Mr Savo Đurđić*

Stručni članak

UDK: 343.1-053.6

TROŠKOVI ODBRANE U KRIVIČNOM POSTUPKU PREMA MALOLETNICIMA – ZAKONSKA REŠENjA I PROTIVREČNOSTI U SUDSKOJ PRAKSI

Rad primljen: 16. 07. 2019.

Rad ispravljen: 15. 09. 2019.

Rad prihvaćen za objavljivanje: 16. 09. 2019.

 

U članu 79. stav 1. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica  je određeno da sud može maloletnika obavezati da snosi troškove krivičnog postupka i ispunjenje imovinskopravnog zahteva, samo ukoliko je maloletniku izrekao kaznu. Ako je prema maloletniku izrečena vaspitna mera ili je postupak obustavljen, troškovi postupka padaju na teret budžetskih sredstava i oštećeni se radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva upućuje na parnični postupak, uz izuzetak iz st. 2. istog člana ukoliko maloletnik ima prihode ili imovinu. To je stoga jer se vaspitne mere izriču rešenjem i maloletnik se ne oglašava krivim. Sudska praksa u ovoj oblasti je bila neujednačena, ali je na osnovu odluka Vrhovnog kasacionog suda i stava zauzetog 30.6.2015. postignuto da se zakonska odredba iz čl. 79. primenjuje uniformno, uz pomenute izuzetke. Istovremeno, sudije za maloletnike ukazuju da, osim branilaca po službenoj dužnosti koji obavezno poseduju sertifikat o stečenim posebnim znanjima iz oblasti prava deteta i prestupništva mladih kojima se naknada umanjuje za 50% u odnosu na Advokatsku tarifu, sve češće pravo na naknadu troškova u krivičnom postupku prema maloletniku i to u punom iznosu ostvaruju i branioci koje su maloletnici ili njihovi zastupnici angažovali po osnovu punomoći nezavisno od toga da li poseduju setifikat ili ne. Ovo je podstaklo ideju da se pitanje troškova odbrane maloletnika u krivičnom postupku pokrene za raspravu, polazeći od zakonskih rešenja i sudske prakse. Na kraju, daje se predlog da se jedna od uočenih protivrečnosti iz prakse sprovođenja člana 79. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica, može prevazići dopunom odredbe st. 1. ovog člana.

Ključne reči: maloletničko krivično pravo, troškovi krivičnog postupka,  troškovi odbrane maloletnika.

I STATUS MALOLETNIH UČINILACA KRIVIČNIH DELA U MALOLETNIČKOM KRIVIČNOM PRAVU REPUBLIKE SRBIJE

Prateći tendencije koje su poslednjih decenija prisutne u mnogim evropskim i  drugim državama i artikulisane kroz brojne međunarodne dokumente[1], i u Republici Srbiji je 2005. godine izvedena reforma krivičnog zakonodavstva za maloletnike - učinioce krivičnih dela. Donet je novi Krivični zakonik[2] (u daljem tekstu: KZ) i poseban Zakon o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica[3] (u daljem tekstu:  ZMUKDKZML). Na ovaj način su maloletni učinioci krivičnih dela, ali i zaštita maloletnih lica u krivičnom postupku, potvrdili svoj poseban položaj u krivičnom pravu Republike Srbije.

U članu 4. ZMUKDKZML određuje se odnos opštih krivičnopravnih odredbi prema specijalnim odredbama o maloletnicima kojima se daje prednost. Sadržaj i forma maloletničkog krivičnog prava u opštim crtama bi trebali da budu određeni  ciljevima koji se žele postići u suzbijanju maloletničkog kriminaliteta. Ono je orijentisano, pre svega, na mere koje će zaista biti mere socijalizacije, sa što je moguće manje elemenata prinude i ograničavanja slobode, a što više pomoći, brige, nadzora i otklanjanja smetnji u normalnom razvoju maloletnika. Moglo bi se čak govoriti o tome da maloletničko krivično pravo u jednom svom značajnom delu predstavlja para ili kvazi krivično pravo jer se mnogi principi i instituti koji su u ranijem klasičnom poimanju krivičnog prava u prvom planu (npr. kazneni i retributivni karakter krivičnog prava, srazmernost na planu izbora i odmeravanja krivičnih sankcija, maksimalne garancije na planu materijalnog i procesnog prava i dr.) znatno modifikovani ili su od drugorazrednog značaja. S druge strane, maloletničko krivično pravo prelazi okvire krivičnog prava i sadrži jedan deo normi koje po svojoj suštini nisu krivičnopravne norme, a u nekim situacijama se i direktno primenjuju norme drugih grana prava (npr. porodičnog prava, socijalnog staranja i dr.).[4]

Ipak, model postupka prema maloletnicima u Republici Srbiji je pravosudne orijentacije. Samim tim što je bitno modifikovan u odnosu na opšti krivični postupak koji je uređen Zakonikom o krivičnom postupku[5] (ZKP), krivični postupak prema maloletnicima smatra se posebnim krivičnim postupkom. Sve bitnije modifikacije u postupku prema maloletnnim učiniocima krivičnih dela  u Srbiji (poput posebne uloge organa starateljstva, šireg delovanja načela oportinuteta krivičnog gonjenja, kraćih rokova trajanja pritvora, drugačije terminologije itd.), u suštini su zasnovani na tendenciji da se maloletnik zaštiti, odnosno da dobije povoljniji krivičnoprocesni položaj, u poređenju sa punoletnim okrivljenim protiv kojeg se vodi krivični postupak.[6]

ZMUKDKZML je, između ostalog,  uveo obavezu da maloletnik mora imati branioca prilikom prvog saslušanja i tokom čitavog postupka, ali i obaveznu edukaciju i sertifikaciju sudija, tužilaca i policajaca za maloletnike, kao i branilaca maloletnika, a prvostepenu nadležnost vezao isključivo za okružne sudove.[7]  Poznata je ocena domaćih i stranih eksperata da je tekst  ZMUKDKZML u skladu sa savremenim zakonskim rešenjima, jer je uvažio standarde iz Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, Konvencije o pravima deteta i dokumenata EU iz ove oblasti. Međutim, ubrzo je ocenjeno da je praksa sprovođenja zakona pokazala brojne slabosti i neujednačen kvalitet.[8]

II  ZAKONSKA REŠENjA O TROŠKOVIMA KRIVIČNOG POSTUPKA I ISPUNjENjA IMOVINSKOPRAVNOG ZAHTEVA U POSTUPKU PREMA MALOLETNICIMA

U članu 79. stav 1. ZMUKDKZML je određeno da sud maloletnika može obavezati da snosi troškove krivičnog postupka i ispunjenje imovinskopravnog zahteva, samo ukoliko je maloletniku izrekao kaznu. Ako je prema maloletniku izrečena vaspitna mera ili je postupak obustavljen, troškovi postupka padaju na teret budžetskih sredstava, a oštećeni se radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva upućuje na parnični postupak. To je stoga, jer se vaspitne mere izriču rešenjem, a ne presudom, i maloletnik se ne oglašava krivim. Stav 2. istog člana zakona predviđa da ukoliko maloletnik ima prihode ili imovinu, a izrečena mu je vaspitna mera ili je postupak obustavljen iz razloga što je sud ocenio da nije celishodno izreći kaznu maloletničkog zatvora ili vaspitnu meru, maloletnik se može obavezati da snosi troškove krivičnog postupka i da ispuni imovinskopravni zahtev.

U krivičnom postupku prema maloletnicima oštećeni se ne može javiti kao supsidijarni ili kao privatni tužilac, ali se kao oštećeni može pojaviti i postaviti svoj imovinskopravni zahtev i zahtev za naknadu troškova. Imajući u vidu odredbe čl. 49. ZMUKDKZML, praktičnog interesa za navedeni zahtev oštećeni može imati ukoliko je u izgledu osuda na kaznu maloletničkog zatvora ili ukoliko maloletnik poseduje prihode ili imovinu. Oštećeni u krivičnom postupku prema maloletniku i inače nema puno interesa, ukoliko se ne radi o povraćaju stvari, s obzirom da maloletnici po pravilu nemaju svoje prihode ili imovinu, a njegovi roditelji ne mogu biti obuhvaćeni zahtevom pred krivičnim sudom.

Materiji izvršenja vaspitnih mera, pripada obaveza suda na osnovu čl. 94. st. 1. ZMUKDKZML kada izrekne vaspitnu meru, na predlog javnog tužioca ili organa starateljstva, može da utvrdi i visinu doprinosa koji u troškovima izvršenja određenih vaspitnih mera i kazne maloletničkog zatvora treba, ukoliko su u mogućnosti, a prema svom imovnom stanju, da snosi roditelj, odnosno lica koja su dužna da izdržavaju maloletnika i sam maloletnik. Navedena situacija je izuzetno retka u praksi naših sudova, iako ZMUKDKZML predviđa da ukoliko je za odlučivanje o njemu potrebno sprovesti opsežnije ispitivanje radi utvrđivanja imovnog stanja, sud može izreći krivičnu sankciju, a odluku o troškovima izvršenja, koja je u formi rešenja, može ostaviti za kasnije.

Za temu ovog rada je bitno da maloletnik prema kome je izrečena vaspitna mera, a to je slučaj u najvećem broju predmeta, po pravilu ne plaća troškove postupka niti može biti obavezan na ispunjenje imovinskopravnog zahteva. Ova odredba je posledica pravila da lice koje nije oglašeno krivim ne može ni biti osuđeno na plaćanje troškova krivičnog postupka (članovi 264. i 265. ZKP), uz izuzetak iz čl. 49. st. 2.  ZMUKDKZML. Prema jednoj davnašnjoj odluci Vrhovnog suda Srbije – Odeljenje u Novom Sadu (Kžm.15/69), troškovi postupka prema maloletniku redovno padaju na teret budžetskih sredstava i to ne samo unapred isplaćeni troškovi iz sredstava organa koji je vodi postupak, nego i nužni izdaci okrivljenog (sada bi rekli - maloletnika) i nužni izdaci i nagrada branioca, kao i nužni izdaci oštećenog i nagrada i nužni izdaci njegovog punomoćnika. Smatramo da su u pravu oni autori koji navode da ovaj stav sudske prakse zahteva da bude preispitan, bar delimično, s obzirom na važeće odredbe čl. 79. st. 2. ZMUKDKZML.[9]

III OSNOVNA ZAKONSKA REŠENjA I PROBLEMI U PRAKSI SPROVOĐENjA ODREDABA O TROŠKOVIMA ODBRANE MALOLETNIKA

Za predlagača dosadašnjih radnih verzija i Nacrta Zakona o izmenama i dopunama Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica, pa i novog zakonskog teksta, pitanje troškova postupka prema maloletnicima nije bilo prioritet.[10] Ipak, od početka primene ZMUKDKZML, pojedini teoretičari su ukazivali da se maloletnik, osim u slučaju kazne maloletničkog zatvora i okolnosti iz čl. 79.st.2. ZMUKDKZML, ne može obavezati na plaćanje troškova krivičnog postupka niti na ispunjenje imovinskopravnog zahteva.  Ovo tim pre što oni obuhvataju i one troškove koje je nužno imao oštećeni, pa je stoga pogrešno da se oštećeni u pogledu tih troškova ZMUKDKZML upućuje na parnični postupak. Istovremeno su tvrdili da će se odredba čl. 79. st. 2. ZMUKDKZML, kao odstupanje od st. 1., biti fakultativno primenjivana prema neznatnom broju učinilaca krivičnih dela i da nije dovoljno određena.[11]

Osnovno zakonsko rešenje u pogledu troškova krivičnog postupka i ispunjenja imovinskopravnog zahteva , prema odredbi iz prve rečenice čl. 79. st. 1. ZMUKDKZML, se primenjuje ukoliko je sud maloletniku izrekao kaznu maloletničkog zatvora. U tom slučaju odluka se izriče u formi presude kojom se maloletnik oglašava krivim u obliku predviđenom u čl. 424. važećeg ZKP.

S obzirom da se kazna maloletničkog zatvora (članovi 28. i 29. ZMUKDKZML) izriče isključivo starijim maloletnicima u trajanju od šest meseci do pet godina, a da se u trajanju do deset godina izriče samo za krivično delo za koje propisana kazna zatvora dvadest godina ili teža kazna ili u slučaju sticaja dva krivična dela za koja je propisana kazna zatvora teža od deset godina, do sada je ona izricana retko, što se može videti iz raspoloživih statističkih podataka Republičkog zavoda za statistiku Srbije. Takođe, u dosadašnjoj praksi sprovođenja ZMUKDKZML, maloletni učinioci krivičnih dela su retko imali prihode ili imovinu, koja je utvrđena od strane suda i dovela do odluke da troškove postupka snosi maloletnik. Stoga je pravilo o troškovima krivičnog postupka koje se najviše primenjuje u praksi sudovanja prema maloletnicima i ispunjenja imovinskopravnog zahteva sadržano u čl. 79. st. 1. ZMUKDKZML i glasi: „Ako je prema maloletniku izrečena vaspitna mera ili je postupak obustavljen, troškovi postupka padaju na teret budžetskih sredstava, a oštećini se radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva upućuje na parnični postupak.“  

Tumačenje i primena čl.79. ZMUKDKZML je dovela do toga da se u praksi rada sudija za maloletnike u Republici Srbiji svi troškovi, osim navedenih izuzetaka, određuju na teret budžeta. S druge strane, u praksi to pravo maloletnika, osim angažovanih branilaca po službenoj dužnosti koji obavezno poseduju sertifikat o stečenim posebnim znanjima iz oblasti prava deteta i prestupništva mladih kojima se naknada umanjuje za 50% od nagrade predviđene Tarifom o nagradama i naknadama za rad advokata, sve češće ostvaruju i branioci koje su maloletnici ili njihovi zakonski zastupnici angažovali po osnovu punomoćja nezavisno od toga da li poseduju setifikat ili ne, a svoje troškove naplaćuju u punom iznosu.

U razmatranjima navedene problematike nedovoljno se uvažava činjenica da je članom 49. st.1. ZMUKDKZML utvrđeno pravo i obaveza maloletnika da mora imati branioca već prilikom prvog saslušanja, kao i tokom čitavog postupka. Zakonodavac utvrđuje i obavezu sudije za maloletnike da, ukoliko sam maloletnik, njegov zakonski zastupnik ili srodnik ne angažuju branioca, postavi maloletniku branioca po službenoj dužnosti (st. 2.). Na kraju, u st. 3 istog člana utvrđuje da ovaj branilac može biti samo advokat koji je stekao posebna znanja iz oblasti prava deteta i prestupništva mladih. Reč je o pravima koja, saglasno odredbama ZKP, nemaju punoletni učinioci krivičnih dela. Na početku primene ovih odredbi koje su bile apsolutna novost, sudska praksa je prihvatila tumačenje u pogledu sertifikata branilaca da formulacija iz čl. 49. st. 3. ZMUKDKZML. reč „može“ ne znači i mora, pa je na taj način omogućeno maloletnicima, njihovim zakonskim zastupnicima i srodnicima da u svakom trenutku postupka mogu na osnovu punomoćja angažovati kao branioca maloletnika ne samo advokata po svom izboru, nego i advokata koji nema sertifikat o posebnim znanjima u oblasti prava dece i prestupništva mladih.

U slučajevima kada je maloletniku izrečena vaspitna mera ili je postupak obustavljen iz razloga što nije celishodno izricanje kazne maloletničkog zatvora ili vaspitne mere, smatramo da bi bilo pravičnije i jednostavnije za primenu, a istovremeno ne bi ugrozilo prava maloletnika na obaveznu odbranu, da se precizira i konkretizuje navedeni stav, čije tumačenje  i primena je dovela do toga da se u praksi rada sudija za maloletnike u najvećem broju sudova u Republici Srbiji svi troškovi, kada je maloletniku izrečena vaspitna mera ili je postupak obustavljen zbog necelishodnosti izricanja krivičnih sankcija, određuju na teret državnog budžeta.

IV  OSVRT NA SUDSKU PRAKSU O TROŠKOVIMA ODBRANE MALOLETNIH UČINILACA KRIVIČNIH DELA

A. Sudska praksa o troškovima odbrane maloletnika pre stupanja na snagu novog Zakonika o krivičnom postupku

U objavljenoj sudskoj praksi kao stručnom radu o troškovima krivičnog postupka prema maloletnicima iz 2013. godine[12] postoje dve odluke. Jedna odluka se odnosi na troškove branioca maloletnika i glasi: „Nužni izdaci i nagrada branioca maloletnika padaju na teret budžetskih sredstava suda i kada je postupak prema maloletniku obustavljen iz razloga necelishodnosti primenjivanja vaspitne mere.“ (Rešenje Vrhovnog suda Srbije, Kžm.II 39/07 od 10.07.2007.) U obrazloženju odluke se ističe da se obustava postupka usled necelishodnosti primenjivanja vaspitne mere ne može upodobiti sa obustavom u opštem krivičnom postupku, te da se u konkretnom slučaju ne može primeniti  čl. 197. tada važećeg ZKP.  Vrhovni sud ističe da se ovaj stav ne može prihvatiti kao pravilan, jer se u smislu čl. 4. ZMUKDKZML  odredbe ZKP primenjuju ukoliko nisu u suprotnosti sa ovim zakonom, a čl. 197. st. 1. ZKP, predviđeno je da u slučaju kada se krivični postupak obustavlja, nužni izdaci i nagrada branioca padaju na teret budžetskih sredstava suda. Po našem mišljenju izreka odluke Vrhovnog suda nije sporna, ali je sporno objavljeno obrazloženje jer se zaista ne radi o „klasičnoj obustavi“ postupka na šta ukazuje i prvostepeni sud.  Zatim, nedostaje deo u obrazloženju koji bi objasnio da li postoje okolnosti koje bi ukazivale na mogućnost primene odredbe čl. 79. st. 2. ZMUKDKZML, odnosno da li maloletnik eventualno poseduje prihode ili imovinu.

Druga odluka iz pomenute zbirke je odluka o troškovima krivičnog postupka iz čl. 79. st. 1. ZMUKDKZML i glasi: „Prvostepeni sud je dužan da jasno opredeli i obrazloži ukupan iznos troškova krivičnog postupka koji padaju na teret budžetskih sredstava suda na ime odbrane maloletnika preko izabranog branioca primenom važeće advokatske tarife.“ (Rešenje Apelacionog suda u Nišu Kžm.1 br.20/11 od 24.5.2011.)[13]  Smatramo da navedena odluka nije karakteristična za temu ovog rada.

Kao primer sudske odluke u kojoj postupajući sudija za maloletnike odbio zahtev branioca maloletnika angažovanog po osnovu punomoći - da mu se od strane budžeta nadoknade troškovi odbrane, iako je sud maloletniku izrekao vaspitnu meru ili je postupak obustavljen iz razloga necelishodnosti izricanja kazne ili vaspitne mere, poslužiće rešenje Višeg suda u Novom Sadu Km 139/12, a koje je potvrđeno rešenjem Apelacionog suda u Novom Sadu  Kžm 1 95/13 od 23.08.2013. godine.[14]  U obrazloženju rešenja se navodi da je odnos branioca i maloletnika kao zastupanog lica, kada je izabran po osnovu punomoći, ugovorni odnos o punomoćstvu i pružanju pravne pomoći, te shodno tome, branioca plaća onaj koji ga je angažovao, pa se sudskom odlukom ne može ni odrediti da branioca isplati lice koje je dužno da snosi troškove krivičnog postupka. Analogno sa navedenim, ne može se odrediti da troškove branioca maloletnika angažovanog po osnovu punomoći padaju na teret budžetskih sredstava, već je to stvar ugovora između maloletnika, odnosno njegovog zakonskog zastupnika i tarife o nagradama i naknadama za rad advokata.

B. Sudska praksa o troškovima odbrane maloletnika posle stupanja na snagu novog Zakonika o krivičnom postupku

Tumačenje i primena člana 79. ZMUKDKZML, posle perioda različite sudske prakse, te nakon stupanja na snagu novog ZKP 1.10.2013. godine, kada su praktičari u ovoj oblasti  očekivali sinhronizovane izmene i dopune ZMUKDKZML, dovele su do toga da velika većina sudija za maloletnike u Republici Srbiji, sve troškove krivičnog postupka, osim navedenih izuzetaka, dosuđuje na teret budžetskih sredstava.

Sudska praksa postupa po inerciji zakonske odredbe iz čl. 79. st. 1.ZMUKDKZML.  Da bi ilustrovali ovu pojavu, pozvaćemo se na Stavove krivičnog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda (VKS) od 30.6.2015. godine.[15] Sudije za maloletnike apelacionih sudova nisu bili saglasni u pogledu sudske prakse, pa su VKS postavili  pitanje: da li troškovi angažovanja izabranog branioca u situaciji kada je maloletniku izrečena vaspitna mera ili je postupak prema njemu obustavljen iz razloga necelishodnosti padaju na teret budžetskih sredstava, imajući u vidu odredbu člana 79. stav 1. ZMUKDKZML?  Odgovor VKS je glasio: odredbom čl. 79. ZMUKDKZML izričito je propisano u kojim slučajevima maloletnik može da snosi troškove krivičnog postupka, pa je bez uticaja da li je branilac angažovan ili postavljen po službenoj dužnosti.

Istovremeno, sudije za maloletnike  ukazuju da,  osim angažovanih branilaca po službenoj dužnosti koji obavezno poseduju sertifikat o stečenim posebnim znanjima iz oblasti prava deteta i prestupništva mladih, naknadu ostvaruju i izabrani branioci. Braniocima po službenoj dužnosti se naknada u krivičnim postupcima umanjuje za 50% Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata na osnovu Pravilnika o visini nagrade za rad advokata za odbrane po službenoj dužnosti: 2/2014-15 ministra pravde[16]. Sa druge strane, pravo na naknadu troškova u krivičnom postupku prema maloletniku sve češće i u punom iznosu ostvaruju i branioci koje su maloletnici ili njihovi zastupnici angažovali po osnovu punomoći nezavisno od toga da li poseduju sertifikat ili ne.

Primer sudske odluke u navedenom pravcu nalazimo u presudi Vrhovnog kasacionog suda Kzz 360/2016 od 7.4.2016. godine[17] kojom braniocu maloletnika „nisu priznati troškovi postupka na ime nagrade i naknade troškova izabranog branioca pred policijom u Paraćinu 26.3.2014.g.“, pa je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti. Ova odluka polazi od čl. 49. st.1. ZMUKDKZML  prema kome maloletnik mora imati branioca prilikom prvog saslušanja i tokom čitavog postupka i od  odredbe čl. 261.st.2.tač.7. ZKP kojom je propisano da su troškovi krivičnog postupka izdaci učinjeni povodom postupka od njegovog pokretanja do završetka. Odredbom čl. 261 st.6. ZKP predviđeno je da troškove predistražnog postupka koji se odnose na troškove i nužne izdatke branioca koga je odredila policija, isplaćuje taj organ. Međutim, u slučaju izabranog branioca, troškovi koje je okrivljeni imao angažovanjem branioca u predistražnom postupku, moraju se smatrati troškovima krivičnog postupka u skladu sa odredbom članova 263-265 ZKP.  VKS, na kraju, zaključuje da  pobijanim pravnosnažnim  rešenjem, pogrešno i suprotno citiranim propisima,  nije priznat zahtev za naknadu troškova, zbog čega usvaja predmetni zahtev kao osnovan i ukida pobijano rešenje.

Na identičan način je Vrhovni kasacioni sud u postupku povodom zahteva za zaštitu zakonitosti Kzz 420/2016 od 20.04.2016.g.  ocenio i prvostepeno rešenje Apelacionog suda u Kragujevcu kojim su dosuđeni troškovi krivičnog postupka u iznosu od 30.000,00 dinara i to na ime sastavljanja žalbe protiv rešenja prvostepenog suda,  dok je deo zahteva za naknadu troškova za sastavljanje zahteva za naknadu troškova nastalih pred Apelacionim sudom odbio. Obrazloženje je da takav zahtev nije predviđen Tarifom o nagradam i naknadama troškova za rad advokata, a koje rešenje je potvrđeno drugostepenim rešenjem Apelacionog suda. VKS je, pozivajući se na odredbe čl. 261. ZKP i navedenu Tarifu, te činjenicu da nagrada podrazumeva novčanu naknadu koja pripada određenom licu za njegov rad te spada u ostale podneske u krivičnom postupku, i stoga nalazi da je nepravilan zaključak prvostepenog suda da predmetni zahtev ne spada u ostale podneske u krivičnom postupku.[18]

Na kraju ovog pregleda sudske prakse navodimo i presudu VKS u predmetu Kzz 614/2018 od 29.5.2018.[19] kojim se „usvaja zahtev za zaštitu zakonitosti branioca maloletnog AA kao osnovan, pa se ukidaju pravnosnažna rešenja VJT u Zrenjaninu 332/17 0d 11.1.2018. i Višeg suda u Zrenjaninu Kvm 13/18 od 22.3.2018. i predmet vraća VJT u Zrenjaninu na ponovni postupak i odlučivanje.“ U obrazloženju izreke navedene presude se navodi  da prema odredbama ZMUKDKZML nije propisano da maloletnik mora imati branioca prilikom primene vaspitnog naloga iz čl. 7. st. 1. tač. 1. , imajući u vidu da branilac B.V. nije postavljena po službenoj dužnosti već je angažovana po punomoćju od strane majke maloletnika. Dalje se navodi da je po nalaženju VKS odredbom čl. 79. st. 1. ZMUKDKZML  izričito propisano u kojim slučajevima maloletnik može da snosi troškove postupka – ako je maloletniku izrečena kazna, bez obzira da li je u postupku prema maloletniku branilac postavljen po službenoj dužnosti ili se radi o angažovanom braniocu.  Budući da je u konkretnom slučaju prema mlt. AA odbačena krivična prijava od strane VJT u Zrenjaninu i prema njemu nije izrečena kazna, troškovi postupka u smislu čl. 79. st. 1. ZMUKDKZML padaju na teret budžetskih sredstava suda, bez obzira  na činjenicu da je u konkretnom slučaju advokat B.V. angažovan od strane zakonskog zastupnika – majke mlt, a nije postavljen po službenoj dužnosti.

V TROŠKOVI KRIVIČNOG POSTUPKA I ODLUČIVANjE O IMOVINSKOPRAVNOM ZAHTEVU PREMA NACRTU ZAKONA O MALOLETNIM UČINIOCIMA KRIVIČNIH DELA I ZAŠTITI MALOLETNIH LICA U KRIVIČNOM POSTUPKU

U članu 89. Nacrta Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i zaštiti maloletnih lica u krivičnom postupku[20] se predlaže da sud može maloletnika obavezati na plaćanje troškova krivičnog postupka i ispunjenje imovinskopravnog zahteva samo ako je maloletniku izrekao krivičnu sankciju ili vaspitni nalog. Ako je prema maloletniku postupak obustavljen, troškovi postupka padaju na teret budžetskih sredstava, a oštećeni se radi ostvarenja imovinskopravnog zahteva upućuje na parnicu.

U drugom stavu navedenog člana se predlaže i sledeće zakonsko rešenje: Kada je krivična prijava odbačena primenom odredaba člana 70. ovog zakona[21], ili je postupak prema maloletniku obustavljen u skladu sa odredbama člana 80. i  člana 80. stav 3. tačka 2. ovog zakona[22], troškove postupka snosi maloletnik, koji ima prihode ili imovinu, osim kad sud odluči da maloletnika u potpunosti ili delimično oslobodi od plaćanja troškova postupka, ako je to opravdano razlozima pravičnosti.

Predložena rešenja, iako nisu šire razmatrana u navedenoj javnoj raspravi, svakako ukazuju da sazreva svest da se i pitanje troškova postupka i  odlučivanja o imovinskopravnom zahtevu u postupku prema maloletnim učiniocima krivičnih dela, postavi i raspravlja kao jedno od prioritetnih pitanja u aktivnostima na izmenama i dopunama ZMUKDKZML ili izrada novog zakona. Smatramo da  prvi stav u novpredloženom čl. 89. Nacrta navedenog zakona predstavlja osnovan i hrabar pokušaj da se izmene procesne odredbe prema kojima će se naglašenije u sudskim odlukama prema maloletnim učiniocima krivičnih dela utvrđivati činjenično stanje,  pravna kvalifikacija krivičnog dela, pa  i  krivica, te shodno tome bi u tim slučajevima i  osnovno rešenje u pogledu troškova krivičnog postupka i odlučivanja o imovinskopravnom zahtevu moglo biti na teret maloletnika.

Međutim, čak i kada bi rešenje koje se predlaže u Nacrtu Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i zaštiti maloletnih lica u krivičnom postupku – bilo prihvaćeno, i u budućnosti u izreci sudske odluke utvrđivalo činjenično stanje i pravna kvalifikacija dela, ostaju brojne dileme u pogledu zakonskog uređivanja pitanja troškova i imovinskopravnog zahteva u ovim postupcima. Na primer, da li i kako maloletnika obavezati da plati troškove postupka i imovinskopravni zahtev, ukoliko on, što je čest slučaj, ne poseduje prihode ili imovinu? Ili, kakav je smisao troškove postupka, a posebno imovinskopravnog zahteva, u slučaju primene vaspitnog naloga, npr. u predkrivičnom postupku, prebacivati na maloletnika, kada oni obično, osim troškova branioca maloletnika, gotovo da ne postoje ili su u slučaju određivanja vaspitnog naloga iz čl. 7. tač. 1. ZMUKDKZML - poravnanje sa oštećenim, predmet saglasnog i dobrovoljnog  izvršenja vaspitnog naloga?

Formulacija stava 2. člana 89. novopredloženog zakonskog rešenja, ukoliko ne bi bila korigovana, po našem mišljenju, mogla bi da unese  još veću konfuziju u pogledu primene ovog člana zakona. Naime, sudovi se inače retko odlučuju da utvrđuju i proveravaju da li maloletnik ima prihode ili imovinu, što bi se i u tom slučaju, moglo osporiti na osnovu primene principa pravičnosti, pa je sa aspekta prakse skoro očigledno da bi primena navedenog izuzetka bila još ređa nego što je to slučaj prema odredbama važećeg ZMUKDKZML. S druge strane, u novopredloženim rešenjima u pomenutom Nacrtu zakona se, za razliku od sadašnjih rešenja, u pogledu primene vaspitnih naloga i izvršenja krivičnih sankcija (čl. 100.) ne predviđa bilo kakvo učešće maloletnika ili njihovih staratelja, nego se predlaže da  troškove izvršenja krivičnih sankcija prema maloletnicima budu na teret budžetskih sredstava. Predlaže se da troškovi izvršenja  zavodskih krivičnih sankcija snosi ministarstvo nadležno za  pravosuđa, a troškove izvršenja drugih krivičnih sankcija i primene vaspitnih naloga snosi ministarstvo nadležno za socijalnu politiku.

VI ZAKLjUČAK

Smatramo da je pozitivno što predlagač Nacrta Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i zaštiti maloletnih lica u krivičnom postupku iz 2015. godine, u članu 89, a to je član 79. sadašnjeg ZMUKDKZML,  pokušava zakonski definisati da u slučaju izricanja krivične sankcije ili (trebalo bi da stoji:  primene ili određivanja) vaspitnog naloga „sud može obavezati maloletnika na plaćanje troškova i imovinskopravnog zahteva.“  Međutim,  nalazimo da ovo rešenje nije dovoljno jasno i precizno, jer se reč „može“ različito tumači, pa to zahteva preciziranje i usaglašavanje sa drugim delovima zakona. Posebno, što se sadašnji,  izmenjeni sastav radne grupe za izradu novog zakona, prema informacijama dostupnim stručnoj javnosti, opredelio za izmene i dopune postojećeg teksta  ZMUKDKZML,  koji još nije izrađen i objavljen, umesto potpuno novog  zakona, pa nije izvesno da li će se u izreci sudske odluke navoditi utvrđeno činjenično stanje i krivica maloletnika, ili će ostati sadašnja procesna forma.

Prekršeno jednako pravo na troškove u postupku sertifikovanih branilaca maloletnika koje postavlja sud u odnosu na one koji se angažuju po osnovu punomoći, podstakla je ideju da se pokrene rasprava o pitanju troškova odbrane u krivičnom postupku prema maloletnicima. Ovo pitanje bi trebalo razmotriti ne samo u praksi, nego i u teoriji, i to sa svih relevantnih aspekata: modela krivičnopravnog reagovanja na kriminalitet maloletnika, analize važećih zakonskih rešenja, a i u svetlu uočenih pojava u sudskoj praksi.

Bilo bi od značaja, iako prevazilazi temu ovog rada, da se u pogledu troškova postupka odgovori i na pitanje zbog čega se troškovi punomoćnika maloletnog lica kao oštećenog, koga, ukoliko ga nema, saglasno odredbi čl. 154. ZMUKDKZML postavlja predsednik suda od prvog saslušanja okrivljenog, ne umanjuju za 50%, što bi se moglo postići izmenom u navedenom Pravilniku o visini nagrade za rad advokata za odbrane po službenoj dužnosti ili donošenjem novog pravilnika. Zatim, i da li identična pravila o troškovima odbrane maloletnika treba da važe i za vaspitne naloge, s obzirom da su pomenuti nalozi mere sui generis koje se primenjuju na principu dobrovoljnosti i u predkrivičnom postupku. Delimičan odgovor na navedeno pitanje bi se mogao postići i ukoliko odbrana maloletnika za lakša krivična dela, npr. za koje je predviđena novčana kazna ili kazna zatvora do tri godine, ne bi bila obavezna. 

Ukoliko model krivičnopravnog reagovanja na kriminalitet maloletnika ostane identičan u započetim aktivnostima na izradi Zakona o izmenama i dopunama Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica ili ukoliko se rad na novom zakonskom tekstu oduži, naš predlog je da se ovo zakonsko pravilo što pre precizira. To bi se moglo učiniti u st. 1. navedenog člana 79. ZMUKDKZML, tako što bi se na kraju stava i poslednje rečenice, dodao tekst: „,osim troškova branioca koga je na osnovu punomoći angažovao maloletnik, njegov zakonski zastupnik ili srodnik.“ Tako bi se stvorili uslovi da se u navedenim situacijama u pogledu troškova branioca maloletnika primene odredbe članova 264. i 266. ZKP, koje se redovno primenjuju i prema punoletnim učiniocima krivičnih dela.

Predloženo rešenje, dok se ne nađe neko bolje, između ostalog, rešava apsurdnu situaciju iz prakse rada sudija za maloletnike u delu odobravanja punog iznosa troškova izabranim braniocima, u odnosu na one koje odredi sud i koji moraju imati odgovarajući sertifikat, a isplaćuje im se nagrada umanjena za 50% saglasno navedenom Pravilniku o visini nagrade ministra pravde. Dodatni argument za izneti predlog nalazimo u tome da je u Republici Srbiji u potpunosti prihvaćen pravosudno - zaštitnički (ili: modifikovani pravosudni) model maloletničkog pravosuđa kojim je položaj maloletnika umnogome drugačiji – povoljniji u odnosu na punoletne okrivljene. Između ostalog, svakom maloletniku je već obezbeđeno pravo na obaveznu odbranu putem branioca-advokata sa sertifikatom u ovoj oblasti, koga po redosledu sa spiska Advokatske komore po službenoj dužnosti postavlja sudija za maloletnike.

Bitno je da predloženo novo rešenje, odnosno formulacija, člana 79. st. 1. ZMUKDKZML ne ugrožava postignuti visoki standard prava i zaštite maloletnih učinilaca krivičnih dela u postupku. Uz sve ranije navedeno, preciziranom zakonskom odredbom navedenog stava zadržava se pravo da svaki maloletnik u krivičnom postupku pred sudom ima branioca od prvog saslušanja i da taj branilac ukoliko ga angažuje sud mora da poseduje odgovarajući sertifikat iz oblasti prava deteta i prestupništva mladih. S druge strane, iako to nije prioritet, smanjuje se deo troškova krivičnog postupka koji se, u određenom broju slučajeva,  neopravdanom i u punom iznosu, prebacuju na sud i budžet.

 

 

 

Savo Đurđić, LLM*

THE COST OF DEFENCE IN CRIMINAL PROCEEDINGS INVOLVING YOUTH OFFENDERS – LEGAL PROVISIONS AND CONTRADICTIONS IN CASE LAW

Summary

Article 79, para. 1 of the Law on Juvenile Criminal Offenders and Criminal Protection of Juveniles determines that the court may oblige a youth offender to bear the costs of the criminal proceedings and fulfil a claim for restitution, only if sentence has been passed on the youth offender. If an educational measure has been imposed on the youth offender or if the proceedings have been suspended, the costs of the proceedings are funded by budgetary sources while the injured party is instructed to file a lawsuit in order to satisfy the claim for restitution, except, as is provided under para. 2 of the Article thereof, in cases when the youth offender has an income or property. The reason for this is the fact that educational measures are imposed in the form of an order, in which case the offender is not pronounced guilty. Case law in this area has been inconsistent. However, pursuant to the rulings of the Supreme Court of Cassation and its position of June 30, 2015, uniformity, including the exceptions stated above, has been achieved in the application of the legal provision under Article 79, para. 1 of the Law on Youth Offenders. At the same time, juvenile judges point out that apart from ex officio defence lawyers, who must possess a certificate confirming their specialized knowledge in the area concerning rights of the child and juvenile delinquency, and whose reimbursement is 50% lower than the regular Lawyers’ Tariff, the right to a full reimbursement of the costs in the criminal proceedings involving youth offenders is increasingly claimed by defence lawyers hired by youth offenders themselves or by their representatives through a Power of Attorney, irrespective of whether they hold a certificate or not. This situation has led to a debate on the issue of defence costs in youth offender criminal proceedings, starting from legal provisions and case law. Finally, we propose that one of the contradictions arising from the practical application of Article 79 of the Law on Juvenile Criminal Offenders and Criminal Protection of Juveniles can be overcome by supplementing the provision outlined in para. 1 of the said Article.

Key words: juvenile criminal law, costs of criminal proceedings, defence costs in youth offender proceedings.

 

 


* Sudija Apelacionog suda u Novom Sadu, savo.djurdjic@gmail.com

[1] Međunarodni dokumenti koji su bili od naročitog značaja za donošenje Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica i razvoj sistema maloletničkog pravosuđa u Republici Srbiji su: Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima iz 1966.g., Konvencija UN o pravima deteta iz 1989.g. (ratifikovana od strane SFRJ, "Službeni list SFRJ - Međunarodni ugovori", 15 od 21.12.1990) sa Opcionim protokolima iz 2000.g., Standardna minimalna pravila UN za maloletničko pravosuđe (Pekinška pravila) iz 1985.g., Smernice UN za prevenciju maloletničke delinkvencije (Rijadske smernice) iz 1990.g., Pravila UN o zaštiti maloletnika lišenih slobode iz 1990.g. i Standardna minimalna pravila UN za mere alternativne institucionalnom tretmanu iz 1990.g. Prema: Prava deteta i maloletničko pravosuđe, odabrani međunarodni dokumenti, UNICEF, Beograd, 2004.

[2] Krivični zakonik („Službeni glasnik RS“, br.85/05 od 06.10.2005, 88/05 od 14.10.2005, 107/05 od 02.12.2005, 72/09 od 03.09.2009, 111/09 od 29.12.2009, 121/12 od 24.12,2012, 104/13 od 27.11.2013, 108/14 od 10.10.2014, 94/16 od 24.11.2016. i 35/19 od 21.05.2019.)

[3] Objavljen u „Službenom glasniku RS“,br.85/05, donet 29.9.2005., primenjuje se od 1.1.2006.g. U ovom radu koristimo skraćenicu punog naziva Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica – ZMUKDKZML, iako se u praksi uglavnom koristi skraćeni naziv zakona - Zakon o maloletnicima – ZM.

[4] Z. Stojanović: Krivično pravo – opšti deo, 21.izdanje, Beograd, 2014, 390.

[5] Zakonik o krivičnom postupku ("Službeni glasnik RS", br.72/11 od 28.09.2011, 101/11 od 30.12.2011, 121/12 od 24.12,2012, 32/13 od 08.04.2013, 45/13 od 22.05.2013,  55/14 od 23.05.2014. i  35/19 od 21.05.2019)

[6]  M. Škulić: Reforma maloletničkog krivičnog prava u Srbiji,  Zbornik: Maloletnici kao učinioci i žrtve krivičnih dela i prekršaja, Institut za kriminološka i sociološka istraživanja (ur. I. Stevanović), Beograd, 2015, 39-68, 46.

[7] Videti: Lj. Lazarević i M. Grubač: Komentar Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica, Beograd, 2005.; S.Soković,S.Bejatović: Maloletničko krivično pravo, Kragujevac, 2009., M. Škulić: Maloletničko krivično pravo, Beograd, 2011. Od stranih autora, videti: F. Dunkel: Juvenile Justice Sistems in Europe – Reform development betweeen  justice, welfare and new punitives, Kriminologijos studijos, Vilniaus, 2014/1, 31-76.

[8] Videti: O. Perić, N. Milošević i I. Stevanović: Politika izricanja krivičnih sankcija prema maloletnicima u Srbiji, Beograd, 2008; G.Stojanović-Milošević: Principi u međunarodnim dokumentima i postupak prema maloletnicima u našeg krivičnom postupku s osvrtom na neke probleme u praksi, u „Maloletničko pravosuđe u Republici Srbiji“ (ur. I. Stevanović), Beograd, 2012, 81-89.

[9] O. Perić: Komentar Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica, drugo dopunjeno izdanje, Beograd, 2007, 161.

[10] 30.06.2009. g. u Pravosudnom centru za obuku i stručno usavršavanje u Beogradu je održana šira stručna javna rasprava o radnoj verziji Zakona o izmenama i dopunama Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica koja je obuhvatila i Pravilnik o izmirenju sa oštećenim, nakon čega su, bez ikakvog objašnjenja, navedeni dokumenti izostavljeni iz „seta pravosudnih zakona“. Slično se dogodila i sa radnom verzijom dokumenta istog naziva krajem 2011. godine, kada je donet novi Zakonik o krivičnom postupku. Izmene i dopune ZMUKDKZML su izostale i kada je pomenuti ZKP 1.10.2013. počeo da se primenjuje u sudovima opšte nadležnosti. Dana 11. decembra 2015. godine na sajtu Ministarstva pravde Republike Srbije objavljen je tekst Nacrta Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i zaštiti maloletnih lica u krivičnom postupku. Javna rasprava o navedenom Nacrtu zakona je trajala do 25. januara 2016.g., ali nije okončana sačinjavanjem Izveštaja o javnoj raspravi. Prema radu S. Đurđić, V. Sofrenović i Lj. Marković: Nacrt Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i zaštiti maloletnih lica u krivičnom postupku –  osvrt na komentare, sugestije i predloge  sudija i tužilaca za maloletnike, kao i drugih učesnika, iznete u javnoj raspravi,  Bilten VKS 1/2018, Beograd, 313-359, ni u jednom od navedenih dokumenata se ne predlažu izmene ili dopune člana 79. ZMUKDKZML, osim u predlogu novog zakonskog teksta u kome se predviđa da u slučaju izricanja krivične sankcije ili određivanja vaspitnog naloga „sud može obavezati maloletnika na plaćanje troškova i imovinskopravnog zahteva“, o čemu će biti više reči u delu V ovog rada.    

[11] O. Perić: Komentar Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica, drugo dopunjeno izdanje, Beograd, 2007, 161-162.

[12] S. Mihajlović, D. Obradović, Zakon o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica u sudskoj praksi, Beograd, 2013., str. 98-99.

[13] Bilten Apelacionog suda u Nišu, 1/2012, a prema publikaciji iz fusnote 12. ovog rada.

[14] Bilten Višeg suda u Novom Sadu iz 2013. godine, 130-131, www.ns.vi.sud.rs/ useruploads/bilten_2013.pdf

[17] https//www.vk.sud.rs/sr-lat/kzz-3602016, datum posete 22.6.2019.godine.

[18] Preuzeto iz pravne baze programskog paketa Propis Soft-a  http://propissoft.profisistem.rs 15.9.2017.g.

[21] Član 70. navedenog Nacrta zakona se odnosi na necelishodnost krivičnog gonjenja po odluci ili inicijativi javnog tužioca za maloletnike, s obzirom na prirodu krivičnog dela i okolnosti pod kojim je učinjeno, raniji život maloletnika i njegova lična svojstva, a može se primeniti i kada je izvršenje krivične sankcije ili primena  vaspitnog naloga  prema maloletniku u toku.

[22] Član 80. navedenog Nacrta zakona se odnosi na slučaj kada se prema maloletniku primenjuje vaspitni nalog, a član 80. stav 3. tačka 2) se odnosi na slučaj kada sud oceni da prema maloletniku nije celishodno izricanje krivične sankcije iako je utvrđena krivica maloletnika.

* Judge of the Court of Appeal Novi Sad.