Др Милош Прица*
DOI: 10.46793/GP.1202.115P
др Зоран Јовановић, др Стефан Андоновић: ПРАВО ЕЛЕКТРОНСКЕ УПРАВЕ, Правни факултет Универзитета у Крагујевцу, Крагујевац, 2021.
Развој информационих технологија узрок је снажних преображаја у поретку правне државе, особито у погледу односа између органа државне управе и грађана. С једне стране, развој информационих технологија проузрокује опасност јачања моћи органа државне управе на уштрб субјективних права, што би, примерице, наступило са увођењем биометријских идентификационих докумената, док, с друге стране, примена информационих технологија може обезбедити да тас пређе и на страну индивидуалних права, тако што ће државна управа путем информационих технологија боље служити правним интересима странака. Државна управа тиме постаје електронска управа, а електронска управа данас представља оличење државне управне управе као јавне службе и добре управе.
Имајући ово у виду, "Право електронске управе" ― коауторска научна монографија др Јовановића и др Андоновића ― већ по наслову и садржају заслужна је пажње читаоца, имајући у виду да је реч о првом делу у нас које обухвата све елементе правног режима електронске управе. Но, предмет наше пажње је садржина ове монографије, због њеног наглашеног научног и етичког карактера.
Монографија представља коауторско дело др Зорана Јовановића и др Стефана Андоновића. Коауторство је опредељено. Прве две главе монографије написао је професор Зоран Јовановић, а две потоње др Стефан Андоновић.
У монографији су изложени теоријски аспекти односа државе и информационог друштва, као и основни елементи државне управе и електронске управе као правних појмова. Размотрен је општи законски правни режим електронске управе ― у упоредноправној и повесној перспективи. Ова монографија је прво дело у нас у коме је изложено електронско управно поступање у целости: у општем управноправном режиму и у посебним правним режимима управног поступања. Уз то, у монографији је електронска управа сагледана у односу на питања обраде података о личности и остваривања права грађана на приступ информацијама од јавног значаја. Методолошки посматрано, целовитост разматрања електронске управе прати јасноћа и прегледност излагања, следствено чему ће монографија о којој говоримо представљати пожељну литературу на свим степенима студија права.
Одлазак колеге Андоновића, објављивању ове монографије даје особит морални карактер. Ово дело је показатељ снаге научног талента колеге Андоновића, али и његове харизматичне личности и духа који данас живи на земљи, једнако као и на небу. Са овом монографијом наставиће да живи и Андоновићево дело. Монографија је и диван пример колегијалности и моралности, што је важно истаћи због моралне лењости са којом се данас суочава универзитетска заједница у Србији. Узвишено поступање професора Јовановића гарантује да ће светлост лика и дела колеге Андоновића и убудуће сијати на Правном факултету Универзитета у Крагујевцу.
Имајући све ово у виду, монографија "Право електронске управе" ― научно гледано ― служиће као незаобилазна литература на основним, мастер и докторским студијама права, док је у моралном смислу овој монографији намењено да буде светионик са зрачећим дејством.