Dr Ilija Babić*
PROF. DR DUŠKO MEDIĆ
(1953-2022)
Nepredvidljiva i nezaustavljiva smrt u reci vremena otrgla je, 29. juna 2022., Duška Medića iz fizičkog sveta. Za sinove Igora i Andreja, suprugu Amru, rođake, prijatelje, koleginice i kolege i mnoge druge ovo je gubitak koji se ne može naknaditi. Ali, naš kolega i prijatelj Duško nastaviće da i dalje živi u duhovnom intelektualnom svetu, u našim sećanjima, u knjigama i brojnim člancima koje je za života strpljivo tkao. Svetu koji nije podložan starenju, gubitku snage, neizbežnoj bolesti i propasti kao što je predodređeno ljudskom telu, jer Natura deficit, fortuna mutatur Deus omnia cernit. Svi ćemo mi, posle smrti, kako kaže poslednji veliki stoik, filozof i najmudriji rimski car Marko Aurelije, biti vraćeni prirodi.
Pre više decenija Duško je kao odličan sudija zagazio u nemirne vode nauke. Dugogodišnja sudska praksa bila je i za Duška ne samo oslonac nego i njegova antejska snaga. Život je u stalnoj promeni i nadilazi u teoriji već rešene i tako zaustavljene pravne situacije. Iz vrela života stalno proističu novi problemi koje najbolje rešavaju ljudi iz prakse naoružani naukom - kakav je bio Duško Medić.
Duško Medić, sin Bogoljuba, rođen je 7. avgusta 1953. godine u Banjoj Luci gde je završio osnovnu školu i Gimnaziju. Na Pravnom fakultetu Univerziteta u Banjoj Luci je diplomirao 1977, a magistrirao 1979. sa prosekom ocena 10, a doktorirao u Novom Sadu 2004. godine. Pripravnički staž (od marta 1978. do oktobra 1979) proveo je u Sudu udruženog rada u Banjoj Luci. Funkciju sudije Osnovnog suda u Banjoj Luci obavljao je od septembra 1981. do marta 1987., kao i dužnosti zamenika predsednika suda i predsednika Građansko-privredno-upravnog odeljenja tog suda. Godine 1998. imenovan je za zamenika Republičkog javnog tužioca Republike Srpske (za građansko, privredno i upravno pravo), a od oktobra 2003. izabran je za sudiju Ustavnog suda Republike Srpske.
Na Pravnom fakultetu Univerziteta u Banjoj Luci, kao spoljni saradnik, izvodio je praktične vežbe na Katedri građanskog prava da bi, docnije, bio predavač na Pravnoj klinici. Na Fakultetu pravnih nauka Panevropskog univerziteta „Apeiron“ biran je u sva nastavnička zvanja na predmetima Uvod u građansko pravo, Stvarno pravo i Pravo obezbjeđenja potraživanja. Na ovom fakultetu bio je dekan u dva mandata. Posle prestanka dužnosti dekana imenovan je za prorektora Univerziteta. Bio je glavni i odgovorni urednik časopisa Udruženja sudija i tužilaca Republike Srpske „Glasnik pravde“ i časopisa „Godišnjak Fakulteta pravnih nauka“, član redakcija više naučnih časopisa, kao što su „Arhiv za pravne i društvene nauke“ u Beogradu, „Srpska pravna misao“, „Pravna riječ“, stalni saradnik više stručnih i naučnih časopisa, član Predsjedništva Udruženja pravnika Republike Srpske i Predsedništva Udruženja pravnika Srbije i Republike Srpske, te urednik najznačajnijeg naučnog savetovanja u Republici Srpskoj – „Oktobarski pravnički dani“ u Banjoj Luci.
Njegov predani i mukotrpni rad preobrazio se u 18 knjiga (od kojih je 7 sam napisao, a 11 kao koautor) i preko 100 naučnih i stručnih radova iz građanskog, privrednog i ustavnog prava. Od brojnih dela ističu se: Rasprave iz građanskog i poslovnog prava (Panevropski univerzitet „Apeiron“, Udruženje pravnika Republike Srpske, Banja Luka 2007. - ova knjiga jeste zbornik članaka saopštenih na savetovanjima pravnika), Pravo obezbjeđenja potraživanja i Stvarno pravo (četvrto izdanje).
U monografiji Pravo obezbjeđenja potraživanja, Panevropski univerzitet „Apeiron“, Banja Luka, 2013. Duško Medić je sistematski i detaljno izložio sredstva obezbeđenja ispunjenja potraživanja. To je je prva monografija u BiH koja je ove institute istražila sveobuhvatno i produbljeno - naučnim metodama. Pojavila se u pravo vreme – posle nešto više od tri godine od početka primene Zakona o stvarnim pravima, u čijem stvaranju je učestvovao i sam autor, i postala pouzdan oslonac za njegovu praktičnu primenu u delu kojim su uređena sredstava obezbeđenja potraživanja.
Godine 2019. prof. dr Duško Medić objavio je svoje najznačajnije delo - Stvarno pravo Republike Srpske (Panevropski univerzitet „Apeiron“, Udruženje pravnika Republike Srpske, Banja Luka), četvrto izmenjeno i dopunjeno izdanje, na skoro 800 stranica. To je zreli plod već dokazanog pravnog pisca, naučnika i praktičara. Posle Komentara Zakona o stvarnim pravima Republike Srpske iz 2011. i Komentara Zakona o stvarnim pravima Federacije BiH, 2014 (Babić I., Medić D., Hašić E., Povlakić M., i Velić L.,), ovo je drugo delo u BiH koje detaljno, potpuno i tačno objašnjava, te sintetički i kritički analizira institute stvarnog prava. Po svojoj strukturi i domašajima Stvarno pravo Republike Srpske je monografija, koja predstavlja značajan doprinos nauci Stvarnog prava. Odmah posle prvog izdanja postala je pouzdan vodič prvenstveno studentima, sudijama, notarima, advokatima i drugim pravnicima u praksi, ali i nezaobilazna literatura za sve koji se bave naukom stvarnog prava.
Zapažen je rad Duška Medića kao koautora (zajedno sa Hasom Tajićem) u prikupljanju, klasifikaciji i objavljivanju sudske prakse. Posebno se izdvajaju obimna i korisna dela: Nasljedno pravo u sudskoj praksi (2008), Sudska praksa iz stvarnog prava (2008), Nematerijalna šteta u praksi (2008), Založno pravo u praksi (2009), sve knjige u izdanju „Privredne štampe“ iz Sarajeva. Ova dela su dragocena riznica sudskih odluka za sve pravnike.
Recenzirao je više knjiga i desetina naučnih radova. Aktivno je učestvovao u brojnim savetovanjima (oko 200) u zemlji i inostranstvu. Dobitnik je niza povelja, priznanja i zahvalnica: Kopaoničke škole prirodnog prava, Udruženja za odštetno pravo iz Beograda, Pravnog fakulteta Univerziteta u Banjoj Luci, Udruženja pravnika Republike Srpske, Notarske komore Republike Srpske, Pravnog fakulteta Sveučilišta u Mostaru i drugo.
Bio je sudija (arbitar) Stalnog izbranog suda (arbitraže) i Spoljnotrgovinske arbitraže pri Privrednoj komori Republike Srpske, arbitar Arbitražnog suda pri Spoljnotrgovinskoj komori BiH, te arbitar Spoljnotrgovinske arbitraže pri Privrednoj komori Crne Gore. Imenovanje Duška Medića za člana Komisije za polaganje pravosudnog ispita i člana Komisije za polaganje notarskog ispita za predmet Građansko pravo, podiglo je ugled i ozbiljnost ovih komisija. Kao neponovljiv predavač i poznavalac više naučnih disciplina održao je više seminara za pravosudni ispit i notarski ispit. U okviru Centra za edukaciju sudija i tužilaca Republike Srpske i Centra za edukaciju sudija i tužilaca Federacije BiH podučavao je mlađe pravnike ne samo kako tumačiti pravne norme, nego pravičnoj primeni prava. U svojstvu predsednika i člana radnih grupa učestvovao je u izradi više nacrta zakona na nivou Republike Srpske i BiH.
Samo čovek velike umne snage, upornosti i energije, kakav je bio Duško Medić, uz velike napore može postići ono što je on dostigao - da bude odličan sudija, vrhunski profesor i pisac brojnih naučnih radova. Pisati znači pre toga mnogo čitati, biti danima, mesecima i godinama sam, razmišljati, počinjati, zastajkivati, završiti i najzad štampati. Marcus Porcius, antički pisac i vojskovođa koji je ratovao protiv Hanibala (po rečima Cicerona, najbolji je poznavalac rimskog prava toga doba - rodio se 234., a živeo do 149. godine pre Hrista), zapazio je: Doctrina est fructus dulcis radicis amarae (Nauka je sladak plod gorkog korenja).
Ono što krasi vrlo mali broj ljudi, a često je odvojeno od stručnosti, jeste da je Duško bio požrtvovan otac, divan suprug, srdačan drug i dobar čovek. Imao je vremena da priča sa studentima, koleginicama i kolegama, da im da savet i pouku, te im pruži konkretnu pomoć. Zbog toga su ga svi cenili, poštovali i voleli. Duška su odlikovale vrline retkih ljudi, koje u svojoj ukupnosti čine izvrsni karakter – mislio je bistro i dobro rasuđivao o svom životu, živeo je mudro (Robertson, Donald Dž., Marko Aurelije, Kontrast, Beograd 2021, str. 38). Sokrat je izdvojio „četiri vrhovne vrline: mudrost, pravednost, hrabrost i umerenost“. Družeći se sa Duškom oko 20 godina uverio sam se da su se kod njega sve ove vrline stekle. Od studentskih dana znao je za zadatke koji su pred njim i cilj. Zbog toga nije lutao. Kao da su ga rukovodile mudre reči Marka Aurelija: „Ne lutaj više! Nećeš stići ni da nekad pročitaš svoje zabeleške, ni dela starih Rimljana i Grka, ni izvode iz njihovih spisa koje si ostavio na stranu za stare dane. Zato, ako ti je stalo do sebe, žuri svome cilju, ostavi prazne nade i pomozi samom sebi dok još možeš“ (Aurelije M., Samom sebi, Dereta, Beograd 2008, str. 70).
Meni je bila čast što sam se družio sa Duškom Medićem, sudijom i profesorom.