Jovana Brašić Stojanović*
Pregledni naučni članak
UDK: 341.241.8: 339.727.22
doi: 10.46793/GP.1201.003B
STABILIZACIONA KLAUZULA U UGOVORU O ZAJEDNIČKOM ULAGANjU U PROJEKaT „BEOGRAD NA VODI“
Rad primljen: 02. 09. 2020.
Rad ispravljen: 02. 10. 2020.
Rad prihvaćen za objavljivanje: 13. 10. 2020.
Predmet rada jeste analiza stabilizacione klauzule sadržane u ugovoru o zajedničkom ulaganju u projekat „Beograd na vodi“, potpisanog između Republike Srbije i partnera iz Ujedinjenih Arapskih Emirata 2015. godine. Ovom stabilizacionom klauzulom se obezbeđuje očuvanje zakonskog okvira koji reguliše pravni položaj stranog ulagača sprečavajući da strani ulagač bude doveden u nepovoljniji pravni i ekonomski položaj, tokom trajanja ulaganja. Fokus u radu biće na analizi karakteristika stabilizacione klauzule sadržane u ovom ugovoru, određivanju tipa stabilizacione klauzule, njenih dejstava i domašaja. U radu će biti analizirana stabilizaciona obaveza Republike Srbije kao države prijemnice kapitala, ali i privilegovan položaj partnera iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, kao stranog ulagača, uz generalni osvrt na efekte koja proizvodi konkretna stabilizaciona klauzula. Ovako postavljen predmet istraživanja uslovljen je stalno rastućim značajem, koji u cilju stimulisanja ekonomskog razvoja, države pridaju stranim ulaganjima.
Ključne reči: stabilizaciona klauzula, strana ulaganja, strani ulagač, država prijemnica kapitala, ugovor o stranom ulaganju, zaštita stranih ulaganja.
I UVODNA RAZMATRANjA
Značaj stranih ulaganja za ekonomski oporavak Republike Srbije uslovio je vođenje aktivne politike njihovog podsticanja. U tom cilju koriste se brojni ekonomski mehanizmi, instrumenti i pravni instituti, među kojima i stabilizaciona klauzula. Do široke primene stabilizacione klauzule dolazi usled potrebe za pravnom sigurnošću imajući u vidu da ulagački odnos koji se zasniva karakteriše dugotrajnosti i asimetričnost. Stabilizaciona klauzula predviđena je zakonskim aktima Republike Srbije, ali uz mogućnost njenog unošenja i u ugovore o stranim ulaganjima. Shodno tome, stabilizaciona klauzula sadržana je u ugovoru o zajedničkom ulaganju u projekat „Beograd na vodi“, koji je potpisan 2015. godine između Republike Srbije i partnera iz Ujedinjenih Arapskih Emirata. Ovim ugovorom precizno su regulisana prava i obaveze obe ugovorne strane tokom trajanja uspostavljenog ulagačkog odnosa. Republika Srbija je na sebe preuzela stabilizacionu obavezu kroz poseban deo ugovora koji se odnosi na ključne karakteristike zakonskog okvira, kao i njegovu izmenu. Imajući u vidu da je ovom stabilizacionom klauzulom strani ulagač u određenoj meri stavljen u privilegovan položaj u odnosu na ostale ulagače prema kojima ista takva stabilizaciona obaveza nije uspostavljena, predmet rada biće analiza stabilizacione klauzule iz pomenutog ugovora, utvrđivanje njenih dejstava i domašaja, tipa stabilizacione klauzule, kao i efekata koje ostavlja.
II O STABILIZACIONOJ KLAUZULI
Stabilizaciona klauzula nastaje usled potrebe za zaštitom pravnog položaja stranog ulagača od nekomercijalnih rizika tokom realizovanja investicionog poduhvata na teritoriji države prijemnice kapitala. Njome se štiti zasnovani ulagački odnos od svih naknadnih zakonodavnih i regulatornih mera i aktivnosti države prijemnice kapitala, kojima se menja suština uspostavljenih prava i obaveza.[1] U savremenim uslovima poslovanja države prijemnice kapitala sve češće stabilizacionu klauzulu koriste i kao ekonomski mehanizam podsticanja stranih ulaganja. Upravo ove funkcije stabilizacione klauzule omogućile su joj da postane važan element investicione klime države prijemnice kapitala.[2] No, uprkos njenom širokom polju primene, jedinstvena definicija stabilizacione klauzule još uvek nije data, a sve iz razloga što se radi o relativnom novom pravnom institutu[3], sa odlikom elastičnosti i mogućnošću prilagođavanja potrebama i države prijemnice kapitala i stranog ulagača.
Način korišćenja stabilizacione klauzule uslovio je njeno dvojako definisanje, tj. pojmovno određenje, shodno čemu razlikujemo ugovornu i normativnu stabilizacionu klauzulu. Kada je stabilizaciona klauzula sadržana u dijagonalnom sporazumu[4] određuje se kao ugovorna odredba, tj. kao jedna od klauzula sadržanih u ugovoru o stranom ulaganju, koja se bavi izmenama pravnih propisa u državi prijemnici kapitala tokom trajanja zasnovanog ulagačkog odnosa.[5] Takva stabilizaciona klauzula se po dejstvima ne razlikuje se od ostalih odredbi sadržanih u ugovoru o stranom ulaganju.[6] Stabilizacionu klauzulu definišemo i kao pravnu normu sadržanu u pravnom poretku države prijemnice kapitala, koja garantuje zaštitu prava stečenih stranim ulaganjem i nepromenljivost pravnog režima koji reguliše položaj stranog ulagača. Zapravo, stabilizaciona klauzula štiti stranog ulagača od izmena u pravnom sistemu koje su nepovoljnije po njega. Međutim, država prijemnica kapitala iako je preuzela stabilizacionu obavezu prema stranom ulagaču ne pruža garancije da neće menjati svoje pravne propise, već isključivo da izmene do kojih dođe neće uticati na njegov pravni položaj.[7] Mogućnost da se stabilizaciona klauzula prilagodi različitim ekonomskim i pravnim okolnostima investicione klime, kao i sposobnost da se upodobi interesima ugovornih strana, uslovila je i njene različite modalitete.[8]
III STABILIZACIONA KLAUZULA U PRAVU REPUBLIKE SRBIJE
U pravnom sistemu Republike Srbije, stabilizaciona klauzula sadržana je u Ustavu Republike Srbije[9], Zakonu o ulaganjima[10] i Zakonu o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama[11]. Stabilizaciona klauzula iz Ustava Republike Srbije sadržana je u delu koji je posvećen ekonomskom uređenju i javnim finansijama.[12] Naime, opštom odrednicom u članu 84. Ustava Republike Srbije sadržana je stabilizaciona klauzula koja garantuje zaštitu stečenih prava stranog ulagača isticanjem da prava stečna ulaganjem kapitala na osnovu zakona kasnije ne mogu biti umanjena.[13] Takav tip stabilizacione klauzule, koji štiti strane ulagače od promena zakonodavstva u državi prijemnici kapitala do kojih bi moglo doći nakon potpisivanja ugovora o stranom ulaganju odgovara tipu klauzule zamrzavanja.[14]
Odredbama Zakona o ulaganjima stranim ulagačima se garantuje puna pravna sigurnost i zaštita u pogledu prava stečenih ulaganjem. Shodno tome, ona je u skladu sa tipom stabilizacione klauzule sadržane u Ustavu Republike Srbije, te se zapaža jasan cilj zakonodavca, omogućiti efikasnu materijalnopravnu zaštitu stranih ulagača, uz postizanje odgovarajuće ekonomske srazmere među ugovornim stranama. Kako je Zakon o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama deo šireg zakonskog okvira koje reguliše materiju ulaganja u Republici Srbiji, zakonodavac je nastojao da u njegov tekst ugradi odredbe koje će poslovno okruženje Republike Srbije učiniti atraktivnijim za strane ulagače. Stabilizaciona klauzula iz Zakona o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama, sadržana u članu 52., je specifična klauzula, najbliža klauzulama ekonomske ravnoteže.[15] Njome je predviđeno da se u slučaju promena pravnih propisa nakon zaključenja ugovora kojima se pogoršava položaj privatnog ili javnog partnera, ugovor može izmeniti bez ograničenja, a u obimu koji je neophodan da se privatni, odnosno javni partner dovede u položaj u kome je bio u momentu zaključenja javnog ugovora.[16] Povod za vođenje ponovnih pregovora ne bi li se uspostavio početni balans u interesima ugovornih strana jeste izmena u pravnim propisima koja bi jednu od njih stavila u nepovoljniji, lošiji pravni položaj. Tako postavljenom stabilizacionom klauzulom štite se obe ugovorne strane.
Iako je stabilizaciona obaveze Republike Srbije pravnim propisima već uspostavljena prema svim stranim ulagačima za koje je u regulisanju pravnog položaja merodavno njeno pravo i na koje se primenjuju navedena zakonska akta, dodatno obavezivanje domaće države, u vidu izričitih garancija o očuvanju ključnog zakonskog okvira, usledilo je potpisivanjem ugovora o zajedničkom ulaganju u projekat „Beograd na vodi“.
IV ANALIZA STABILIZACIONE KLAUZULE IZ UGOVORA O ZAJEDNIČKOM ULAGANjU U PROJEKaT „BEOGRAD NA VODI“
Kako bi strani ulagači investirali na teritoriji države prijemnice kapitala neophodno je obezbediti povoljno poslovno okruženje, odnosno pogodnu investicionu klimu, te smanjiti mogućnost izbijanja rizika.[17] Strana ulaganja podrazumevaju uspostavljanje dugotrajnih poslovnih veza između države prijemnice kapitala i stranog ulagača, te će strani ulagači prilikom donošenja odluke o investiranju kapitala neminovno analizirati i potencijalne rizike koje nosi investiciona klima, a koji svojim ispoljavanjem mogu ugroziti vrednost ulaganja. Rizici koji se javljaju prilikom međunarodnog kretanja kapitala mogu biti komercijalni i nekomercijalni.[18] Komercijalni rizici se vezuju za izvođenje poslovnog poduhvata i opredeljeni su ekonomskim faktorima, dok nekomercijalni rizici su sastavni deo investicione klime u državi prijemnici kapitala, te u znatnoj meri i zavise od njenog delovanja. Stoga, prilikom vođenja politike podsticaja stranih ulaganja znatno veći uticaj pokazuju nekomercijalni rizici.[19] U cilju minimiziranja nekomercijalnih rizika i podsticajnog delovanja na strane ulagače, Republika Srbija predviđa čitav niz povlastica. Međutim, pored pogodnosti koje su za ulagače obezbeđene zakonskim okvirom, dolazak stranih ulagača često je uslovljen pružanjem i dodatnih ustupaka, garancija i obećanja od strane države prijemnice kapitala, što one usled neophodnosti finansijskog kapitala prihvataju.
U cilju realizacije zajedničkog interesa, 2015. godine potpisan je ugovor o zajedničkom ulaganju u projekat „Beograd na vodi“, između Republike Srbije i stranog partnera iz Ujedinjenih Arapskih Emirata. Projekat višemilionske vrednosti obuhvata gradsko uređenje i revitalizaciju „Beograda na vodi“, uključujući i uređivanje javne i privatne infrastrukture, javnih objekata, stambenih prostora, komercijalnih i maloprodajnih prostora, ugostiteljskih, zdravstvenih i obrazovnih, kao i rekreativnih objekata, zelenih površina.[20] Najveći deo obale, Savsko priobalje koje se čak smatra i najatraktivnijim delom grada, trebalo bi da izvođenjem projekta bude u potpunosti uređeno i dobije nov izgled. Time bi se Beograd učionio atraktivnijom turističkom organizacijom, bio komunalno i saobraćajno uređen, što je sve doprinelo da ovaj projekat ima poseban značaj za grad i Republiku Srbiju. Nedostatak finansijskih sredstva, kao i potreba za iskorišćavanjem raspoloživih resursa, podsticanjem produktivnosti i unapređenjem društvenog blagostanja na njenoj teritoriji, opredelili su Republiku Srbiju na zasnivanje ugovornog odnosa sa stranim ulagačem. Uloživši raspoložive resurse Republika Srbija postala je manjinski partner ulagaču iz Ujedinjenih Arapskih Emirata zaključivši ugovor o stranom ulaganju u nameri ostvarivanja, pre svega, sopstvenih interesa manifestovanih kroz težnju za ubrzanjem privrednog razvoja.
Uz brojne olakšice, privilegije, subvencije i koristi koje je pružila konkretnom stranom ulagaču, Republika Srbija dodatno se obavezala i ugovornom klauzulom o očuvanju zakonskog okvira stranog ulagača, a koja se može podvesti pod stabilizacionu klauzulu. Opredelivši pravo Republike Srbije kao merodavno strani ulagač momentom potpisivanja ugovora o stranom ulaganju saglasio se sa primenom pravnih propisa države prijemnice kapitala na regulisanje njegovog položaja. Međutim, kako ugovorne strane istupaju sa različitih pravnih i ekonomskih pozicija, narušavanje uspostavljene ravnoteže moglo bi bitnije ugroziti interese i države prijemnice kapitala i stranog ulagača. No, imajući u vidu da je država prijemnica kapitala suveren na svojoj teritoriji usled čega je nosilac svih javnopravnih ovlašćenja, među kojima i ovlašćenja na usvajanja i izmenu zakonodavnog okvira, strani ulagač težio je garancijama pravne sigurnosti ne bi li zaštitio vrednost svog ulaganja tokom trajanja investicionog poduhvata. Država prijemnica kapitala može usvojiti nova pravna akta, izmeniti postojeća ili pak promeniti način tumačenja prava, što bi se moglo nepovoljno odraziti pre svega na pravni položaj stranog ulagača, a potom i ekonomski umanjivši vrednost stranog ulaganja kroz veća izdvajanja, troškove i obaveze koje bivaju uspostavljene.
Republici Srbiji usled gorućih ekonomskih problema strani kapital je neophodan radi privrednog oporavka, te ona pravnim aktima već garantuje sigurnost pravnog položaja stranom ulagaču. Uprkos tome, stupanjem u ulagački odnos, ona se i ugovorom o stranom ulaganju obavezuje stabilizacionom klauzulom garantujući stranom ulagaču pravnu sigurnost i obavezujući se na uzdržavanje od primene izmenjenih pravnih propisa ukoliko su nastupile izmene nepovoljnije po njega. Dugotrajnost ugovora o stranom ulaganju, kao i činjenica da takvi poduhvati zahtevaju velika inicijalna ulaganja i realizovanje profita tokom godina trajanja projekta, razlog su za sve češće korišćenje takvih stabilizacionih klauzula.[21] Projekat „Beograd na vodi“ počiva na dugotrajnom ugovoru, asimetričnog karaktera usled različitog položaja ugovornih strana, ogromne novčane vrednosti, koja podrazumeva i visoke troškove u početnom periodu ulaganja. Međutim, usled brojnih pogodnosti koje je Republika Srbija pružila stranom partneru iznos početnih troškova znatno je umanjen, a početak realizovanja projekta olakšan. Republika Srbija usvojila je i poseban zakon kojim se reguliše postupak sprovođenja eksproprijacije nad nepokretnostima i izdavanja građevinske dozvole, a kojim je „Beograd na vodi“ proglašen projektom od posebnog značaja. Time je ispoštovan deo ugovorne odredbe kojim se Republika Srbija obavezala da usvoji sve potrebne izmene zakona i drugih propisa kako bi odredbe ugovora o stranom ulaganju proizvele puna pravna dejstva.[22] Stabilizaciona klauzula iz pomenutog ugovora podrazumeva očuvanje svih ključnih odlika zakonskog okvira i garancija zaštite stranom ulagaču. Ugovornom klauzulom je predviđeno da će se Republika Srbija uzdržavati od predloga za izmenama zakonskih i drugih pravnih propisa, a koji bi bili u suprotnosti sa odredbama ugovora koje se odnose na ključni zakonski okvir.[23] Ukoliko Republika Srbija ne ispoštuje ovu klauzulu smatraće se da je prekršila stabilizacionu obavezu, što dalje predstavlja osnov za aktiviranje prodajne opcije pri povlačenju, kao i osnov za odštetu.[24]
Ova stabilizaciona klauzula proizvodi punovažna pravna dejstva, uprkos brojnim diskusijama u stručnim krugovima u kojima se tvrdilo da takvo obavezivanje države zapravo predstavlja ograničenje njenog suvereniteta. Međutim, kako je ugovor nastao saglasnošću volja obe ugovorne strane, ova njegova odredba proizvodiće jednaka pravna dejstva kao i ostale. No, kao i svaka stabilizaciona klauzula, tako i ova proizvodi dejstva ograničenog domašaja. Ova stabilizaciona klauzula proizvodi dejstva samo u odnosu na pravne propise Republike Srbije. To znači da je ulagački odnos, odnosno pravni položaj stranog ulagača izolovan isključivo od izmena u zakonodavnom okviru domaće države. Takođe, domašaj ove stabilizacione klauzule ograničen je i personalno jer proizvodi punovažna pravna dejstva samo prema konkretnom stranom ulagaču sa kojim je ugovor potpisan, tj. samo prema partneru iz Ujedinjenih Arapskih Emirata. Uz to, domašaj stabilizacione klauzule je ograničen i ratione temporis, jer pravna dejstva proizvodi samo tokom trajanja ulagačkog odnosa, te su ograničena na period na koji je potpisan ugovor o stranom ulaganju.
Tumačenjem sadržine stabilizacione klauzule sadržane u ugovoru kojim se reguliše izvođenje projekta „Beograd na vodi“ dolazi se do zaključka da je reč o klauzuli zamrzavanja. Naime, tekstom stabilizacione klauzule naglašeno je da će se Republika Srbija uzdržavati ne samo od izmena, već i od predloga izmena svoje legislative ukoliko bi se time menjali uslovi ugovora. Uz to, reč je o klauzuli zamrzavanja jer zadržava pravo Republike Srbije onakvim kakvo je bilo u momentu potpisivanja ugovora sa stranim ulagačem obavezući na očuvanje ključnih odlika zakonskog okvira kako bi se pravni položaj stranog ulagača očuvao i učinio što povoljnijim. Iz toga proizilazi da kršenje tako postavljene stabilizacione obaveze od strane Republike Srbije predstavlja osnov za utvrđivanje međunarodne odgovornosti države i kao posledicu rađa obavezu naknade nastale štete, a koja obuhvata kako stvarnu štetu, tako i izmaklu dobit.[25] Stvarna šteta (damnum emergens) nastaje smanjenjem aktive ili povećanjem pasive, dok izmakla ili izgubljena dobit (lucrum cessans) nastaje ukoliko ne dođe do povećanja imovine, za koje je bilo očekivanog osnova.[26] To dalje znači da se pravni položaj stranog ulagača čuva od svih kasnijih izmena, odnosno da se u regulisanju njegovog položaja pravni propisi „zamrzavaju“ u stanju u kome su bili u trenutku potpisivanja ugovora o stranom ulaganju i zasnivanja legitimnih očekivanja. Iako u znatnoj meri danas prevaziđene, posebno u razvijenim državama, klauzule zamrzavanja u Republici Srbiji još uvek se koriste usled neophodnosti stranog kapitala i povećanja investicione aktivnosti. Stabilizaciona klauzula iz ovog ugovora je potpuna jer se primenjuje na čitav pravni okvir Republike Srbije i sve oblasti prava. Radi se o direktnoj stabilizacionoj klauzuli jer uspostavlja neposrednu obavezu za državu prijemnicu kapitala. Njeno unošenje u ugovor o stranom ulaganju dovoljan je osnov za preuzimanje stabilizacione obaveze.
Poseban značaj ova stabilizaciona klauzula ima u očuvanju stvarnih prava stranih ulagača i regulisanju svojinskopravnog režima. Ukoliko ne bi postojala mogućnost prilagođavanja novonastalim okolnostima, za strane ulagače to bi podrazumevalo prevelik rizik, što bi se u krajnjem slučaju moglo odraziti i na njihovo odustajanje od realizovanja ulaganja u državi prijemnici kapitala.[27] Imajući u vidu da strani ulagač izvodi poslovni poduhvat na zemljištu čiji je vlasnik Republika Srbija, dok je on u ulozi zakupca, koji bi po proteku određenog vremena mogao postati vlasnik parcela na kojima su izgrađeni objekti, stambeni i komercijalni, iskazuje se jasna namera stranog ulagača da očuva pravni režim koji predviđa tu mogućnost, a koji je na njega primenljiv od momenta zasnivanja ulagačkog odnosa. Insistiranje na unošenju takve stabilizacione klauzule rezultat je osnovnog motiva svakog ulagača – ubiranje što viših iznosa profita. Uz to, cilj stranog ulagača manifestuje se i u težnji za izolovanjem njegovog pravnog položaja od svih naknadnih uvećanja fiskalnih i finansijskih izdvajanja, koji su u nadležnosti države prijemnice kapitala, a koje mogu izmenama u po njega nepovoljnijem smeru uticati na umanjivanje vrednosti ulaganja. Naime, česte promene zakonodavnog okvira, kršenje preuzetih ugovornih obaveza, odsustvo nezavisnog sudstva, izmene svojinskopravnog režima, značajni su nedostaci poslovnog okruženja.[28] Radi njihovog umanjivanja strani ulagač insistira na stabilizacionoj klauzuli, dok je država pod pritiskom prihvata. Republici Srbiji je strani kapital neophodan za prevazilaženje ekonomskih problema, stoga ona nastoji da na sve načine podsticajno deluje na strane ulagače. U ovoj situaciji, naspram nje našla se moćna kompanija, koja iako podređena njenom pravnom poretku, svojom ekonomskom snagom bitno je uticala na postavljanje uslova ugovora prilikom zasnivanja ulagačkog odnosa.
V EFEKTI STABILIZACIONE KLAUZULE
Privilegovan položaj stranog ulagača naročito se ispoljava kroz nastojanje države prijemnice kapitala da umanji nekomercijalne rizike i pruži mu pravnu sigurnost garantovanjem čitavog seta prava, koja naknadnim izmenama u regulativi ne mogu biti umanjena. Država prijemnica kapitala nastoji da stvaranjem povoljne investicione klime privuče strane ulagače, omogući im stimulativne uslove poslovanja, te potom uspešnom realizacijom investicionog poduhvata na svojoj teritoriji ostvari ekonomsku korist, koja se sastoji u povećanju javnih prihoda, novim zapošljavanjima i tehničkom progresu. Među brojnim pogodnostima koje je Republika Srbija pružila ulagaču iz Ujedinjenih Arapskih Emirata jesu besplatan zakup zemljišta u javnoj svojini, oslobađanje od plaćanja doprinosa za uređenje građevinskog zemljišta, besplatna konverzija zemljišta iz javne u privatnu svojinu i slično. Uz to, radi obezbeđivanja što bolje zaštite prava i interesa stranog ulagača, država prijemnica kapitala obavezala se i stabilizacionom klauzulom kao jednim od instrumenata smanjenja nekomercijalnih rizika.
Stupivši u ugovorni odnos sa stranim partnerom, Republika Srbija pristala je, pre svega, na usvajanje i izmenu zakonskih akata u cilju njegovog povoljnijeg tretmana, a potom i na očuvanje tako pruženih garancija, pogodnosti i privilegija. Svakako da dolazak stranog ulagača donosi brojne koristi za Republiku Srbiju, manifestovane pre svega kroz upošljavanje raspoloživih resursa, uređenje određenog dela gradskog zemljišta, izgradnju stambenih i komercijalnih kompleksa, izgradnju saobraćajne i komunalne infrastrukture, uređivanje zelenih površina i promenade, povećanje produktivnosti, zaposlenosti, razvoj i unapređenje sektora usluga, unošenje inovacija i transfer tehnologija, podsticanju razvoja turizma. Pozitivni efekti mogu se povoljno odraziti i na domaće ulagače podstičući konkurenciju i usvajanje novih inovativnih metoda vođenja posla. No, uprkos brojnim koristima koje ovaj ulagački poduhvat donosi Republici Srbiji kao otvoreno ostaje pitanje jesu li prednosti koje je doneo veće od troškova koji nastaju za Republiku Srbiju?
Pravnim propisima Republika Srbija već je garantovala primenu stabilizacione klauzule što je podrazumevalo očuvanje stečenih prava stranog ulagača. Uz to, posebnim zakonom predviđena je i stabilizaciona klauzula, koja u skladu sa savremenim tendencijama, ima za cilj očuvanje ekonomske ravnoteže između ugovornih strana podstičući ih na ponovne pregovore i vraćanje na stanje u kome su bili pre nego što je došlo do nepovoljnih izmena u pravnim propisima. Dodatno stabilizaciono obavezivanje Republike Srbije kroz ugovor o stranom ulaganju doprinelo je stvaranju bolje pravne zaštite stranog ulagača. Stabilizacionom klauzulom iz ugovora o zajedničkom ulaganju u projekat „Beograd na vodi“ pružene su izričite garancije stranom ulagaču o pravnoj sigurnosti. Uprkos troškovima koji nastaju za Republiku Srbiju usled obavezivanja stabilizacionom klauzulom, kao i na otvaranje pitanja kolika je korist od realizovanja stranih ulaganja i kada će se ona osetiti u državi prijemnici kapitala, obavezivanje domaće države ovom klauzulom posledica je manifestovanja njenog suvereniteta. Kao jedna od ugovornih strana, Republika Srbija prihvatila je uslove ugovora o stranom ulaganju, te on nastaje kao produkt saglasnosti volja. Stabilizacionom klauzulom Republika Srbija ne odriče se suvereniteta, već zadržava svoje pravo na regulaciju, kao i sva javnopravna ovlašćenja, među kojima i zakonodavna, koja obuhvataju pravo na izmenu i usvajanje novih pravnih propisa, ali se obavezuje na uzdržavanje od njihove primene prema konkretnom stranom ulagaču. Dejstva stabilizacione klauzule, kao i svih ostalih ugovornih odredbi, zasnivaju se na autonomiji volje ugovornih strana, no, uz to, treba imati u vidu da suverenitet države prijemnice kapitala nije ugovorna kategorija, te ukoliko dođe u sukob sa jednom takvom klauzulom, interes države preteže jer postaje očigledno da javni, opšti interes mora prevladati nad privatnim interesom stranog ulagača.[29]
Kako se Republika Srbija obavezala na usvajanje i izmenu određenih zakonskih akata pre pristupanja realizaciji projekta, a koji su uslov da bi ugovor o stranom ulaganju proizvodio puna pravna dejstva, to su po nju nastali i dodatni troškovi. Naime, poseban trošak po domaću državu bila je naknada koju je morala platiti za sprovođenje eksproprijacije nad nepokretnostima ne bi li oslobodila parcele za izgradnju objekata iz projekta „Beograd na vodi“. Iz državnog budžeta na ime naknade za eksproprijaciju zemljišta isplaćeni su iznosi koji su do polovine prethodne godine premašili iznos od pet milijardi dinara, pri čemu je određeni deo sume isplaćen fizičkim licima, dok je ostatak isplaćen pravnim licima, i to za eksproprijaciju nepokretnosti Autobuske stanice Beograd Bas, zgrade Eurosalon, zgrade Simpa, slovenačke kompanije Iskra, kao i troškovi oko raščišćavanja zemljišta i izgradnju infrastrukture. Uz to, ulagaču su pružene i druge pogodnosti koje su znatno uticale na umanjivanje početnih troškova ulaganja. Projekat je potpisan na 99 godina, a umesto novca od naknade za zakup zemljišta, Republika Srbija je dobila 32% učešća u vlasništvu.
Zamrzavanje pravnog režima stranog ulagača podrazumeva i određene finansijske posledice po domaću državu. Naime, prihvatanjem da se na stranog ulagača primenjuje pravo koje je na snazi u trenutku potpisivanja ugovora, Republika Srbija svesno se odriče mogućih viših iznosa javnih prihoda do kojih bi došlo podizanjem poreskih stopa ili iznosa drugih fiskalnih nameta. Takođe, problem može nastati i u drugim oblastima prava, među kojima su posebno značajne oblasti radnog prava, zaštite ljudskih prava i životne sredine. Zapravo, izostanak usaglašavanja sa naknadno nastalim izmenama mogao bi se bitno odraziti na položaj radnika, posebno na iznose zarada i zaštite bezbednosti na radu. Svako pooštravanje mera zahteva veće izdatke za stranog ulagača, čime se umanjuje njegov profit, što je i razlog njihovog insistiranja na očuvanju stečenog pravnog položaja. Po društevno blagostanje negativni efekti ove stabilizacione klauzule nastaju i ukoliko se ne poštuju viši standardi zaštite ljudskih prava, kao i očuvanja životne okoline, što opet podiže nivo troškova, a umanjuje koristi države prijemnice kapitala. Stabilizacionom klauzulom se, pre svega, nastoji ka umanjivanju političkog rizika investicione klime za strane ulagače.[30] Međutim, implikacije koje nastaju po državu prijemnicu kapitala imaju svoju kako troškovnu, tako i socijalnu sferu.
VI ZAKLjUČAK
Stabilizaciona obaveza države prijemnice kapitala podrazumeva očuvanje pravnog položaja stranog ulagača tokom trajanja investicionog poduhvata. Preuzimanjem takve obaveze, bilo da je uspostavljena zakonskim aktima ili ugovorom o stranom ulaganju, država prijemnica kapitala obevezuje se na uzdržavanje od primene izmenjenog zakonodavstva na stranog ulagača ukoliko se time on dovodi u nepovoljniji pravni, ali i ekonomski položaj. Konkretnom stabilizacionom klauzulom Republika Srbija obavezala se na očuvanje ključnog zakonskog okvira partnera iz Ujedinjenih Arapaskih Emirata, a koji je na snazi u trenutku potpisivanja ugovora o zajedničkom ulaganju u projekat „Beograd na vodi“. Međutim, ugovornim odredbama, među kojima je i stabilizaciona klauzula, nije predviđeno šta se podrazumeva pod „ključnim zakonskim okvirom“, odnosno da li se on odnosi na ukupnost pravnih propisa kojima se reguliše pravni položaj stranog ulagača. No, kako nema ni isključivanja pojedinih propisa, kao ni određenih oblasti prava, smatramo da se pod ključni zakonski okvir podvode svi pravni propisi Republike Srbije koji su u primeni prema stranom ulagaču. Iako je prethodno već bila uspostavljena stabilizaciona obaveza kroz zakonska akta, Republika Srbija se izričitom garancijom dodatno obavezala, što nam nužno nameće pitanje utvrđivanja razloga za takvo postupanje. Očigledno je da je strani partner želeo da se dodatno obezbedi, što se može podvesti pod očuvanje legitimnih interesa koje zasniva u momentu stupanja u ulagački odnos. Naspram toga, stiče se utisak da Republika Srbija nije imala izbora osim da prihvati predloženu stabilizacionu klauzulu. Iako je zbog pozicije suverena sa koje istupa prema stranom ulagaču pravno superironija, strani ulagač istupa sa pozicije ekonomske moći, odnosno raspolaže finansijskim kapitalom, koji je državi neophodan, te u nastojanju da podstakne privredni razvoj i unapredi opšte društveno blagostanje, domaća država pristaje na uslove potpisanog ugovora. Iako su brojne koristi koje joj ovaj ulagački projekat donosi, ipak nesumnjivo je da po nju nastaju i visoki troškovi oko izvođenja ulaganja, te nije moguće osvrtati se samo na pozitivne efekte, već je nužno pomenuti i negativne, manifestovane kroz finansijske imlikacije, a koje su značajnim delom posledica stabilizacionog obavezivanja.
Jovana Brašić Stojanović *
STABILIZATION CLAUSE IN JOINT VENTURE AGREEMENT „BELGRADE WATERFRONT“ PROJECT
Summary
The subject of the paper is the analysis of the stabilization clause contained in joint venture agreement „Belgrade Waterfront“ project, signed between the Republic of Serbia and the partner from the United Arab Emirates in 2015. This stabilization clause provides the preservation of the legal framework that regulates the legal position of a foreign investor, preventing the foreign investor from being brought into a less favorable legal and economic position during the investment. The focus of the paper will be on the analysis of the characteristics of the stabilization clause contained in this contract, determining the type of stabilization clause, its effects and scope. The paper will analyze the stabilization obligation of the Republic of Serbia as a host country, but also the privileged position of partners from the United Arab Emirates, as a foreign investor, with a general review of the effects produced by the specific stabilization clause. The subject of research set in this way is conditioned by the constantly growing importance, which, in order to stimulate economic development, countries attach to foreign investments.
Key words: stabilization clause, foreign investment, foreign investor, host country, foreign investment agreement, foreign investment protection.
* Asistent Pravnog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu, jbrasic@jura.kg.ac.rs.
[1] A. F. M. Maniruzzaman, The pursuit of stability in international energy investment contracts: A critical appraisal of the emerging trends, Journal of World Energy Law & Business, 2008, Vol. 1, No. 2., 122.
[2] Vid. F., Sotonye, Stabilisation clauses and Foreign Direct Investment: Presumptions versus Realities, The Journal of Worl Investment & Trade, 16, 2015, 93.
[3] Stabilizaciona klauzula svoju primenu nalazila je pre svega u oblasti ekstraktivne industrije, eksploatacije naftnih polja i drugih prirodnih resursa, uglavnom šezdestih i sedamdesetih godina 20. veka. Njena svrha ogledala se u zaštiti stranog ulagača od nacionalizacije i eksproprijacije njegove imovine od strane države prijemnice kapitala. Vremenom, sa razvojem industrije i prekograničnog kretanja kapitala i u drugim oblastima privrede, raste i krug potencijalnih rizika kojima biva izloženo strano ulaganje, a samim tim domašaj primene stabilizacione klauzule postaje sve širi. U savremnim uslovima stabilizaciona klauzula je instrument zaštite pravnog položaja stranih ulagača pre svega od rizika promene pravnih propisa.
[4] Dijagonalni sporazumi, kao ugovori sa karakterom asimetričnosti usled različitog položaja ugovornih strana, javnog i privatnog partnera, i nastaju u cilju postizanja ravnoteže u interesima ugovornih strana, a koja se ispoljava kroz iskazivanje potrebe za stranim kapitalom, ali i očuvanjem suverene moći, sa jedne strane, i ubiranjem što viših profita uz težnju za očuvanjem pravne sigurnosti, sa druge strane. Vid. P., Cvetković, Materijalno-pravna zaštita stranih investicija od nekomercijalnih rizika, doktorska disertacija, Niš, 2005, 162
[5] M. Stanivuković, Stabilizaciona klauzula i klauzula o zaštiti stečenih prava, u: Liber amicorum Gašo Knežević, Univerzitet u Beogradu, Pravni fakultet, Udruženje za arbitražno pravo, Beograd, 2016, 553.
[6] Vid. Practising Virtue: Inside International Arbitration, 2015, 321.
[7] The ICSID Convention A Commentary, 2009, 591.
[8] Osnovna podela stabilizacionih klauzula je na klauzulu zamrzavanja, klauzulu ekonomske ravnoteže i hibridnu klauzulu. Uz ovu podelu, postoji i podela na potpunu i parcijalnu stabilizacionu klauzulu, kao i direktnu i indirektnu, klauzulu zamrzavanja, klauzulu ekonomske ravnoteže, kompenzacionu i adaptacionu klauzulu, stabilizacionu klauzulu ugovornog i normativnog tipa u zavisnosti od načina njihovog formulisanja u pravu stranih ulaganja.
[9] Ustav Republike Srbije, Službeni glasnik RS, br. 98/2006.
[10] Zakon o ulaganjima Republike Srbije, Službeni glasnik RS, br. 89/2015 i 95/2018.
[11] Zakon o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama Republike Srbije, Službeni glasnik RS, br. 88/2011, 15/2016 i 104/2016.
[12] Ustav Republike Srbije, treći deo, čl. 82-96.
[13] Ustav Republike Srbije, čl. 84.
[14] Klauzula zamrzavanja predviđa da se na strano ulaganje primenjuje pravo koje je važilo u momentu zaključivanja ugovora o stranom ulaganju, bez naknadno nastupilih izmena, te se omogućava očuvanje pravnog režima primenljivog na stranog ulagača tokom čitavog perioda trajanja ulagačkog odnosa. M. Jovanović, Osvrt na stabilizacionu klauzulu u Zakonu o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama, Pravo i privredaa, br. 4-6, 2012, 662.
[15] Klauzule ekonomske ravnoteže ne zamrzavaju pravo države prijemnice kapitala, već sprečavaju nastupanje finansijskih implikacija po strane ulagače, a do kojih dolazi izmenama u zakonskom okviru. S. F. Halabi, Efficient Contracting between Foreign Investors and Host State: Evidence from Stabilization Clauses, Northwestern Journal of International Law & Business, 31 (2011), str. 293. Uz pomenute modele stabilizacionih klauzula, kao kompromis između dva tipa – klauzule zamrzavanja i klauzule ekonomske ravnoteže, nastaje hibridna klauzula, Njome se država prijemnica kapitala obavezuje da stranog ulagača dovede u položaj u kome se nalazio pre nego što je nastupila legislativna izmena. Stabilization Clauses and Human Rights, A reserch project conducted for IFC and the United Nations Special Representative of the Secretary-General on Business and Human Rights, May 27, 2009, 6.
[16] Zakon o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama Republike Srbije, čl. 52.
[17] Đ. Popov, Procena poslovnih rizika i strane investicije, Zbornik radova Pravnog fakulteta u Novom Sadu, br. 2/2006, 313.
[18] S. Ignjatijević, R. Janjetović, A. Aničić, Uslovi poslovanja u Republici Srbiji i rizici u međunarodnom poslovanju, Oditor: časopis za menadžment, pravo i finansije, Vol. 2, br. 3 (2016), 9.
[19] Vid. D., Divljak, Nekomercijalni rizici i strana ulaganja, Pravni život, br. 11/2003, 398.
[20] Ugovor o zajedničkom projektu Beograd na vodi, od 26.4.2015. godine, Preambula, st. A, st. B., https://www.srbija.gov.rs/dokument/179479/ekonomski-ugovori-i-sporazumi.php, datum posete: 16.8.2020.
[21] K., Gehne, R., Brillo, Stabilization Clauses in International Investment Law: Beyond Balancing and Fair and Equitable Treatment, Working Paper No 2013/46, January 2014, 5.
[22] Ugovor o zajedničkom projektu Beograd na vodi, od 26.4.2015. godine, deo 9.3.1., https://www.srbija.gov.rs/dokument/179479/ekonomski-ugovori-i-sporazumi.php, datum posete: 16.8.2020.
[23] Ugovor o zajedničkom projektu Beograd na vodi, od 26.4.2015. godine, deo 9.3.3., (c), https://www.srbija.gov.rs/dokument/179479/ekonomski-ugovori-i-sporazumi.php, datum posete: 16.8.2020.
[24] Ugovor o zajedničkom projektu Beograd na vodi, od 26.4.2015. godine, deo 9.3.4., https://www.srbija.gov.rs/dokument/179479/ekonomski-ugovori-i-sporazumi.php, datum posete: 16.8.2020.
[25] Poslujući pod posebno povoljnim uslovima, omogućenim stabilizacionom klauzulom, strani ulagač ostvaruje ne samo redovni vid dobiti, već i ekstra dobit. U situaciji kada je stabilizaciona klauzula prekršena strani ulagač biva sprečen da ostvari dobit u visini u kojoj ju je ostvarivao. Naime, nepovoljnija izmena pravnog okvira znači izmenu poreskog zakonodavstva, radnopravnog, zakonodavstva o zaštiti na radu, zaštiti životne sredine i slično podrazumeva sada veća izdvajanja za stranog ulagača no što su bila ona predviđena u momentu potpisivanja ugovora o stranom ulaganju, te se time umanjuje i visina dobiti koju strani ulagač ostvaruje.
[26] Stanojević, O., Rimsko pravo, Beograd, 2008, 267.
[27] A. Ćirić, P. Cvetković, Stabilizaciona klauzula u državnim investicionim sporazumima kao instrument zaštite stranih investitora, Pravo i privreda, br. 5-8, 2005, 714.
[28] P., Cvetković, O efektima stranih investicija: razlika između stvarnosti i predrasuda, u: Kvalitet međunarodnih odnosa, svest o regionalnom identitu i mogućnosti saradnje i integracije na Balkanu, priredio D. Todorović, Niš: Institut za sociologiju filozofskog fakulteta, 2004, 167.
[29] Vid. M., Maniruzzaman, Damages for Breach of Stabilization Clauses in International Investment Law: Where Do We Stand Today?, I. E. L. T. R. ISSUE 11&12, Sweet & Maxwell Limited (and Contributors), 2007, 246.
[30] J. NNA, Emeka, Anchoring Stabilization Clauses in International Petroleum Contracts, The International Lawyer, 42, 2008, 1317.
* Assistant, Faculty of Law, University of Kragujevac.