Dejan Vučinić^*

Pregledni naučni članak

UDK:342.51:004(497.11)

35.077:004(497.11)

ELEKTRONSKA UPRAVA - KONCEPT I USLUGE SA OSVRTOM NA ELEKTRONSKU UPRAVU U REPUBLICI SRBIJI

Rad primljen: 15. 08. 2020.

Rad ispravljen: 22. 09. 2020.

Rad prihvaćen za objavljivanje: 24. 09 . 2020.

 

Savremeno društvo karakteriše izuzetna dinamika političkih, društvenih i ekonomskih procesa, kako na nacionalnom, tako i na globalnom nivou. Više nego ikada, znanje i informacije postaju ključni resursi koji određuju politički, ekonomski, kulturološki, naučni, vojni status jedne zemlje, tačnije „premoć“ jednog nacionalnog sistema nad drugim. Rečeno ne znači izolaciju jedne zemlje u odnosu na druge, uz oslanjanje samo na sopstvene resurse i dostignuća, već na protiv. Povezivanje sa drugim nacionalnim, regionalnim i internacionalnim subjektima, komuniciranje, razmena podataka i informacija i iskustava, pretpostavka je razvoja. Analizirajući razvijene zemlje, tzv. države blagostanja, možemo doći do zaključka da su u njima prisutni takvi modeli javne uprave koji u značajnoj meri primenjuju većinu principa tržišne ekonomije, posebno u pogledu principa efikasnosti i ekonomičnosti – blagovremena i kvalitetna usluga uz najmanji utrošak vremena i materijalnih sredstava. U tom smislu, upotreba savremenih tehnologija dolazi posebno do izražaja, kako u unutrašnjoj organizaciji rada javne uprave, tako i u odnosu uprave prema privredi, pojedincima i svim drugim subjektima. Upravo primena savremenih tehnologija u radu predstavlja ključnu karakteristiku modela Elektronske uprave, koja od klasične „papir uprave“ čini modernu i operativnu, sposobnu da brže i efikasnije odgovori na izazove koji se pred njom nalaze.

U radu će se analizirati koncept elektronske uprave, sa osvrtom na elektronsku upravu u Republici Srbiji, savremene tehnologije rada, prednosti i mogućnosti prelaska na elektronsku upravu kao i najznačajniji servisi odnosno usluge koje elektronska uprava pruža privredi i pojedincima.

Ključne reči: koncept elektronske uprave, modeli e-uprave, e- uprava u Srbiji, usluge elektronske uprave.

I UVOD

Pored osnovne funkcije uprave - funkcije vršenja vlasti, upravu karakteriše i čitav niz poslova i zadataka gde ona istupa neautoritativno. Naime, naredbodavna uloga, premda prisutna i danas, ni izbliza nema značaj i ulogu koju je imala ranije. Ni poslovi i zadaci uprave nisu ostali nepromenjeni, već su prošireni na mnoge aspekte društvenog života. Istina, pojedini poslovi uprave zbog svog značaja za državu ostali su u domenu državnih organa, dok su drugi preneti na različite subjekte nedržavnog karaktera. U svoj ukupnosti poslova i zadataka, kao i subjekata koji ih obavljaju, javna uprava postaje takav faktor koji utiče na dinamiku i kvalitet brojnih društvenih procesa. Da li će javna uprava stimulativno uticati na npr. privredu, zavisi prvo od stepena organizacije same javne uprave, a potom od njene usmerenosti ka spoljnom okruženju.

Javna uprava je tokom vremena menjala svoju organizaciju i prioritete, pa se tako pored modela državne uprave javlja model uprave kao javne službe (Leon Digi), koji podrazumeva da se vladanje ljudima zamenjuje upravljanjem stvarima. Dakle, socijalna funkcija uprave je sada ostvarivanje društvene dobrobiti.^[1] Model Nove javne uprave javlja se sredinom XX veka, oslanja se na prethodni model, ali i uvodi tržišne mehanizme u njen rad. Suštinski, on oslikava potrebu da se upravom drugačije upravlja u cilju njene veće efikasnosti, efektivnosti i ekonomičnosti („tri E“). Praktično, umesto administrativne kulture, koja naglašava poštovanje procedura, kontinuiteta, pravilnosti bez obzira na troškove i sigurnost, uvodi se nova menadžerska kultura – kultura odgovornosti, inovacije, svesti o trškovima i progresivnog razvoja.^[2]

Model E-uprave, u suštini, počiva na vrednostima i principima prethodnih modela, ali i ide korak dalje, imajući u vidu trenutno široku rasprostranjenost interneta i informaciono-komunikacionih tehnologija (IKT). Stepen naučno-tehnološkog razvoja društva, sa kraja XX veka pa do savremenog doba pruža takve mogućnosti koje znače poboljšanja kako u samoj javnoj upravi – u načinu upravljanja i obavljanja različitih poslova i zadataka (proces rada), tako i u onom segmentu koji se tiče rada sa građanima i različitim organizacijama, gde se uprava javlja kao javna služba, pružajući različite servise i usluge.

Da bi se sagledali svi elementi i svojstva E-uprave, nije dovoljno samo reći pojednostavljen proces rada upotrebom novih informaciono-komunikacionih tehnologija i novi, pojednostavljeni servisi i usluge koje ti servisi nude građanima i pravnim licima. E-uprava predstavlja mnogo više od toga, pa će tako u delu koji sledi biti analizirani različiti aspekti E-uprave.

II KONCEPT E-UPRAVE

E-uprava je pojam za koji se koriste različiti termini. Elektronska Vlada, elektronska administracija, elektronsko upravljanje, „online“ uprava, digitalna uprava i drugi. Imajući u vidu to da se na ovom polju prepliću različite naučne discipline, poput pravnih, ekonomskih, socioloških, tehničko-tehnoloških, organizacionih, to se i definisanje E-uprave može izvesti iz ugla svake od pomenutih disciplina. Svaka od njih stavlja akcenat na pojedine elemente onoga što predstavlja E-uprava, pa je zato teško naći ili teško izvesti jednu sveobuhvatnu definiciju. Dodatna poteškoća ogleda se u tome što se pojedini elementi koji bi morali biti obuhvaćeni menjaju, jer su vezani za tehnološki aspekt u kojem se veoma često javljaju inovacije. Ipak, neki pojmovi, vezani za E-upravu, opšte su prihvaćeni: efikasnost i efektivnost vlade, unapređena isporuka informacija i usluga državne uprave, podizanje nivoa demokratije, povećano učešće građana u političkom životu zajednice i procesima odlučivanja i povećana transparentnost vladinih odluka i rada.^[3]

Definicija E-uprave takođe može da zavisi od subjekta koji je definiše. Tako, prema definiciji Svetske banke: E-uprava ima za cilj da omogući lakšu, jeftiniju, transparentniju interakciju između vlade i građana (G2C), vlade i kompanija (G2B), samih vladinih agencija (G2G).^[4]

Prema definiciji koju je dala Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), koja prati razvoj E-uprave u mnogim državama, ona znači: znači upotrebu informaciono-komunikacionih tehnologija, posebno Interneta, kao oruđa za postizanje boljih rezultata vlade.^[5]

Vlada Republike Srbije označila je E-upravu kao korišćenje informaciono komunikacionih tehnologija (IKT), koje pružaju mogućnosti građanima i privredi da komuniciraju i poslovno sarađuju sa javnom upravom, koristeći elektronske medije (internet, mobilni telefon, pametne kartice itd).^[6]

Prema definiciji pojedinih autora, E-uprava je generični termin za usluge koje vlade (lokalne, državne i federalne) pružaju preko interneta. Tom prilikom, E-uprava koristi informacione tehnologije, posebno internet, koje podržavaju vladine operacije, uključuju građane i obezbeđujući im pružanje pomenutih usluga. Ova interakcija može biti u obliku: obezbeđivanja informacija, registrovanja, vršenje plaćanja, i čitavog niza drugih usluga preko globalnog sistema računarskih mreža (world wide web-a).^[7]

Dakle, brojne su definicije koje variraju uglavnom od ugla posmatranja, međutim, ako bismo uopšteno izdvojili suštinu, po mišljenju autora, E-uprava ne predstavlja drugačiju, novu filozofiju ili ideologiju, već drugačiju dimenziju delovanja (transformaciju) prema spoljnim subjektima – građanima, privredi i javnim institucijama. Transformacija podrazumeva i promene u organizovanju i funkcionisanju unutar same uprave, a sve ovo uz primenu savremenih informaciono-komunikacionih tehnologija.

III MODELI KOMUNIKACIJE E-UPRAVE

Za modele komunikaciije E-uprave možemo reći isto što i za definiciju, odnosno, da postoji mnoštvo različitih modela preko kojih uprava stupa u interakciju sa korisnocima. Međutim, čini se da se najčešće može sresti klasifikacija koja pravi tri osnovne tipove modela komunikacije na osnovu toga ko je učesnik e-komunikacije.

U prvom modelu komunikacije (G2C)^[8] učesnici su uprava (vlada) i građani. Ovaj model je možda i najvažniji upravo iz razloga što se najveći broj usluga E-uprave upravo nalazi okrenut ka pojedincu, znatno više nego prema poslovnim subjektima ili prema drugim javnim institucijama. E-Evropa (akcioni plan Evropske komisije) koji sadrži projekat razvoja E-uprave, predviđa 20 osnovnih elektronskih servisa i to 12 usluga za građane, a osam usluga bilo je definisano za privredu.^[9]

Razlog tome leži u činjenici da su upravo građani (pojedinci) subjekti koji stoje najčešće u interakciji sa upravom i koji ovim putem obavljaju raličite poslove poput: pribavljanja izvoda i uverenja, prijave poreza, zahteva za izdavanje različitih dozvola, ličnih dokumenata i dr.

Drugi model komunikacije (G2V)^[10] učesnici su uprava (vlada) i privreda, odnosno, poslovni subjekti. Servisi E-uprave koji pružaju usluge imaju za cilj podršku privredi kroz e-usluge kojima se poslovnim subjektima obezbećuje lakši pristup informacijama, ušteda vremena i sredstva u odnosu na klasične administrativne procedure, smanjenju regulatornog okvira i sl. Na ovaj način podstiče se konkurentnost privrednih subjekata i stvaraju preduslovi za razvoj ekonomije uz maksimalnu primenu principa efikasnosti i ekonomičnosti.

Uprava se u odnosu prema ovoj vrsti subjekata pojavljuje u dvojakoj ulozi. S jedne strane, imajući u vidu njihov ekonomski značaj, uprava kroz svoje mere i aktivnosti i usluge podstiče njihov razvoj, odnosno, ima ulogu faktora koji treba pozitivno da utiče na opšte poslovno okruženje. Sa druge, uprava je regulator aktivnosti privrednih subjekata, kroz kreiranje regulatornog okvira – propisa, kojima se obezbećuju preduslovi za „fer“ i korektno tržišno nadmetanje i poslovanje.

Zbog velikog opšteg značaja koji privreda ima, kako za državu tako i za celokupno društvo, dalji razvoj G2B modela komunikacije E-uprave mora da ide u korak sa potrebama privrednih subjekata. U tom smislu, posebno su značajna postojeća istraživanja koja se bave ovim modelom komunikacije sa aspekta korisnika usluga, bez obzira u okviru koje naučne discipline se vrše, jer doprinose razvoju i unapređenju ove oblasti komunikacije E-uprave. Potencijal koji pruža G2B model komunikacije E-uprave za privredu je izuzetan.

Treći model komunikacije (G2G)^[11] predviđen je za interakciju raznih subjekata javne uprave, za saradnju između vladinih službi, kao i između savezne ili republičke vlade i lokalnih organa vlasti. Postoje dve vrste ovog modela komunikacije i to horizontalni i vertikalni. Horizontalni se odnosi na saradnju i komunikaciju struktura vlasti na istom nivou, dok vertikalni na komunikaciju između hijerarhijski različitih struktura vlasti, npr. (npr. opština i vlada).

Ovaj model komunikacije smatra se osnovnim (bazičnim), od kojeg zavise svi drugi segmenti E-uprave. Od interne komunikacije i stepena efikasnosti i ekonomičnosti u unutrašnjem sistemu zavisi koliko će isto tako uprava biti efikasna u komunikaciji i pružanju usluga građanima i poslovnim subjektima. Kao neki od internih servisa sa uslugama namenjenih korisnicima u „G2G“ modelu možemo navesti: e-sednice - vođenje elektronskih sednica vlade: e-pisarnica - evidenciju predmeta, praćenje kretanja predmeta; e-zahtevi - upravljanje elektronskim dokumentima i dr.^[12]

Pored pomenutih modela komunikacije E-uprave za koje smo rekli da su najčešće isticani i takoreći nesporni, pojedini autori navode da pored ova tri postoji još jedan, tzv. G2E^[13] model. Korisnici servisa i usluga E-uprave u ovom modelu su zaposleni. Ovaj servis se oslanja na korišćenje intranet mrežne infrastrukture, koja omogućava niz usluga za zaposlene: elektronsku prijavu godišnjih odmora, elektronske izveštaje o isplatama zaposlenima, e-učenje, e-obuku, efikasniju razmenu znanja i druge aktivnosti, a uvođenjem ovog domena smanjuju se troškovi funkcionisanja uprave, povećavaju efikasnost, pouzdanost, sigurnost i kvalitet rada ukupne administracije.^[14]

Primetno je da je u zemljama koje trenutno sprovode transformaciju javne uprave, segment ²G2G² najmanje razvijan ( što se odnosi i na G2E ako ga posmatramo kao poseban model).

IV E-UPRAVA U ZEMLjAMA U RAZVOJU

Razvoj E-uprave u zemljama u razvoju oslanja se u najvećoj meri na iskustva razvijenih zemalja. Međutim, motivacija za transformaciju javne uprave i način na koji se to čini ni izbliza nisu slični. Zemlje u razvoju pokušavaju da „preskoče“ zaostatak, nadomeste propušteno i približe se razvijenim zemljama, često koristeći mere ad hoc karaktera. Naime, pretpostavke funkcionalnih servisa E-uprave nije samo normativni okvir, već i kontinuirano ulaganje u javnu upravu, u njenu tehničku opremu, informacionu infrastrukturu, edukaciju kadrova i njihovo usavršavanje, drugim rečima u kompjutersku pismenost zaposlenih, bolju međusobnu povezanost i saradnju subjekata javne uprave, edukaciju krajnjih korisnika o načinu i benefitima korišćenja usluga E-uprave i dr. Ne treba zanemariti ni druge aspekte jednog šireg društvenog konteksta, poput stanja u pogledu korupcije, transparentnosti poslovanja, slobode medija, političke stabilnosti...

Osim toga, strategije razvoja E-uprave često su zasnovane na praksi uspešnih zemalja, koja u ovom slučaju ne mogu biti neposredno primenjena. Glavni problem ostaje transformacija nasleđenih birokratskih i administrativnih procesa. ^[15]

V SERVISI E-UPRAVE (USLUGE)

Koncept E-uprave, sa jedne strane, predstavlja značajnu unutrašnju reorganizaciju organa javne uprave, bolju funkcionalnost, bolji interni protok informacija i podataka, kao i veću efikasnost u procesu rada. Drugim rečima, primena nove informaciono-komunikacione tehnologije dovodi do promena u radu uprave, što za posledicu ima: (1) kombinaciju više poslova u jedan ‐ nekada razdvojeni poslovi sada su ponovo integrisani, (2) veću samostalnost u donošenju odluka, (3) komunikacija je intenzivnija i indirektna putem interneta, (4) smanjuje se vreme provera i kontrole, (5) informacije koje se kreiraju u toku procesa rada postaju dostupne svima za koje se odredi da ih mogu koristiti, (6) sve procesne informacije se mogu koristiti za njegovu analizu i unapređenje (baze podataka procesa i rezultata) i (7) tokovi informacija su kontinualni (poslovi oko distribucije informacija su suvišni - sastanci, kuriri, arhive dokumenata).^[16]

Sa druge strane, za pojedince i poslovne subjekte E-uprava predstavlja mogućnost da većinu svojih poslova (obaveza ili raznih potreba) mogu završiti bez odlaska u prostorije državnih organa, različitih javnih službi i dr. Načelno, sve što je neophodno jeste posedovanje računara, „tablet“ uređaja ili „pametnog“ telefona, kao i internet konekcije i elektronske usluge postaju dostupne svima.

Imajući u vidu da se E-uprava zasniva na primeni informaciono-komunikacionih tehnologija, u kojima se često javljaju različite inovacije i mogućnosti, servisi koji građanima i privredi stoje na raspolaganju su u stalnom procesu razvoja. S tim u vezi, broj e-usluga je promenljiv i ima tendenciju rasta, pa je nezahvalno govoriti brojkama konkretnih e-usluga. Osim toga, navedene usluge pružaju različiti subjekti, najčešće lokalnog nivoa, ali i pokrajinskog i republičkog, pa je otuda još teže napraviti tačan popis navedenih.

Na ovom mestu pomenućemo servise koje pruža najveći broj zemlja sa razvijenom E-upravom, pa tako građani imaju na raspolaganju:

izvodi iz matičnih knjiga rođenih, venčanih, umrlih; prijava promene prebivališta; lični dokumenti; traženje zaposlenja; naknade socijalne zaštite; prijave godišnjeg poreza na dohodak građana; registracija i odjava vozila; prijave policiji: građevinske dozvole; poreska prijava, zahtev za produženje roka; zdravstvene usluge; javne biblioteke; upisi na visoko obrazovanje; pristup zakonodavstvu i dr.

Privredi je takođe dostupan određeni broj servisa, ali sa značajno manjim brojem usluga. Razlog tome leži u činjenici što su upravo građani subjekti koji najčešće stupaju u kontakt sa javnom upravom. Privredni subjekti mogu putem ovih servisa obavljati različite poslove vezane za: registraciju preduzeća; porez na dobit preduzeća; porez na dodatu vrednost (PDV); doprinos za zaposlene; carinsku deklaraciju, statističko izveštavanje, ekološke dozvole, javne nabavke i drugo.

Na području Evrope lider na polju razvoja i implementacije E-uprave je Litvanija, što predstavlja poseban kuriozitet imajući u vidu da je ona jedna od zemalja koja je prošla tranzicioni period nakon 90-ih. Gotovo da ne postoji usluga E-uprave koja se ne može obaviti upotrebom računara (sa internet konekcijom) koji u sebi sadrži čitač elektronskih kartica – lične karte, platnih kartica i dr.

VI E-UPRAVA U SRBIJI

Digitalizacija podataka u Srbiji korišćena je od 90-ih godina prošloga veka, kao način da se stvore i sačuvaju različiti podaci u digitalnim bazama državnih organa. Mećutim, u kontekstu E-uprave, tek nakon 2004. godine i usvajanja Strategije reforme državne uprave u Republici Srbiji^[17] stvara se početna osnova za njen razvoj. Ovaj dokument predstavlja nastojanje da se državna uprava osavremeni, reorganizuje i pripremi za nove izazove koje nosi savremeno društvo. Jednim delom, Strategija pominje i šire uvođenje IKT tehnologija u rad uprave.

Kako je upravo E-uprava ključni elemenat razvoja celokupne javne uprave, ubrzo su uočene glavne normativne i tehničke prepreke za njeno uspostavljanje i funkcionisanje u punom kapacitetu. Zato su u narednom periodu doneti značajni dokumenti i propisi.

Kako je Strategija reforme državne uprave obuhvatala ciljano samo državne organe, kao užu celinu od koje je započeta reforma, sledeći korak bio je usvajanje Strategije reforme javne uprave u Republici Srbiji^[18] 2014.godine, kako bi se domašaj reforme proširio na sve subjekte javne uprave. Jedno od poglavlja odnosi se direktno na E-upravu, a prema Strategiji, upotreba informaciono-komunikacionih sistema treba da bude usmerena na efikasnost i ekonomičnost obavljanja poslova organa javne uprave, ali i na pružanje javnih usluga građanima i pravnim licima.^[19]

U daljoj fazi, usvojen je dokument koji se odnosi isključivo na E-upravu – Strategija razvoja elektronske uprave u Republici Srbiji za period 2015-2018.^[20] Uz strategiju je usvojen i Akcioni plan za njeno sprovođenje 2015-2016.god. Strategija teži da objedini različite oblasti u kojima se odvijaju poslovi E-uprave poput obrazovanja, zdravstva, socijalnih politika, sektora javnih nabavki i dr. u jedan digitalni sistem. Još jedno značajno pitanje kojim se Strategija bavi predstavlja sigurnost podataka, kako onih iz pojedinačnih transakcija, tako i podataka o građanima koji su „posedu“ subjekata javne uprave, ali i pitanjem otvorenih podataka kao posebne kategorije.

Opšti ciljevi razvoja elektronske uprave prema Strategiji su: povećanje zadovoljstva korisnika javnih usluga; smanjenje tereta administracije za privredne subjekte i građane; povećanje efikasnosti javne uprave upotrebom informaciono-komunikacionih tehnologija; nacionalna i prekogranična interoperabilnost.^[21]

Što se tiče zakonske regulative, u Srbiji je nedavno stupio na snagu Zakon o elektronskoj upravi^[22] kojim se uređuje obavljanje poslova organa javne uprave upotrebom IKT i elektronske komunikacije, kao i razmena informacija (podataka) između javne uprave i ostalih subjekata. Zanimljivo je da zakon sadrži odredbu o odnosu prema drugim zakonima, kojom se navodi da pitanja E-uprave, koja su određena ovim zakonom, ne mogu se drukčije urediti posebnim zakonom, osim u slučajevima predviđenim ovim zakonom. (čl. 3) Treba imati na umu da u ovom trenutku postoje brojni zakoni iz različitih oblasti koji delom uređuju pojedina pitanja iz oblasti E-uprave, te da njihovo usaglašavanje tek predstoji u narednom periodu.

Bez daljeg zalaženja u pitanja pravnog okvira E-uprave u Srbiji, fokusiraćemo se na praktične aspekte E-uprave u Srbiji.

Naime, glavna dodirna tačka E-uprave sa građanima i privredom predstavlja portal eUprava^[23] koji je zamišljen kao „e-šalter“. Portal predstavlja jedinstveni šalter ka elektronskim uslugama državnih organa koje su namenjene fizičkim i

pravnim licima.^[24] Portal predstavlja sistem digitalnog umrežavanja subjekata javne uprave putem kojeg korisnici (građani i privreda) stupaju u kontakt sa upravom povodom svojih prava i interesa. Informacije koje su izložene na portalu predstavljaju informacije od javnog značaja.

Za pristup portalu neophodno je prethodno posedovati elektronsku adresu, pa je za prijavu samo neophodno uneti adresu (email) i kreirati šifru naloga. Za poslovne subjekte, dodatni uslov je da administrator portala dobije potvrdu o tome da je ovlašćeno lice (ili lica) u pravnom licu zvanično ovlašćeno od strane pravnog lica. Sem navedenog moguć je pristup i putem elektronskog sertifikata.

Već na početku nalaze se tri odeljka sa nazivom „Građani“, „Privreda“ i „Država“. U okviru svake od primarnih oblasti, dalja klasifikacija se vrši prema životnim oblastima u okviru kojih se ostvaruje određeno pravo, obaveza ili pravni interes građana.^[25]

U delu koji se odnosi na građane, kao ponuđene oblasti (koje sadrže podkategorije gde građani mogu dobiti određenu uslugu, elektronski podneti zahtev, pristupiti potrebnoj dokumentaciji i obrascima i sl.) u okviru kojih se može elektronski pristupiti određenim uslugama javne uprave, javljaju se: lična dokumenta (uverenje o (ne)kažnjavanju, matična knjiha rođenih, isprave o oružju), deca (bebo, dobrodošla na svet, eVrtić, eVrtić – roditelj stranac, odbijenica), zdravlje (zdravstveno osiguranje, zdravstvena zaštita), obrazovanje (eDnevnik, interesovanje za upis u OŠ), saobraćaj (registracija vozila), turizam (prijava boravišta stranca), finansije (lokalna poreska administracija, podsticaji), posao (Služba za upravljanje kadrovima, Nacionalna služba za zapošljavanje, stručna usavršavanja, konkursi za radna mesta), projekti (nauka, intelektualna svojina, javni pozivi), vanredna situacija (dozvole).

U delu koji se odnosi na privredu, javljaju se: osnivanje biznisa (registracija preduzeća), zdravlje (regulativa), imovina (eGrađevinske dozvole), inspekcijske službe (eInspektor), turizam (prijava turista), saobraćaj (registracija vozila), oružje (isprava o oružju).

Deo koji nosi naziv „Država“ sadrži spisak usluga koje pružaju državni organi, a koje se poklapaju sa prethodno pomenutim oblastima kojima se može pristupiti putem portala.

Međutim, svaka od ove tri početne kategorije (građani, privreda, država) sadrži i odeljak „sve usluge“ gde se nalaze linkovi koji usmeravaju korisnika portala na internet stranicu određenog organa javne uprave, gde može dalje dobiti jednu ili više konkretnih usluga. O značaju ovakvog načina pružanja usluga govori zvanična statistika dostupna na portalu eUprava, prema kojoj trenutni broj građana koji koristi portal iznosi 1.002.291.^[26]

VII ZAKLjUČNA RAZMATRANjA

Na osnovu svega izloženog možemo izvući nekoliko zaključaka. Naime, uprava kao složena društvena pojava podložna je promenama. Razvoj društva, ideologija, svest o potrebi poštovanja ljudskih i građanskih prava i savremeni tehničko-tehnološki trendovi oblikuju današnju upravu. Od prvobitne uprave kao represivnog aparata, savremenu upravu karakteriše značajno veći broj poslova i zadataka gde se uprava javlja kao služba odnosno servis građana.

Jedna od pojava koja je imala izuzetan uticaj na upravu je upravo pojava novih informaciono-komunikacionih tehnologija, koja je transformisala tradicionalne procedure i obrasce ponašanja do te mere da je danas nemoguće obavljati čak i najobičnije svakodnevne životne aktivnosti bez njihove upotrebe.

Upotreba informaciono-konunikacionih tehnologija u radu uprave otvara nove mogućnosti i doprinosi načelima ekonomičnosti, efikasnosti, demokratičnosti rada celokupne javne uprave. Koncept elektronske uprave predstavlja novi vid javne uprave sa drugačijim načinom i svrhom obavljanja poslova. Osim navedenog, ove tehnologije, informacije i podatke čine lako dostupnim za grupisanje i analizu i tako doprinose ukupnoj reformi i razvoju javne uprave. Građani i privreda lako prihvataju usluge koje im pruža E-uprava imajući u vidu olakšan pristup pouzdanim informacijama, ostvarivanju prava, izmirenju obaveza i dr.

 E-uprava pruža brojne mogućnosti, pa će tako njen pun potencijal biti vidljiv u godinama koje slede.

U slučaju Srbije, E-uprava je mlada pojava koja svoj zamah ima tek poslednjih deset godina. Postoje brojne oblasti koje imaju značajan potencijal za digitalizaciju i koje bi na takav način doprinele funkcionisanju javne uprave kao javne službe. Nove mogućnosti otvaraju i nova pravna pitanja, pa je tako i pitanje pravne regulative dobilo na značaju. Osim Zakona o E-upravi, odredbe od značaja za elektronsko poslovanje sadržane su brojnim posebnim zakonima i propisima, pa je rad na njihovoj usaglašenosti neophodan preduslov boljeg rada E-uprave i veće pravne sigurnosti.

Moramo pomenuti i portal eUprava kao najznačajniji vid komunikacije između javne uprave, građana i privrede. Portal je ispunio pozitivna očekivanja jer omogućava različite usluge građanima i privredi, ali i podiže nivo efikasnosti i ekonomičnosti javne uprave, što u krajnjoj liniji stimulativno utiče na civilni sektor, privredu i društvo u celini. U budućem periodu ostaje potreba da se što veći broj subjekata javne uprave priključi mreži portala eUprava, kao i da se veći broj procedura digitalizuje kako bi se stvorio još veći broj dostupnih usluga.

 

 

 

Dejan Vučinić ^*

ELECTRONIC GOVERNANCE - CONCEPT AND SERVICES WITH REFERENCE TO ELECTRONIC GOVERNANCE IN THE REPUBLIC OF SERBIA

Summary

Modern society is characterized by exceptional dynamics of political, social and economic processes, both nationally and globally. More than ever, knowledge and information are becoming key resources that determine the political, economic, cultural, scientific, military status of one country, more precisely the "superiority" of one national system over another. That said, it does not mean the isolation of one country in relation to others, relying only on its own resources and achievements, but on the contrary. Connecting with other national, regional and international entities, communication, exchange of data and information and experiences, is a prerequisite for development. Analyzing developed countries, the so-called welfare states, we can conclude that they have such models of public administration that significantly apply most of the principles of market economy, especially in terms of efficiency and economy - timely and quality service with the least time and material resources. In that sense, the use of modern technologies is especially pronounced, both in the internal organization of public administration, and in the relationship of administration to the economy, individuals and all other entities. The application of modern technologies in the work is a key feature of the e-government model, which makes the classic "paper administration" modern and operational, able to respond faster and more efficiently to the challenges ahead.

The paper will analyze the concept of e-government, with reference to e-government in the Republic of Serbia, modern work technologies, advantages and possibilities of transition to e-government as well as the most important services provided by e-government to the economy and individuals.

Key words: e-government concept, e-government models, e-government in Serbia, technologies, advantages, e-government services.