretnog ugovora uzrokuju njegovu nepunovažnost. Takav nedostatak bitnih elemenata ugovora bez naknade predstavlja zakonske razloge za njegovu ništavost u smislu člana 103. ZOO.”[14] Smatramo da ova namera kod poklona za slučaj smrti treba da postoji na strani poklonodavca ne samo u trenutku zaključenja ugovora, već sve do njegove smrti, a da ako u međuvremenu ova namera izostane, treba dozvoliti poklonodavcu da jednostrano raskine ugovor, bez negativnih pravnih posledica po njega zbog takvog akta, a koje posledice bi ugovorni režim ovog instituta svakako proizveo. Zbog toga je prema našem mišljenju, za poklon za slučaj smrti pogodnije rešenje koje je predvideo prof. Konstantinović u svojoj Skici, koje poklonodavcu daje slobodu da u svako vreme ovaj ugovor neposredno ili posredno raskine.

Predmet poklona za slučaj smrti može biti pokretna i nepokretna stvar, tražbeno pravo. Buduća stvar - imovina može biti predmet ovog ugovora, s tim da će ugovor proizvoditi dejstvo ako poklonodavac stekne tu imovinu.[15] U načelu, to bi mogla da bude i tuđa stvar, ali poklonoprimac ne bio odmah po uručenju postajao vlasnik stvari već jedino ako je savestan, uz ispunjenje ostalih uslova koji se traže za sticanje svojine održajem ili građenjem na tuđem zemljištu, dok sticanje svojine od nevlasnika ovde ne može da se primeni zbog uslova da se pokretna stvar stekne uz naknadu. [16] Rad kao fizička ili intelektualna delatnost usmerena na povećanje imovine poklonoprimca, ne bi mogao da bude predmet poklona za slučaj smrti zbog njegove specifičnosti, jer se obaveza odlaže posle smrti poklonodavca, a sledstveno tome poklonodavac sam ne može biti izvršilac obećanog rad, a nema pravo da obeća radnju trećeg lica.[17] Povremena davanja bi mogla biti predmet ovog ugovora, s obzirom da je Nacrtom GZRS propisano: „Ugovor o poklonu kojim se poklonodavac obavezao na povremena davanja prestaje smrću poklonoprimca“, a u „slučaju smrti poklonodavca obaveze iz ugovora o poklonu povremenih davanja prelaze na njegove naslednike, izuzev ako iz ugovora proizilazi nešto drugo“,[18] pa je ovaj pravni odnos ostvariv između poklonoprimca i poklonodavčevih naslednika.

G. Pravne osobine

Poklon za slučaj smrti za sada je neimenovan ugovor, s obzirom da nije regulisan pozitivnopravnim propisima, ali očekuju se promene u tom pravcu, iz razloga što ga predviđa Nacrt GZRS. Ovaj ugovor je dvostran - zaključuje se između dve strane saglasnošću volja, jednostrano obavezujući jer proizvodi obaveze samo za jednu ugovornu stranu - poklonodavca, poklonoprimac iz ugovora samo stiče pravo da zahteva predaju predmeta poklona nakon smrti poklonodavca. Radi se komutativnom ugovoru, jer u vreme njegovog zaključenja, stranama je poznato ko je poverilac, a ko dužnik i šta je predmet obaveze poklonodavca. Ako je predmet ugovora o poklonu za slučaj smrti buduća stvar, čija se vrednost ne zna u vreme zaključenja ugovora (npr. novac ili druga zamenljiva stvar koja se zatekne kod poklonodavca u trenutku njegove smrti), ugovor je aleatoran. Pošto poklonoprimac nije dužan da za primljeni poklon ništa uzvrati poklonodavcu radi se o dobročinom pravnom poslu. Spada u kategoriju intuitu personae ugovora, što znači da se zaključuje s obzirom na ličnost ugovornih strana, ali kao i običan poklon, može biti i bez obzira na lična svojstva, npr. u opštekorisne svrhe, dobrotvorne svrhe itd. Poklonodavac je pri zaključenju ovog ugovora motivisan određenim životnim vezama i odnosima bliskosti i poverenja sa poklonoprimcem, što ukazuje i činjenica da je animus donandi bitan sastojak ugovora, jer je volja za poklanjanjem usmerena prema određenom licu. Ovo navodi na zaključak da je ugovor o poklonu za slučaj smrti kauzalan ugovor, s tim što u polje kauze kao kod svih dobročinih poslova ulazi i pobuda. Pobuda ili motiv je unutrašnji razlog za preduzimanje neke radnje, u građanskom pravu on pokreće ugovornu stranu da zaključi pravni posao, odnosno javlja se kao psihološki faktor.[19] Za zaključenje ovog ugovora potrebna je pismena forma uz overu potpisa od strane nadležnog organa, ali ako je predmet nepokretnost, shodno imperativnim propisima ugovor će morati biti potvrđen (solemnizovan) od strane javnog beležnika.

D. Forma

U Nacrtu GZRS kod regulisanja pitanja forme za redovne ugovore o poklonu, napravljena je razlika između nepokretnih i pokretnih stvari. Za pokretne stvari potrebno je zaključenje ugovora o poklonu u pismenoj formi, s tim što je dozvoljena i realna forma, pa ako je stvar predata poklonoprimcu, ugovor će biti punovažan iako nije zaključen u pismenoj formi.[20] Za poklon za slučaj smrti predviđena je nešto drugačija forma, pa je za ovaj ugovor potrebna pismena forma, uz overu potpisa od strane nadležnog organa.[21] Ali ovom normom ne mogu se derogirati imperativni propisi koji se odnose na promet nepokretnosti.

Imajući u vidu Zakon o prometu nepokretnosti iz 2014. godine, proizilazi da ako je predmet poklona za slučaj smrti nepokretnost, ugovor mora biti zaključen u obliku javnobeležnički (potvrđene) solemnizovane isprave, tako da će za solemnizaciju biti nadležan isključivo javni beležnik na čijem području se nalazi nepokretnost.[22] Stranke mogu same da sačine ugovor ili uz stručnu pomoć advokata, ali za punovažnost ugovora biće im neophodna solemnizacija od strane javnog beležnika.

Za poklon za slučaj smrti koji ima za predmet pokretnu stvar nije u odredbama Nacrta GZRS regulisano koji će organ biti nadležan za overu potpisa na ugovoru. Shodno savremenim tendencijama u našem pravnom sistemu, logično bi bilo da kada je predmet ugovora o poklonu za slučaj smrti pokretna stvar, da bude nadležan javni beležnik, koji će overiti potpise ugovornih strana u skladu sa Zakonom o overavanju potpisa, rukopisa, i prepisa,[23] s obzirom da je isključivo nadležan za overu, osim ako posebnim zakonom nije predviđeno drugačije. Treba napomenuti da prilikom overe potpisa stranaka koje su podnele ispravu na overu, javni beležnik nije odgovoran, niti ulazi u sadržinu isprave, ali je dužan da reaguje i odbije da overi ispravu ako uoči nedostatke i nepravilnosti koje se tiču njegove nadležnosti, dozvoljenosti pravnog posla, zakonom propisane forme, svojstava podnosilaca isprave itd.[24]

Zanimljivo da je Zakon o javnom beležništu u prvobitnoj verziji,[25] do usvajanja predloga za izmene i dopune ovog zakona, sadržao odredbu prema kojoj se obećanje poklona i ugovori o poklonu za slučaj smrti moraju zaključiti u obliku javnobeležničkog zapisa.[26] Takav koncept forme ovog ugovora ne bi pravio razliku u zavisnosti da li je predmet pokretna ili nepokretna stvar, već bi se ugovor zaključivao jednobrazno i po strožijoj formi. Forma javnobeležničkog zapisa za pravne poslove za koje je propisana predstavlja uslov njihove punovažnosti, ako nisu sačinjeni po ovoj formi neće proizvoditi pravno dejstvo.[27] Prilikom sastavljanja javnobeležničkog zapisa javni beležnik je prisutan od početka do kraja sačinjavanja ovog zapisa, stara se da on sadrži sve zakonom propisane elemente, detaljne podatke o strankama, potrebnu dokumentaciju, pouke i upozorenja koje se tiču predmetnog pravnog posla, potpisa stranaka, drugih učesnika (zakonskih zastupnika, tumača, punomoćnika), na kraju i potpis, pečat i štambilj javnog beležnika. Videćemo u budućnosti da li će eventualno doći do promena vezanih za formu poklona za slučaj smrti, nakon stupanja na snagu Građanskog zakonika.

Đ. Opoziv i raskid poklona za slučaj smrti

Redovan ugovor o poklonu, iako jednostrano obavezujući, proizvodi pravna dejstva kao i svaki drugi ugovor, tako da se u načelu ne može jednostrano raskinuti. Ovde ćemo poći od opštih pravila vezanih za redovan poklon, gde je moguć jednostrani raskid ugovora opozivom i raskidom učinjenim od strane poklonodavca ako su ispunjeni uslovi predviđeni zakonom.[28] Profesor Mihajlo Vuković za opozivanje darovanja navodi da je opoziv kao opšta mogućnost predviđen kod ponude, međutim u nekim taksativno nabrojanim slučajevima predviđeno je jednostrano opozivanje kod darovanja. Darovanje potiče iz provobitnih zajednica, gde je vladao moralni princip uzajamnog pomaganja, prema tome i samo darivanje u sebi nosi altruistički karakter. Kasnije je pod uticajem prometa, koji je obeležen egoistički, oslabio altruizam darovanja, pa je darovanje ispalo u pojedinim porecima kao ugovor koji se može samo u određenim slučajevima opozvati.[29]

U Nacrtu GZRS odredbe koje se odnose na poklon omogućavaju poklonodavcu da može raskinuti i opozvati učinjen poklon zbog nezahvalnosti poklonoprimca [30] i u slučaj osiromašenja, odnosno prema jeziku zakona, nemanja dovoljno sredstava za život i izdržavanje drugih lica.[31]

Što se tiče pojmova ”opoziv” i ”raskid” poklona, iz zakonskog teksta Nacrta GZRS proizilazi da se pojam “raskid” koristi za slučaj kada je ugovor o poklonu zaključen a još uvek nije izvršen. Dok se pojam “opoziv” poklona koristi kada je ugovor o poklonu već izvršen, odnosno kad je predmet poklona prešao iz svojine poklonodavca u svojinu poklonoprimca. Ovo terminološko razgraničenje nije dosledno sprovedeno kod poklona za slučaj smrti kod alternativnog predloga, s obzirom da je propisano: „Poklonodavac može da opozove po svojoj volji ugovor o poklonu za slučaj smrti poklonoprimca u pismenoj formi i ako tu izjavu dostavi naslednicima poklonoprimca“. Imajući u vidu da se poklon za slučaj smrti izvršava tek nakon smrti poklonodavca, po zakonskoj terminologiji prikladniji je termin raskid ugovora o poklonu za slučaj smrti. Međutim, sa aspekta pravne teorije uočljivo je da se više koristio termin - jednostrani opoziv poklona za slučaj smrti. Iz ovog razloga, za potrebe ovog rada koristićemo oba termina kao sinonime, uz napomenu da je termin raskid pravilniji.

1. Raskid poklona zbog nezahvalnosti

Poklon za slučaj smrti, ako bismo primenili opšta pravila koja važe za običan poklon, poklonodavac bi mogao da raskine, odnosno opozove učinjeni, zbog velike ili grube nezahvalnosti poklonoprimaca prema poklonodavcu ili njemu bliskim licima. Očigledno je da se deo navedene odredbe „opozove učinjeni poklon“ ne može primeniti na poklon za slučaj smrti, zbog njegove karakteristike da se izvršava tek nakon smrti poklonodavca.

U članu 809 stav 2 Nacrta GZRS su bliže određeni pojmovi velike ili grube nezahvalnosti, pa se tako smatra da ona naročito postoji kada je poklonoprimac učinio prema poklonodavcu ili nekom njemu bliskom licu krivično delo ili se prema njemu teže ogrešio neizvršenjem zakonom utvrđene obaveze ili moralne dužnosti ili im je namerno prouzrukovao imovinsku ili neimovinsku štetu. Vrhovni sud RS u svojoj odluci je naveo: „Velika ili gruba nezahvalnost, koju materijalno pravo predviđa kao uslov za opoziv poklona, je pravni standard o čijem postojanju sud zaključuje na osnovu svih okolnosti konkretnog slučaja, ceneći ga vrednosnim merilima zasnovanim na pravilima morala i dobrim običajima, kao i shvatanjima određene sredine“.[32] Cene se sledeće okolnosti: vladanje poklonoprimca i njegov uticaj na kasnije odnose sa poklonodavcem, ranije držanje oba ugovarača i njihovo uobičajeno ophođenje, da li se radi o usamljenom slučaju ili hroničnom poremećaju, da li je prisutna želja da se odnos popravi, da li je poklonodavac isprovocirao poklonoprimca.[33] Sudska praksa je i ranije poznavala opozivanje poklona u slučaj grube nezahvalnosti ispoljenje radnjom nečinjenja, kao povrede moralne dužnosti prema poklonodavcu. Iz tih razloga Vrhovni sud RS u jednoj svojoj odluci je konstatovao: „Poklonodavac, star i bolestan, nije mogao da nabavi potrebne lekove u zemlji zbog nestašice. Njegov sin, poklonoprimac, je živeo u inostranstvu i s obzirom na svoje imovno stanje lako je mogao da nabavi lek. Među činjenicama utvrđenim u sporu nije postojala nijedna koja bi se podvela pod pravila o opozivu zbog neblagodarnosti“, što su u svojim odlukama isticali nižestepeni sudovi. Istina, poklonoprimac nije povredio oca, nije narušio njegovu slobodu i imanje i zbog toga prvostepeni i drugostepeni sud nisu dozvolili opoziv. Međutim, Vrhovni sud je doneo suprotnu odluku – „Lišavanje bolesnog i starog oca lekova u stanju nestašice izazvane embargom je teško ogrešenje prema životu i telu poklonodavca“.[34]

Slično kao i što ostavilac može nasledniku oprostiti nedostojnost, tu mogućnost ima i poklonodavac, pa kad oprosti poklonoprimcu nezahvalnost, posle toga nema pravo da traži raskid ugovora.[35] U Nacrtu GZRS je propisano i da poklonodavčevi naslednici imaju pravo na raskid i opoziv poklona iz ovog razloga.[36]

2. Raskid poklona zbog osiromašenja

Drugi zakonski razlog zbog koga poklonodavac može raskinuti ugovor o poklonu, jeste osiromašenje. Po zakonskoj terminologiji, zbog nemanja dovoljno sredstava za život ili za izdržavanje lica koja je po zakonu dužan da izdržava, poklonodavac može raskinuti ugovor, a ako je ugovor izvršio može poklon da opozove i da zahteva da mu poklonoprimac vrati ono što se od primljenog poklona još nalazi u njegovoj imovini.[37] Kao i u prvom slučaju, jasno je da drugi deo odredbe („A ako je ugovor izvršio može poklon da opozove i da zahteva da mu poklonoprimac vrati ono što se od primljenog poklona još nalazi u njegovoj imovini“) nije primenljiv na poklon za slučaj smrt, s obzirom da se izvršava tek nakon smrti poklonodavca. Kod poklona za slučaj smrti, poklonodavac bi mogao da raskine ugovor ako mu je predmet poklona neophodan da njime raspolaže ili ga utroši u svrhu svog ili izdržavanja lica koja je po zakonu dužan da izdržava. Prema sudskoj praksi: „Osiromašenje poklonodavca se utvrđuje upoređivanjem materijalnih prilika u kojim se poklonodavac nalazio u trenutku zaključenja ugovora i materijalnih prilika u kojim se nalazi u momentu podnošenja tužbe za opoziv poklona“.[38]

U članu 813 stav 2 Nacrta GZRS data je mogućnost poklonoprimcu da održi ugovor na snazi ako je već došlo do osiromašenja poklonodavca, tako što će se obavezati da će poklonodavcu isplaćivati dovoljna sredstva za život, odnosno izdržavanje. Ovde vidimo da, ako je u pitanju poklon za slučaj smrti, praktično imamo situaciju gde se on transformiše u ugovor o doživotnoj renti sa modalitetom da se predmet ugovora prenosi na davaoca rente posle smrti primaoca rente.[39] S obzirom da će poklonoprimac isplaćivati rentu poklonodavcu do smrti, a zauzvrat će posle njegove smrti steći pravo da zahteva izvršenje ugovora i prenos svojine na predmetu poklona; s tim što će njegovo potraživanje biti obligacionopravnog karaktera, dok kod ugovora o doživotnoj renti potraživanje davaoca rente ima stvarnopravni karakter - stvari koje su predmet ugovora izdvajaju se iz zaostavštine i po sili zakona prelaze u njegovu svojinu.

Poklonodavac ne može da raskine ugovor i da zahteva opoziv poklona ako je namerno ili grubom nepažnjom doveo sebe u oskudicu ili ako je od izvršenja ugovora o poklonu proteklo deset godina.[40] U tom pogledu i sudska praksa je jasna: „Činjenica da je penzija tužioca predmet izvršenja, zbog čega tužilac prima umanjeni iznos penzije, ne predstavlja osiromašenje tužioca u zakonskom smislu, jer je tužilac svojim zakonskim kažnjivim postupcima sam sebe doveo u tu situaciju, te se takva vrsta osiromašenja ne može tumačiti na štetu tuženih“.[41]

3. Poseban razlog za raskid poklona za slučaj smrti

Predloženim rešenjima iz Nacrta GZRS nisu uvaženi stavovi profesora Mihaila Konstantinovića iz Skice za zakonik o obligacijama i ugovorima, kojima je predviđeno da darodavac može po svojoj volji da raskine ugovor o daru, a raspolaganje stvarima koje su predmet takvog ugovora, bilo pravnim poslom među živima, bilo pravnim poslom za slučaj smrti takođe se smatralo raskidom ugovora.[42] Tako da rešenje iz Nacrta GZRS ne poznaje apsolutnu opozivost, odnosno bolje rečeno raskidivost kao karakteristiku poklona za slučaj smrti.

U Nacrtu GZRS je u načelu prihvaćen stav koji je zastupala posleratna pravna teorija da, zarad načela pravne sigurnosti, poklonodavac može ovaj ugovor raskinuti iz zakonom određenih razloga, a ne po svojoj slobodnoj volji,[43] tako da je poklon za slučaj smrti jednostrano neraskidiv za života poklonoprimca. Kao što smo već istakli, jedino u situaciji kada poklonodavac nadživi poklonoprimca imaće pravo da neposredno raskine ugovor u odnosu na naslednike poklonoprimca, ili posredno tako što će predmetom poklona raspolagati kako pravnim poslom među živima, tako i pravnim poslom za slučaj smrti. Ako bude prihvaćeno alternativno rešenje moraće da poklonoprimčevim naslednicima dostavi izjavu u pismenoj formi kojom raskida ugovor.[44] Ovo bi faktički bio treći razlog koji stoji poklonodavcu na raspolaganju kod ugovora o poklonu za slučaj smrti, pored ona dva predviđena za redovan ugovor o poklonu, s tim što je mogućnost njegove primene uslovljena smrću poklonoprimca.

Smatramo da je ovakvo rešenje Komisije za budući zakonik pogrešno, da je poklonu za slučaj smrti mnogo više odgovora koncept apsolutne opozivosti ili zakonski rečeno raskidivosti, kako je to za ovaj institut zamislio profesor Konstantinović u svojoj Skici, s obzirom da jedna od glavnih razlika između običnog poklona i poklona za slučaj smrti, jeste slabije izražena namera darežljivosti poklonodavca prema poklonoprimcu kod ugovora o poklonu za slučaj smrti. Naime, kako su isticali i rimski pravnici, on i dalje za života želi da se koristi sa stvari koju je uslovno poklonio, pa da tek nakon njegove smrti ista pređe u svojinu poklonoprimca. Zbog odlike besteretnosti ovog pravnog posla ne treba ga podvoditi pod stege ugovornog režima, što je i razlog zašto je ovaj institut u prošlosti imao, a i danas u nekim savremenim pravnim sistemima ima naslednopravni karakter. Takođe, namera darežljivosti kao bitan element ovog ugovora, može nestati u vremenu od njegovog zaključenja do momenta smrti poklonodavca. Stoga bi, prema našem mišljenju, uvažavanjem istorijske tradicije i svrhe ovog instituta, poklonodavcu trebalo dati mogućnost da ugovor raskine i za svog života, raspolaganjem pravnim poslom za života ili smrti.

E. Prava i obaveze ugovornih strana

Na osnovu redovnog ugovora o poklonu, obaveze preuzima samo jedna strana - poklonodavac, a poklonoprimac stiče samo prava. Obaveze poklonodavca su istovremeno i prava poklonoprimca. Za poklonodavca iz ugovora nastaju sledeće obaveze: čuvanje poklonjene stvari do roka predaje i predaja stvari ili ustupanje određenog prava.[45] Ovo važi za redovan ugovor o poklonu, dok zbog prirode ugovora o poklonu za slučaj smrti na strani poklonodavca bi postojala samo obaveza čuvanja stvari do svoje smrti. Pri tom, poklonodavac je dužan da stvar čuva sa pažnjom dobrog domaćina, tj. dobrog privrednika. On bi snosio troškove održavanja stvari, a plodovi od zaključenja ugovora do momenta smrti pripadali bi njemu.[46] Obaveza predaje stvari i ustupanja prava nakon smrti poklonodavca teretila bi njegove zakonske i zaveštajne naslednike, dok na strani poklonoprimca kao poverioca iz ugovora stoji ovlašćenje da od njih kao dužnika zahteva da ispune dug prema njemu. Oni bi bili odgovorni i za neispunjenje svoje obaveze, kao i zadocnjenje sa ispunjenjem, samo ako je ono namerno ili potiče iz njihove krajnje nepažnje.[47]

Prema pretežno ugovornom režimu poklona za slučaj smrti koji je prihvaćen u Nacrtu GZRS, a na koji se primenjuju opšta pravila za poklon, poklonodavac odgovara za štetu koja je nastala zbog pravnih i materijalnih nedostataka stvari, ako je za iste znao ili morao znati.[48] Poklonodavac bi do predaje stvari odgovarao za štetu poklonoprimcu i u slučaju oštećenja ili propasti stvari ako su iste nastale zbog njegove krivice u vezi sa čuvanjem stvari.[49] Ovo je po našem mišljenju još jedan razlog zašto bi apsolutni jednostrani raskid poklona za slučaj smrti bilo adekvatnije rešenje za ovaj pravni institut. Nije opravdano da usled vremenske distance koja može proteći između zaključenja ugovora i momenta smrti, poklonodavac stalno bude „na oprezu“ u pogledu predmeta poklona, da kasnije on sam ili njegovi naslednici ne bi snosili štetne posledice njegovog eventualno nehatnog postupanja sa predmetima poklona i nepoštovanjem opštih ugovornih pravila.

III Kritički osvrt na predlog regulative poklona za slučaj smrti u Nacrtu Građanskog zakonika Republike Srbije

Mišljenja smo da je opravdano pravno urediti ovaj institut, kada već postoje primeri da je zaključivan u praksi. Danas kada su društveni i robnonovčani odnosi dostigli vrhunac, i kada je pravno uređen veliki broj različitih ugovora, ne vidimo razlog zbog kojeg se ne bi predvideo i model poklon za slučaj smrti u cilju pomoći i uputstva strankama da lakše regulišu svoj odnos nastao iz potrebe činjenja poklona.

Smatramo da rešenje iz Nacrta GZRS koje se odnosi na stav 2 člana 818 pre svega nije jezički dobro skovano, s obzirom da je u formulaciju našeg istaknutog pravnika Mihaila Konstantinovića umetnuta jedna reč i time promenjen smisao i suština ugovora o poklonu za slučaj smrti: „Poklonodavac može da raskine po svojoj volji ugovor o poklonu za slučaj smrti (umetnuta reč „poklonoprimca“) poklonoprimca, a raspolaganje predmetom takvog ugovora, bilo pravnim poslom među živima, bilo pravnim poslom za slučaj smrti, smatra se raskidanjem ugovora u pogledu poklonjenih predmeta obuhvaćenih raspolaganjem“. Uz alternativni predloga za stav 2.: „Poklonodavac može da opozove po svojoj volji ugovor o poklonu za slučaj smrti poklonoprimca u pismenoj formi i ako tu izjavu dostavi naslednicima poklonoprimca“. Ako Komisija ostane pri ovom rešenju smatramo da je bolje da budu usvojen alternativni predlog, s obzirom da ne ostavlja sumnju o pravnoj prirodi poklona za slučaj smrti. Tada bi nedvosmisleno ugovor bio jednostrano neraskidiv u odnosu na poklonoprimca, dok u slučaj kada poklonodavac nadživi poklonoprimca postaje jednostrano raskidiv u odnosu na poklonoprimčeve naslednike, uz obavezu da akt raskidanja iskaže u pisanoj formi i dostavi ga poklonoprimčevim naslednicima. U regulisanju ove problematike uočili smo terminološku nedoslednost Komisije, budući da je kroz odredbe koje regulišu poklon u Nacrtu GZRS jasno određeno da se termin – raskid koristi kada je ugovor o poklonu zaključen, a još uvek nije realizovan, dok se termin – opoziv koristi kada je ugovor o poklonu izvršen i predmet poklona prešao u svojinu poklonoprimca; pa bi za poklon za slučaj smrti bilo pravilnije da se u alternativnom predlogu reč „opozove“ zameni sa „raskine“.

Ako bi bilo prihvaćeno rešenje iz stava 2 čl. 818 Nacrta GZRS smatramo da ono može proizvesti različita tumačenja u praksi zbog svoje jezičke nepreciznosti. Možemo zamisliti situaciju da poklonodavac zaključi ugovor o poklonu za slučaj smrti sa poklonoprimcem kod javnog beležnika. Potom se pogorša odnos između ove dve ugovorne strane, i poklonodavac kao laik čitanjem loše formulisanog prvog dela odredbe, a pod utiskom drugog dela odredbe da može raskinuti ugovor po slobodnoj volji ili raspolaganjem predmetom poklona za života ili pravnim poslom za slučaj smrti, ovo i učini ne obazirujući se na poklonoprimca. Ovakvo ponašanje u praksi moglo bi da bude izvor mnogih sporova.

Smatramo da odredba iz stava 1 čl. 818 Nacrta GZRS može da ostane u predviđenom obliku: „Ugovor o poklonu u kome je predviđeno da će se izvršiti posle smrti poklonodavca, mora da bude sastavljen u pismenoj formi uz overu potpisa od strane nadležnog organa“. Dok bi u stavu 2 istog člana trebalo ograničiti dejstvo ugovora o poklonu za slučaj smrti isključivo na poklonoprimca i poklonodavca, propisivanjem uslova da poklonoprimac mora nadživeti poklonodavca. Treba dozvoliti apsolutno pravo poklonodavcu da može raskinuti ugovor neposrednom izjavom volje, ili posredno, raspolaganjem predmetom ugovora po svojoj volji kako pravnim poslom među živima, tako i pravnim poslom za slučaj smrti. Ovo iz razloga što je ovo ugovor sa odložnim dejstvom, vremenski period između zaključenja i izvršenja ovog ugovora može biti dug, eventualno višedecenijski, tokom koga je moguće narušavanje međuljudskih odnosa između ugovornih stranaka, pa nema potrebe da se još više komplikuje odnos između njih, činjenjem ovog ugovora neraskidivim. Pogotovo što je kod poklona za slučaj smrti, kao i kod svakog drugog poklona namera darežljivosti bitan element ugovora, pa ako ona izostane u međuvremenu nema potreba da ugovor i dalje egzistira u pravnom saobraćaju. Fleksibilniji izgled ovih normi i mogućnost poklonodavca da jednostrano raskine ovaj ugovor po svojoj volji, više odgovara prirodi ovog instituta, nasuprot čvrstom ugovornom režimu, koja više odgovara tržišnim uslovima, gde vladaju principi razmene ekvivalentnih prestacija, dok je poklon ipak pravni posao koji u sebi nosi altruistički karakter.

Predlog je da stav 2 člana 818 Nacrta GZRS treba da glasi: „Poklonoprimac mora nadživeti poklonodavca, a poklonodavac može po svojoj volji raskinuti ugovor, raspolaganje stvarima koje su predmet takvog ugovora, bilo pravnim poslom među živima, bilo pravnim poslom za slučaj smrti, smatra se raskidanjem ugovora u pogledu stvari obuhvaćenih raspolaganjem“.

Mišljenja smo da prirodi poklona za slučaj smrti više odgovara ovakav koncept koji ga približava legatu, kao jednostrano opozivom pravnom poslu. To se najbolje vidi ako zamislimo slučaj da npr. poklonodavac zaključi ugovor poklonu za slučaj smrti sa licem A, a predmet tog poklona su npr. albumi sa sličicama Svetskog prvenstva u fudbalu. Nakon nekog perioda posle toga, poklonodavac dobije unuka i zaveštanjem unuku ostavi u vidu legata albume sa sličicama Svetskog prvenstva u fudbalu. Ako uzmemo da je prihvaćeno rešenje koje sada postoji u našem Nacrtu GZRS sa ugovornim režimom ovog instituta, nakon smrti poklonodavca albumi sa sličicama Svetskog prvenstva u fudbalu pripašće licu A, jer će se pojaviti kao poverilac iz ugovornog odnosa sa poklonodavcem, a poverioci imaju prednost u odnosu na naslednike i legatare. Međutim, ako bude prihvaćeno rešenje koje mi predlažemo, albumi će pripasti unuku, s obzirom da je zaveštanje kasnije sačinjeno u odnosu na ugovor o poklonu za slučaj smrti, a predmet raspolaganja je isti, pa se ugovor smatra raskinutim ako zaveštanje bude pravno valjano i lice A nema prava zahtevati predmete ugovora. Vidimo da je prema našem rešenju, na pravi način došla do izražaja volja poklonodavca.

Da bi jednostrana raskidivost kao element ugovora o poklonu još više došla do izražaja bilo bi neophodno da se doda i treći stav po analogiji sa običnim poklonom kod odricanja od prava na opoziv i raskid.[50] Treći stav bi glasio: „Odricanje unapred od prava da se ugovor raskine nema pravne važnosti“. Ovo bi omogućilo poklonodavcu da ako posle zaključenja ugovora o poklonu za slučaj smrti, dođe do narušavanja njegovog odnosa sa poklonoprimcem i odsustva namere darežljivosti, svojom voljom izađe iz ugovornog odnosa, bez štetnih pravnih posledica zbog takvog čina, koje bi trpeo ako se u ugovoru odrekao prava da raskine ugovor bez opravdanog razloga.

IV Zaključak

Nacrtom Građanskog zakonika Republike Srbije je usvojen u načelu ugovornopravni režim ovog instituta, s tim što i on nije do kraja dosledno sproveden. Naime, ako poklonodavac nadživi poklonoprimca, poklon za slučaj smrti poprima karakteristike legata, i poklonodavac može da koristi svoje zakonom ustanovljeno ovlašćenje da jednostrano raskine ugovor u odnosu na naslednike poklonoprimca.

Što se tiče pravne sposobnosti ugovornih strana, bitnih elemenata, pravnih osobina, forme ugovora o poklonu za slučaj smrti, uglavnom su primenljiva rešenja koja Nacrt GZRS predviđa za običan poklon. Razlike u odnosu na običan poklon su: bitna karakteristika poklona za slučaj smrti, uz nameru darežljivosti i predmet poklona, jeste i odložno dejstvo ugovora, odnosno da se predmet predaje poklonoprimcu nakon smrti poklonodavca. Pored dva zakonom propisana uslova za raskid redovnog poklona, kod ugovora o poklonu za slučaj smrti predviđen je i treći, koji se uslovno može koristiti jedino u odnosu na poklonoprimčeve naslednike, u slučaju da poklonodavac nadživi poklonoprimca.

Što se našeg Nacrta GZRS tiče, može se reći da je došlo do delimičnog udaljavanja od prirode legata na račun favorizovanja ugovornopravne prirode. Kažemo delimičnog, iz razloga što se jednostrana opozivost ugovora o poklonu za slučaj smrti može pojaviti uslovno, ako poklonodavac nadživi poklonoprimca; pri čemu on može, ali i ne mora da koristi ovo pravo, pa će ugovor proizvesti dejstvo i prema poklonoprimčevim naslednicima, ako poklonodavac ne želi da ga raskine.

Naš predlog je da poklon za slučaj smrti bude koncipiran kao mešovit pravni posao između ugovora i legata, koji je uslovljen time da poklonoprimac nadživi poklonodavca i kao jednostrano opoziv pravni posao za života poklonodavca. Smatramo da se pri normiranju ovog ugovora moraju uvažiti sledeće tri činjenice. Prva, da je namera darežljivosti kod poklonodavca prilikom zaključenja ovog pravnog posla manja nego kod redovnog poklona, s obzirom da poklonodavac želi da stvar zadrži do svoje smrti, a ima želju da stvar pripadne poklonoprimcu pre nego njegovim naslednicima. Druga, da između zaključenja ugovora i smrti poklonodavca, može proteći kraći ili duži vremenski period, a odnosi prijateljstva, zahvalnosti, ljubavi kao pobude koje su uticale na poklonodavca da učini poklon su vremenski posmatrano promenljive kategorije. Treća, da svakom poklonu, a pogotovo poklonu za slučaj smrti, više odgovara fleksibilnija regulativa, jer njegovu prirodu neizbežno obeležava altruizam, za razliku od ostalih ugovora kojima je princip ekvivalentnosti prestacija pretežnije obeležje. Prednost i razlika ovog pravnog posla u odnosu na legat je što se poklonoprimac posle smrti poklonodavca javlja kao poverilac u odnosu na imovinu koja je bila predmet ugovora, i time ima prvenstvo zahvata u zaostavštinu poklonodavca u odnosu na zakonske i testamentalne naslednike, kao i legatare.

Slobodan Daković, MA *

A GIFT IN PROSPECT OF DEATH IN THE DRAFT OF THE REPUBLIC OF SERBIA

Summary

In the draft of the Republic of Serbia Civil Code the legislator regulates the matter of a gift in prospect of death in the section entitled Gift. The complexity of this institute is reflected in the dilemma - is it exclusively characterized by its contractual nature, or it contains the elements of inheritance law as well. If one of its characteristics is that the gift donor has the right to unilaterally terminate the gift agreement at any time, as much as a testator may withdraw his legacy from the will, than a gift in prospect of death undoubtedly represents a legal action which contains the elements of inheritance law. The other dilemma refers to the subjects whom a gift donor may terminate the rights from the gift agreement made in prospect of death – is it just the donee who the donor may deprive of the gift or his heirs as well in case the donor survives the donee.

Having analyzed the proposed provisions regulating the issue of the gift in the prospect of death in the draft of the Republic of Serbia Civil Code, the author presents his views on issues and dilemma related to this concept, as well as to its characteristics and legal nature.

Key words: the gift in the prospect of death, the draft of the Republic of Serbia Civil Code, gift donor, done.

* Korisnik početne obuke Pravosudne akademije, dakovic91@gmail.com

[1] M. Đurđević, Ugovor o poklonu za slučaj smrti, Zbornik radova Pravnog fakulteta u Novom Sadu 1/2011, 251.

[2] Član 818 stav 2 Nacrt GZRS

[3] Član 680 Prednacrta GZRS, druga knjiga Obligacioni odnosi, Vlada Republike Srbije, Komisija za izradu građanskog zakonika, Beograd, 2009. godine.

[4] M. Vuković, Obvezno pravo knjiga II, Zagreb, 1964, 257: „Darovanje za slučaj smrti može imati oblik ugovora ili legata. Ako se hoće da ovo darovanje ima oblik legata, moraju se ispuniti sve formalnosti koje propisuje Zakon o nasleđivanju. Samo se po sebi razume da ovakvo darovanje može uvek opozvati. Darovanje za slučaj smrti može imati i oblik ugovora. u tom slučaju stavljaju se na taj ugovor posebni zahtevi i po njima se darovanje za slučaj smrti razlikuje od ostalih vrsta darovanja.

[5] Uporediti sa „darivalac može raskinuti ugovor po svojoj volji, a raspolaganje stvarima koje su predmet takvog ugovora bilo pravnim poslom među živima, bilo pravnim poslom za slučaj smrti, smatra se raskidanjem ugovora u pogledu stvari obuhvaćenih raspolaganjem“, kod: M. Konstantinović, Obligacije i ugovori, Skica za Zakonik o obligacijama i ugovorima, Pravni fakultet u Beogradu, 1969, 157.

[6] M. Đurđević, Ugovor o poklonu za slučaj smrti, Zbornik radova Pravnog fakulteta u Novom Sadu 1/2011, D. Pantić, Donatio mortis causa-rimsko pravo i srpsko pravo, doktorska disertacija , Kragujevac, 2014.

[7] Vlada je imenovala Komisiju u sastavu: akademik prof. dr Slobodan Perović (predsednik), prof. dr Miodrag V. Orlović, prof. dr Mirko Vasiljević, prof. dr Oliver Antić, prof. dr Predrag Šulejić, prof. dr Marina Janjić Komar, prof. dr Olga Cvejić Jančić, Snežana Andrejević, prof. dr Dragor Hiber, Vojislav Nedić, Đurđe Ninković, Dragoljub Đorđević, Vojkan Simić i Ratomir Slijepčević (sekretar).

[8] S. Perović, Obligaciono pravo, Beograd, 1990, 608.

[9] Član 289 stav 2 Nacrta GZRS.

[10] D. Pantić, Donatio mortis causa-rimsko pravo i srpsko pravo, doktorska disertacija, Kragujevac, 2014, 355.

[11] Ova pravila su sadržana od člana 809 do člana 817 Nacrta GZRS

[12] M. Đurđević, op. cit., 251.

[13] M. Đurđević, op. cit., 241.

[14] VKS Rev-213/2017 od 25.10.2017. godine, dostupno na https://www.vk.sud.rs/sr/

[15] I. Zindović, Obligaciono pravo - posebni deo, Beograd, 2010, 74.

[16] Više o predmetu poklona u knjizi D. Lazarevića, Ugovor o poklonu, Beograd, 2010, 108-125.

[17] Član 294 Nacrta GZRS: „Obećanje učinjeno drugom da će treći nešto učiniti ili propustiti, trećeg ne obavezuje, a obećalac odgovara za štetu koju bi drugi pretrpeo zbog toga što treći neće da se obaveže ili da izvrši ili propusti određenu radnju“.

[18] Član 802 stav 2 Nacrta GZRS

[19] D. Lazarević, Ugovor o poklonu, Beograd, 2010, 33.

[20] Član 799 Nacrta GZRS

[21] Član 818 stav 1 Nacrta GZRS

[22] Član 2 stav 1 Zakona o prometu nepokretnosti (Sl. glasnik br. 93/2014, 121/2014 i 6/2015): „Promet nepokretnosti, u smislu ovog zakona, jeste prenos prava svojine na nepokretnosti pravnim poslom, uz naknadu ili bez nje“.

Član 4 stav 1 Zakona o prometu nepokretnosti „Ugovor o prometu nepokretnosti zaključuje se u obliku javnobeležnički potvrđene (solemnizovane) isprave“.

[23] Službeni glasnik Republike Srbije broj 93/2014, 22/2015, 87/2018

[24] Član 11, 12, 13 Zakona o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa (Sl. glasnik RS br. 93/2014, 22/2015, 87/2018)

[25] Službeni glasnik Republike Srbije broj 31/2011

[26] Član 82 stav 1 tačka 8 Zakona o javnom beležništvu (Sl. glasnik RS br. 31/2011)

[27] Član 82 stav 4 Zakona o javnom beležništvu

[28] I. Zindović, op. cit., 79.

[29] M. Vuković, Obvezno pravo, knjiga II, Zagreb, 1964, 256.

[30] Član 809 Nacrta GZRS

[31] Član 813 Nacrta GZRS

[32] Odluka Vrhovnog suda RS Rev-508/06 od 04.06.2007. godine, izvor: https://www.vk.sud.rs/sr-lat/rev-50806

[33] M. Đurđević, Ugovor o poklonu, Beograd, 2012, 244.

[34] Vrhovni sud Srbije, Rev. 4637/95 od 24. 10. 1994. godine, izvor: Dragoljub Lazarević, Ugovor o poklonu, 345.

[35] Član 809 stav 3 Nacrta GZRS

[36] Član 809 stav 4 Nacrta GZRS

[37] Član 813 stav 1 Nacrta GZRS

[38]Presuda Apelacionog sud u Novom Sadu, Gž-1879/15 od 12.11.2015. godine, izvor http://bilten.osns.rs/presuda/sentenca?url=opoziv-ugovora-o-poklonu-1

[39] Odredbe koja se odnose na ugovor o doživotnoj renti su sadržane u članovima od 1505 do 1517 Nacrta GZRS

[40] Član 813 stav 3 Nacrta GZRS

[41] Presuda Apelacionog sud u Novom Sadu, Gž-1879/15 od 12.11.2015. godine, izvor http://bilten.osns.rs/presuda/sentenca?url=opoziv-ugovora-o-poklonu-1

[42] M. Konstantinović, Obligacije i ugovori, Skica za Zakonik o obligacijama i ugovorima, Beograd, 1969, 157.

[43] S. Perović, op. cit., 608.

[44] Član 818 stav 2 Nacrta GZRS

[45] I. Babić, Knjiga 4 – Obligaciono pravo, Ugovori građanskog prava, 108.

[46] I. Zindović, op .cit., 76.

[47] Član 807 stav 1 Nacrta GZRS

[48] Član 808 stav 2 Nacrta GZRS

[49] I. Zindović, op. cit., 78.

[50] Član 814 Nacrta GZRS.

* The participant in the basic training of the Judicial Academy.