Bojan Janković

MUP Republike Srbije

 

UDK: 343.85:796.093

Primljeno: 07.09.2010.

Stručni članak

 

 

PREVENCIJA NASILjA NA SPORTSKIM PRIREDBAMA

 

            Huliganizam koji se tokom prethodnog perioda ispoljavao na sportskim priredbama u Republici Srbiji ukazao je da dosadašnji represivni metodi suprotstavljanja ovoj pojavi nisu bili adekvatni, odnosno ukazala se potreba da se društvena energija iskoristi, osim u intezivnim debatama u javnosti, u pokretanju mehanizama kreiranja nove politike sa ciljem efikasnog i efektivnog rešavanja ovog problema. Donošenjem Zakona o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama[1], 2003. godine, nije sprečena eskalacija nasilničkog ponašanja na sportskim takmičenjima i manifestacijama. Paralelno sa kriminalističko – obaveštajnim i policijskim radom, kao i adekvatnim postupanjem sudstva u skladu sa namerama zakonodavca koji donosi nove propise, potrebno je i uključivanje drugih društvenih mehanizama. S obzirom da Zakon o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama nije u potpunosti rešio problem navijačkog nasilja u našoj državi, pored represivnih mera potrebno je bilo razmotriti proaktivni pristup i korišćenje mera prevencije. Upravo te preventivne mere, kako samih policijskih snaga, tako i ostalih društvenih subjekata su razmotrene u ovom radu.

Ključne reči: prevencija, nasilje, sportska priredba, policija, navijači

 

I. UVOD

 

Obezbeđenje sportskih priredbi i sprečavanje nereda na njima nije uopšte jednostavan zadatak. Agresija gledalaca je često jedan od problema koje policija mora da uzme u obzir prilikom obezbeđenja sportskih priredbi. Policijske snage su primorane da uspostave ravnotežu interesa različitih stranaka (vlasnika klubova, sportskih saveza, navijača, vlasnika ugostiteljskih objekata, medijskih kuća i dr.). Očigledno policija ne može da zadovolji interese svih subjekata. Bilo bi nerealno očekivati da se vlasnici ili uprave klubova odreknu svojih navijača.

Nasilje se može videti na gotovo svim sportskim priredbama,  ali se ono najviše vezuje za fudbal[2]. Stepeni nasilja su različiti i oni zavise od mnogih faktora, u zavisnosti od vrste sportskog događaja. Svi ti faktori moraju se uzeti u obzir prilikom planiranja obezbeđenja sportske manifestacije i prevencije nasilja. Prilikom ispoljavanja nasilja na sportskim priredbama ono se može manifestovati kroz nekoliko oblika:

1)      fizički napad na učesnike sportske priredbe, odnosno fizički obračun između učesnika na sportskoj priredbi;

2)      bacanje predmeta na sportski teren ili u gledalište;

3)      unošenje u sportski objekat obeležja kojima se vređaju nacionalna, rasna, verska ili druga osećanja ili na drugi način izaziva mržnja ili netrpeljivosti koja može da dovede do fizičkih sukoba;

4)      oštećenje sportskog objekta, opreme, uređaja i instalacija na sportskom objektu na kome se održava sportska priredba;

5)      izazivanje nereda ili uništavanje imovine prilikom dolaska, odnosno odlaska sa sportske priredbe ili u sportskom objektu, remećenje toka sportske priredbe, ugrožavanje bezbednosti učesnika sportske priredbe ili trećih lica;

6)      neovlašćeni ulazak na sportski teren, odnosno u službene prostorije i službene prolaze sportskog objekta ili u deo gledališta sportskog objekta koji je namenjen protivničkim navijačima;

7)      pokušaj unošenja, odnosno unošenje u sportski objekat, posedovanje ili upotreba alkohola ili drugih opojnih sredstava;

8)      pokušaj unošenja, odnosno unošenje u sportski objekat ili korišćenje pirotehničkih sredstava i drugih predmeta i sredstava kojima može da se ugrozi bezbednost učesnika[3] u sportskoj priredbi ili ometa njen tok;

9)      paljenje navijačkih rekvizita ili drugih predmeta, i

10)  nošenje navijačkih šalova, kapa ili drugih predmeta u nameri da se skriva identitet lica.[4]

 

II. FAKTORI KOJI DOPRINOSE NASILjU NA SPORTSKIM PRIREDBAMA

 

Razumevanje faktora koji doprinose nastajanju nasilja pomoći će prilikom analize problema, utvrđivanju efektivnih mera, prepoznavanju ključnih tačaka gde se treba intervenisati, a zatim na kraju i pri izboru adekvatnih odgovora na nasilje. Svaki sportski događaj karakterišu različiti faktori. Ni jedna pojedinačna karakteristika sportskog događaja ne može garantovati da će nasilje nastupiti ili neće. Međutim, kombinacijom loše dizajnirane okoline, visokog naboja sportskog događaja i slabo obučenog i neiskusnog osoblja povećava verovatnoću da će doći do nasilja na sportskoj priredbi.

Analizom svake sportske priredbe mogu se otkriti utvrditi karakteristike mesta održavanja sportske priredbe ili faktore vezane za osoblje koje doprinose nastajanju nasilja. Analiza treba da se zasniva na „trouglu nasilja na sportskim priredbama“, u kojem su sadržani glavni elementi jednog sportskog događaja. Ovaj trougao je modifikacija „kriminalnog trougla“[5] koji se koristi u analizi problema vezanih za kriminal. Relativni značaj svake strane trougla razlikovaće se od događaja. Popravljanjem problematičnih karakteristika na bilo kojoj strani trougla može se smanjiti verovatnoća nastajanja nasilja na sportskim priredbama. Ispravkom problema na više strana trougla može se smanjiti verovatnoća nastajanja nasilja, odnosno može se dobiti garancija da će napori preventivnog rada uroditi plodom. Slika (1) navodi specifične karakteristike mesta održavanja sportske priredbe, odnosno sportskog objekta, karakteristike događaja i karakteristike osoblja. Kako je na neke od ovih faktora teško ili nemoguće uticati ili ih izmeniti  važno je da se razume kako svaki od njih doprinosi verovatnoći nastajanja agresije.

 

a) Karakteristike sportskog objekta:                                                               b)  Karakteristike događaja:

- udaljenost učesnika                                                                                                   - struktura gledalaca

- nivo buke                                                                                                                     - značaj događaja

- raspored sedišta                                                                                                       - kvalitet igre

- ugled mesta                                                                                                                  - dostupnost alkohola

- temperatura                                                                                                                - gužva

- lokacija sportskog objekta                                                                                       - ponašanje učesnika

                                                                                                                                        - trajanje događaja

                                                                               v)  Karakteristike  osoblja:

                                                                            - trening

    - iskustvo

    - prisustvo

    - komunikacija

Slika 1. Trougao nasilja na sportskim priredbama[6]

 

            Određeni sportski događaji imaju slične karakteristike, međutim, svaki od njih je ipak jedinstven u nekom svom segmentu. U daljem tekstu biće prikazani opšte karakteristike svih sportskih događaja koji se moraju uzeti u obzir prilikom planiranja mera.

a) Karakteristike sportskog objekta:

            Udaljenost od učesnika – Pretpostavka da je veća mogućnost da će do nasilja doći kada postoji manja fizička udaljenost između gledalaca i učesnika sportskog događaja. Oni gledaoci koji su u prvim redovima su u većoj mogućnosti da dođu do terena, nasilno uđu u teren, napadnu učesnike, posebno sudije, i sukobe se sa drugim navijačima.

            Nivo buke - Istraživanja su otkrila da se na mestima gde je buka ekstremno visoka povećava agresija među ljudima.[7] To podrazumeva da je veća verovatnoća da će nasilje nastati na sportskim susretima gde je nivo buke veoma visok, ili u delu gledališta koji je bliži sistemu ozvučenja. Takođe se ukazuje da viši nivo buke može da ohrabri gledaoce na glasnije navijanje i da ih podstakne da se nedolično ponašaju.

            Raspored sedišta - Ako na sportskom objektu svaki posmatrač ima svoje numerisano sedište to umanjuje mogućnost nastajanja nasilja, dok se na mestima gde nisu predviđena sedišta, gde su predviđena samo mesta za stajanje, povećava se mogućnost nastajanja nasilja. Što je veća mobilnost gledalaca to je veća i opasnost nastajanja agresije. Kada sedišta nisu numerisana, ili kada su predviđena mesta za stajanje, postoji veća mogućnost potiskivanja navijača, koji su bliži terenu, prema samom igralištu. Prazan prostor bez sedišta može omogućiti najpre da se nasilje pojavi na tom delu tribina. Međutim, numerisana mesta ne garantuju događaj bez nasilja. Ona mogu u nekim situacijama čak doprineti pojavi nasilja. Gledaoci koji zauzmu tuđa numerisana sedišta mogu inicirati nasilje u situaciji kada ne žele da se pomeri sa njih u trenutku kada dođe vlasnik karte. Takođe, ako dođe do nasilja, ta sedišta mogu poslužiti i kao oružje prilikom obračuna navijača.

            Ugled mesta -  Neka mesta su izložena nasilju više nego druga. U nekim ugostiteljskim objektima se češće dešavaju tuče nego u drugim. Stoga ne čudi  da se na nekim sportskim objektima događa više nasilja nego na drugim. Ako se ostave nerešenim, blaži oblici nasilja na svakom pojedinačnom objektu mogu prouzrokovati negativnu reputaciju objekta ili bi mogao da se stvori utisak da se na njemu nasilje toleriše, ili se na njemu može očekivati nasilje.[8] Sportski objekti na kojima se nasilje dogodilo, ili je uobičajeno, mogu privući druge agresivne navijačke grupe koje žele sukobe, učestvovanje u tučama radi medijskog eksponiranja, ili čak mogu da podstaknu nasilno i nedolično ponašanje među prosečnim gledaocima.

            Temperatura – Opšte je poznata činjenica postojanja uzajamne veze između povećane temperature na sportskim objektima i agresije, kako navijača, tako i učesnika sportske igre. Znači kako se povećava temperatura na sportskom objektu tako se povećava mogućnost nastajanja nasilja. Kada je u pitanju hladno vreme tada navijači mogu piti više alkoholnih pića, kako bi se po njihovom mišljenju „zagrejali“, čime se takođe povećava verovatnoća nastajanja agresivnog ponašanja. Zatvoreni sportski objekti imaju prednost u odnosu na otvorene jer se u njima može regulisati unutrašnja temperatura u nameri da se izbegnu ekstremne temperature.

            Lokacija sportskog objekta – Nije redak slučaj da se stanovnici naselja često protive izgradnji sportskih objekata, jer se plaše nastajanja nasilja, buke, problema sa parkiranjem, a sve navedeno može dovesti do smanjenja vrednosti njihovih nekretnina. Sportski objekti koji se nalaze u gradu mogu da se souče sa problemima koji se razlikuju od problema onih koji se nalaze na periferiji grada ili uopšte van naseljenog mesta. Važno je uzeti u obzir kako postojeći problemi zajednice mogu da utiču na verovatnoću nastajanja nasilja na sportskim objektima.

b) Karakteristike događaja:

Struktura navijača -  Nije isto da li će na sportskoj priredbi biti više osoba muškog pola ili ženskog, jer je veća verovatnoća da će muškarci pre da se uključe u nasilno ponašanje. U delu sportskog objekta na kojem se nalazi više gledalaca muškog pola, naročito mlađeg uzrasta, veća je verovatnoća da se generiše nasilje nego u delu publike gde je mešovito gledalište ili gde je populacija nežnijeg pola, ili gde se nalaze celokupne porodice sa decom. Takođe ako je na nekom objektu manje gostujućih navijača ili ih uopšte nema, manja je verovatnoća da će doći do nasilja.

Značaj događaja - Sportski događaj koji se smatra značajnim može izazvati povećanu agresivnost kod gledalaca. Na primer, važna pobeda može da proizvede nemire u okviru proslave na sportskom objektu ili na ulicama u njegovoj blizini. Ako je recimo poslednja utakmica u prvenstvu koja odlučuje da li će domaći tim osvojiti titulu, u slučaju neuspeha, mogu se očekivati nasilni akti, a na drugoj strani gostujućem timu utakmica nema značaj, gostujući navijači neće doći i time će se smanjiti verovatnoća nastajanja nasilja.   

Kvalitet igre - Svaki navijač dolazi na sportski objekat sa očekivanjem da će učesnici utakmice prikazati određeni kvalitet igre. Ako se očekivanja gledalaca ne ispune, njihov tim igra slabo, navijači mogu da ispolje nezadovoljstvo, zviždanjem, bacanjem predmeta u teren, uništenjem inventara, a u ekstremnim slučajevima može doći i do fizičkog obračuna sa igračima.

Dostupnost alkohola – Opšte poznata činjenica je kako alkohol utiče na ljudski organizam. Na većini takmičenja koja se održavaju, kao i u našim sportskim objektima[9], prodaja alkohola i konzumiranje na sportkim objektima je zabranjeno. Kod nas je Zakonom o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja zabranjena prodaja alkohola i na prilazima sportskih objekata nekoliko sati pre, za vreme i nakon sportske manifestacije, ali o tome će biti više reči u nekom od sledećih poglavlja.

Gužva – Gužva je jedan od faktora koji doprinosi povećanju agresije kod gledalaca. Ona povećava verovatnoću nastajanja nasilja zbog različitih razloga: zato što ograničava pokretljivost, povećava verovatnoću neželjenih fizičkih kontakata između gledalaca, povećava vreme čekanja za ulazak, kretanje i izlazak gledalaca sa sportskog objekta.

Ponašanje učesnika – Učesnici sportske igre (sudije, delegat, igrači, treneri) mogu da utiču svojim ponašanjem, stavom, na ponašanje navijača. Ako su igrači na terenu mirni, ne ulaze u međusobne sukobe, ne provociraju navijače, time se ne povećava agresivnost navijača. Jedan nesportki gest prema navijačima suparničkog tabora može izazvati neželjene posledice, počev od zviždanja pa sve do nasilnog ulaska u teren u nameri da se obračunaju sa igračima.

Trajanje događaja – Nije redak slučaj da se sportski događaj produži zbog raznih okolnosti, produžetaka zbog izjednačenog rezultata, zbog vremenskih neprilika i drugih sličnih razloga. U tim situacijama verovatnoća nastajanja agresije kod navijača se povećava, a time mogućnost nastajanja nasilja.

v) Karakteristike osoblja:

Kada govorimo o osoblju koje učestvuje u organizaciji sportskog događaja govorimo o policiji, privatnim agencijama za obezbeđenje, članovima uprave kluba  i drugom pomoćnom personalu. Postoje četiri važne karakteristike osoblja na sportskom objektu koje se mogu povezati sa nasiljem.

Trening (obuka) – Lica zadužena za obezbeđenje i drugi zaposleni mogu smanjiti ili povećati frustracije i agresiju gledalaca. Od osoblja se često traži da izvršavaju zadatke koje podstiču nasilje navijača, na primer, preusmeravanje saobraćaja, zabrana parkiranja na određenim lokacijama, pregled lica na ulazu u sportski objekat, oduzimanje predmeta koji su zabranjeni za unos. Redarska služba može biti manje efikasna, ako njeni zaposleni prethodno nisu obučeni o načinu postupanja u takvim situacijama. Policijsko osoblje ima iskustvo u takvim situacijama, ali je ipak i za njih potrebna posebna obuka, posebno na potencijalnim tačkama sportskog objekta na kojima se mogu očekivati konfliktne situacije.

Iskustvo – Neiskusno osoblje može smanjiti efektivnost strategije upravljanja sportskim događajima. Takvi kadrovi ne mogu da identifikuju potencijalne opasnosti i ne mogu da odreaguju na odgovarajući način. Prilikom pojave nasilja u nekim situacijama neadekvatna reakcija može podstaći nastajanje nasilja. Neiskusno osoblje, čak iako je prošlo obuku, može biti napeto ili nervozno u visoko stresnim situacijama. Ne retko krivac za nastajanje nasilja su policijske snage koje svojim negativnim stavovima, prekomernom upotrebom sredstava prinude, mogu podsticati nasilje.

Prisustvo – Prisustvo policijskih snaga i redarske službe može uticati na nasilje na nekoliko načina. Prvo, da bi se obezbedio sportski događaj mora da bude prisutan adekvatan broj pripadnika policije i obezbeđenja. Drugo, prilikom, planiranja događaja mora se napraviti balans između potrebe za uočljivim snagama, uniformisanim pripadnicima policije i obezbeđenja, koji će preventivno delovati na gledaoce i o tome da preterano prisustvo uniformisanih lica može negativno da utiče na navijače.

Pored prostog prisustva snaga bezbednosti, preduzimanje velikog broja policijskih mera može podstaći agresivnost kod navijača. Pregled svakog vozila, prolazak kroz metal detektore, pregled svakog navijača, korišćenje službenih pasa, može dovesti do povećanja frustracija kod navijača i da doprinese nastajanju nasilja.

Komunikacija – Prilikom održavanja reda na sportskim objektima mora se voditi računa o efikasnom komandovanju i uspešnoj komunikaciji u lancu komandovanja. Jasan lanac komandovanja se mora uspostaviti tako da zaposleni obavljajući različite funkcije primaju jasna naređenja u vezi postavljenih zadataka i da povratno izveštavaju o potencijalnim ili neposrednim opasnostima. Nedostatak komunikacije u lancu komandovanja može proizvesti ozbiljne posledice.

 

III. NASILjE NA SPORTSKIM PRIREDBAMA U REPUBLICI SRBIJI

 

Nasilje na sportskim priredbama, nažalost nije zaobišlo ni Srbiju, kao ni većinu država u svetu. U Srbiji mladi su sve više frustrirani i njihovo nezadovoljstvo nemaštinom, besperspektivnošću i osećanjem nemoći vrlo često se ispoljava nasilničkim ponašanjem i ekcesima na sportskim priredbama.[10] I umesto da se nasilje smanjuje, zbog donošenja novih, strožih zakonskih propisa i efikasnijeg rada policije i pravosudnih organa, bezbednosna situacija na sportskim priredbama je lošija. Većina statističkih podataka ukazuje da se stanje 2009. godine pogoršano u odnosu na 2008. godinu. [11]

Statistički podaci pokazuju da je u 2009. godini veći broj slučajeva narušavanja javnog reda na sportskim priredbama, veći broj povređenih lica, jedno lice je izgubilo život, a i svi ostali podaci ne pokazuju bilo kakvo preterano poboljšanje u odnosu na 2008. godinu. Jedini statistički podatak koji ohrabruje da je broj maloletnika koji su učestvovali u nasilju na sportskim manifestacijama gotovo prepolovljen. Podatak koji možda nije statistički realno prikazan je upotreba sredstava prinude od strane pripadnika policije na sportskim priredbama. Svedoci smo putem direktnog prisustva na sportskim priredbama ili putem medija, koliko je bilo upotrebe sredstava prinude od strane policije, a koje nisu evidentirane. Recimo, samo na jednoj utakmici je bilo više upotrebe sredstava prinude od strane pripadnika policije nego što je ukupno evidentirano u statistikama MUP-a Republike Srbije za godinu dana.[12]

Da bi se dobila jasnija slika stanja u Republici Srbiji izvršeno je anonimno anketiranje određenog broja policijskih službenika Interventnih jedinica Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije (ukupno 75 pol.službenika) koji obezbeđuju sportske manifestacije. Napravljen je upitnik koji se odnosi na njihova zapažanja prilikom obezbeđenja sportskih manifestacija na kojima su angažovani. Analizom dobijenih rezultata uočeni su određene karakteristike nasilja na sportskim priredbama u Republici Srbiji. Prilikom angažovanja ove jedinice policijski službenici su uočili da je najčešći oblik ispoljavanja nasilja jeste verbalno, zatim bacanjem pirotehničkih sredstava i drugih predmeta u teren, dalje fizičko nasilje i na kraju uništenje imovine. Na postavljeno pitanje da li je jedinica reagovala na verbalno nasilje, dobijen je zabrinjavajući odgovor, 94% njih je odgovorilo da nije. Ovaj podatak govori da policija ne reaguje na najblaže, početne oblike nasilja, iako je zakonski ovaj oblik nasilja sankcionisan, što može dovesti do razvijanja težih oblika i prouzrokovanja težih posledica. Od ukupnog broja, 51%  pripadnika interventne jedinice se izjasnilo da nikada nije upotrebilo sredstvo prinude prilikom obezbeđenja sportske priredbe. Ovde treba napomenuti da prilikom upotrebe sredstava prinude nije upotrebljeno vatreno oružje, kao najteži oblik prinude. Prilikom upotrebe sredstava prinude u 83% slučajeva nije bilo povređenih lica, u 15% je bilo lica koja su zadobila lake telesne povrede, u 2% su zadobila teške telesne povrede, a nije bilo poginulih lica.

Takođe je postavljeno pitanje koje se odnosilo na prisustvo agencija za obezbeđenje, gde se 45% policijskih službenika izjasnilo da su u one prisutne na sportskim priredbama, u 34% da su uglavnom prisutne, a 21% da nisu prisutne. Ustanovljeno je da prilikom nastajanja nasilja na sportskim priredbama prvo reaguje samostalno policija (75%), u 15% slučajeva reaguju zajedno policija i agencije za obezbeđenje, u 10% slučajeva samostalno reaguju agencije. Zanimljivo je da nijedan odgovor nije potvrdio da prvo gledaoci reaguju na nasilje. Pregled lica prilikom ulaska na sportski objekat uglavnom (64%) obavljaju zajedno policija i agencije za obezbeđenje, u 19% slučajeva policija samostalno, a u 17% agencije za obezbeđenje. U anketi policijski službenici su se izjasnili (81%) da ih na sastancima pre obezbeđenja sportskih priredbi upoznaju sa informacijama vezanim za događaj, što je dobro jer bez prethodne dobro urađene pripreme nema kvalitetno izvršenog zadatka.

Najzanimljivija su zapažanja pripadnika jedinice koja se odnose na uzrast lica koja vrše nasilje. Oni su se u 94% slučajeva izjasnili da su to lica uzrasta od 14 do 25 godina, u 6% slučajeva da su to lica od 25 do 35 godina. Ovaj podatak zabrinjava jer pokazuje da su izvršioci nasilja veoma mladi ljudi, sa kojima se najlakše može manipulisati. Podatak može poslužiti da se rad sa navijačima usmeri ka navedenoj populaciji. Policijski službenici su mišljenja (89%) da iza navijača koji vrše nasilje stoje klubovi koji im daju podršku i skoro nikada ne osuđuju njihove akte nasilja. Veoma je zanimljiv podatak da policijski službenici, koji pripadaju državnom aparatu, od koga primaju plate, nemaju previše poverenja u državu da može da se obračuna sa ovim problemom. Njih 55% se izjasnilo da je država delimično spremna da se obračuna sa nasiljem, 28% da ona nije spremna, a samo 17% da je potpuno spremna.

 

IV. ANALIZA NASILjA PRE PREDUZIMANjA PREVENTIVNIH MERA

 

U delu teksta gde je bilo reči o faktorima koji doprinose nasilju na sportskim priredbama, dat je opšti pregled faktora koji su vezani za sve sportske manifestacije. Da bi se preduzele mere za obezbeđenje konkretnog sportskog događaja, moraju da se kombinuju opšta znanja sa konkretnim činjenicama. Korišćenjem trougla nasilja na sportskim manifestacijama, kao okvir za analizu problema, mogu se pronaći i drugi jedinstveni faktori vezani za nasilje na konkretnoj sportskoj priredbi. Pažljivo analizirajući konkretnu sportsku priredbu može se doći do osmišljenog, efikasnog odgovora, koji se uklapa u specifične potrebe jedne manifestacije.

Prilikom analize konkretnog nasilja na određenom sportskom objektu mora se postaviti određen broj pitanja, a odgovori na njih pomoći će da se izabere najprikladnija strategija za smanjenje nasilja. Prva činjenica koja treba da se utvrdi je koliko često se često javljaju nasilni incidenti na određenom sportskom objektu, koji je predmet interesovanja? Treba biti svestan, da kao i kod većine kriminalnih aktivnosti, postoji tamna brojka, jer za neke događaje ne postoje svedoci, a manji iridenti se ne prijavljuju, iako mogu da budu indikativni za buduće probleme, pogotovo ako se njima ne pokloni dovoljna pažnja. Takođe, mora se utvrditi na koji način se to nasilje ispoljava. Da li je verbalno ili fizičko nasilje, ili se ono ispoljava na drugi način? Može se desiti da se nasilje događa između dve navijačke grupe, a u drugom slučaju se ispoljava isključivo prema sudijama. Takođe je bitno utvrditi da li je nasilje vezano za određeni klub, koliko dugo traje nasilje na određenom sportskom objektu i da li nasilju doprinise drugi faktori koji se nalaze izvan stadiona?

Sve prethodno rečeno je potrebno da bi se utvrdilo postojanje nasilja. Kada se utvrdi da nasilje postoji moraju se utvrditi detaljnije činjenice, vezane za lokaciju, vreme, žrtve, osobine sportskih objekata i druge bitne činjenice. Mora se utvrditi u kom delu sportskog objekta se nasilje dešava, da li na tribinama, kojem delu tribina, da li na terenu, hodnicima ili na parkingu? Vreme ispoljavanja nasilja je takođe bitan faktor. Da li se ono dešava pre početka, za vreme ili nakon održavanja sportskog susreta, i u koje doba dana se češće dešava (na primer, ujutru, popodne, uveče ili u kasnim satima)?

U analizi nasilja mora se utvrditi ko su žrtve, zbog čega je lice postalo žrtva, šta je lice radilo pre nego što je napadnuto (čeka u redu, stoji, navija za svoj tim, provocira i vređa druge navijače i drugo), da li su žrtve stalni posetioci ili retko dolaze na sportski objekat? Mora se utvrditi činjenica da li su žrtve zadobile povrede, kojeg su stepena (lake ili teške telesne povrede) i da li su tražili lekarsku pomoć? Treba imati u vidu da se mnoga lica ne javljaju za lekarsku pomoć iz straha ili zato što smatraju da su povrede neznatne.

Podobnost sportskog objekta za održavanje sportskih priredbi je bitan faktor za njihovo bezbedno održavanje. Treba analizirati činjenicu vezanu za udaljenost navijača od terena, odvojenost navijača fizičkim barijerama, koji je tip sedišta postavljen, a treba uzeti u obzir i širinu prolaza za gledaoce, kao i druge činjenice.

Pre nego što se postave novi standardi u obezbeđenju sportskih priredbi potrebno je utvrditi ko prvo reaguje kada se nasilje desi, policija, redarska služba, hitna pomoć ili vatrogasci. Da li policija reaguje tek kada dođe do incidenata ili preduzima proaktivne mere kako bi se predupredilo nasilje?

Nakon izvršene analize i utvrđivanja stanja pre preduzimanja novih mera moraju se utvrditi parametri koji će se koristiti prilikom merenja njihove efikasnosti. Potrebno je utvrditi stanje parametara pre preduzimanja novih mera i stanje parametara nakon preduzimanja mera. Mogući parametri stanja nasilja na sportskim priredbama su sledeći:

- broj nasilnih incidenata između gledalaca;

- broj nasilnih incidenata između gledalaca i učesnika;

- broj nasilnih incidenata između gledalaca i osoblja stadiona i policije;

- broj povređenih lica (manje povreda koji zahtevaju medicinsku pomoć);

- manje zaplenjenih opasnih predmeta na stadionu, i dr.

Tek nakon sagledavanja svih parametara, nakon preduzimanja svih planiranih mera može se govoriti o njihovoj uspešnosti.

 

V. OBAVEŠTAJNI RAD USMEREN PREMA NAVIJAČKIM GRUPAMA

 

Da bi se uspešno moglo isplanirati obezbeđenje sportske priredbe mora se prikupiti i analizirati veoma veliki broj informacija. Jedan deo tih informacija se odnosi i na navijače. Prikupljanje podataka vezanih za navijače jeste jedan od najkompleksnijih poslova na dobijanju informacija u vezi sportskih priredbi. Veoma je bitan podatak koliki će broj navijača biti na utakmici, da li su oni organizovani, da li su nasilnog karaktera, da li imaju nameru da se sukobe sa drugim navijačkim grupama, jer se na osnovu tih podataka planiraju policijske snage i druge prateće službe.

Brojni su metodi korišćeni u sprečavanju i suzbijanju nasilja od strane navijača. Jedan od ključnih metoda je korišćenje tajnih operacija, odnosno infiltriranjem policijskih službenika u huliganske grupe. Ovaj  metod je je posebno postao zanimljiv osamdesetih godina XX veka, kada su navedene grupe postale organizovane kriminalne grupe koje su vikendom navijale za svoje klubove a zatim su van stadiona izvršavale najteža krivična dela. Informacije dobijene ovim metodom se mogu oceniti kao najkvalitetnije, najpouzdanije i u svakom pogledu policiji najviše koriste u svom radu. Međutim, ovaj metod ima svoje nedostatke zbog kojih bi u svakoj konkretnoj situaciji trebalo proceniti da li da se primenjuje. Prvo, treba se izvršiti selekcija kandidata iz redova policijskih službenika koji su psihički i fizički spremni, da na dobrovoljnoj bazi učestvuju u ovom metodu. Pogrešna selekcija kandidata bi mogla da negativno utiče na izvršenje zadatka. Drugo, svaka greška, da li infiltriranog policijskog službenika ili nekog drugog iz policijske organizacije bi mogla da dovede u opasnost i sam život policijskog službenika. Treće, za ovaj metod su potrebna posebna novčana sredstva jer infiltrirani policijski službenik mora u nekim situacijama potpuno da promeni način života (vozilo, oblačenje, adresu stanovanja). Četvrto, da bi se došlo do bitnih informacija mora se prići vođama navijačkih grupa, što nije uopšte lak zadatak i koji može potrajati jedan duži vremenski period, nekoliko meseci do nekoliko godina, za šta danas policijske snage često nemaju vremena zbog brojnih zadataka koji su postavljeni ispred njih. Opet treba napomenuti da svaku konkretnu situaciju treba proceniti da li je ovaj metod adekvatan.

Danas, jedan od glavnih metoda putem kojih policija dolazi do informacija o navijačima jeste korišćenje policijskih službenika koji se u žargonu nazivaju „osmatrači“ (spotters). Sistem  „osmatrača“ je zamišljen da svaki policijski službenik koji obavlja tu delatnost bude povezan za određeni klub. Njegov zadatak je da identifikuje i nadgleda huligane određenog kluba, pogotovo kada putuju na gostujuće utakmice. Ovi službenici ostvaruju bliske veze sa svojim lokalnim klubovima, sa vođama navijačkih grupa, kao i sa registrovanim huliganima. Ovakav sistem[13] je najrazvijeniji u Velikoj Britaniji gde je osnovana Nacionalna obaveštajna jedinica za fudbal (NFIU). Sve podatke koje su „osmatrači“ prikupili na terenu dostavljaju se navedenoj jedinici. NFIU koordinira prikupljanje i dostavljanje obaveštajnih podataka i prosleđuje ih, po potrebi, drugim policijskim jedinicama u Engleskoj i Velsu. Ova jedinica ima visok nivo saradnje sa drugim sličnim jedinicama i dostavlja im potrebne informacije. Slične jedinice danas postoje u Nemačkoj i Holandiji.

U pripremi za određeni sportski događaj jedinica sakuplja informacije o putovanjima navijača iz više izvora, uključujući civilne avio kompanije i druga saobraćajna preduzeća. Pored „osmatrača“, jedinica koristi i mobilne oficire za vezu, čiji je zadatak praćenje navijača na gostovanjima u zemlji i inostranstvu i zaduženi su za:

-          prosleđivanje informacija o navijačima za koje se očekuje da će izvršiti neki akt nasilja;

-          otkrivanje ili, ukoliko je moguće, indetifikovanje već poznatih huligana, uključujući mesto njihovog okupljanja i smeštaja na putovanjima, i

-          sprečavanje mogućeg narušavanja javnog reda na mestima gde se navijači okupljaju.

Savremene tehnologije su takođe veoma bitan deo policijske borbe protiv huliganizma. Svi veći stadioni u Evropi su pokriveni video nadzorom, putem kojeg se mogu indetifikovati huligani, vođe grupa i svaki nezakonit akt navijača. Pojedini stadioni, kao što je na primer Old Traford, imaju posebne policijske kontrolne sobe za nadgledanje dešavanja, kako na stadionu, tako i u okolini stadiona. Da bi se dopunio video nadzor sa stadiona policijski službenici u civilu koriste video kamere za snimanje, u gužvi van stadiona, svakog ko ispoljava sumnjivo ponašanje. Jedan od načina video nadzora je specijalno vozilo za snimanje nazvano „hulivan“. Ovo vozilo poseduje veliki broj kamera i može poslužiti kao i policijske kontrolne sobe na stadionima. Slike i video snimci sakupljeni gore navedenim metodama se skupljaju u bazu podataka kako bi trenutno mogle da se dostave drugim službama. Baze podataka su veoma bitne u suprotstavljanju huliganizmu. U njima bi trebalo da se nalaze evidentirana sva lica koja su uključena, ili se sumnja da su umešana u huliganizam. Informacije sačuvane u bazi podataka mogu se podeliti sa drugim inostranim policijskim organizacijama kako bi i one znale izvršioce ili lica za koja se sumnja da imaju veze sa kršenjem zakona u vezi fudbala. Obaveštajni podaci se dostavljaju drugim policijskim organizacijama po utvrđenoj proceduri, u skladu sa preporukom Saveta Evrope broj T-RV/97/1[14]. Tom preporukom izvršena je klasifikacija navijača sledećim redosledom:

-          kategorija A - mirni, istinski navijači;

-          kategorija B – navijači kod kojih postoji rizik da narušavaju javni red, posebno u situaciji kada su pod uticajem alkohola, i

-          kategorija C – nasilni navijači ili vođe navijača.

Pored akcije u okviru Saveta Evrope svaka zemlja bi trebalo da potpiše međusobne bilateralne ugovore radi konkretizacije rešavanja problema, pogotovo u pogledu krivičnog gonjenja huligana, njihovog izručenja ili zabrane napuštanja zemlje kako bi se sprečio odlazak na utakmice radi učestvovanja u nasilju ili organizaciji nasilja.

 

VI. PREVENTIVNI RAD SA NAVIJAČKIM GRUPAMA

 

Dobri odnosi između klubova, sportskih saveza i navijača daju početnu osnovu za preduzimanje niza preventivnih mera. Odgovornost za ove mere moraju preuzeti klubovi i sportski savezi. Navedeni subjekti bi trebalo da usvoje politiku podrške istinskim navijačima, čime bi se započeo proces koji bi omogućio približavanju navijača i klubova, ostvarivanju novih društvenih veza.

Klubovi bi trebalo da cene istinske navijače i da ih ne svrstavaju u grupu sa huliganima. Takvi navijači bi trebalo da imaju svoje članske karte koje omogućavaju privilegije oko kupovine karata i klupskih obeležja, a takođe bi trebalo delom da učestvuju i u donošenju klupskih odluka. U nekim zemljama akcionari klubova su navijači tog kluba. Bogatiji i veći klubovi bi trebalo da otvore posebne navijačke kancelarije u kojima bi određen broj ljudi bio stalno zaposlen, u okviru koje bi se rešavali svi problemi sa kojima se susreću navijači. Poslovi navedene kancelarije bi se razlikovali od kluba do kluba, bili bi prilagođeni određenoj sredini, ali bi mogli biti povezani za nabavku karata, organizaciju putovanja na utakmicama, dobijanje raznih informacija i druge aktivnosti. U kancelariji bi se mogli zaposliti upravo navijači, jer oni najbolje razumeju zahteve pristalica kluba. Oni bi mogli biti specifična veza između kluba i navijača i time bi se njihovi odnosi podigli na viši nivo.

Imajući u vidu promenljivu prirodu huliganizma i specifičnosti lokalnog okruženja, nekoliko zemalja su zaključile da je neophodno uključivanje socijalnih radnika u radu sa navijačima. Edukacija navijača je deo operativne preventivne politike zasnovane na srednjoročnim i dugoročnim merama. Ona je deo napora koji se može opisati kao „aktivna socijalna prevencija“. Preduzima se na mestima gde se ciljne grupe nalaze i gde ima potrebe za ovakvim pristupom, promocijom pozitivne navijačke kulture. Osnovni princip jeste aktivna socijalna i obrazovna akcija na terenu, od strane kvalifikovanih profesionalaca, koji rade na ciljani način, fokusirajući se na grupe mladih navijača. Ovi programi ne mogu da se primene, na starije osobe, već formirane navijače. Bitno je da se program stalno vodi i razvija jer se svet navijača stalno menja, pa se i ovaj program mora takođe razvijati. Edukativni programi, usmereni na navijače, mogu pokazati prave rezultate ako ih je usvojila lokalna sredina, pokrenutim unutar lokalnog kluba ili grada u kome se klub nalazi. Uticaj ovih programa je deo šire prevencije ili drugih bezbednosnih programa implementiranih na lokalnom nivou. U praksi, edukacija navijača se odvija na različite načine, uglavnom zbog toga što su navijači različitih profila, ali i zbog različitih ispoljavanja huliganizma, te je iz tog razloga u svakoj zemlji različit način delovanja na ovaj problem. Edukacija navijača je fleksibilan koncept, prilagođen svakoj situaciji na terenu, u skladu sa lokalnim potrebama i specifičnim nacionalnim kulturama. Ovi programi su najviše razvijeni u Belgiji, Nemačkoj i Holandiji. U ovim zemljama aktivnosti preduzimaju timovi stručnjaka specijalizovani u socijalnom ili obrazovnom radu i koji su upoznati sa navijačkom subkulturom. Zbog osetljivosti oblasti u kojima se sprovode aktivnosti i kompleksnosti psiho-socijalnih problema, za rad sa navijačima su zaduženi timovi eksperata. Dok se neke aktivnosti preduzimaju na sam dan odigravanja utakmice, koristeći pristup zasnovan na situacionoj prevenciji[15],  njegov glavni fokus je ipak zasnovan na obrazovnim i društvenim aktivnostima koje se preduzimaju u vremenskom periodu kada se ne održavaju sportske priredbe. Stalni kontakt sa navijačima je veoma bitan u ostvarivanju programa. Takav kontakt može da se održi putem rada na terenu u stambenim četvrtima ili u objektima u kojima su zastupljeni navijači, kao što su ugostiteljski objekti, sportske kladionice. Održavajući kontakt sa njima, između mečeva, razvija se poverenje između navijača i timova zaduženih za implementaciju programa. Mogu se čak formirati i navijački centri, otvoreni tokom čitave nedelje koji nude razne oblike igara, zabave, a posebno edukativne materijale, koji obezbeđuju mesto na kome će navijači međusobno da se upoznaju. Ova vrsta objekata obezbeđuje edukaciju mladih navijača i njihovo povlačenje sa ulice.

Konkretan primer rada sa navijačima predstavlja program PAFTAH[16] (Police and fans against hooliganism (in football)) – Policija i navijači protiv huliganizma započet oktobra 2004. godine, finansijski podržan od strane Evropske komisije. PAFTAH  je započet okupljanjem stručnjaka iz pet zemalja (Bugarska, Austrija, Finska, Rumunija i Velika Britanija), i ima za cilj stvaranje materijala za učenje i obuku koji za temu ima poboljšanje preventivnih mera protiv rastućeg fudbalskog huliganizma, ujedinjenim naporima policije, redarskih službi, navijača, nevladinih organizacija, lokalne zajednice, pedagoga i novinara. Zajedničkim snagama stvoreni su kodeksi rada sa navijačima, kodeks ponašanja redarske službe, kodeks ponašanja navijača i profesionalnu etiku sportskih novinara.

Edukacija navijača odvija se u kontekstu integrisanog programa sprečavanja nasilja navijača. Neusklađen pristup može dovesti do kontra-produktivnih rezultata. Koordinirana saradnja između policije i timova koji sprovode navedene programe je od ključnog značaja za dugoročnu politiku prevencije nasilja na sportskim priredbama. Iako policija i timovi imaju različite metode, ciljevi su identični: smanjenje nasilja u sportu. Oba partnera moraju da razumeju uloge drugih i njihov doprinos rešavanju zajedničkih problema, posebno na sprečavanju napetosti na dan sportskog susreta. Timovi mogu da budu važan kanal komunikacije između policije i navijača.

 

VII. PREVENTIVNE MERE U ODNOSU NA LOKACIJU

 

Kao što je izvršena analiza problema na osnovu trougla nasilja na sportskim priredbama, tako se trebaju i klasifikovati preventivne mere koje se preduzimaju kao odgovor na nasilje. Znači, prva grupa preventivnih mera bi se odnosila na mesto, odnosno na sportski objekat. Određene preventivne mere se mogu primeniti u toku planiranja i izgradnje sportskog objekta, a neke se preduzimaju u odnosu na već izgrađeni objekat, koji se prilagođava određenim zahtevima sportskog događaja.

Sportske priredbe se održavaju u posebno namenjenim objektima, prilagođenim potrebama održavanja sportskih manifestacija i mogućnosti da se na jednom mestu okupi veliki broj građana. Međutim, postavlja se pitanje da li se prilikom izgradnje sportskih objekata pazilo na zahvate koji će pozitivno delovati na smanjenje i sprečavanje nasilja u njima i oko njih. Ovaj problem je postavljen u okviru koncepta kriminalističke prevencije kroz dizajn životne sredine (Crime prevention through environmental design-CPTED)[17]. Ovaj koncept prevencije razmatra novi pristup izgradnji zgrada, naselja, odnosno sportskih objekata, gde se već tokom planiranja razmišlja kako će neka građevinska rešenja uticati na sigurnost, odnosno kako se nekim rešenjima tokom gradnje može preventivno delovati i smanjiti stepen nasilja.

Pojam CPTED počinje u stručnoj literaturi da se javlja početkom sedamdesetih godina XX veka. U osamdesetim godinama XX veka koncept se najviše primenjuje tokom izgradnje stambenih jedinica, te se tada u predmetni koncept uvode neke nove teorije. Teorija razbijenog prozora je jedna od njih  i ona bi se ukratko mogla opisati kao teorija koja tvrdi da se na određeno negativni ponašanje treba reagovati odmah, a ne čekati da se ona ponavljaju. Početkom XXI veka donosi sve izraženiju opštu prihvaćenost načela  CPTED-a od strane policijskih službi, njihovu zainteresovanost za problematiku i uključivanje policijskih eksperata u izradu samih projekata izgradnje stambenih, sportskih i drugih objekata.

Jedan od primere učešća policije u izgradnji sportskog objekta jeste izgradnja dvorane „SAP” u Manhajmu, u Nemačkoj.[18] Policija je od izvođača radova, tokom samog projektovanja i gradnje, tražila da se udovolji određenim bezbednosnim zahtevima. Prvi zahtev se odnosio na izgradnju zasebne policijske stanice unutar same dvorane, koja bi služila da se u njoj obavljaju poslovi zaprimanja krivičnih i prekršajnih prijava, obavljanje informativnih razgovora, odnosno privođenje  i preduzimanje drugih mera vezanih za lica lišena slobode ili dovođenje lica. Drugi zahtev bi se odnosio na izdvajanje posebnog prostora za komandno mesto s kojeg bi se rukovodilo policijskim snagama za vreme obezbeđenja priredbi i njihovog delovanja u dvorani i oko nje. Policijski zahtevi su se takođe odnosili i na uređenje gledališta, parking mesta, prilaznih puteva, čak i do sitnijih detalja da se pri izgradnji tramvajskih šina, koje treba postaviti pored dvorane, treba izbegavati upotrebu šljunka i kamenja, kako ne bi mogli biti korišćeni za obračune navijača.

Koncept CPTED je neosporno veoma koristan u prevenciji navijačkog nasilja, međutim postoje određene prepreke koje stoje na putu njegovo punog usvajanja. Prva prepreka se  odnosi na nedostatak znanja o ovom konceptu od strane dizajnera životne sredine, arhitekata, menadžera, lokalnih uprava i stanovništva. Zbog toga su potrebna značajna sredstva za obrazovne programe zajednice, koja bi se putem njih upoznala sa prednostima ovog koncepta. Druga prepreka je otpor prema promenama. Mnogi potencijalni učesnici se opiru ovom tipu zajedničkog planiranja koji zahteva koncept saradnje. U planiranju moraju da učestvuju arhitekte, građevinski inžinjeri, policija, lokalna uprava i drugi subjekti. Treća prepreka jeste što neki zagovornici ovog koncepta tvrde da je on opšti lek za sve oblike kriminala koji zamenjuje druge tradicionalne pristupe. Ovaj koncept sigurno da doprinosi smanjenju kriminala ali je on samo deo široke lepeze preventivnih mera. Četvrta prepreka je vezana za objekte koji nisu dizajnirani u okviru ovog koncepta. Njihova modifikacija bi bila veoma skupa, politički teška, i zahtevala bi značajne promene na građevinama.[19]  

Prethodno je bilo reči o određenim preventivnim merama koje se mogu primeniti u toku planiranja i izgradnje sportskog objekta, a neke se preduzimaju u odnosu na već izgrađeni objekat, koji se prilagođava određenim zahtevima sportskog događaja. Sportski objekti mogu da se prilagode, redizajniranjem shodno proceni organizatora. Nekada je potrebno prilagoditi određeni prostor na sportskom objektu za odvajanje navijača, kako ne bi došlo do međusobnog sukoba. Ponekad je potrebno uraditi recimo zaštitne tunele za prolaz učesnika sportskog meča i preduzeti druge, veće prepravke na stadionu. Jedna od mogućnosti je kreiranje pristupnih barijera, neophodnih za sprečavanje ulaska gledalaca u delove objekta koji nije namenjen njima, počev od ulaska u teren, delove za koji nemaju predviđene karte, kao i za sprečavanje ulaska u stadion onih lica koja upšte nemaju karte za događaj. Jednostavne fizičke prepreke, kapije, ograde, ili barijere napravljene od pripadnika redarske službe i policije, su uglavnom dovoljne da se spreči pristup restriktivnim lokacijama. Međutim, prilikom postavljanja barijera mora se pažljivo odabrati koju vrstu postaviti i na kojoj lokaciji. Barijere koje su postavljene na neodgovarajući način mogu ohrabriti navijače da se na njih penju, sede na ogradama, ili mogu poslužiti navijačima kao oružje, ukoliko nisu pravilno osigurane.

Kada se planira jedan sportski događaj mora se razmišljati i o veoma sitnim detaljima kao što je postavljanje dovoljnog broja prenosivih toaleta, kako bi se izbeglo pravljenje redova i time smanjila nervoza, izbegle sitnije čarke između navijača, koje bi kasnije mogle da prerastu u veće nasilje. Prilikom planiranja mora se razmišljati takođe i o pravilnom rasporedu toaleta, na delu tribina gde je više navijača, više toaleta. To se isto mora primeniti i sa tezgama za prodaju pića, hrane ili suvenira. Stvaranje gužvi oko njih može povećati verovatnoću nastajanja nasilja.

Obezbeđenje dovoljnog broja parking mesta u neposrednoj blizini sportskog objekta može pomoći nesmetanom odvijanju događaja. Ako su navijači primorani da duže pešače do sportskog objekta to može podstaći njihovo nezadovoljstvo a zatim i izazvati razne oblike destruktivnog ponašanja, posebno nakon velikih sportskih događaja, koji u sebi nose visoki naboj. Što je više ulazno-izlaznih tačaka koje vode navijače direktno do njihovih vozila ili do javnog prevoza, može pomoći da se smanji verovatnoća nastajanja agresivnog ponašanja.

Kako bi gledaoci bili adekvatno upoznati sa svim informacijama vezanim za sportski događaj potrebno je postaviti vidljive znakove. Ovi znakovi mogu da pokažu lokaciju određenog objekta (toalet, biletarnica), da pokažu koji deo tribina gde se nalazi, mogu da budu znakovi upozorenja, znakovi zabrane (da je prolaz samo za službena lica). Dovoljan broj, pravilno postavljenih, znakova mogu da smanje potrebu za službenim osobljem, a takođe se njima smanjuje mogućnost nastajanja gužve, konfuzije i eventualnih sukoba. Znaci treba da budu lako čitljivi, više jezično ispisani, postavljeni na višim mestima kako bi moglida se uoče i kada je velika gužva.

 

VIII. PREVENTIVNE MERE U ODNOSU NA DOGAĐAJ

 

Prilikom organizacije sportskog događaja mora se voditi računa o što manjem prisustvu alkohola na sportskom objektu ili oko njega, zbog poznate činjenice da alkohol povećava verovatnoću nastajanja nasilja. Već pomenuti član 18. Zakona o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama, definiše zabranu prodaje ili konzumiranja alkoholnih pića na sportskim objektima u Republici Srbiji. Ostala osvežavajuća pića mogu se prodavati na sportskom objektu, ali u odgovarajućoj, prilagođenoj ambalaži, recimo u plastičnim čašama. Takođe, veoma je bitno da se zabrani ulaz gledaocima koji na sportski objekat pokušavaju da uđu u očigledno alkoholisanom stanju.

Što se tiče zabrane ulaska na stadion ona se mora odnositi i na navijače koji su u ranijem periodu učestvovali u nasilju ili nedoličnom ponašanju. Zabrana se može odnositi samo za jednu utakmicu, do kraja sezone, ili u ekstremnim situacijama doživotnoj zabrani ulaska na određeni sportski objekat. Da bi se sprečili ulazak nasilnih navijača neki evropski klubovi, prilikom ulaska na sportski objekat, od njih oduzimaju godišnje pretplatne karte ili na drugi način obustavljaju važenje tih karata. Kako bi se sprečili nasilni icidenti, redarska služba bi trebala da spreči ualazak u sportski objekat huligana i potencijalnih huligana (očigledno pijanim licima). Prilikom ulaska na stadion preduzimanjem pregleda lica i stvari (torbe, rančevi, navijačka oprema) smanjuje se mogućnost unosa bilo kojeg oružja na sportski meč. Pregled lica može se vršiti neposredno od strane redarske službe, ručnim metal detektorom, a na većim sportskim priredbama (olimpijade, svetska prvenstva) i posebno namenjenim rendgen uređajima. Sve predmete koji se pronađu kod navijača, a nije dozvoljen njihov unos na sportski objekat, redarska služba će ih privremeno oduzeti, a zatim nakon završetka meča, prilikom izlaska, vratiti vlasnicima. U slučaju da se pronađu predmeti koje uopšte nije dozvoljeno držati (vatreno oružje, hladno oružje, opojne droge), pozvaće se policija koja će preuzeti lice i nastaviti rad na daljem utvrđivanju činjenica.

Svaki sportski događaj bi morao da se medijski pokrije, ne u smislu reklame da bi se prodalo što više ulaznica, nego pokretanja kampanje koja ima za cilj edukaciju gledalaca i izvođača o mogućim sankcijama predviđenim za nasilje na sportskim priredbama. Takve kampanje mogu da podignu nivo svesti kod gledalaca o svom ponašanju. Za primer, mogu se navesti statistički podaci koliko je navijača osuđeno na zatvorske kazne zbog nasilja ili koliko su visoke novčane kazne izrečene od strane suda ili sudija za prekršaje. Svest o posledicama može smanjiti broj incidenata ili ozbiljnost incidenata kada do njih dođe. Preduslov za ovakav vid kampanje jeste odgovarajuća kaznena politika sudova vezana za akte nasilja na sportskim priredbama.

U nekim situacijama, kada je to moguće, treba razmišljati i o promeni lokacije određenog sportskog događaja ili o promeni vremena njegovog održavanja, ako se poseduju informacije o mogućnosti nastajanja nasilja. Primer može biti odigravanje fudbalskih utakmica klubova Crvene zvezde i Partizana, gde se uvek vodi računa da oba tima istog dana ne budu domaćini utakmica, zbog blizine stadiona i uvek postojeće opasnosti nastajanja nasilja između njihovih pristalica.

 

IX. PREVENTIVNE MERE U ODNOSU NA ZAPOSLENE KOJI UČESTVUJU U ORGANIZACIJI MANIFESTACIJE

 

Kada se govori o ovoj vrsti preventivnih mera onda se misli na policiju, redarsku službu, zaposlene na sportskim objektima, članove uprave klubova i drugo osoblje uključeno u organizaciju sportskog događaja. Sve službe uključene u organizaciju sportskih događaja trebalo bi da uspostave zajednički štab radi brze i efektivne razmene informacija između različitih subjekata (policija, hitna pomoć, vatrogasci, redarska služba, osoblje sportskog objekta). Štab će bolje funkcionisati ako je u njega uključen po jedan član iz svake službe koja učestvuje u organizaciji. Mesto štaba bi trebalo da bude bezbedno od potencijalnih opasnosti (npr.,požari, nemiri).

Pri organizaciji sportskih događaja poželjno je da navedene manifestacije obezbeđuje iskusno, utrenirano osoblje, koje će znati da prilagodi svoju aktivnost novonastaloj situaciji. To je veoma bitno jer ne postoje dva identična događaja. Zbog toga, primenjene taktike za prevenciju navijačkog nasilja moraju biti fleksibilne. Policija mora razumeti ponašanje navijača kako bi izbegla moguće konfrotacije. Proaktivni kontakt sa gledaocima može pomoći policiji da ostvare navedeni zadatak. Policijski službenici bi trebali da prepoznaju kada treba intervenisati a kada da puste publiku da se sama smiri kako se situacija ne bi pogoršala ishitrenim potezima. Pored navedenog, svo osoblje uključeno u organizaciju moralo bi u potpunosti da zna svoje obaveze i biti upoznato sa planovima za nepredviđena dešavanja, u slučaju da preventivni napori propadnu. Neke policijske jedinice ili pojedinci (kod nas žandarmerija) imaju više iskustva u obezbeđenju sportskih događaja, dok je za druge potrebna dodatna obuka. Praktična obuka može da pomogne neiskusnom osoblju da se bolje izbori sa stresnim situacijama i agresijom navijača i pomogne organizatorima da identifikuje probleme vezani za komunikaciju i kadrove.

U nekim situacijama veliki broj uniformisanih policijskih službenika je možda nepotreban, u drugim situacijama određeni nivo vidljivosti može pružiti  efekat odvraćanja navijača. Nekada je dovoljno da policija pozicionira više pripadnika na samom ulazu da bi se sprečilo nasilje. Povećana vidljivost može biti posebno efikasna kod visoko rizičnih događaja.

Za slučaj da preventivne mere ne daju odgovarajuće rezultate, neophodan je plan za preduzimanje reaktivnih mera kao odgovor za nasilne pojedince ili grupe navijača. U nekim situacijama reaktivna taktika možda neće sprečiti nasilje već ga može i pospešiti. Preterana upotreba sredstava prinude može da izazove i istinske navijače da stanu u odbranu huligana i da se jedna relativno jednostavna intervencija učini složenom.

 

X. ZAKLjUČNA RAZMATRANjA

 

Primeri istaknuti u ovom radu ukazuju da je za sprečavanje nasilja na sportskim priredbama potrebno angažovanje različitih institucija i pojedinaca. Sprečavanje nasilja zahteva skladan i kontinuiran rad. Rešavanje ovog problema ne dozvoljava kampanjski rad. Iako je ovo problem mnogih evropskih država, transnacionalni, njega treba posmatrati kao problem lokalne sredine. Preventivne strategije treba da budu dizajnirane tako da odgovaraju lokalnim potrebama. Kvalitetnim bezbednosnim procenama stepena rizika od nastajanja incidenata, praćenjem i predupređivanjem namera ekstremnih navijača, njihovom izolacijom i efikasnom intervencijom, uz učešće i koordiniranu saradnju nadležnih državnih organa (policija, tužilaštvo, sudovi), sportskih organizacija i klubova, vaspitno-obrazovanih ustanova i medija, huliganizam na sportskim takmičenjima i manifestacijama, kao i na ulicama širom Srbije sveo bi se u društveno prihvatljive okvire. Posebno se treba posvetiti veća pažnja radu sa navijačima, segmentu preventivnog rada koji je kod nas potpuno zapostavljen. Tom radu se moraju posvetiti svi segmenti društva, posebno klubovi, koji, čini nam se, imaju veliku zaslugu za trenutno stanje sporta. Takođe, edukacija pripadnika svih službi koje učestvuju u organizaciji sportskih događaja, policije, redarskih službi, lokalnih samouprava, uprava klubova i sportskih saveza je veoma bitan faktor. U Zakonu o izmenama i dopunama zakona o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama redarske službe su dobile veoma velike obaveze, ali i ovlašćenja, prvenstveno ovlašćenje da upotrebe sredstva prinude. Redarske službe moraju zbog navedenog, proći posebnu obuku, organizovanu kroz kurseve, seminare, a takođe se u njima mora pooštriti kriterijumi za prijem u radni odnos. U suprotstavljanju nasilju ne treba potpuno izbaciti represivne mere, međutim, proaktivnom pristupu treba dati prednost. Sve napred navedeno, doprineće da se navijački duh vrati na sportske priredbe, da svi građani mogu da dođu na utakmicu bez straha za svoju bezbednost, da roditelji kada puste svoju decu na utakmicu ne strahuju za njihove živote i da se sport afirmiše u pravom smislu njegovog značenja.

 

Bojan Janković

 

VIOLENCE PREVENTION ON SPORTING EVENTS

 

Summary

 

Hooliganism that was occurring on sporting events in the Republic of Serbia during previous period showed us that repressive methods designed to control this phenomenon were not adequate so there was a need of using the society energy, beside the intensive public debates, to start the mechanism of creating the new policy for more efficient and effective solving of this problem. After the enactment of Law on prevention of violence and misbehavior on sporting events and manifestations in 2003, it was not prevented the escalation of violent behaviour at sporting events and manifestations. Experience of other countries showed us that new rules and stricter penal policy are not enough by itselves. Parallel to criminal intelligence activities and police work and adequate court reactions in accordance with the legislator intention, other social mechanisms should be involved. In this work it has been analyzed and described intelligence methods used by the police in order to collect information on hooligans as one of the preconditions for successful combating hooliganism. It was also given statistical data analysis on level of violence on sporting events in the Republic of Serbia during past two years and it was used the results given by police officers questionnaire who gave their opinion on current situation in this field. Considering that Law on prevention of violence and misbehavior on sporting events and manifestations has not completely solved the problem of supporter violence in our country, beside repressive measures, it is necessary to use proactive approach as much as possible and priority should be given to the preventive measures. This paper is focused to the mentioned preventive measures concerning work with supporters, not only by police forces, but other social factors as well. They should be applied to overcome current, not very nice situation, off course, not excluding fully repressive measures.

Key words: prevention, violence, sporting events, police, fans