Dr Žarko
Đorić*
Stručni članak
UDK: 340.131(100)
doi: 10.46793/GP.1202.069DJ
IZAZOVI
I KAPACITETI JAVNOG UPRAVLJANJA U ZEMLJAMA BRIKS-A
Rad primljen:
07. 09. 2021.
Rad ispravljen:
22. 12. 2021.
Rad prihvaćen
za objavljivanje: 29. 12. 2021.
Rastuće nezadovoljstvo procesom modernizacije u novije vreme
dovelo je do pojave novog koncepta: javnog upravljanja. U celini uzev, javno upravljanje
smatra se presudnim za postizanje održivog razvoja i inkluzivnog rasta, osnaživanje
odgovornosti vlada prema svojim građanima i za uspešno rešavanje
izazova povezanih sa korupcijom. U ovom radu ispitujemo različite pokazatelje
kvaliteta upravljačkih performansi svake države članice BRIKS-a na
osnovu izveštaja relevantnih međunarodnih organizacija, pri čemu
treba podsetiti da je Brazil mlada demokratija, Kina je jednopartijska autoritarna
država koja sprovodi liberalne ekonomske reforme, Indija je stara demokratija
sa kolonijalnim nasleđem, a Rusija je mlada demokratija sa autoritarnim tendencijama.
Za potrebe rada korišćena je metoda studije slučaja, a glavni nalaz
do koga se došlo jeste taj da zemlje BRIKS-a karakteriše izuzetno nizak
nivo kvaliteta javnog upravljanja, sa posebnim manjkavostima koji se manifestuju
u domenu vladavine prava, koju je u narednom periodu potrebno značajno i suštinski
unaprediti.
Ključne
reči: BRIKS, javno
upravljanje, vladavina prava.
I UVOD
Promene u savremenom društvu, uzrokovane globalizacijom,
ekonomskom konkurencijom, društvenim i političkim previranjima, tehnološkim
promenama, globalnim zagrevanjem, iscrpljivanjem prirodnih resursa itd., dovele
su i do promena u pristupu kreiranju i sprovođenju javnih politika, pri čemu
se sve više ističe horizontalna dimenzija, odnosno saradnja različitih
društvenih aktera i struktura u procesu kolektivnog odlučivanja. U tom
kontekstu, javno upravljanje (eng. public
governance) predstavlja složen proces kolektivnog upravljanja privredom
i društvom, koji pored države uključuje i druge društvene aktere
poput poslovnog sektora, sindikata, profesionalnih udruženja, građana,
nevladinih organizacija, koji su u međusobnom odnosu strukturne interakcije.
Rastući značaj koncepta javnog upravljanja u društvenim naukama utemeljen
je na pretpostavci da je kvalitet javnog upravljanja jedan od odlučujućih
faktora ekonomskog razvoja i društvenog blagostanja.
S druge strane, BRIKS (eng. BRICS) je akronim za udruživanje
pet glavnih rastućih nacionalnih ekonomija, koje se nalaze u različitim
delovima sveta: Brazilu, Rusiji, Indiji, Kini i Južnoj Africi. I pored visokih
stopa privrednog rasta u ovim zemljama, po kijma su i prepoznatljive društveni
razvoj nije išao u korak sa naglašenim ekonomskim razvojem koji su doživele
ove zemlje, što je rezultiralo sve većom „potražnjom” za dobrim praksama
upravljanja i demokratske participacije.[1]
U radu se pošlo od bazične pretpostavke koja glasi:
Zemlje BRIKS-a karakteriše izuzetno nizak nivo kvaliteta javnog upravljanja,
sa posebnim slabostima koje se ispoljavaju u oblasti vladavine prava. Za ispitivanje
navedene pretpostavke korišćena je metodologija kvalitativnog karaktera,
uz sagledavanje relevantnih sekundarnih izvora publikovanih od strane međunarodno
prepoznatiljivih međunarodnih organizacija koje se sistematski bave ovom problematikom.
Rad je struktuiran tako da obuhvata četiri dela, koji čine
logički povezanu celinu. U prvom delu razmatraju se teorijski aspekti koncepta
javnog upravljanja. U drugom delu, akcenat je na analizi kvaliteta i performansama
javnog upravljanja u posmatranim zemljama prema dobro poznatoj metodologiji Svetske
banke. U trećem delu rad se bavi detaljnijim procenjivanjem kvaliteta javnog
upravljanja po pojedinačnim zemljama BRIKS-a, dok se u četvrtom delu nude
preporuke za pobošljanje stanja u ovoj oblasti u istim.
II JAVNO
UPRAVLJANJE - TEORIJSKI FUNDAMENTI
Javno
upravljanje, kao sredstvo razvojne politike i prakse, je složen i multidimenzionalan
koncept koji razbija tradicionalne forme vlasti (centralizovane, hijerarhijske i
vertikalne) i čini ih decentralizovanim, horizontalnim i otvorenim. U celini
uzev, u konceptu javnog upravljanja ideal "minimalističke države"
zamenjen je maksimom "efektivne države". Izraz upravljanje (eng.
governance) označava novi oblik veze politike, uprave i društva, koji
se više ne zasniva na isključivoj dominaciji sfere politike u odnosu na
horizontalnu sferu društva.
Ne postoji
opšteprihvaćena definicija javnog upravljanja. Jedna od najčešće
citiranih je definicija UNDP-a, koja kaže da je javno upravljanje: upotreba
ekonomskih, političkih i administrativnih ovlašćenja za upravljanje
državnim poslovima na svim nivoima. To uključuje mehanizme, procese i
institucije kroz koje građani i grupe artikulišu svoja interesovanja,
ostvarivanje svojih zakonskih prava, ispunjavanje obaveza i posredovanje u njihovim
razlikama.[2]
Javno upravljanje ima 8 glavnih karakteristika. Ono je participativno, konsenzusno
orijentisano, odgovorno, transparentno, responzivno, efikasno i efektivno, fer i
inkluzivno i počiva na vladavini prava.
U cilju
potpunije analize, koncept upravljanja može se raščlaniti na tri
osnovne dimenzije: 1. ekonomsku (misli se na strukturu i funkcionisanje institucija
koje podržavaju ekonomske aktivnosti i ekonomske transakcije putem zaštite
svojinskih prava, sprovođenja ugovora i preduzimanja kolektivnih akcija);
2. političku (tiče se legitimnosti vlade, odgovornosti vlasti, poštovanja
ljudskih prava i vladavine prava) i 3. društvenu (odnosi se na izgradnju, jačanje
i promovisanje demokratskih institucija, kao i tolerancije u čitavom društvu,
gde je akcenat na jednakosti, inkluzivnosti i usmerenosti ka konsenzusu).
U procesu
javnog upravljanja glavni akteri su građani, vlada, birokratija, poslovni sektor
i mediji. Javno upravljanje uključuje donošenje zakona, izgradnju institucija,
regulaciju i administraciju. Danas su akademici, naučnici i istraživači
jednoglasni u tezi da javno upravljanje igra važnu ulogu u transformaciji predatorske
države u razvojnu državu. Zbog toga briga za javno upravljanje privlači
pažnju kreatora politike i građana.
III ANALIZA
KVALITETA JAVNOG UPRAVLJANJA U ZEMLJAMA BRIKS-a PREMA METODOLOGIJI SVETSKE BANKE
Otkako
ih je 1996. godine prvi put publikovala Svetska banka, Svetski indikatori upravljanja
(Worldwide Governance Indicators -
WGI) jedan su od najčešće korišćenih pokazatelja kvaliteta
javnog upravljanja. Ovi pokazatelji uključuju: 1. Slobodu izražavanja
i odgovornost; 2. Političku stabilnost i odsustvo nasilja/terorizma; 3. Efikasnost
vlade; 4. Regulatorni kvalitet; 5. Vladavinu prava i 6. Kontrolu korupcije. Indikatori
kvaliteta upravljanja kreću se od -2,5 (slaba) do 2,5 (snažna) učinkovitost upravljanja.
Sloboda izražavanja i odgovornost
(eng. Voice and accountability) odražava
percepciju u kojoj meri građani učestvuju u izboru svoje vlade, kao i
slobodu izražavanja, slobodu udruživanja i slobodu medija. Glavni trendovi
ovog pokazatelja u zemljama BRIKS-a prikazani su na grafikonu 1.
Grafikon 1. Sloboda izražavanja i
odgovornost, zemlje BRIKS-a, odabrane godine, 1996-2018
Izvor: WGI dataset/The World Bank, dostupno na: https://info.worldbank.org/governance/wgi/
Politička
stabilnost i odsustvo nasilja/terorizma (eng. Political stability & no violence/terrorism) meri
percepciju verovatnoće političke nestabilnosti i/ili politički motivisanog
nasilja, uključujući terorizam. Glavni trendovi ovog pokazatelja u zemljama
BRIKS-a prikazani su na grafikonu 2.
Grafikon 2. Politička stabilnost i odsustvo nasilja/terorizma, zemlje
BRIKS-a, odabrane godine, 1996-2018
Izvor: WGI dataset/The World Bank, dostupno na: https://info.worldbank.org/governance/wgi/
Efikasnost
vlade (eng. Government effectiveness)
odražava percepciju kvaliteta javnih usluga, kvaliteta državne službe
i stepena njene nezavisnosti od političkih pritisaka, kvalitet formulisanja
i sprovođenja politike i verodostojnost posvećenosti vlade takvim politikama.
Glavni trendovi ovog pokazatelja u zemljama BRIKS-a prikazani su na grafikonu
3.
Grafikon 3. Efikasnost vlade, zemlje BRIKS-a, odabrane godine, 1996-2018
Izvor: WGI dataset/The World Bank, dostupno na: https://info.worldbank.org/governance/wgi/
Regulatorni
kvalitet (eng. Regulatory Quality) odražava
percepciju sposobnosti vlade da formuliše i primenjuje zdrave politike i propise
koji podstiču razvoj privatnog sektora. Glavni trendovi ovog pokazatelja u
zemljama BRIKS-a prikazani su na grafikonu 4.
Grafikon 4. Regulatorni kvalitet, zemlje BRIKS-a, odabrane godine,
1996-2018
Izvor: WGI dataset/The World Bank, dostupno na: https://info.worldbank.org/governance/wgi/
Vladavina prava (eng. Rule
of law) odražava percepciju u kojoj meri akteri u društvu imaju poverenja
i poštuju se pravila društva, posebno u domenu kvaliteta izvršenja
ugovora, svojinskih prava, policije i sudova, kao i verovatnoće kriminala i
nasilja. Glavni trendovi ovog pokazatelja u zemljama BRIKS-a prikazani su na grafikonu
5.
Grafikon 5. Vladavina prava, zemlje BRIKS-a, odabrane godine, 1996-2018
Izvor: WGI
dataset/The World Bank, dostupno na: https://info.worldbank.org/governance/wgi/
Kontrola
korupcije (eng. Control of corruption)
odražava percepciju u kojoj se meri javna vlast vrši u privatnu korist,
uključujući i sitne i krupne oblike korupcije, kao i „zarobljenost” države
od strane elita i privatnih interesa. Glavni trendovi ovog pokazatelja u zemljama
BRIKS-a prikazani su na grafikonu 6.
Grafikon 6. Kontrola korupcije, zemlje BRIKS-a, odabrane godine, 1996-2018
Izvor: WGI dataset/The World Bank, dostupno na: https://info.worldbank.org/governance/wgi/
U celini
uzev, na osnovu prethodnih nalaza kvalitet javnog upravljanja među zemljama
BRIKS-a nije visok, i postoje značajni problemi i prostor za napredak. Naročito
deficiti vladavine prava predstavljaju dalje izvore destabilizacije u zemljama BRIKS-a,
pa je u narednom peroiodu neophodna veća angažovanost na zaštiti
svojinskih prava i jačanju vladavine prava. Osim toga, različite vrste
korupcije, uključujući sitnu korupciju, korupciju srednjeg nivoa, trgovinu
uticajem i neformalne patronažne mreže, koje utiču na poslovne transakcije,
uključujući efekat korupcije na strane investitore, pa čak i „zarobljenost”
države, itekako karakterišu svaku od zemalja BRIKS-a. Stoga borba protiv
korupcije i doslednost vladavine prava nisu samo važni za efikasno sprovođenje
politike u ovim zemljama; oni su od suštinskog značaja za obezbeđivanje
stabilnosti i legitimiteta političkog sistema.
IV PROCENJIVANJE
KVALITETA JAVNOG UPRAVLJANJA PO POJEDINAČNIM ZEMLJAMA BRIKS-a
Slobode
u svetu (Freedom in the World) je godišnji globalni izveštaj o političkim
pravima i građanskim slobodama za svaku zemlju pojedinačno i odabranu
grupu teritorija. Fridom Haus (Freedom
House), organizacija
koja publikuje pomenuti izveštaj, radi na odbrani ljudskih prava i promociji
demokratskih promena sa fokusom na politička prava i građanske slobode.
Na individualne slobode - u rasponu od prava glasa do slobode izražavanja i
jednakosti pred zakonom - mogu da utiču države ili nedržavni akteri.
U Tabeli 1 dat je globalni skor sloboda za zemlje BRICS-a.
Tabela 1. Globalni skor sloboda za zemlje BRICS-a
|
Zemlja |
Ukupan skor i status |
Politička prava |
Građanske slobode |
|
Brazil |
75 Slobodna |
31 |
44 |
|
Kina |
10 Neslobodna |
-1 |
11 |
|
Indija |
71 Slobodna |
34 |
37 |
|
Rusija |
20 Neslobodna |
5 |
15 |
|
Južna Afrika |
79 Slobodna |
33 |
46 |
Izvor: https://freedomhouse.org/countries/freedom-world/scores
U Rusiji vlada pokazuje značajne slabosti u oblasti upravljačkih sposobnosti.
Putinova redovna, direktna intervencija i uticaj („čvrsta ruka”, „snažno
predsedavanje”, „vertikalna moć”, „hiper-legalizam”), umanjuju strateški
kapacitet centralne vlade i efikasnost međuministarske koordinacije. Rusiju
odlikuje nizak kvalitet investicione klime, sistemska korupcija i selektivna vladavina
prava, pri čemu su institucije neefikasne, konkurencija je ograničena
(relativno zatvoreno tržište sa visokim carinama), dok vlada ima preteranu
ulogu (prevelika ekonomska regulacija). Ključni simptomi
lošeg upravljanja u Rusiji odnose se na: nedostatak i/ili izopačenost
vladavine prava, traganje za rentom, korupciju, slab kvalitet državne regulacije,
raširenu zloupotreba javnih fondova i sveopštu neefikasnost vlade. Odsustvo
pozitivnih podsticaja za dobro upravljanje u savremenoj ruskoj državi pravda
se sledećim razlozima[3]:
1. pravni okviri, uspostavljeni bezbrojnim zakonima, uredbama i instrukcijama, doprineli
su fenomenu „prekomerno-uređene države”, koja kombinuje vrlo visoku gustinu
nekvalitetnih državnih propisa sa širokim diskrecionim pravom regulatornih
agencija i državnih nadzornih organa; 2. Drugi razlog neuspeha podsticaja za
dobro upravljanje leži u izbornoj prirodi ruskog autoritarizma, koji u velikoj
meri zavisi od političkih, a ne ekonomskih performansi „vertikale moći“.
Učinak regionalnih i opštinskih vlasti ocenjuje se prema izbornim rezultatima,
a ne prema socijalno-ekonomskim dostignućima. Stavljanje političke lojalnosti
iznad profesionalne efikasnosti služi kao Ahilova peta za brojne autoritarne
režime, a Rusija nikako nije izuzetak. Pozitivni podsticaji (npr. Jaka reputacija,
zvanične nagrade, mogućnosti za mobilnost u karijeri) mogu biti nedovoljno
efikasni za promociju dobrog upravljanja. Nedostatak konkurencije među agentima
za bolje performanse samo povećava proizvoljnost procena unutar „vertikale
moći”. Stoga je teško očekivati sistematsko gajenje dugoročnih
podsticaja za preduzetništvo i promociju javnog upravljanja u Rusiji. Premda je od strane ruskih vrhovnih lidera ponuđeno
nekoliko recepata za unapređenje upravljačkih performansi u zemlji, koji
se mogu sažeti kao miks tri glavna pravca ili 3D - deregulacija, digitalizacija
i decentralizacija, oni su se ipak pokazali kao nesavršeni. Što se tiče
deregulacije, ona u ruskom kontekstu ne može pružiti pozitivne podsticaje
za poboljšanje kvaliteta javnog upravljanja per se, s obzirom na nedostatak
transparentnog meritokratskog mehanizma za nagrade i napredovanje u karijeri u okviru
državne strukture. Kada je u pitanju digitalizacija, u pozadini izolacionističkih trendova i opsednutosti
ruskog rukovodstva pretnjama suverenitetu, ista se suočava sa brojnim političkim
ograničenjima, koja su doprinela pokušajima „nacionalizacije” ruskog Interneta.
Dalje, vlada nije u stanju da se odupre posebnim interesnim grupama, koje teže
da prilagode algoritamsko upravljanje kako bi služilo njihovim sopstvenim interesima,
što je teško kompaktibilno sa idejama o efikasnosti, nepristrasnosti i
transparentnosti. Naposletku, algoritmi i onlajn usluge mogu poboljšati kvalitet
javnog upravljanja samo ako su ovi mehanizmi komplementarni sa nepristrasnim i efikasnim
upravljanjem van mreže, ali ne i ako su usmereni na njegovu supstituciju. Naposletku,
nakon određenog talasa decntralizacije u zemlji, ista se pretvorila u svoju
suprotnost gde je većina regiona i lokaliteta u zemlji postala u velikoj meri
zavisna od centralne vlade, a njihova autonomija je znatno smanjena. Zbog toga su
mnogi projekti i programi, usmereni na unapređenje regionalnog društveno-ekonomskog
razvoja, gotovo osuđeni da budu veoma centralizovani. Jedno od privremenih
rešenje je stvaranje specijalizovanih političkih i geografska područja
koja uživaju preferencijalni tretman kao i određeni stepen decentralizacije
i deregulacije koje su odobrile centralne vlasti.[4] Korupcija predstavlja konstantu ruske političke
ekonomije. Korupcija u Rusiji povećava ekonomsku neefikasnost, narušava
politički sistem i smanjuje legitimitet države. Korupcija se manifestuje
kroz sledeće oblike:[5]
a) Prvi oblik je upotreba prakse javnih nabavki za krađu sredstava od vlade
preko precenjenih ugovora. Trenutni postupak nabavke, uspostavljen tokom 2000-ih,
nudi brojne mogućnosti krađe. Aukcije se ili brzo najavljuju ili se uopšte
ne objavljuju; ponuđačima je zabranjen pregled tehničke dokumentacije;
a licitacijama se manipuliše da bi se osigurala nepravedna prednost insajderima;
b) Drugi istaknuti način prikrivanja sistemske korupcije tiče se složenih
ugovora o vlasništvu nad imovinom. Renacionalizacija komandnih visova ekonomije
pod Putinom, kao što je centralizacija većine ruske proizvodnje nafte
i gasa u Gazprom-u i Rosneft-u, otvorila je značajan prostor za mutne dogovore.
Primera radi, profit od trgovine naftom zasenjen je neprozirnim sporazumima sa holding
kompanijama u švajcarskom i kiparskom vlasništvu. Nečasno stečeni
dobici od iznuđivanje ruskih preduzeća se preusmeravaju na offshore račune i v) Treći oblik
korupcije je klasičan, manje prikrivena korupcija: sitno podmićivanje
od strane građana i isplate preuzete od preduzeća. Najefikasniji lek za
borbu protiv korupcije u Rusiji je povećana politička konkurencija.
U nastojanju
da konsoliduju vlast i povećaju kontrolu nad ruskim elitama, predsednik i njegova
vlada zapravo su stvorili autoritarno-birokratski sistem nomenklature koga karakteriše:[6]
• mala
grupa ljudi u Savetu bezbednosti koja donosi odluke sa malo kontrole od strane predstavnika
na saveznom ili regionalnom nivou;
• još
izraženija uloga „silovika” (tj. političara koji su karijeru započeli
u službama bezbednosti ili vojsci), dok je uloga pravosuđa postala slabija;
• dominacija
vertikalnog nad horizontalnim odlučivanjem, što se između ostalog
osigurava uklanjanjem starih kadrova i postavljanjem lojalnih mladih tehnokrata
na visoke položaje;
• sve
fleksibilnije tumačenje moralnih i pravnih normi za one koji su na vlasti u
odnosu na obične građane.
I pored
toga što ustav garantuje slobodu izražavanja, država direktno kontroliše
najuticajnije medije.[7]
To ne znači da u ruskim medijima nema kritike zvanične politike niti kontroverznih
debata. Ali Kremlj definiše obim kontroverznih pitanja o kojima se može
razgovarati. Kritički nastrojeni novinari i mediji često su izloženi
administrativnom uznemiravanju, u vidu velikih novčanih kazni za klevetu ili
intenzivne istrage državnih organa o izbegavanju poreza, između ostalog.[8]
Postoje ozbiljni nedostaci u mehanizmu teže i protivteže između zakonodavne,
izvršne i sudske vlasti, sa podelom vlasti samo de jure. U ruskom sistemu,
predsednik trenutno de facto kontroliše parlament. Zakonodavno telo svoju nadzornu
funkciju vrši samo u vrlo ograničenom stepenu i nijedan zakon ne može
biti usvojen bez prethodnog odobrenja Kremlja.[9]
U Indiji
je na snazi čvrsta izborna demokratija sa konkurentnim višestranačkim
sistemom na saveznom i državnom nivou, mada je politika omeđena korupcijom.[10]
U indijskoj ekonomiji stvaranje novih preduzeća i dalje sprečavaju korupcija,
nerazvijena infrastruktura i veliki administrativni teret koji opterećuje pokretanje
i vođenje kompanija.[11]
Sloboda izražavanja u Indiji zagarantovana je zakonom, ali zabrinjavaju slučajevi
ubistava novinara koja su se dogodila u poslednjem posmatranom periodu.[12]
Zakonodavnu kontrolu izvršne vlasti otežavaju uglavnom strukturni faktori
kao što su ograničena nadležnost mnogih članova parlamenta i
kratki periodi parlamentarnih zasedanja. Štaviše, rad parlamenta je takođe
ometan čestim prekidanjem sesija i napuštanjem opozicionih partija. Pravosuđe
je kroz istoriju igralo glavnu ulogu u konsolidaciji indijske demokratije. Što
se tiče vertikalne podele vlasti, autonomija državnih vlada u saveznom
sistemu garantovana je na poljima predviđenim ustavom. Sistem fiskalnog federalizma
jača autonomiju savezničkih država obezbeđujući transfere
sa centralne vlade na državne vlade. Štaviše, predstavnička
tela na lokalnom nivou imaju određeni stepen administrativne autonomije i omogućavaju
političku zastupljenost do nivoa sela.[13]
Ustavom Indije predviđeno je da to bude država kojom gospodari vladavina
prava. Sudske odluke igraju neophodnu ulogu u suprotstavljanju
bilo kakvoj proizvoljnosti države. U skladu sa trećim principom vladavine
prava, Indija ima nezavisno pravosuđe koje vrši kontrolu nad drugim organima
vlasti, dok nezavisno obavlja svoje funkcije[14].
Svojim odlukama sudovi su se trudili da ojačaju ove mehanizme i osiguraju nesmetano
izvršenje pravde svim građanima, mada i dalje izostaje snažnija praktična
primena vladavine prava, a kao dodatni problemi navode se i zastarelost zakonodavstva,
visoke sudske takse, raširenost državnog pravnog sistema i urbanim sredinama
i slaba pokrivenost ruralnih područja[15],
odsustvo reforme federalizma što je dovelo do nepravednosti u pogledu raspodele
ekonomskih resursa i političke moći, prečesto formiranje koalicionih
vlada što rezultira političkom nestabilnošću, kolaps emancipacije
u regulaciji (iscrpljenost paradigme modernosti) u smislu odsustva duhovne slobode
i zajedničke intersubjektivnosti i pretrpanost sudova. Indijsko pravosuđe
je institucionalno diferencirano i uglavnom je nezavisno od zakonodavne i izvršne
vlasti. Vrhovni sud uživa visok stepen autonomije i igra glavnu ulogu u sistemu
teže i protivteže.[16]
Glavni problem indijskog pravosuđa je njegova ograničena funkcionalna
operativnost, koja proizilazi uglavnom iz nedovoljnog broja osoblja, posebno na
nižim nivoima pravosuđa. Vladavinu zakona u Indiji masovno podriva politička
korupcija. Korupcija je i dalje prisutna na svim nivoima i u sektorima kao što
su policija, pravosuđe i javne službe, kao i u postupcima javnih nabavki.[17]
Demokratski principi su čvrsto ukorenjeni u indijskoj populaciji. Čak
i siromašnije društvene klase veruju u težinu svog glasa i učestvuju
u izborima. U stvari, opšte je poznato da su indijski izbori u velikoj meri
određeni glasovima ruralnog stanovništva. Zanimljivo je, međutim,
da pripadnici rastuće srednje klase sve više izražavaju svoje nezadovoljstvo
politikom i „političkom klasom“.[18]
Vlasnička prava u Indiji su, u celini, adekvatno definisana pa tako glavni
politički akteri ne dovode u pitanje principe privatnog vlasništva, privatne
inicijative i potrebe za privlačenjem stranih investicija. Ipak, politička
volja za sprovođenjem adekvatne politike zaštite imovinskih prava ponekad
nedostaje ili je potkopana korupcijom i birokratskim preprekama.
Za razliku od ostalih zemalja BRIKS-a, Kina ima nedemokratsku političku strukturu koju predvodi Komunistička
partija.[19]
Usled jednopartijske autoritarnosti, u Kini postoji problem odgovornosti, dok mehanizam
teže i protivteže, karakterističan za liberalnu demokratiju, ne postoji.
U Kini je stabilnost političkog sistema narušena korupcijom i pravnom
nesigurnošću. Uprkos reformama, može se tvrditi da mnogi ključni
problemi u Kini proizlaze iz deficitarnosti u javnom upravljanju. Sistem je prožet
korupcijom, sigurnim znakom lošeg javnog upravljanja, s tim da zvaničnici
zloupotrebljavaju službeni položaj radi lične koristi i prodaje vladinih
pozicija, podrivajući pojam napredovanja zasnovan na meritokratskim principima.
Dominantan oblik korupcije u Kini predstavlja traganje za rentom, što je povezano
sa kreiranjem monopola u određenim sektorima. Iako je zagarantovana ustavom,
sloboda izražavanja i dalje je ozbiljno umanjena. Ipak, kineski građani
sve više koriste internet, društvene medije i druge tehnologije masovne
komunikacije da bi izrazili kritičke stavove, podigli svest javnosti i kritikovali
vladine postupke. Vlada reaguje na ovaj izazov pooštravanjem kontrola nad ovim
tehnologijama, na primer zatvaranjem kritičkih veb lokacija, blokiranjem usluga
slanja tekstualnih poruka i cenzurisanjem sadržaja na mreži; štaviše,
nadgledaju se elektronska pošta i telefonska komunikacija političkih aktivista.[20]
Iako je pravosuđe institucionalno diferencirano i uprkos novim propisima koji
formalno jačaju upravljanje zasnovano na zakonu, postoji znatan nedostatak
sudske nezavisnosti. Uprkos ponovljenoj glasnoj posvećenosti rukovodstva vladavini
zakona, kineski pravni sistem ostaje čvrsto pod kontrolom KPK i mešanje
u rad pravosuđa i dalje se često dešava. Sudije su posebno podložne
korupciji, posebno u nižim sudovima.[21]
Iako se čini da je rukovodstvo stranke zabrinuto zbog širenja i visokog
nivoa korupcije i da to ispravno vidi kao jedan od glavnih kamena spoticanja legitimiteta
i efikasnosti režima, logika političkog opstanka distribucijom plena i
privilegovanim pristupom ekskluzivnim dobrima (kao u svakom jednopartijskom režimu
ili diktaturi) znači da su problemi korupcije i nedostaci antikorupcijskih
napora sistemski.[22]
Privatno vlasništvo priznato je državnim ustavom, a prvi kineski zakon
o privatnom vlasništvu stupio je na snagu u oktobru 2007. godine. Međutim,
primena i osnaživanje ovih formalnih propisa je nedosledna i proizvoljna zbog
slabog pravosuđa i korupcije u administrativnim agencijama. Svo vlasništvo
nad zemljištem i dalje ostaje u vlasništvu države; to znači
da ne postoje sigurna imovinska prava za seljake.[23]
Perzistentnost i sitnih i krupnih oblika korupcije u koneskom društvu posledica
je nedostatka: konkurencije u političkom procesu, institucionalnog mehanizma
teže
i protivteže, mehanizma odgovornosti, nezavisnog sudstva i slobode štampe.[24]
Vladavina prava značajna je za Kinu ne samo zbog bržeg daljeg ekonomskog
rasta usled većeg privlačenja stranih direktnih investicija, već
i zbog činjenice da će, kako srednja klasa u Kini nastavlja da jača,
građani više očekivati osnovni nivo zaštite potrošača,
investitora i vlasnika privatne svojine.[25]
Razlog nedavnog okretanja Kine ka reformi vladavine prava proističe iz verovanja
da su zakonske reforme neophodne za ekonomski razvoj. Komunistička partija
Kine ulaže ogromne napore da transformiše zemlju u fazhi (法制) naciju ili državu pod vladavinom
prava (eng. “a country under the rule of
law”). Međutim, suprotno vladavini prava (eng.
rule of law), Kina predstavlja standardni
slučaj vladavine čoveka (iako u obliku vladavine stranke). U tom slučaju,
neki su označili napore Kine na razvoju vladavine prava kao vladavinu zakona
(eng. rule by law), „upravljanje
zasnovano na zakonu ”(依法治国), ili „socijalističku vladavinu
prava sa kineskim karakteristikama” (čuvena kineska izreka koja kaže
„da zakon treba slediti” i „da se sledi
zakon koji postoji”), ili pak „vladavinu politike” (eng. “the rule of politics”) koja je u njihovoj
verziji i interpretaciji zapravo korišćenje zakona kao sredstva za efikasno
vršenje vladavine stranke i, prema tome, suprotno je idealu vladavine prava[26].
Shodno tome, umesto da promoviše osnovne principe kao što su supremacija
zakona, pravna odgovornost i sigurnost, nezavisnost sudstva i fer postupanje pred
zakonom, nepristrasnost, odgovornost, transparentnost, Fazhi se umesto toga koristi kao retoričko sredstvo za legitimizaciju
vladavine stranke[27].
U Južnoj Africi krucijalni problem što
se tiče kvaliteta javnog upravljanja predstavljaju korupcija, patronaža
i nepotizam. Kontrola južnoafričke države nad svojom teritorijom
je neosporna, iako su elementi organizovanog kriminala poslednjih godina uspeli
da izvrše uticaj na način na koji se vrši vlast.[28]
Što se tiče individualne slobode govora, domen društvenih medija
dobija sve veći značaj. Poslednjih godina, slučajevi rasizma, ksenofobije
i homofobije na platformama kao što su Tviter i Fejsbuk doprineli su značajnoj
društvenoj polarizaciji.[29]
Iako građani uglavnom poštuju institucije demokratske države i vladavine
zakona, koje bi te institucije trebale podržavati, poverenje javnosti u institucije
značajno opada.[30]
Parlament se smatra glavnim poprištem političkog osporavanja u zemlji
i politički angažman se odvija unutar njegovog okvira. Južna Afrika
ima veoma dinamično i raznoliko civilno društvo, koje se sastoji od oko
121 000 organizacija civilnog društva. Većina je, međutim, slabo
finansirana i posluje na nivou egzistencije. Nema mnogo onih koji poseduju sredstva
i sposobnost da učestvuju i utiču na procese nacionalne politike. Iako
je finansiranje postalo sve manje, tokom protekle decenije pojavio se dinamični
aktivizam društvenog pokreta u brojnim oblastima koje pogađaju obične
Južnoafričane, kao što su sprečavanje korupcije, pružanje
kvalitetnog obrazovanja, pristup pravdi i sprečavanje i lečenje HIV/AIDS-a.
Finansiranje ostaje višegodišnji izazov, dok stalna zavisnost od donatorskih
sredstava zapadnih demokratija čini ove organizacije izuzetno ranjivim.[31]
Potreba da se ojača i održi vladavina prava u Južnoj Africi proističe
iz potpune zaroblljenosti države, nedostatka volje od strane vladajuće
elite da se ojača sudska revizija, česti incidenti koji sugerišu
da je politička elita iznad zakona, a nisu svi jednaki po zakonu, javnost gubi
poverenje u sposobnost policije da ih štiti, krivično-pravne institucije
se uzurpiraju da bi zaštitile političku elitu, krivično-procesnom
pravu nedostaje efikasnost, državna bezbednost koristi se kao opravdanje za
derogiranje vladavine prava, nedovoljnu odgovornost i participaciju u odlučivanju,
pad u standardima ljudskih prava i ugroženost pravosudne nezavisnosti.[32]
Brazil je demokratija
koja se odlikuje kompetitivnim izborima, a političku arenu karakteriše
vibrantna javna debata[33].
Brazil se
suočava sa krizom poverenja usled, između ostalih faktora, korupcionaških
skandala, institucionalnih neravnoteža i problema u garantovanju određenih
osnovnih ustavnih prava, što podriva poverenje građana u vladu i efikasnost
javnih usluga.[34]
Zajedno sa svojom agendom otvorene vlade i digitalizacijom javnih usluga, Brazil
nastoji građanima približiti vladine odluke - jačajući tako
integritet svojih aktivnosti i promovišući poverenje u javne institucije.
Štaviše, Brazil je učinio značajne korake ka unapređenju
koherentnosti, kvaliteta i efikasnosti javnih politika i programa kroz rad Odbora
za praćenje i evaluaciju saveznih javnih politika, koji je svojim aktivnostima
praćenja i evaluacije pokazao stvarno zalaganje u promociji za veću odgovornost,
integritet i transparentnost u javnoj potrošnji.[35]
U Brazilu korupcija ostaje glavni problem,
potkopavajući poverenje u sistem i otežavajući postizanje mnogih
razvojnih ciljeva.[36]
Jedna od prednosti Brazila jeste aktivno i vibrantno civilno društvo, što
je suštinski resurs za održivo javno upravljanje. Uprkos mnogim dobrim
pristupima i razvoju, upravljački kapaciteti brazilske izvršne vlasti
i dalje su ometani zbog preovladavanja kratkoročne politike nad dugoročnim
interesima. To dovodi do nedostataka u pogledu solidnog planiranja i podriva stabilnost
upravljačkih struktura koje bi se inače mogle bolje odupreti različitim
političkim uticajima i omogućiti veću institucionalnu efikasnost
i transparentnost. Brazil se suočava sa problemom odsustva odgovornosti, posebno
u sprovođenju zakona. Državni monopol nad upotrebom sile u načelu
je uspostavljen širom zemlje, ali ne funkcioniše u potpunosti. Postoje
uopšteni problemi povezani sa neuspehom bezbednosnih politika i stalnim nedostacima
u sprovođenju zakona. U nekoliko velikih gradova država nije u stanju
da u potpunosti garantuje privatnu i javnu bezbednost.[37]
Učešće organizovanih grupa civilnog društva u brazilskoj politici
intenziviralo se od (re) demokratizacije. Važan element omogućavanja učešća
civilnog društva u političkom procesu bilo je uvođenje participativnog
budžetiranja u mnogim brazilskim gradovima.[38]
Kvalitet javnog upravljanja u zemljama
BRIKS-a dominantno je uslovljen napretkom na polju vladavine prava, koji se može pratiti
uz pomoć međunarodnih indeksa, kakvi su: 1. Indeks ekonomskih sloboda Heritidž Fondacije, 2. Indeks vladavine prava Svetskog projekta
pravde (World Justice Project - WJP) i 3. Indeks ekonomskih sloboda u svetu (EFW index) Frejzerovog instituta.
Indeks ekonomskih sloboda Heritidž Fondacije
fokusira se na četiri ključna aspekta ekonomskog okruženja u kojima
vlade obično vrše političku kontrolu: 1. Vladavina prava (svojinska
prava, efikasnost sudstva i integritet vlade), 2. Veličina državnog sektora,
3. Regulatorna efikasnost i 4. Otvorenost tržišta. Svaka od ovih komponenti
se ocenjuje na skali od 0 do 100. Što je efikasnija pravna zaštita imovine,
to je viši rezultat zemlje. Skor ekonomskih sloboda izražen je na sledeći
način: 80–100 Slobodan, 70–79,9 Uglavnom slobodan, 60–69,9 Umereno slobodan,
50–59,9 Uglavnom neslobodan, 0–49,9 Represivan.
Tabela
2. Indeks ekonomskih sloboda, 2019, zemlje BRIKS-a
|
Zemlja |
Rangiranje u svetu |
Status ekonomskih sloboda |
Skor ekonomskih sloboda |
VLADAVINA PRAVA |
|
|||||||||||||||||||||||
|
BRAZIL |
150 |
Uglavnom neslobodna |
51.9 |
Svojinska prava |
Efikasnost pravosuđa |
Integritet vlade |
|
|||||||||||||||||||||
|
|
|
|
|
57.3 (+1.5) |
51.7 (–3.8) |
28.1 (–3.3) |
|
|||||||||||||||||||||
|
Zemlja |
Rangiranje u svetu |
Status ekonomskih sloboda |
Skor ekonomskih sloboda |
VLADAVINA PRAVA |
|
|||||||||||||||||||||||
|
RUSIJA |
98 |
Uglavnom neslobodna |
58.9 |
Svojinska prava |
Efikasnost pravosuđa |
Integritet vlade |
|
|||||||||||||||||||||
|
|
|
|
|
52.4 (+3.7) |
45.1 (–1.8) |
36.6 (–1.5) |
|
|||||||||||||||||||||
|
Zemlja |
Rangiranje u svetu |
Status ekonomskih sloboda |
Skor ekonomskih sloboda |
VLADAVINA PRAVA |
|
|||||||||||||||||||||||
|
INDIJA |
129 |
Uglavnom neslobodna |
55.2 |
Svojinska prava |
Efikasnost pravosuđa |
Integritet vlade |
|
|||||||||||||||||||||
|
|
|
|
|
57.3 (+1.9) |
61.6 (+7.3) |
47.8 (+0.6) |
|
|||||||||||||||||||||
|
Zemlja |
Rangiranje u svetu |
Status ekonomskih sloboda |
Skor ekonomskih sloboda |
VLADAVINA PRAVA |
|
|||||||||||||||||||||||
|
KINA |
100 |
Uglavnom neslobodna |
58.4 |
Svojinska prava |
Efikasnost pravosuđa |
Integritet vlade |
|
|||||||||||||||||||||
|
|
|
|
|
49.9 (+3.2) |
75.2 (+9.8) |
49.1 (+1.8) |
|
|||||||||||||||||||||
|
Zemlja |
Rangiranje u svetu |
Status ekonomskih sloboda |
Skor ekonomskih sloboda |
VLADAVINA PRAVA |
||||||||||||||||||||||||
|
JUŽNA AFRIKA |
102 |
Uglavnom neslobodna |
58.3 |
Svojinska prava |
Efikasnost pravosuđa |
Integritet vlade |
||||||||||||||||||||||
|
|
|
|
|
58.8 (–8.9) |
39.3 (–26.6) |
39.7 (–5.7) |
||||||||||||||||||||||
Izvor: T. Miller,K. Anthony B., Roberts, M.James.
(2019). 2019 INDEX OF ECONOMIC FREEDOM, 25TH ANNIVERSARY EDITION, The Heritage
Foundation, Washington, DC 20002.
Indeks vladavine prava Svetskog
projekta pravde (World Justice Project
- WJP) meri performanse vladavine prava određene zemlje na bazi osam
faktora: 1. Ograničenja vladine moći (u kojoj meri su oni koji vladaju
vezani zakonom); 2. Odsustvo korupcije (meri odsustvo korupcije u vladi. U okviru
ovog faktora uključena su tri oblika korupcije: podmićivanje, neprimeren
uticaj javnih ili privatnih interesa i zloupotreba javnih sredstava ili drugih resursa.
Ova tri oblika korupcije se posmatraju u odnosu na vladine službenike u izvršnoj
vlasti, pravosuđu, vojsci, policiji i zakonodavstvu); 3. Otvorena vlada (u
kojoj meri vlada deli informacije i podstiče učešće građana
u raspravama o javnim politikama); 4. Osnovna prava (sistem pozitivnog prava koji
ne poštuje osnovna ljudska prava ustanovljena međunarodnim pravom u najboljem
slučaju predstavlja "vladanje zakonom" i ne zaslužuje da se
naziva sistemom vladavine prava); 5. Red i sigurnost (meri koliko dobro društvo
osigurava sigurnost ljudi i imovine), kao preduslov ostvarivanja osnovnih prava
i sloboda; 6. Sprovođenje propisa (meri stepen do kojeg se propisi pošteno
i efikasno primenjuju); 7. Dostupnost pravde u građanskom postupku (meri da
li obični ljudi mogu rešiti svoje pritužbe na miran i efikasan način.
Ovaj faktor meri da li su sistemi građanskog pravosuđa pristupačni
kao i da li su oslobođeni diskriminacije, korupcije i neprimerenog uticaja
od strane javnih službenika. On ispituje da li se sudski postupci vode bez
nerazumnih odlaganja i da li se odluke efikasno sprovode. Takođe meri pristupačnost,
nepristrasnost i delotvornost alternativnih mehanizama za rešavanje sporova;
8. Dostupnost pravde u krivičnom postupku (ocenjuje krivični sistem zemlje).
Efikasan krivični postupak je ključni aspekt vladavine prava, jer predstavlja
konvencionalni mehanizam za rešavanje pritužbi i pokretanje postupaka
protiv pojedinaca za krivična dela protiv društva. Procena efikasnosti
krivičnog postupka treba da uzme u obzir ceo sistem, uključujući
policiju, advokate, tužioce, sudije i zatvorske službenike).
Tabela 3. prezentuje skor i rangiranje zemalja BRIKS-a prema
WJP Indeksu vladavine prava za 2017-2018 i 2019 godinu.
Tabela 3. WJP Indeks vladavine prava za 2017-2018 i 2019 godinu, zemlje BRIKS-a
|
Zemlja |
2017-2018 |
2019 |
||
|
BRAZIL RUSIJA INDIJA KINA JUŽNA AFRIKA |
Skor |
Globalno rangiranje |
Skor |
Globalno rangiranje |
|
0.54 0.47 0.52 0.5 0.59 |
52/113 89/113 62/113 75/113 44/113 |
0.53 0.47 0.51 0.49 0.58 |
58/126 88/126 68/126 82/126 47/126 |
|
Napomena: Ocene se kreću od
0 do 1, pri čemu 1 označava najvišu ocenu (snažnu privrženost
vladavini prava), a 0 označava najnižu moguću ocenu (slabo pridržavanje
vladavine prava).
Izvor: World
Justice Project (2017-2018). Rule of Law
Index 2017-2018, dostupno na: https://worldjusticeproject.org/our-work/research-and-data/wjp-rule-law-index-2017%E2%80%932018; World Justice Project (2019). Rule of Law Index 2019, dostupno na: https://worldjusticeproject.org/our-work/research-and-data/wjp-rule-law-index-2019
Tabela 4. prikazuje skor po faktorima za zemlje BRIKS-a. Što
se tiče Brazila ključni problemi su korupcija i dostupnost pravde u krivičnom
postupku. U Rusiji postoje ograničenja u vršenju vlasti i problem dostupnosti
pravde u krivičnom postupku. U Indiji problem su korupcija i dostupnost pravde
u građanskom i krivičnom postupku. U Kini postoje značajna ograničenja
u vršenju vlasti i po pitanju osnovnih prava, dok u Južnoj Africi egzistira
problem korupcije kao i problem dostupnosti pravde u krivičnom postupku.
Tabela 4. WJP Indeks vladavine prava za 2017-2018 i
2019 godinu, zemlje BRIKS-a, skor po faktorima
BRAZIL RUSIJA
|
Faktori |
Skor 2017-2018 |
Skor 2019 |
Skor 2017-2018 |
Skor 2019 |
|
Ograničenja u vršenju vlasti |
0.58 |
0.56 |
0.39 |
0.37 |
|
Odsustvo korupcije |
0.46 |
0.45 |
0.43 |
0.45 |
|
Otvorena vlada |
0.61 |
0.62 |
0.48 |
0.49 |
|
Osnovna prava |
0.57 |
0.55 |
0.44 |
0.45 |
|
Red i sigurnost |
0.65 |
0.65 |
0.65 |
0.66 |
|
Sprovođenje propisa |
0.52 |
0.52 |
0.48 |
0.49 |
|
Dostupnost pravde u građanskom postupku |
0.53 |
0.55 |
0.53 |
0.52 |
|
Dostupnost pravde u krivičnom postupku |
0.37 |
0.35 |
0.33 |
0.34 |
INDIJA KINA
|
Faktori |
Skor 2017-2018 |
Skor 2019 |
Skor 2017-2018 |
Skor 2019 |
|
Ograničenja u vršenju vlasti |
0.63 |
0.61 |
0.40 |
0.33 |
|
Odsustvo korupcije |
0.45 |
0.43 |
0.55 |
0.55 |
|
Otvorena vlada |
0.63 |
0.61 |
0.45 |
0.42 |
|
Osnovna prava |
0.52 |
0.53 |
0.31 |
0.32 |
|
Red i sigurnost |
0.59 |
0.59 |
0.80 |
0.79 |
|
Sprovođenje propisa |
0.49 |
0.48 |
0.48 |
0.48 |
|
Dostupnost pravde u građanskom postupku |
0.42 |
0.45 |
0.54 |
0.54 |
|
Dostupnost pravde u krivičnom postupku |
0.42 |
0.40 |
0.48 |
0.47 |
JUŽNA AFRIKA
|
Faktori |
Skor 2017-2018 |
Skor 2019 |
|
Ograničenja u vršenju vlasti |
0.61 |
0.62 |
|
Odsustvo korupcije |
0.53 |
0.48 |
|
Otvorena vlada |
0.62 |
0.62 |
|
Osnovna prava |
0.63 |
0.64 |
|
Red i sigurnost |
0.62 |
0.61 |
|
Sprovođenje propisa |
0.55 |
0.55 |
|
Dostupnost pravde u građanskom
postupku |
0.61 |
0.59 |
|
Dostupnost pravde u krivičnom postupku |
0.52 |
0.52 |
Napomena: Bodovi se kreću u rasponu od 0 do 1, pri čemu
1 označava najveću privrženost vladavini prava.
Izvor: World Justice Project (2017-2018). Rule of Law Index 2017-2018, dostupno na: https://worldjusticeproject.org/our-work/research-and-data/wjp-rule-law-index-2017%E2%80%932018; World Justice Project (2019). Rule of Law Index 2019, dostupno na: https://worldjusticeproject.org/our-work/research-and-data/wjp-rule-law-index-2019
Indeks ekonomskih
sloboda u svetu (EFW index) Frejzerovog instituta meri stepen ekonomske
slobode prisutan u pet glavnih oblasti: (1) Veličina državnog sektora,
(2) Pravni sistem i svojinska prava, (3) Zdrav novac (4) Sloboda trgovine na međunarodnom
nivou i (5) Regulisanje kredita, rada i biznisa. U okviru pet glavnih oblasti u
indeksu se nalazi 24 komponente. Mnoge komponente su sastavljene od nekoliko pod-komponenti.
Ukupno, indeks uključuje 42 različite varijable. Za nas je interesantno
područje 2: Pravni sistem i svojinska prava koje se fokusira na važnost
pravnog sistema kao determinante ekonomskih sloboda. Zaštita lica i njihove
imovine je centralni element ekonomske slobode i mnogi su čak skloni da tvrde
da je to najvažnija funkcija države. Ključni sastojci pravnog sistema
koji su konzistentni sa ekonomskom slobodom su vladavina prava, sigurnost svojinskih
prava, nezavisno i nepristrasno sudstvo, i nepristrasno i efikasno sprovođenje
zakona. Što se tiče Brazila, najveći problemi vezuju se za (Tabela
5) nepristrasnost sudova, integritet pravnog sistema, zakonsko izvršenje ugovora
i troškove poslovanja uslovljenih kriminalom. Kada je reč o Rusiji (Tabela
6), poteškoće se vezuju za nepristrasnost sudova, nezavisnost pravosuđa
i zaštitu svojinskih prava. Što se tiče Indije (Tabela 7) problemi
se dovode u vezu sa zakonskim izvršenjem ugovora, zaštitom svojinskih
prava i nezavisnošću pravosuđa. U Kini (Tabela 8) slabosti se ispoljavaju
po pitanju nepristrasnosti sudova i vojnog uplitanja u vladavinu prava i politiku.
U Južnoj Africi (Tabela 9) problemi postoje kada je u pitanju integritet pravnog
sistema, zakonsko izvršenje ugovora, pouzdanost u policiju i troškovi
poslovanja uslovljeni kriminalom.
Tabela 5. Ocene ekonomske slobode (rangiranje) za Brazil
|
BRAZIL (ukupno 162 zemlje) |
2010 |
2015 |
2016 |
|
Pregled ocena (rang) |
6.46(103) |
5.75(140) |
5.75(144) |
|
2. Pravni sistem i svojinska prava |
5.06 |
4.45 |
4.58 |
|
A. Nezavisnost pravosuđa |
4.56 |
4.61 |
5.18 |
|
B. Nepristrasnost sudova |
4.30 |
2.90 |
3.01 |
|
C. Zaštita svojinskih prava |
5.69 |
5.22 |
5.52 |
|
D. Vojno uplitanje u vladavinu prava
i politiku |
6.67 |
6.67 |
6.67 |
|
E. Integritet pravnog sistema |
3.33 |
3.33 |
3.33 |
|
F. Zakonsko izvršenje ugovora |
4.00 |
3.74 |
3.66 |
|
G. Regulatorna ograničenja prodaje
nekretnina |
8.51 |
8.39 |
8.35 |
|
H. Pouzdanost u policiju |
5.42 |
4.04 |
4.30 |
|
I. Troškovi poslovanja uslovljeni
kriminalom |
3.97 |
2.77 |
2.81 |
Napomena: Svaka komponenta (i pod-komponenta)
je postavljena na skali od 0 do 10 koja odražava distribuciju osnovnih podataka,
gde veće vrednosti označavaju bolje performanse.
Izvor: J. Gwartney, R.Lawson., J. Hall., R. Murphy, Economic
Freedom Dataset, published in Economic
Freedom of the World: 2018 Annual Report. Fraser Institute, <www.fraserinstitute.org/economic-freedom/dataset>,
2018.
Tabela 6. Ocene ekonomske slobode (rangiranje) za Rusiju
|
RUSIJA (ukupno 162 zemlje) |
2010 |
2015 |
2016 |
|
Pregled ocena (rang) |
6.54(99) |
6.65(93) |
6.83(87) |
|
2. Pravni sistem i svojinska prava |
5.17 |
4.85 |
4.96 |
|
A. Nezavisnost pravosuđa |
2.66 |
3.94 |
4.20 |
|
B. Nepristrasnost sudova |
2.88 |
3.72 |
3.92 |
|
C. Zaštita svojinskih prava |
3.02 |
4.14 |
4.32 |
|
D. Vojno uplitanje u vladavinu prava
i politiku |
7.50 |
6.67 |
6.67 |
|
E. Integritet pravnog sistema |
6.67 |
5.00 |
5.00 |
|
F. Zakonsko izvršenje ugovora |
7.53 |
6.92 |
6.92 |
|
G. Regulatorna ograničenja prodaje
nekretnina |
9.12 |
9.65 |
9.69 |
|
H. Pouzdanost u policiju |
2.72 |
4.16 |
4.61 |
|
I. Troškovi poslovanja uslovljeni
kriminalom |
5.31 |
5.83 |
5.91 |
Izvor: J. Gwartney, R.Lawson., J. Hall., R. Murphy, Economic
Freedom Dataset, published in Economic
Freedom of the World: 2018 Annual Report. Fraser Institute, <www.fraserinstitute.org/economic-freedom/dataset>,
2018.
Tabela 7. Ocene ekonomske slobode (rangiranje) za Indiju
|
INDIJA (ukupno 162 zemlje) |
2010 |
2015 |
2016 |
|
Pregled ocena (rang) |
6.39(107) |
6.61(98) |
6.63(95) |
|
2. Pravni sistem i svojinska prava |
5.45 |
5.10 |
5.16 |
|
A. Nezavisnost pravosuđa |
5.57 |
5.51 |
5.60 |
|
B. Nepristrasnost sudova |
4.69 |
5.86 |
5.74 |
|
C. Zaštita svojinskih prava |
5.49 |
4.90 |
5.60 |
|
D. Vojno uplitanje u vladavinu prava
i politiku |
6.67 |
6.67 |
6.67 |
|
E. Integritet pravnog sistema |
6.67 |
7.50 |
7.50 |
|
F. Zakonsko izvršenje ugovora |
2.59 |
2.59 |
3.12 |
|
G. Regulatorna ograničenja prodaje
nekretnina |
6.77 |
6.58 |
6.24 |
|
H. Pouzdanost u policiju |
5.15 |
6.23 |
5.93 |
|
I. Troškovi poslovanja uslovljeni
kriminalom |
6.36 |
5.60 |
5.64 |
Izvor: J. Gwartney, R.Lawson., J. Hall., R. Murphy, Economic
Freedom Dataset, published in Economic
Freedom of the World: 2018 Annual Report. Fraser Institute, <www.fraserinstitute.org/economic-freedom/dataset>,
2018.
Tabela 8. Ocene ekonomske slobode (rangiranje) za Kinu
|
KINA (ukupno 162 zemlje) |
2010 |
2015 |
2016 |
|
Pregled ocena (rang) |
6.26(115) |
6.39(113) |
6.46(107) |
|
2. Pravni sistem i svojinska prava |
6.13 |
5.63 |
5.65 |
|
A. Nezavisnost pravosuđa |
4.89 |
5.27 |
5.82 |
|
B. Nepristrasnost sudova |
5.21 |
4.97 |
5.17 |
|
C. Zaštita svojinskih prava |
6.74 |
5.87 |
5.96 |
|
D. Vojno uplitanje u vladavinu prava
i politiku |
5.00 |
5.00 |
5.00 |
|
E. Integritet pravnog sistema |
6.67 |
5.83 |
5.83 |
|
F. Zakonsko izvršenje ugovora |
6.73 |
6.07 |
5.74 |
|
G. Regulatorna ograničenja prodaje
nekretnina |
8.27 |
8.51 |
8.51 |
|
H. Pouzdanost u policiju |
5.95 |
6.15 |
5.98 |
|
I. Troškovi poslovanja uslovljeni
kriminalom |
6.77 |
6.49 |
6.31 |
Izvor: J. Gwartney, R.Lawson., J. Hall., R. Murphy, Economic
Freedom Dataset, published in Economic
Freedom of the World: 2018 Annual Report. Fraser Institute, <www.fraserinstitute.org/economic-freedom/dataset>,
2018.
Tabela 9. Ocene ekonomske slobode (rangiranje) za Južnu Afriku
|
JUŽNA AFRIKA (ukupno 162 zemlje) |
2010 |
2015 |
2016 |
|
Pregled ocena (rang) |
7.05(65) |
6.84(82) |
6.45(110) |
|
2. Pravni sistem i svojinska prava |
5.70 |
5.76 |
5.19 |
|
A. Nezavisnost pravosuđa |
6.62 |
8.03 |
6.52 |
|
B. Nepristrasnost sudova |
6.46 |
7.42 |
5.45 |
|
C. Zaštita svojinskih prava |
7.15 |
7.39 |
5.86 |
|
D. Vojno uplitanje u vladavinu prava
i politiku |
8.33 |
8.33 |
8.33 |
|
E. Integritet pravnog sistema |
4.17 |
3.33 |
3.33 |
|
F. Zakonsko izvršenje ugovora |
3.93 |
3.93 |
3.93 |
|
G. Regulatorna ograničenja prodaje
nekretnina |
7.72 |
7.17 |
7.07 |
|
H. Pouzdanost u policiju |
4.38 |
3.86 |
3.60 |
|
I. Troškovi poslovanja uslovljeni
kriminalom |
2.52 |
2.39 |
2.59 |
Izvor: J. Gwartney, R.Lawson., J. Hall., R. Murphy, Economic
Freedom Dataset, published in Economic
Freedom of the World: 2018 Annual Report. Fraser Institute,
<www.fraserinstitute.org/economic-freedom/dataset>, 2018.
V TEMELJNE
PREPORUKE ZA UNAPREĐENJE KVALITETA JAVNOG UPRAVLJANJA U ZEMLJAMA BRIKS-a
Odmah treba imati u vidu da je javno upravljanje kontekstualno
specifičan fenomen, te da ne postoji jedinstveni (eng. one-size-fits-all) recept, okvir ili akcioni
plan za iscrpnu eksplikaciju i poboljšanje kvaliteta javnog upravljanja. Kao
prioritetne oblasti i ključne preporuke mogu se navesti:
• Razviti jasne kriterijume održivosti i ciljeve performansi,
• Definisanje uloge vlade vis-à-vis privatnog sektora.
• Davanje većeg stepena autonomije javnoj administraciji
i njihovim funkcionerima.
• Za dobro upravljanje zahtevaju se pravi pravni okviri koji se
primenjuju nepristrasno, kao i puna zaštita ljudskih prava, a posebno manjina.
• Važno je preispitati prethodna institucionalna ograničenja
kako bi se mapirala budućnost sa održivim opcijama, jer loš sistem
upravljanja služi privatnim interesima na štetu siromašnih. Ispravna
dijagnoza prethodnog lošeg upravljanja važna je jer ona određuje
praktične strategije koje su održive i efikasne u smanjenju siromaštva.
• Potrebno je podsticati novi model vladinog upravljanja, pri
čemu vlada mora da ima i etičku konzistentnost i organizacionu fleksibilnost
kako bi ostala verna ciljevima javne službe. Radi dobrog javnog upravljanja
vlade treba da funkcionišu na misionarskiji, egalitarniji i energičniji
način, a da imaju manje mašinsku i manje hijerarhijsku strukturu i procedure.
• Uspostaviti jasne metodologije i procese za evaluaciju i jačanje
državnih i korporativnih sistema.
• Ojačati okvir politike kako bi se osigurala usklađenost
s međunarodnim ljudskim pravima i garantovala primena najviših dostupnih
standarda u ovoj oblasti.
• Osigurati rigorozan i participativan due diligence, monitoring i
evaluaciju tokom celog perioda životnog ciklusa projekata.
• Alocirati potrebne resurse i uskladiti podsticaje državnog
osoblja sa zahtevima održivog razvoja i politikom usaglašenosti.
• Efikasna decentralizacija prebacivanjem funkcija, fondova i
nadležnosti na lokalne samouprave.
• Poboljšanje odgovornosti merama poput revizije učinka
i društvene revizije.
• Poboljšanje transparentnosti pomoću alata e-uprave.
• Ojačati javnu podršku demokratskim principima ulaganjem
u građansko obrazovanje.
• Usvojiti rodnu politiku sa opredeljenjima za rodnu ravnopravnost
i ženska prava.
• Osim slabih institucija i odsustva
učešća i demokratizacije, nedostatak socijalnog kapitala predstavlja
glavni izazov za približavanje dobrom javnom upravljanju, a na njega se gleda
kao na nastajanje iz kolekcije normi, uverenja, stavova i praksi koji upravljaju
odnosima između pojedinaca i grupa u društvu.
• Oslobađanje od distorzijskih podsticaja - kroz korupciju,
nepotizam, patronažu ili „ zarobljavanje države” od strane privrednih
oligarha ili kartela političke elite. U tom smislu, institucije primeniti na
svaki aspekt sprovođenja zakona kao zid ožičen sa „ visokonaponskim
dalekovodom”.
• Uključivanje vladavine prava u razvojne ciljeve. Naime,
iskustvo Milenijskih ciljeva razvoja (MDG) ukazalo je na važnost vladavine
prava za šire razvojne ishode. Uspostavljanjem transparentnih i legitimnih
pravnih okvira, obezbeđivanjem predvidivog sprovođenja pravila i postupaka
i smanjenjem korupcije u širokom spektru zemalja omogućeno je efikasno
pružanje zdravstvenih, obrazovnih i drugih socijalnih usluga. Odsustvo ovih
elemenata često se navodi kao faktor u neuspehu zemalja da ispune ciljeve.
Na primer, legitimni zakoni i verodostojni mehanizmi primene posebno su doprineli
širenju mogućnosti da žene i ranjive grupe participiraju u ekonomskom
i političkom životu - kako to zahteva treći Milenijski razvojni cilj
o rodnoj ravnopravnosti.
• Upotreba novih informaciono-komunikacionih tehnologija ima potencijal
za demokratizaciju participativnog angažmana, političkog angažmana
i aktivizma i time ojačava političku ravnopravnost i pomaže u povećanju
pritiska za političkim i demokratskim promenama.
• Stavljanje građana u središte upravljanja.
Države članice BRIKS-a trebale bi razmeniti iskustva
i poboljšati postojeće inicijative za dobro javno upravljanje i transparentnost
kako u okviru globalne multilateralne saradnje, tako i unutar zemalja članica.
VI ZAKLJUČAK
Koncept javnog upravljanja razmatra se u kontekstu potrebe za
preispitivanjem odnosa politike i tržišta, odnosno politike i društva,
gde se napušta razumevanje uloge države u društvu kao aktera koji
utiče na tržišne i društvene procese po hijerarhijskom principu.
Umesto toga, ističe se značaj koordiniranog delovanja u procesu donošenja
javnih odluka, u kojem različiti nivoi vlasti u formulisanju i sprovođenju
tih odluka sarađuju s različitim akterima i sektorima. Lideri koji praktikuju
javno upravljanje koriste dinamiku ekonomskog prosperiteta kako bi unapredili reforme
u toku čime bi se postigao održivi rast sa širokim uticajem na celo
društvo.
U celini uzev, na osnovu prethodnih nalaza kvalitet javnog upravljanja
među zemljama BRIKS-a nije visok, i postoje značajni problemi i prostor
za napredak. Naročito deficiti vladavine prava predstavljaju dalje izvore destabilizacije
u zemljama BRIKS-a, pa je u narednom peroiodu neophodna veća angažovanost
na zaštiti svojinskih prava i jačanju vladavine prava. Osim toga, različite
vrste korupcije, uključujući sitnu korupciju, korupciju srednjeg nivoa,
trgovinu uticajem i neformalne patronažne mreže, koje utiču na poslovne
transakcije, uključujući efekat korupcije na strane investitore, pa čak
i „zarobljenost” države, itekako karakterišu svaku od zemalja BRIKS-a.
Stoga borba protiv korupcije i doslednost vladavine prava nisu samo važni za
efikasno sprovođenje politike u ovim zemljama; oni su od suštinskog značaja
za obezbeđivanje stabilnosti i legitimiteta političkog sistema.
Kako bi se u narednom periodu unapredio održivi razvoj, osim
ekonomskog rasta, u svakoj od zemalja BRIKS-a postoji ogromna potreba za reformama
u ključnim oblastima politike i povezanim strukturama upravljanja. Lideri BRIKS-a
priznali su potrebu za promovisanjem, između ostalog, principa multilateralizma,
demokratije, transparentnosti i međusobnog poverenja, na čemu u nastupajućem
periodu svakako intenzivnije treba raditi.
Žarko Đorić, LLD*
CHALLENGES
AND CAPACITIES OF PUBLIC GOVERNANCE IN THE BRICS COUNTRIES
Summary
In the last decade, the BRICS countries have undoubtedly
become the epicenter of global economic growth. However, dissatisfaction with
the modernization process has led to the emergence of a new concept: public
governance. Politically, BRICS is made up of three democracies (including the
largest in the world, India), a totalitarian regime (China) and a nation
characterized by significant authoritarian tendencies (Russia). Several issues
that are important to the BRICS member states for the coming period concern the
stability of constitutional systems, anti-terrorist efforts, accounting for
corruption and security.
The BRICS countries have relatively well-developed
institutional and legal frameworks necessary to foster the rule of law regime.
However, strong corruption and political indulgence have led to erosion in
political, economic and legal institutions, a weakening of judicial
independence and a lack of democratic accountability. For the success of the
BRICS countries, strengthening the rule of law is more critical than ever for
further economic progress, which is a long-term process and requires adequate
measures to be taken to ensure respect for the principle of superiority of law,
equality before the law, responsibility under the law, fairness in the
application of the law, division of power, participation, legal certainty in
decision making, avoidance of arbitrariness and procedural and legal transparency.
Key
words: BRICS, public
governance, rule of law.