Dr Aleksandra Pavićević*
Izvorni naučni članak
UDK: 347.23
doi: 10.46793/GP.1102.03P
FIDUCIJARNI PRENOS SVOJINE KAO PRAVO REALNOG OBEZBEĐENJA POTRAŽIVANJA[1]
Rad primljen: 15. 09. 2020.
Rad prihvaćen za objavljivanje: 22. 12. 2020.
Korišćenjem uporednopravnog metoda autor u radu analizira fiducijarni prenos svojine u svrhu obezbeđenja u pojedinim regulativama evropsko-kontinentalne pravne tradicije, kritički razmatrajući i stavove sudske prakse i doktrine. Cilj rada je formulisanje odgovora na pitanje svrsishodnosti ovog instituta za buduće srpsko pravo, jer u pozitivnom nije regulisan, dok jeste u nekim evropskim regulativama, naročito u zemljama u našem okruženju. Prednacrtom Građanskog zakonika Srbije ovaj institut nije regulisan, ali jeste Nacrtom zakonika o svojini i drugim stvarnim pravima. U situaciji planiranog reformisanja domaćeg prava realnog obezbeđenja potraživanja, a u kontekstu trajuće harmonizacije zakonskih rešenja na nivou Evropske zajednice, autor zaključuje da je ovaj institut višestruko koristan za srpsko pravo de lege ferenda. Njime bi se proširila paleta prava realnog obezbeđenja, jer on funkcionalno prevazilazi okvire zaloge, zadovoljavajući legitimne interese fiducijara i fiducijanta na specifičan, obostrano željen, a zakoniti način.
Ključne reči: realno obezbeđenje potraživanja; fiducijarni prenos svojine u svrhu obezbeđenja; podeljena svojina.