Darko Božić*

Amira Selimović Maljišević**

Stručni članak

UDK: 347.952:347.921.6(497.6)

DOI: 10.46793/GP.1202.095B

TROŠKOVI IZVRŠNOG POSTUPKA U REPUBLICI SRPSKOJ

Rad primljen: 20. 09. 2021.

Rad ispravljen: 23. 12. 2021.

Rad prihvaćen za objavljivanje: 29. 12. 2021.

 

U ovome radu autori analiziraju uređenje instituta troškova izvršnog postupka u Republici Srpskoj. U tom smislu autori se bave pitanjima koja se odnose na važeću zakonsku regulativu, pojam troškova izvršnog postupka, pravnu prirodu troškova izvršnog postupka, zahtev za nadoknadu troškova izvršnog postupka, odlučivanje o snošenju troškova izvršnog postupka, oslobađanje od plaćanja troškova izvršnog postupka i cautio iudicatum solvi. Namera autora je da se kroz izlaganje navedenih pitanja stekne celovita slika o troškovima izvršnog postupka.

Ključne reči: izvršni postupak, troškovi izvršnog postupka, pojam i pravna priroda troškova izvršnog postupka, zahtev za nadoknady troškova izvršnog postupka, odluka o troškovima izvršnog postupka.

I UVODNA RAZMATRANJA

Svaka aktivnost sudova usmerena na pružanje pravne zaštite povređenim ili ugroženim subjektivnim građanskim pravima iziskuje određene troškove. U sudskom izvršnom postupku[1], kao postupku prinudnog ostvarivanja potraživanja na osnovu izvršnih ili verodostojnih isprava, uspostavljaju se i drugi procesni odnosi koji su u neposrednoj vezi sa njim, a zahtevaju učešće i odluku suda. Jedan od tih odnosa vezan je za troškove nastale u toku i povodom izvršnog postupka.

Troškovi izvršnog postupka predstavljaju značajno pravno pitanje iz više razloga. Prvo, treba imati u vidu to da se iz državnog budžeta nadoknađuju samo troškovi sudova koji se odnose na njihov rad, odnosno država ne snosi troškove stranaka nastale povodom izvršnog postupka. Drugo, uređena pravila o troškovima izvršnog postupka su pretpostavka pravne sigurnosti stranaka. Treće, uređena pravila troškova izvršnog postupka su pretpostavka kvalitetnog vođenja izvršnog postupka.

Institut troškova postupka u izvršnom postupku nije u potpunosti uređen Zakonom o izvršnom postupku Republike Srpske[2] koji je najvažniji procesni propis Republike Srpske u ovoj oblasti. Kod takvog stanja stvari, treba konsultovati Zakon o parničnom postupku Republike Srpske[3], jer na to upućuje čl. 21.(1) ZIPRS.

Ni pravna teorija u Republici Srpskoj nije se ozbiljnije bavila ovim pitanjem. Pažnja teoretičara uglavnom je usmerena na pitanja koja se tiču pokretanja postupka, načela izvršnog postupka, pravnih lekova i dr.

Autori u radu nastoje da na celovit način prikažu institut troškova izvršnog postupka u Republici Srpskoj. U skladu s tim, u prvom delu rada bave se zakonskim regulisanjem troškova izvršnog postupka u Republici Srpskoj, dok se u drugom delu bave svim pitanjima koja se po mišljenju autora tiču troškova izvršnog postupka.

II ZAKONSKI OKVIR

ZIPRS sadrži samo jednu odredbu koja uređuje pitanje troškova izvršnog postupka. Tako čl. 16. pomenutog zakona govori isključivo o nadoknadi troškova izvršnog postupka.[4] Prema čl. 16. ZIPRS, troškove određivanja i sprovođenja izvršenja prethodno snosi tražilac izvršenja. Tražilac izvršenja dužan je da predujmi troškove u skladu sa zakonom kada ga sud pozove da to učini, a u suprotnom će sud obustaviti postupak. Ukoliko je postupak pokrenut po službenoj dužnosti troškove postupka prethodno snosi sud iz svojih sredstava. Izvršenik je dužan da tražiocu izvršenja naknadi troškove koji su bili potrebni za izvršenje dok je tražilac izvršenja dužan da izvršeniku nadoknadi neosnovano prouzrokovane troškove. Zahtev za nadoknadu troškova podnosi se najkasnije u roku od 15 dana od dana završetka postupka. O troškovima postupka odlučuje sud u izvršnom postupku.

Treba napomenuti da i Zakon o izvršnom postypku iz 1978. godine,[5] koji se u Republici Srpskoj primenjivao do 2003. godine (do donošenja trenutno važećeg zakona), nije sadržavao značajno različite odredbe o troškovima izvršnog postupka. Prema čl. 32. ZIP iz 1978., isti su bili regulisani pod nazivom ,,Troškovi izvršenja“, pa je ovakva neprecizna stilizacija teksta u pravnoj teoriji, vodila mišljenju da se razlikuju troškovi postupka na koje shodno treba primenjivati odredbe ZPP, jer su navedenom odredbom regulisani samo troškovi izvršenja u koje bi spadali troškovi preduzimanja izvršnih radnji i prema kojem takse i drugi izdaci suda i stranaka, koji nastaju u stadijumu odlučivanja o donošenju rešenja o izvršenju i pravnim lekovima protiv odluka suda, ne bi imali svojstvo troškova izvršenja.[6]

Upotrebom termina ,,troškovi postupka“, umesto ,,troškovi izvršenja“ izbegla su se nepotrebna tumačenja u širem i užem smislu pa se u vezi s tim, pod troškovima izvršnog postupka, podrazumevaju sudske takse te drugi izdaci suda i stranaka koji nastaju u stadijumu odlučivanja o donošenju rešenja o izvršenju i pravnim lekovima, troškovi za sastav predloga punomoćnika advokata, kao i oni troškovi koji nastaju preduzimanjem izvršnih radnji, izdaci koje imaju službena lica u vezi sa preduzimanjem radnji izvršenja, kao što su dnevnice službenih lica, troškovi za upotrebu službenih automobila, troškovi objavljivanja javnih oglasa, troškovi banaka, veštaka i drugih subjekata koji preduzimaju radnje po nalogu suda.[7]

III TROŠKOVI IZVRŠNOG POSTUPKA

Kao što je to pomenuto u uvodnom delu rada, pravna teorija Republike Srpske nije se ozbiljnije bavila troškovima izvršnog postupka. U udžbenicima građanskog procesnog prava ili izvršnog procesnog prava, te dostupnim naučnim i stručnim radovima o ovoj temi, ne nailazi se na celovit prikaz instituta troškova izvršnog postupka. Uglavnom se pravi kratak osvrt na jedini član (čl. 16. ZIPRS), koji uređuje troškove izvršnog postupka. Celovit pristup bi podpazumevao definiciju troškova izvršnog postupka, analizu pravne prirode troškova izvršnog postupka, vrstu troškova izvršnog postupka, pravo na naknadu troškova izvršnog postupka, odlučivanje o zahtevu na naknadu troškova, oslobađanje od plaćanja troškova izvršnog postupka, cautio iudicatum solvi, sprovođenje izvršenja radi naknade troškova izvršnog postupka. Autori se bave i troškovima izvršnog postupka pokrenutog po službenoj dužnosti i troškovima izvršnog postupka kod predmeta koji pređe iz izvršnog u parnični postupak.

A. Definicija troškova izvršnog postupka

ZIPRS ne sadrži definiciju troškova izvršnog postupka. Kod ovakvog stanja stvari neophodno je konsultovati ZPPRS, te shodno primjeniti definiciju troškova sadržanu u ZPPRS, pa troškove definisati tako da su to izdaci učinjeni u toku ili povodom izvršnog postupka.

U najopštijem smislu, troškovi izvršnog postupka bi bili novčani izdaci stranaka, suda i drugih učesnika u izvršnom postupku, učinjeni u izvršnom postupku ili u vezi sa njim. Troškovi izvršnog postupka su svi izdaci stranaka i drugih sudionika u postupku, ali i suda onda kada ih je on dužan predujmiti iz svojih proračunskih sredstava, nastali u toky ili u povodu određenog ovršnog postupka ili postupka osiguranja.[8]

Troškovima izvršnog postupka pripadaju sudske takse, izdaci u vezi sa izvođenjem dokaza, održavanje ročišta izvan sudske zgrade, izdaci za objavljivanje oglasa u dnevnim novinama i Službenom glasniku, lični troškovi stranaka i njihovih zastupnika u vezi sa dolaskom u sud, troškovi za nagradu advokata i drugih lica koja na nju imaju pravo, troškovi ombudsmena, pravobranilaca i Centra za pružanje besplatne pravne pomoći u vezi sa izvršnim postupkom, troškovi određivanja privremenih mera.[9]

B. Pravna priroda prava na nadoknadu troškova izvršnog postupka

Pravo na naknadu troškova izvršnog postupka je procesno pravno, odnosno javnopravno ovlašćenje i treba ga razlikovati od privatnopravnog ovlašćenja za naknadu štete.[10] Zahtev za nadoknadu troškova izvršnog postupka se može postaviti samo u okviru izvršnog postupka i bez postojanja izvršnog postupka ne može opstati, što ga čini javnopravnim ovlašćenjem i akcesornim (sporednim) pravom. Ovo pravo bi izgubilo svoju akcesornost, a takođe i svoju javnopravnu prirodu, u slučaju kada nastanu neki pretprocesni troškovi nakon čijeg nastanka ne dođe do pokretanja izvršnog postupka ili kada bi se stranke sporazumele o nadoknadi troškova. U ovakvom slučaju pravo na nadoknadu troškova izvršnog postupka bi se moglo ostvariti samo tužbom. Pravo na nadoknadu troškova izvršnog postupka je i procesnopravni teret. Značajno je istaći i da, prema mišljenju Ustavnog suda Bosne i Hercegovine, troškovi postupka predstavljaju „imovinu“ apelanata u smislu članka 1. Protokola broj 1 uz Europsku konvenciju[11] što je bitno kod podnošenja apelacije protiv odluke o troškovima izvršnog postupka.[12] Takođe, Evropski sud za ljudska prava, u svojoj dosadašnjoj praksi zauzeo je jasan stav da odluka o troškovima postupka spada u materiju „građanskih prava i obaveza”, u smislu prava na pravično suđenje, koje se garantuje članom 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.[13]

V. Prethodno snošenje troškova izvršnog postupka

Troškove postupka, u vezi sa određivanjem i sprovođenjem izvršnog postupka u Republici Srpskoj, prethodno snosi tražilac izvršenja. Treba imati u vidu i da izvršnik sam prethodno snosi troškove za radnje koje on preduzima, poput podnošenja prigovora, troškova dolaska u sud, izvođenja dokaza koje on predloži itd. Isto se odnosi i na druge učesnike u postupku ako preduzimaju radnje povodom kojih nastaju troškovi.[14] Prema sudskoj praksi: ,,Kada tražilac izvršenja ne postupi po zaključku izvršnog suda da se uplati predujam troškova provođenja izvršenja, popisom pokretnih stvari (uključujući troškove prevoza za sudskog izvršitelja do mjesta gdje se nalaze pokretne stvari), bez čega se izvršenje ne može provesti, prije donošenja rešenja o obustavi izvršnog postupka, izvršni sud će, u smislu čl. 63 st. 4 a u vezi sa čl. 8 st. 3. pozvati tražioca izvršenja da u roku od 15 dana predloži novo sredstvo i predmet izvršenja. Tek ako u tom roku tražilac izvršenja ne postupi po nalogu, izvršni sud će, u smislu čl. 16 st. 2 ZIPPC, doneti rešenje o obustavi postupka.”[15] U slučaju obustave postupka zbog neuplaćenog predujma, tražilac izvršenja može podneti novi predlog za izvršenje, ukoliko njegovo potraživanje nije namireno.

G. Nadoknada troškova izvršnog postupka pokrenutog po službenoj dužnosti

Troškove izvršnog postupka pokrenutog po službenoj dužnosti prethodno snosi sud iz svojih sredstava, ali se isti namiruju od izvršenika, što je potpuno identično i situaciji kada tražilac izvršenja predhodno snosi troškove u postupku koji nije pokrenut po službenoj dužnosti, u skladu sa odredbom čl. 16.(4) ZIPRS, prema kojoj je izvršenik dužan nadoknaditi troškove tražiocu izvršenja koji su bili potrebni za izvršenje.

Izvršni postupak po službenoj dužnosti se pokreće radi naplate troškova sudskih krivičnih postupaka u korist budžeta, naplate novčanih kazni u parničnom ili drugom postupku, naplata sudskih taksi, mera sigurnosti oduzimanja imovinske koristi i predmeta i drugo.[16] ZIPRS, u čl. 3a., navodi da, u slučaju, kada osuđeni ne plati troškove krivičnog postupka, po pravosnažnoj odluci suda ili po sporazumu o priznanju krivice, u roku određenom u sudskoj odluci ili sporazumu o priznanju krivice, sud će po isteku tog roka, izvršni naslov dostaviti Poreskoj upravi Republike Srpske, koja će sprovesti prinudnu naplatu troškova krivičnog postupka, shodno odredbama zakona kojim se uređuje poreski postupak.

Prinudna naplata troškova krivičnog postupka je drugačije rešena u Federaciji BiH. Sud u izvršnom postupku, koji je pokrenut po službenoj dužnosti radi naplate troškova krivičnog postupka, nema status tražioca izvršenja. Tražiocem izvršenja, u tom postupku, smatra se Federacija BiH, kao lice u čiju se korist taj postupak pokreće po službenoj dužnosti, pri čemu se ne podnosi predlog za izvršenje već se izvršni postupak pokreće dostavljanjem pravosnažne presude sudu nadležnom za izvršenje. Postupak pokrenut predlogom za izvršenje ne može se smatrati postupkom pokrenutim po službenoj dužnosti. Izvršni postupak, radi naplate troškova krivičnog postupka po službenoj dužnosti, može provoditi i Opštinski sud koji je donio pravosnažnu i izvršnu krivičnu presudu, kojom je izvršenik obavezan na plaćanje tih troškova, ako je taj sud mesno nadležan za određivanje i provođenje izvršenja.[17] Ovakvo različito regulisanje prinudne naplate troškova krivičnog postupka na nivoima entiteta u BiH može dovesti do problema u slučaju kada takav postupak pokreće Federacija BiH pred sudovima u Republici Srpskoj, obzirom da se postupak, pred sudom nadležnim za izvršenje, ne pokreće predlogom za izvršenje nego samo dostavljanjem pravosnažne presude te se ukazuje na potrebu regulisanja te situacije.

D. Troškovi izvršnog postupka kod predmeta koji pređe iz izvršnog u parnični postupak

Ako u izvršnom postupku, koji je pokrenut na osnovu verodostojne isprave, stranka izjavi prigovor protiv rešenja o izvršenju, kojim se rešenje pobija u celini ili delu u kome je utvrđeno postojanje potraživanja, izvršni postupak će preći u parnični postupak. Odnosno, u tom slučaju će se predlog za izvršenje smatrati tužbom, izvršni postupak će se odgoditi i nastavit će se po predlogu tražioca izvršenja ako uspe sa tužbom. Ovde je neophodno napraviti razliku između troškova izvršnog i troškova parničnog postupka.[18] Tako, troškovi za sastav predloga za izvršenje smatrat će se parničnim troškom[19], jer se predlog za izvršenje smatra tužbom, dok će se prigovor izvršenika smatrati odgovorom na tužbu, odnosno ulaziće u parnične troškove. Što se tiče sudske takse, plaća se sudska taksa prema visini sudske takse za tužbe, a ne predloga za izvršenje.

Đ. Pravo tražioca izvršenja na nadoknadu troškova izvršnog postupka

Izvršenik je dužan da tražiocu izvršenja nadoknadi troškove izvršnog postupka koji su bili neophodni za vođenje izvršnog postupka. O tome da li su neki troškovi izvršnog postupka bili potrebni ili ne, kao i o visini troškova, odlučuje sud ocenjujući brižljivo sve okolnosti.

Jedno od osnovnih načela izvršnog postupka jeste načelo ekonomičnosti. U samom izvršnom postupku, ekonomičnost se ogleda u tome da sud, sa najmanje mogućih troškova uz najmanje odlaganja i sa najmanjim posledicama za učesnike u postupku, sprovede izvršenje.[20] Ekonomičnost se ogleda u tome da će sud, kada je tražilac izvršenja predložio samo jedno sredstvo i predmet izvršenja, pa se pokaže da sprovođenje izvršenja na predloženom sredstvu i predmetu nije moguće, pozvati tražioca izvršenja da, u određenom roku, predloži drugi predmet i sredstvo izvršenja. Isto tako, ako je tražilac izvršenja predložio više sredstava i predmeta izvršenja, pa se pokaže da izvršenje na jednom od predloženih sredstava i predmete nije moguće, sud će izvršenje sprovesti na sledećem predloženom sredstvu i predmetu izvršenja. Dakle, nije potrebno da tražilac izvršenja, radi namirenja svog potraživanja, pokreće više izvršnih postupaka, jer to nije u skladu sa čl. 8. ZIPRS.

U pravu Republike Srpske, troškovi izvršnog postupka priznaju se u celosti tražiocu izvršenja i u slučaju kada nije uspio u potpunosti da namiri svoje potraživanje u izvršnom postupku. Drugim rečima, pravo na naknadu troškova izvršnog postupka ne zavisi od ishoda izvršnog postupka. Ovde je dovoljno da izvršenik nije ispunio svoju obavezu i time doveo tražioca izvršenja u situaciju da pokrene izvršni postupak.

Tražilac izvršenja neće imati pravo na nadoknadu troškova izvršnog postupka ako je predlog za izvršenje odbačen ili odbijen. Takođe, ako isprava na osnovu koje je doneto rešenje o izvršenju nije izvršna isprava i nije stekla svojstvo izvršnosti, odnosno ako je izvršna isprava ukinuta, preinačena, poništena, stavljena van snage, odnosno ako je na drugi način izgubila svoju delotvornost ili je utvrđeno da je bez učinka, tražilac izvršenja neće imati pravo na naknadu troškova. Isti slučaj će biti i kada su se stranke javnom, ili po zakonu overenom privatnom ispravom sastavljenom nakon nastanka izvršne isprave, sporazumele da neće na osnovu izvršne isprave, trajno ili na određeno vreme tražiti izvršenje, pa tražilac izvršenja ne postupi u skladu sa navedenim ispravama.

Tražilac izvršenja ima pravo na naknadu troškova nezavisno od ishoda postupka koje je protivna stranka uzrokovala svojom krivicom. Takođe, tražilac izvršenja ima pravo na zakonsku zateznu kamatu na troškove izvršnog postupka počev od dana donošenja rešenja o izvršenju.

E. Pravo izvršenika na nadoknadu troškova

Tražilac izvršenja je dužan da izvršeniku nadoknadi troškove izvršnog postupka koji su mu neosnovano prouzrokovani. Pod neosnovano prouzrokovanim troškovima postupka izvršeniku smatraju se troškovi izvršnog postupka u slučaju protivizvršenja, kao i troškovi nastali u prethodno provedenom izvršnom postupku čije se protivizvršenje traži, pod uslovom da je udovoljeno predlogu za protivizvršenje.

„Troškove ukinutih procesnih radnji u izvršnom postupku snosi povjerilac, bez obzira što su ove radnje preduzete prije ukidanja izvršne isprave.[21] Takođe su to troškovi gde je došlo do obustavljanja izvršnog postupka povodom prigovora izvršenika.[22] Izvršenik ima pravo na nadoknadu troškova, nezavisno o ishodu postupka, koje je tražilac izvršenja prouzrokovao svojom krivicom ili slučajem u skladu sa principom krivice. Kao što je to slučaj sa tražiocem izvršenja i izvršenik ima pravo na kamatu na troškove izvršnog postupka.

Ž. Troškovi drugih učesnika u postupku

ZIPRS pod učesnicima u postupku označava lica koja u postupku izvršenja nisu stranke, a u postupku učestvuju zbog toga što se u njemu odlučuje o nekom njegovom pravu ili zbog toga što za to ima opravdan interes.[23] Učesnici u postupku imaju pravo i obavezu na naknadu troškova postupka po opštima pravilima ZPPRS. To se odnosi na svedoke, veštake, tumače, umešače, troškove trećih lica itd.

Z. Zahtev za nadoknadu troškova postupka

Jedna od novina, u trenutno važećem ZIPRS, jeste da je skraćen rok za podnošenje zahteva za naknadu troškova izvršnog postupka, pa se isti podnosi najkasnije u roku od 15 dana od dana završetka postupka, za razliku od ZIP iz 1978. godine, gde je rok bio 30 dana. Rok od 15 dana ima prekluzivni karakter, što znači da se zahtev podnet nakona isteka tog roka, odbacuje kao nedopušten.

U zahtevu su stranke dužne opredeljeno navesti troškove za koje se traži naknada u skladu sa pravilima ZPPRS.

Vrednost predmeta spora izvršnog postupka određuje se uz odgovarajuću primenu ZPPRS o utvrđivanju vrednosti spora.[24] Tako, ako je u pitanju novčano potraživanje, merodavna je vrednost glavnice potraživanja čija se naplata traži. Ako su u pitanju nenovčana potraživanja, kao vrednost spora merodavna je ona vrednost iz postupka spora u kome je donesena odluka ili zaključeno sudsko poravnanje, ili vrednost koja je označena u predlogu za izvršenje odnosno vrednost koju je odredio sud.

O troškovima postupka odlučuje sud u izvršnom postupku i u tom postupku može odrediti, na predlog stranke, izvršenje radi njihove naplate. Dakle, odluka o određivanju troškova izvršnog postupka predstavlja izvršnu ispravu na osnovu koje se može odrediti izvršenje. U tom smislu, postupak za naplatu troškova postupka bi bio incidentalne, adhezijske i akcesorne prirode. Treba istaći da tražilac izvršenja ima mogućnost da podnese i predlog za prinudnu naplatu troškova izvršnog postupka, pri čemu je potrebno razlikovati zahtev za nadoknadu troškova izvršnog postupka i predlog za prinudnu naplatu troškova izvršnog postupka. Dok se zahtev za naknadu troškova izvršnog postupka podnosi u okviru samog izvršnog postupka, predlog za naplatu troškova izvršnog postupka se može podneti u istom ili nekom posebnom izvršnom postupku gde se takav predlog podnosi na osnovu rešenja o troškovima postupka kao izvršne isprave donesene u izvršnom postupku.[25] Kako se u izvršnom postupku na odgovorajući način primenjuju odredbe ZPPRS, smatramo da se u pogledu zahteva za nadoknadu troškova izvršnog postupka primenjuju pravila koja važe za zahtev za nadoknadu troškova parničnog postupka dok u pogledu predloga za nadoknadu troškova izvršnog postupka je bitno istaći da se on temelji na rešenju o izvršenju koje predstavlja izvršnu ispravu.

I. Oslobađanje od plaćanja troškova postupka

U skladu sa članom 6. Evropske konvencije o ljudskim pravima i osnovnim slobodama, efektivno i efikasno pravo na tužbu je garantovano svima pa i onima koji nisu u mogućnosti da snose troškove postupka.[26] Na državama je obaveza da u svojim nacionalnim zakonodavstvima, ugrade mehanizme koji će svima obezbediti pravo na pristup sudu. Institut koji služi ostvarenju tog cilja je tzv. siromašno pravo, odnosno pravo stranke da bude oslobođena snošenja troškova parničnog postupka.

Odredbom čl. 85.(1) Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja u određenim odnosima[27], propisano je da strani državljani imaju pravo na oslobađanje plaćanja sudskih troškova uz uslov uzajamnosti. U slučaju postojanja sumnje u postojanje uzajamnosti, objašnjenje daje Ministarstvo pravde Bosne i Hercegovine. Opšta pravila o oslobađanju od plaćanja parničnih troškova sadržana su u odredbama ZPPRS (čl. 400-405) ista pravila se primjenjuju i na slučajevima u kojima strani državljani i osobe bez državljanstva, traže oslobađanje od parničnih troškova, uz dopunski uslov uzajamnosti za strane državljane, koji nemaju prebivalište u BiH.

Sud će osloboditi od plaćanja troškova postupka stranku, koja prema svom opštem imovnom stanju nije u mogućnosti da snosi ove troškove bez štete po nužno izdržavanje svoje i svoje porodice.[28] Kao što se iz citirane zakonske odredbe vidi, oslobađanje se odnosi samo na fizička a ne i na pravna lica. Dalje, ono što se vidi je da zakonodavac upotrebljava pravne standarde ,,opšte imovno stanje“ ,,bez štete po nužno izdržavanje“ i ,,porodica stranke“.[29] Pod ,,opštim imovnim stanjem“ podrazumeva se razlika između prihoda i rashoda. U prihode se ubrajaju prihodi iz radnog i drugog odnosa koji se ostvaruje u dužem vremenskom periodu te isti ili slični prihodi članova porodice.[30] Pravni standard ,,bez štete po nužno izdržavanje“ znači da snošenje troškova postupka ne sme uticati na ostvarivanje osnovnih životnih potreba. I na kraju, ,,porodica stranke“ obuhvata lica koja je stranka, po pozitivnim propisima, dužna izdržavati.

Dužnost suda da brižljivo oceni sve okolnosti ukazuje na potrebu suda da pruži maksimalan napor da oceni sve okolnosti. Nemoguće je bliže konkretizovati sve pravno relevantne činjenice.[31] ZPPRS ne propisuje imovinski cenzus, kao uslov za oslobađanje, već je sudu prepušteno da s obzirom na sve okolnosti slučaja, oceni jesu li ispunjeni svi uslovi za oslobađanje stranke od plaćanja troškova postupka, bez obaveze da, za slučaj da je stranka nezaposlena i bez svojine na nekretninama, mora usvojiti predlog.

Oslobađanje se ne odnosi na sve troškove postupka. Oslobođanje od plaćanja troškova obuhvata oslobađanje od polaganja predujma za troškove svedoka, veštaka, uviđaja, prevođenja i sudskih oglasa, pa sud može osloboditi stranke od plaćanja svih troškova ili jednog dela troškova postupka.[32] Oslobađanjem nisu obuhvaćeni advokatski troškovi.[33]

Sud ne može osloboditi stranku, koja nije uspela u postupku, obaveze nadoknade troškova protivnoj strani, bez obzira na imovinsko stanje stranke koja nije uspela u postupku. Drugim rečima, troškovi na koje se odnosi oslobađanje su troškovi stranke koja zahteva oslobađanje i nisu vezani za uspeh stranke u sporu. Na koji način će stranka, koja je uspela u postupku, naplati troškove od stranke koja nije uspela u postupku, sud nije ovlašten odlučivati.

Da bi sud donio odluku o oslobađanju stranke od plaćanja troškova postupka, potrebno je da stranka podnese predlog, odnosno sud ne može po službenoj dužnosti osloboditi stranku od plaćanja troškova postupka. Stranka je dužna da blagovremeno podnese predlog i da u istom precizno navede za koje troškove traži oslobađanje. Uz predlog se podnose dokazi o imovinskom stanju. Kada je to potrebno, sud može po službenoj dužnosti pribaviti potrebne podatke i obaveštenje o imovnom stanju stranke koja traži oslobađanje.

Kada utvrdi neophodne pravno relevantne činjenice sud će doneti odluku kojom će osloboditi stranke od plaćanja svih ili jednog dela troškova postupka. Protiv rešenja kojim se usvaja predlog stranke za oslobađanje plaćanja troškova nije dozvoljena žalba. S druge strane, protiv rešenja kojim se odbija predlog dozvoljena je žalba, ali zakonodavac nije propisao rok u kome se podnosi. Kod takvog stanja stvari primjenjuje se rok za žalbu zavisno od vrste spora. Predujam za troškove od čijeg je plaćanja stranka oslobođena, isplatit će se iz sredstava suda.

Rešenje o oslobađanju od plaćanja troškova postupka prvostepeni sud može u toku postupka ukinuti ako utvrdi da je stranka u stanju da snosi troškove postupka. Tom prilikom će se rešiti da li će stranka potpuno ili delimično nadoknaditi i one troškove i takse od kojih je ranije bila oslobođena. Prvenstveno će se nadoknaditi troškovi isplaćeni iz sredstava suda.

Taksa i troškovi isplaćeni iz sredstava suda čine dio parničnih troškova.

J. Cautio iudicatum solvi

U ZRSZ sadržane su odredbe o obezbeđenju troškova postupka u sporovima sa međunarodnim elementom, o pretpostavkama za oslobađanje od davanja obezbeđenja te o samoj proceduri odlučivanja.

Institut obezbeđenja parničnih troškova poznavalo je i rimsko pravo gde je njegova svrha bila da obezbedi tuženog od nepotrebnog uznemiravanja kroz tzv. parničenje. Danas, u sporovima sa inostranim elementom, objektivno postoji veća opasnost da tužilac, koji je pokrenuo parnični postupak u BiH, a koji nije državljanin BiH, odnosono nema prebivalište, boravište, niti imovinu u BiH, izbegne plaćanje sudskih troškova i troškova ukoliko ne uspe u parnici.[34]

Odredbom čl. 82.(1) ZRSZ propisano je da, kad strani državljanin ili lice bez državljanstva koje nema prebivalište u Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji pokreće parnicu pred sudom Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, dužan je da tuženom, na njegov zahtev, obezbedi parnične troškove. U stavu 2. istog člana propisano je da je tuženi dužan da ovaj zahtev stavi najkasnije na pripremnom ročištu, a ako pripremno ročište nije održano, na prvom ročištu za glavnu raspravu, prije nego što se upusti u raspravljanje o glavnoj stvari, odnosno čim je saznao da postoje pretpostavke za traženje obezbeđenja. U stavu 3. propisano je da se obezbeđenje parničnih troškova daje u novcu ali da sud može odobriti da se obezbeđenje daje i u drugom pogodnom obliku.

U čl. 83. propisani su izuzetci od pravila da se od stranog državljanina može tražiti aktorska kaucija. Tuženi nema pravo na obezbeđenje parničnih troškova: 1) ako u državi čiji je državljanin tužilac državljani Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije nisu dužni da daju obezbeđenje; 2) ako tužilac uživa u Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji pravo azila; 3) ako se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje tužioca iz njegovog radnog odnosa u Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji; 4) ako su u pitanju bračni sporovi ili sporovi o utvrđivanju ili osporavanju očinstva ili materinstva i ako je u pitanju zakonsko izdržavanje; 5) ako je u pitanju menična ili čekovna tužba, protivtužba ili izdavanje platnog naloga. U slučaju sumnje da li su državljani Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, u smislu tačke 1. stava 1. ovog člana, dužni da daju obezbeđenje u državi čiji je državljanin tužilac, objašnjenje daje savezni organ uprave nadležan za poslove pravosuđa.[35]

U čl. 84. ZSRZ sadržani su određeni aspekti postupka povodom zahteva za osiguranje parničnih troškova, te pravne posledice nepolaganja tog prava.

Obezbeđenje parničnih troškova može tražiti svaki tuženi bez obzira da li se radi o fizičkom ili pravnom licu. Obezbeđenje parničnih troškova može se tražiti od fizičkih i pravnih lica pod uslovom da nemaju prebivalište ili boravište odnosno sedište u Bosni i Hercegovini.

Kada su u pitanju suparničari, polazi se od toga o kakvom suparničarstvu se radi. U slučaju običnog suparničarstva kod kojeg se svaki tužilac tretira kao posebna stranka, tuženi može tražiti aktorsku kauciju od tužilaca od kojih bi mogao tražiti kada bi oni bili samostalni tužioci. Drugačija je situacija kada se radi o materijalnim suparničarima. Ako je jedan od materijalnih suparničara domaći državljanin, prema njemu se neće tražiti aktorska kaucija već samo prema stranim pravnim subjektima, jer su oni jedinstveni suparničari samo u pogledu glavne stvari, dok su u pogledu troškova oni obični materijalni suparničari. Ako je u pitanju pasivno suparničarstvo, suparničari traže aktorsku kauciju svaki za sebe, a umešač, koji se pridružio tuženom, može tražiti aktorsku kauciju za sebe i stranku kojoj se pridružio. U slučaju da su tuženi jedinstveni suparničari, svaki je ovlašten zahtevati aktorsku kauciju za sve suparničare. Isto je i kod umešača sa položajem jedinstvenog suparničara.

Odredbe o aktorskoj kauciji iz ZRSZ na odgovarajući način se primjenjuju i u izvršnom postupku. Važnost aktorske kaucije bitno je umanjena okolnošću da je BiH potpisala bilateralne i multilateralne konvencije kojima se eleminiše potreba za aktorskom kaucijom.

IV ZAKLJUČNA RAZMATRANJA

Dobro uređena pravila o troškovima izvršnog postupka su pretpostavka pravne sigurnosti i kvalitetnog vođenja izvršnog postupka. Autori su mišljenja da je neophodno da zakonodavac uredi troškove u ZIPRS na način kako su oni uređeni u ZPPRS. Pored postojeće odredbe, potrebno je u ZIPRS uneti odredbe kojima će se definisati troškovi izvršnog postupka (kao što je to slučaj u čl. 383.(1) ZPPRS). Zatim, neophodno je u ZIPRS uneti odredbu kojom će se urediti pitanje nadoknade troškova izvršnog postupka. Tako npr., u slučaju da tražilac izvršenja ne uspe namiriti svoje potraživanje u izvršnom postupku Republike Srpske, ovde se neće primeniti odredba čl. 386. ZPPRS u vezi sa čl. 21. ZIPRS, prema kojoj troškove snosi stranka koja je izgubila parnicu, već troškovi izvršnog postupka priznaju se u celosti tražiocu izvršenja i u slučaju kada nije uspeo u potpunosti da namiri svoje potraživanje u izvršnom postupku. Ista je situacija i kada je tražilac izvršenja predložio kao sredstvo i predmet izvršenja potraživanje koje ima izvršenik prema svom dužniku, pa se pokaže kao neosnovan takav predlog te tražilac izvršenja prouzrokuje troškove izvršenikovom dužniku. U tom slučaju, na tražiocu izvršenja je da nadoknadi troškove izvršenikovom dužniku. Zato je neophodna odredba o nadoknadi troškova učesnicima i trećim licima u izvršnom postupku. Iako stranke, u izvršnom postupku, imaju mogućost da podnesu predlog za prinudnu naplatu troškova izvršnog postupka u istom ili posebnom postupku, autori su stava da je iz razloga ekonomičnsti poželjno da to bude u istom izvršnom postupku te da zakonodavac i takvu odredbu treba da unese u ZIPRS. Autori ovde ukazuju i na sam obrazložen zahtev za nadoknadu troškova izvršnog postupka, jer stranke i njihovi punomoćnici, nemaju naviku da ga podnose kada se završi postupak već troškove navode ili u samom predlogu za izvršenje ili tokom preduzimanja radnji. Shodno tome, neophodno je propisati pravne posledice nepostupanja stranaka u vezi sa podnošenjem zahteva za naknadu troškova izvršenog postupka. ZIPRS ne sadrži odredbe o oslobađanju od plaćanja troškova izvršnog postupka i retki su slučajevi u sudskoj praksi Republike Srpske da stranke, predlogom u izvršnom postupku, traže oslobađanje od plaćanja troškova izvršnog postupka. U vezi s tim, potrebno je da zakonodavac unese odredbe o oslobađanju od plaćanja troškova postupka u ZIPRS. Odredbe o aktorskoj kauciji iz ZRSZ na odgovarajući način se primenjuju i u izvršnom postupku. Važnost aktorske kaucije bitno je umanjena okolnošću da je BiH potpisala bilateralne i multilateralne konvencije kojima se eleminiše potreba za aktorskom kaucijom (Srbija, Crna Gora, Hrvatska). Autori smatraju da ZIPRS treba da sadrži i odredbu u vezi sa aktorskom kaucijom iako je ona primarno sadržana u ZRSZ.

 

 

 

 

 

 

 

Darko Božić*

Amira Selimović Maljišević*

COSTS OF ENFORCEMENT PROCEEDINGS IN THE REPUBLIC OF SRPSKA

Summary

In this paper, the autors analyzes the regulation of the institute of costs of enforcement proceedings in the Republic of Srpska. In that regard, the autors elaborates important questions related to legislation, the term costs enforcement proceedings, the legal nature costs enforcement proceedings, the request for compensation of costs, deciding on costs of proceedings, exemption from the reimbursement of the costs of the proceedings, caution iudicatum solvi. The goal is to create a complete picture of costs enforcement proceedings.

Key words: enforcement proceedings, costs of enforcement proceedings, the term and legal nature costs enforcement proceedings, the request for compensation of costs and deciding on costs of proceedings.