Vukašin Petrović*
Izvorni naučni članak
UDK: 347.77(4-672EU)
doi: 10.46793/GP.1301.003P
ZAŠTITA FUNKCIJA ŽIGA U PRAVU EVROPSKE UNIJE
Rad primljen: 10. 12. 2021.
Rad ispravljen: 21. 09. 2022.
Rad prihvaćen za objavljivanje: 26. 09. 2022.
Sud pravde Evropske unije je, kroz nekoliko presuda novijeg datuma, proširio pravo nosioca žiga da spreči neovlašćeno korišćenje njegovog žiga od strane trećih lica, povećavajući na taj način i broj funkcija žiga koje uživaju pravnu zaštitu. Kroz ovaj rad biće prikazana postepena promena stava Sud pravde Evropske unije u pogledu zaštite funkcija žiga. U tom smislu, biće prikazano najpre tradicionalno shvatanje funkcija žiga i potrebe njihove zaštite, zatim pravni okvir koji je omogućio Sudu da proširi prava nosioca i poveća broj zaštićenih funkcija žiga, presude u kojima Sud postavlja osnov za zaštitu funkcija žiga, i na kraju, u zaključku će biti prikazani problemi izazvani navedenim stavom Suda, i biće ponuđen jedan od mogućih načina za njihovo rešavanje.
Ključne reči:: žigovi, funkcije žiga, suštinska funkcija žiga, proširenje prava nosioca žiga, korišćenje u cilju razlikovanja roba ili usluga.
I UVOD
Prema tradicionalnom shvatanju, žigovi vrše tri funkcije: funkciju označavanja porekla, garantnu funkciju ili funkciju kvaliteta i reklamnu funkciju. Međutim, činjenica da žigovi vrše određene funkcije ne znači i da iste moraju biti pravno zaštićene.[1] U tom smislu, funkcija označavanja porekla je, do skoro, jedina uživala zaštitu od strane Suda pravde Evropske unije, imajući u vidu da je prema tradicionalnom shvatanju i pravne teorije i prakse, prevashodna uloga žiga bila da ukaže na poreklo roba ili usluga.[2]
Naime, funkciju označavanja porekla Sud pravde Evropske unije definisao je još u presudi u predmetu Hoffmann-La Roche & Co AG v Centrafarm Vertriebsgesellschaft Pharmazeutischer Erzeugnisse mbH[3] iz 1978. godine, pri čemu je navedenu definiciju iskoristio i u narednim presudama u kojima se postavilo pitanje funkcije žiga, u suštinski neizmenjenom obliku. Tako, u predmetu Mitsubishi Shoji Kaisha Ltd and Mitsubishi Caterpillar Forklift Europe BV v Duma Forklifts NV and G.S. International BVBA iz 2018. godine, navedeni sud je istakao sledeće: „suštinska funkcija žiga jeste da garantuje identitet porekla žigom obeležene robe ili usluga potrošaču ili krajnjem korisniku, tako što će mu omogućiti da iste razlikuje od robe ili usluga koje imaju drugo poreklo.”[4] Dakle, Sud pravde Evropske unije je izričito označio funkciju označavanja porekla kao suštinsku funkciju žiga, i, sledstveno tome, pružio navedenoj funkciji pravnu zaštitu.
Navedeni stav Suda zasnovan je ne samo na shvatanju pravne teorije, već i na odgovarajućim propisima Evropske unije, imajući u vidu činjenicu da je suštinska funkcija žiga najpre bila sadržana u Prvoj Direktivi Veća 89/104/EEZ od 21. decembra 1988. godine o usklađivanju zakonodavstava država članica o žigovima,[5] a zatim je uneta u Direktivu 2008/95/EZ Evropskog parlamenta i Saveta od 22. oktobra 2008. godine o usklađivanju zakonodavstava država članica o žigovima,[6] te u Direktivu EU 2015/2436 Evropskog parlamenta i Saveta od 16. decembra 2015. godine o usklađivanju zakonodavstava država članica o žigovima.[7] Naime, 10. tačka preambule Direktive 89/104/EEZ predviđala je, inter alia, sledeće: „funkcija registrovanog žiga posebno je da garantuje žig kao oznaku porekla.”[8] Pored toga, član 2. Direktive 89/104/EEZ propisivao je sledeće: „Žig se može sastojati od bilo koje oznake podobne da bude grafički predstavljena, posebno od reči, uključujući lična imena, dizajna, slova, brojeva, oblika robe ili njihovog pakovanja, pod uslovom da su takve oznake podobne za razlikovanje roba ili usluga jednog učesnika na tržištu od roba ili usluga drugog učesnika na tržištu.”[9] Sud pravde Evropske unije utvrdio je da je Unija na ovaj način u član 2. Direktive 89/104/EEZ unela funkciju označavanja porekla. Tako, u slučaju Merz & Krell GmbH & Co. Sud navodi sledeće: „Suštinska funkcija žigova je inkorporisana zakonodavstvom Zajednice u član 2. Direktive koji predviđa da oznake koje su podobne da budu grafički predstavljene mogu činiti žig, samo ako su podobne za razlikovanje roba ili usluga jednog učesnika na tržištu od roba ili usluga drugog učesnika na tržištu.”[10]
Pored 10. tačke preambule i člana 2. Direktive 89/104/EEZ, pravni osnov za zaštitu prava nosioca žiga i funkcije označavanja porekla, predstavljao je i član 5. navedene direktive, a čijim tumačenjem je Sud pravde Evropske unije postavio osnov za zaštitu i drugih funkcija žiga. Naime, navedeni član propisivao je sledeće:
„1. Registrovani žig dodeljuje nosiocu isključiva prava koja proizlaze iz tog žiga. Nosilac žiga će imati pravo da spreči sva treća lica koja nemaju njegovu saglasnost da koriste u privrednom prometu:
(a) bilo koju oznaku koja je istovetna sa žigom u odnosu na robu ili usluge koje su istovetne onima za koje je žig registrovan;
(b) bilo koju oznaku gde, zbog njene istovetnosti ili sličnosti sa žigom, i istovetnosti ili sličnosti robe ili usluga obuhvaćenih žigom i oznakom, postoji verovatnoća dovođenja javnosti u zabunu, koja uključuje verovatnoću dovođenja u vezu te oznake i žiga (...)
5. Stavovi 1. do 4. neće uticati na odredbe u bilo kojoj državi članici koje se odnose na zaštitu protiv korišćenja oznake, osim u cilju razlikovanja roba ili usluga, kada se korišćenjem takve oznake bez opravdavajućeg razloga nelojalno iskorišćava, ili oštećuje moć razlikovanja ili ugled žiga.”[11]
Tumačenjem člana 5. stava 5. Direktive 89/104/EEZ Sud pravde Evropske unije je najpre došao do zaključka da se, za ovaj rad značajan, stav 1. pomenutog člana odnosi samo na zaštitu protiv neovlašćenog korišćenja oznaka istovetnih ili sličnih žigu od strane trećih lica kada se oznake koriste u cilju razlikovanja roba ili usluga, i da će nosilac žiga samo u toj situaciji imati pravo da spreči sva treća lica koja nemaju njegovu saglasnost da te oznake koriste. U prilog navedenom shvatanju govori i stav koji je opšti pravozastupnik Suda pravde Evropske unije Ruiz-Harabo Kolomer zauzeo u svom mišljenju u slučaju Arsenal Football Club plc v Matthew Reed.[12] Naime, opšti pravozastupnik Kolomer navodi: „Dalja posledica sistematske analize raznih stavova člana 5. jeste da, prema stavovima 1. i 2. člana 5, nosilac žiga ne može sprečiti bilo koje korišćenje oznake, već samo korišćenja koja imaju za cilj da razlikuju robu ili usluge na koje se odnosi od robe ili usluga drugih učesnika na tržištu. U suprotnom, član 5. stav 5. ne bi imao razlog postojanja.”[13]
Dakle, prema tradicionalnom shvatanju Suda, da bi nosilac žiga mogao da spreči treće lice da bez njegove saglasnosti koristi oznaku istovetnu ili sličnu njegovom žigu, u situacijama predviđenim stavom 1. navedenog člana Direktive 89/104/EEZ, potrebno je da, inter alia, oznaka istovetna ili slična žigu bude korišćena u cilju razlikovanja roba ili usluga, odnosno da je reč o povredi funkcije označavanja porekla.[14]
Takav stav Sud pravde je zauzeo u slučaju Bayerische Motorenwerke AG (BMW) and BMW Nederland BV v Ronald Karel Deenik kada je naveo da je: „istina da oblast primene stavova 1. i 2. člana 5. Direktive, sa jedne strane, i stava 5. člana 5, sa druge strane, zavisi od toga da li se žig koristi u cilju razlikovanja roba ili usluga u pitanju sa poreklom od određenog učesnika na tržištu, odnosno da li se žig koristi kao žig, ili se koristi za druge ciljeve.”[15]
U tom smislu se izjasnio i opšti pravozastupnik Kolomer, koji je u navedenom mišljenju istakao da se „nosilac žiga može usprotiviti korišćenju njegovog žiga kao žiga od strane trećeg lica.“[16] U svom tumačenju pravnog koncepta korišćenja žiga u cilju razlikovanja roba ili usluga, i korišćenja žiga kao žiga, opšti pravozastupnik navodi da korišćenje žiga koje ukazuje na poreklo roba ili usluga, između ostalog, predstavlja korišćenje koje omogućava potrošaču da razlikuje robu ili usluge koje mu nude različiti učesnici na tržištu, odnosno da korišćenje žiga koje ukazuje na poreklo roba ili usluga predstavlja korišćenje žiga kao žiga, koje može biti sprečeno od strane nosioca.[17]
Takav stav je zauzeo i opšti pravozastupnik Suda pravde Evropske unije Džejkobs u svom mišljenju u slučaju Michael Hölterhoff v Ulrich Freiesleben kada je istakao sledeće: „Ekskluzivni aspekt prava koje žig dodeljuje nosiocu jasno znači da je nosilac u mogućnosti da spreči druge da koriste žig da identifikuju svoju robu ili usluge, s obzirom na to da bi to negiralo njegovu suštinsku funkciju. Međutim, kada se oznaka istovetna ili slična registrovanom žigu koristi od strane konkurenta u cilju koji ne predstavlja suštinsku funkciju, mnogo je teže uvideti zašto nosilac treba da ima pravo da spreči takvo korišćenje.”[18] Pored toga, govoreći o korišćenju žiga u navedenom slučaju opšti pravozastupnik je naveo: „Korišćenje takve vrste, prema mom mišljenju, je jednostavno suviše daleko od suštinske funkcije žiga da bi ovlastilo nosioca žiga da isto spreči na osnovu člana 5. stav 1. Direktive.”[19]
Dakle, iz navedenog se jasno može zaključiti da opšti pravozastupnik Džejkobs govori o korišćenju žiga u cilju koji predstavlja suštinsku funkciju žiga, kao uslovu da bi nosilac žiga imao ovlašćenja propisana članom 5. Direktive 89/104/EEZ. Takođe, navedeno mišljenje odražava ranije vladajuću doktrinu da je funkcija označavanja porekla jedina funkcija žiga koja uživa pravnu zaštitu.
II POSTAVLJANJE OSNOVA ZA ZAŠTITU OSTALIH FUNKCIJA ŽIGA
Pitanje zaštite ostalih funkcija žiga, i, samim tim, i mogućnosti nosioca žiga da spreči treća lica da koriste žig, i u situacijama kada se isti ne koristi da ukaže na poreklo robe ili usluga, postavilo se prvi put u slučaju Arsenal Football Club plc v Matthew Reed.[20] Naime, u navedenom slučaju Sud pravde Evropske unije je zauzeo stav da se mora utvrditi da li član 5. stav 1. tačka (a) Direktive 89/104/EEZ daje pravo nosiocu žiga da zabrani bilo koje korišćenje od strane trećeg lica u privrednom prometu oznake istovetne sa žigom, za robu istovetnu sa onom za koju je žig registrovan, ili to pravo nosioca žiga pretpostavlja postojanje njegovog specifičnog interesa da korišćenje oznake u pitanju od strane trećeg lica mora uticati ili biti podložno da utiče na jednu od funkcija žiga.[21] S tim u vezi, Sud pravde Evropske unije navodi sledeće: „Isključivo pravo predviđeno članom 5. stav 1. tačka (a) Direktive dodeljeno je u cilju omogućavanja nosiocu žiga da zaštiti svoj specifični interes kao nosilac žiga, a to je da obezbedi da žig može da ispuni svoje funkcije. Ostvarivanje tog prava mora zato biti rezervisano za slučajeve u kojima korišćenje oznake od strane trećeg lica utiče ili je podložno da utiče na funkcije žiga, posebno na njegovu suštinsku funkciju garantovanja potrošačima porekla robe.”[22]
Dakle, u slučaju Arsenal Sud pravde Evropske unije postavio je osnov za zaštitu i ostalih funkcija žiga, udaljivši se od vladajuće doktrine koja je štitila samo suštinsku funkciju žiga, a koja je podrazumevala da nosilac žiga može jedino sprečiti korišćenje žiga od strane trećeg lica kada navedeno korišćenje ukazuje na poreklo roba ili usluga. Navedeni osnov, Sud pravde Evropske unije postavio je polazeći od nepreciznog pojma korišćenja u cilju razlikovanja roba ili usluga sadržanom u članu 5. Direktive 89/104/EEZ.
U tom smislu, Sud pravde Evropske unije je pojam korišćenja u cilju razlikovanja roba ili usluga prestao da tumači samo kao korišćenje koje ukazuje na poreklo roba ili usluga rukovodeći se mišljenjem opšteg pravozastupnika Ruiz-Harabo Kolomera. Naime, opšti pravozastupnik Kolomer u svom mišljenju navodi da oznake, pored porekla, mogu da ukazuju i na kvalitet, reputaciju ili renome, kao i da mogu biti korišćene u reklamne svrhe u cilju informisanja i ubeđivanja potrošača.[23] Pored toga, pravozastupnik Kolomer navodi da ovi načini korišćenja žiga takođe predstavljaju korišćenja koja omogućavaju potrošaču da razlikuje robu ili usluge koje mu nude različiti učesnici na tržištu, kao i da svi navedeni načini korišćenja predstavljaju korišćenja žiga kao žiga, koja mogu biti sprečena od strane nosioca.[24] Imajući u vidu navedeno, opšti pravozastupnik je zauzeo sledeći stav: „Kada uzmem u obzir trenutno funkcionisanje tržišta i ponašanje prosečnog potrošača, ne vidim nijedan razlog da se ne zaštite ove ostale funkcije žiga i da se štiti samo funkcija označavanja porekla roba ili usluga.”[25]
Navedeni osnov za zaštitu ostalih funkcija žiga, postavljen u slučaju Arsenal Sud pravde Evropske unije je najpre iskoristio, a zatim i proširio u slučaju L'Oréal SA, Lancôme parfums et beauté & Cie SNC and Laboratoire Garnier & Cie v Bellure NV, Malaika Investments Ltd and Starion International Ltd.[26] U ovom slučaju Sud pravde prvi put eksplicitno, pored funkcije označavanja porekla, navodi i druge funkcije žiga.[27] Naime, u pomenutom slučaju Sud je, nakon navođenja osnova za zaštitu ostalih funkcija žiga iz slučaja Arsenal, istakao sledeće: „Ove funkcije ne uključuju samo suštinsku funkciju žiga da garantuje potrošačima poreklo roba ili usluga, već takođe i njegove ostale funkcije, posebno funkciju garantovanja kvaliteta roba ili usluga u pitanju i funkcije komunikacije, investiranja i reklamiranja.”[28] U tom smislu, Sud dalje navodi: „Član 5. stav 1. tačka (a) Direktive mora se protumačiti tako da nosilac registrovanog žiga ima pravo da spreči korišćenje od strane trećeg lica (...) oznake istovetne sa tim žigom u odnosu na robu ili usluge koje su istovetne onima za koje je žig registrovan, čak i kada takvo korišćenje nije podobno da ugrozi suštinsku funkciju žiga, a to je da ukazuje na poreklo roba ili usluga, pod pretpostavkom da takvo korišćenje utiče ili je podložno da utiče na jednu od ostalih funkcija žiga.”[29]
Dakle, presudom u slučaju L'Oréal Sud pravde Evropske unije postavio je osnov za samostalnu zaštitu ostalih funkcija žiga, a posebno funkcije garancije kvaliteta, funkcije komunikacije, investicione i reklamne funkcije žiga. S tim u vezi, značajno je istaći da je na navedeni način udaljena zaštita od potrošača, čiji je prevashodni interes garantovanje porekla žigom obeleženih roba odnosno usluga. S druge strane, s obzirom na to da navedene funkcije obično vrše poznati žigovi,[30] njihovom zaštitom na osnovu člana 5. stav 1. tačka (a) Direktive 89/104/EEZ pružena je zaštita nosiocima žigova izvan okvira predviđenih navedenom direktivom. Pored toga, imajući u vidu činjenicu da zaštita poznatih žigova na osnovu člana 5. stav 2. Direktive 89/104/EEZ nije obavezna za države članice, i da, samim tim, zaštita specifičnih funkcija poznatih žigova takođe nije obavezna, Sud je njihovom zaštitom na osnovu, za države članice obaveznog, člana 5. stav 1. tačka (a) Direktive, povredio slobodu ostavljenu državama članicama.[31] U tom smislu, contra legem uključivanje komunikacione, investicione i reklamne funkcije žiga u član 5. stav 1. tačka (a) Direktive 89/104/EEZ predstavlja korak napred u transformaciji prava žiga u instrument iskorišćavanja brenda.[32]
III ZAŠTITA REKLAMNE FUNKCIJE ŽIGA
Prema shvatanju pravne teorije, žigovi vrše i reklamnu funkciju koja služi kako da informiše, tako i da ubedi javnost.[33] Naime, proizvođači se obraćaju potrošačima, inter alia, putem reklama u kojima istaknuto mesto zauzima žig konkretnog proizvoda. Putem takvih reklama, stari potrošači će biti stalno podsećani na proizvod i kupovaće ga ponovo, ako su njime jednom bili zadovoljni, a istovremeno će žigom biti pridobijeni i novi potrošači, ukoliko je on već poznat i ako se sa njim vezuju predstave o kvalitetu proizvoda koji obeležava.[34] S druge strane, treba imati u vidu da se žigom ostvaruje i samostalno privlačno dejstvo na potrošača nezavisno od proizvoda koji je njime obeležen.[35] Iz tog razloga, reklamna funkcija se ne ograničava samo na poruku koja se odnosi na kvalitet, nego obuhvata sumu pozitivnih asocijacija koje su povezane sa žigom, drugim rečima, njegov „goodwill“.[36] „Goodwill“ se može sagledati kao ukupnost kupčevog zadovoljstva proizvodom i spremnosti potencijalnog potrošača da kupi proizvod obeležen žigom, pri čemu su žigovi obično prenosioci pomenutog „goodwill“-a, na primer, žig „Coca Cola“ sa sobom nosi više „goodwill“-a nego žig drugog bezalkoholnog pića na bazi kole.[37] Pored toga, žig nije samo prenosilac „goodwill“-a, već često najefikasniji činilac za njegovu kreaciju, utiskujući u svest javnosti anonimnu i bezličnu garanciju zadovoljstva, praveći želju za dalja zadovoljstva.[38] Dakle, reklamna funkcija predstavlja specifičnu sposobnost žigova da snabdeju potrošače dodatnom ili alternativnom motivacijom za kupovinu određenog proizvoda, tj. razlozima koji se ne tiču karakteristika samog proizvoda.[39] Na kraju, u vezi sa reklamnom funkcijom žiga treba istaći i njen opis koji je izneo sudija Vrhovnog suda SAD-a Feliks Frankfurter, a koji izražava suštinu ove funkcije: „Žig je markentiška prečica koja podstiče potrošača da izabere šta želi, ili šta je naveden da veruje da želi. Nosilac žiga iskorišćava ovu ljudsku sklonost ulažući sve napore da obogati atmosferu na tržištu privlačnom silom kongenijalnog simbola. Bez obzira na upotrebljena sredstva, cilj je isti – da prenese kroz žig, u svest potencijalnih potrošača, poželjnost robe na kojima se pojavljuje.”[40]
Pitanje zaštite reklamne funkcije žiga pred Sudom pravde Evropske unije postavilo se u slučajevima Google France SARL and Google Inc. v Louis Vuitton Malletier SA (C-236/08), Google France SARL v Viaticum SA and Luteciel SARL (C-237/08), i Google France SARL v Centre national de recherche en relations humaines (CNRRH) SARL and Others (C-238/08),[41] koji su združeni u jedan predmet. U navedenom slučaju, Sud pravde Evropske unije je najpre razmatrao da li su ispunjeni uslovi za primenu člana 5. stav 1. tačka (a) Direktive 89/104/EEZ, pa navodi da u skladu sa pomenutim članom: „nosilac žiga ima pravo da zabrani trećem licu da koristi, bez njegove saglasnosti, oznaku istovetnu sa tim žigom, kada to korišćenje predstavlja korišćenje u privrednom prometu, korišćenje u odnosu na robu ili usluge koje su istovetne ili slične onim za koje je taj žig registrovan, i korišćenje koje utiče ili je podložno da utiče na funkcije žiga.”[42] Dakle, ovde se može videti potpuna transformacija tumačenja uslova korišćenja žiga u cilju razlikovanja roba ili usluga, s obzirom na to da Sud pravde Evropske unije navedeni uslov sada označava kao korišćenje koje utiče ili je podložno da utiče na funkcije žiga.
Kada je reč o reklamnoj funkciji žiga, Sud najpre navodi da: „s obzirom na to da privredni promet obezbeđuje raznovrsnu ponudu roba i usluga, nosilac žiga može imati ne samo cilj da ukazuje, putem tog žiga, poreklo njegovih roba ili usluga, već i taj da koristi svoj žig u reklamne svrhe koje imaju za cilj da informišu i ubede potrošače.”[43] Nakon ovog uvoda, Sud pravde Evropske unije daje jedan opširan pojam reklamne funkcije žiga istakavši da: „nosilac žiga ima pravo da spreči treće lice da koristi, bez saglasnosti nosioca, oznaku istovetnu sa njegovim žigom u odnosu na robu ili usluge koje su istovetne onima za koje je žig registrovan, u slučaju gde takvo korišćenje štetno utiče na korišćenje žiga kao faktora u promovisanju prodaje ili kao instrumenta komercijalne strategije od strane nosioca.[44] Imajući u vidu da su pojmovi faktor u promovisanju prodaje i instrument komercijalne strategije uopšteni pojmovi, jasno je da je Sud pravde Evropske unije postavio nizak prag za zaštitu reklamne funkcije, proširivši time pravo vlasnika žiga da spreči treća lica da isti koriste, s pozivom na navedenu funkciju. S druge strane, činjenica da navedeni pojmovi mogu biti protumačeni na različite načine ima za posledicu pravnu nesigurnost na strani trećih lica koja žele legalno da koriste žig.
IV ZAŠTITA INVESTICIONE FUNKCIJE ŽIGA
Jedna od funkcija žiga koje nisu bile obuhvaćene tradicionalnim shvatanjem pravne teorije i prakse, a kojima je Sud pravde Evropske unije pružio samostalnu zaštitu jeste i investiciona funkcija žiga. Tako, Sud pravde u predmetu Interflora Inc. and Interflora British Unit v Marks & Spencer plc and Flowers Direct Online Ltd navodi da žig takođe može biti korišćen od strane njegovog nosioca tako da stekne ili očuva ugled koji je u stanju da privuče potrošače i zadrži njihovu lojalnost.[45] Iako se ova funkcija žiga, koja se naziva investiciona funkcija, može preklopiti sa reklamnom funkcijom, ništa manje nije različita od nje, jer kada se žig koristi u cilju sticanja ili očuvanja ugleda, ne koristi se samo reklamiranje, već i različite komercijalne tehnike.[46] U tom smislu, kada korišćenje od strane trećeg lica, kao što je konkurent nosioca žiga, oznake istovetne žigu u odnosu na robu ili usluge istovetne onima za koje je žig registrovan, bitno ometa korišćenje žiga od strane nosioca u cilju sticanja ili očuvanja ugleda koji je u stanju da privuče potrošače i zadrži njihovu lojalnost, takvo korišćenje se mora smatrati korišćenjem koje štetno utiče na investicionu funkciju žiga, zbog čega nosilac žiga ima pravo da spreči takvo korišćenje na osnovu člana 5. stav 1. tačka (a) Direktive.[47] Navedeno stanovište Sud pravde je potvrdio u predmetu Mitsubishi,[48] u kojem je zauzeo i stav da uklanjanje oznaka istovetnih žigu i postavljanje novih oznaka na robu onemogućavaju nosioca žiga u tome da zadrži klijente na osnovu kvaliteta svoje robe i utiče na investicionu i reklamnu funkciju žiga kada, kao u predmetnom slučaju, roba u pitanju još uvek nije stavljena na tržište sa žigom nosioca prava od strane nosioca ili sa njegovim odobrenjem, te da, dodatno navedenom, takvi postupci lišavaju nosioca prava mogućnosti da ostvari, prvim stavljanjem na tržište EEP-a, ekonomsku vrednost robe označene žigom, i sledstveno tome, svoje investicije.[49]
Presuda u predmetu Interflora je, pored toga što je njome po prvi put pružena samostalna zaštita investicionoj funkciji žiga na osnovu člana 5. stav 1. tačka (a) Direktive 89/104/EEZ, značajna iz još jednog razloga. Naime, Sud pravde Evropske unije u pomenutoj presudi navodi da su zakonodavni organi Evropske unije korišćenjem reči posebno u 10. tački preambule Direktive 89/104/EEZ ukazali da funkcija označavanja porekla nije jedina funkcija žiga koja treba da bude zaštićena od povreda učinjenih od strane trećih lica.[50] Na navedeni način, Sud pravde dopunjuje osnov za zaštitu i ostalih funkcija žiga na osnovu člana 5. navedene direktive. S tim u vezi, značajno je istaći da su zakonodavni organi Evropske unije propustili da preciznim definisanjem pojma korišćenja u cilju razlikovanja roba ili usluga iz člana 5. stava 5. Direktive 89/104/EEZ kao i 10. tačke preambule navedene direktive, otklone probleme proizašle iz pružanja samostalne zaštite ostalim funkcijama žiga, imajući u vidu da su, počev od presude u predmetu Arsenal, kao što je navedeno, donete dve Direktive o žigovima koje nisu unele nikakve suštinske izmene u spornu tačku i preambulu Direktive 89/104/EEZ, a u vezi sa pravnim osnovom za zaštitu funkcija žiga.
V FUNKCIJE GARANCIJE KVALITETA I KOMUNIKACIJE
Pravna nesigurnost koja je proizašla iz pristupa Suda pravde Evropske unije u odlučivanju vezanom za funkcije žiga dodatno je povećana činjenicom da Sud, koji se do sada bavio samo reklamnom i investicionom funkcijom žiga, još uvek nije definisao preostale funkcije koje su pomenute presudom L'Oréal, konkretno, funkcije garancije kvaliteta i komunikacije.[51]
Pored toga, kada je reč o funkciji garancije kvaliteta, dodatni problemi proizlaze iz opisa navedene funkcije od strane opšteg pravozastupnika Suda pravde Evropske unije Džejkobsa: „žigovi su podobni da deluju kao podsticaj za održavanje konstantnog kvaliteta, zato što deluju kao garancija prema potrošaču, da su svi proizvodi koji nose određeni žig, proizvedeni od strane, ili pod kontrolom, istog proizvođača, zbog čega se pretpostavlja da su sličnog kvaliteta. Garancija kvaliteta koju nosi žig, nije naravno apsolutna, jer proizvođač ima slobodu da kvalitet varira, međutim to radi na sopstveni rizik, i on – ne njegovi konkurenti – će trpeti posledice ukoliko dozvoli da kvalitet opadne. Zato, iako žigovi ne pružaju bilo kakvu formu pravne garancije kvaliteta – čiji nedostatak može da dovede neke u zabludu da potcene njihov značaj – oni u ekonomskom smislu pružaju takvu garanciju, kojom se svakodnevno vode potrošači.”[52] U tom smislu, ukoliko titular žiga počne da koristi žig na proizvodima nižeg kvaliteta, on će možda izgubiti potrošače, ali neće pretrpeti posledice na osnovu prava žiga.[53] Dakle, samostalna zaštita funkcije garancije kvaliteta bi u krajnjoj liniji značila da titular žiga ne bi smeo nikada da promeni kvalitet svojih proizvoda, što je neki put upravo suprotno razumnom ekonomskom ponašanju.[54] Pored toga, samostalna zaštita ove funkcije značila bi i to da svako lice koje postiže isti kvalitet proizvoda može da se koristi žigom za njihovo obeležavanje, pa bi žig time izgubio svoju individualnost i poprimio karakter navoda o svojstvima i kvalitetu proizvoda.[55] Imajući u vidu navedeno, očigledno je da će Sud pravde Evropske unije imati velike probleme prilikom definisanja navedene funkcije i njene primene u praksi.
VI ZAKLJUČAK
Sud pravde Evropske unije je, poslednjih godina, postepeno povećavao zaštitu koju uživa nosilac žiga, odnosno proširivao pravo nosioca žiga da spreči treća lica da koriste žig bez njegove saglasnosti. Kao posledica navedenog proširivanja, povećavan je i broj funkcija žiga koje uživaju pravnu zaštitu. To je učinjeno kroz široko tumačenje uslova korišćenja žiga u cilju razlikovanja roba ili usluga, kao jednog od uslova za primenu člana 5. stav 1. Direktive 89/104/EEZ. Naime, navedeni uslov je prvobitno, od strane Suda pravde Evropske unije, poistovećen sa funkcijom označavanja porekla, označenom kao suštinska funkcija žiga, čiji je cilj da garantuje potrošačima poreklo roba ili usluga, štiteći na taj način kako interese nosioca žiga, tako i interese potrošača. Međutim, počevši od slučaja Arsenal, Sud pravde Evropske unije navedeni uslov tumači kao korišćenje koje utiče ili je podložno da utiče na funkcije žiga, nakon čega u slučaju L'Oréal postavlja osnov za samostalnu zaštitu ostalih funkcija žiga.
Međutim, širokim tumačenjem navedenog člana Direktive 89/104/EEZ, i samim tim i povećavanjem broja funkcija koje uživaju pravnu zaštitu, stvorena je pravna nesigurnost. Kao što je već rečeno, Sud u slučaju L’Oreal postavlja osnov za zaštitu ostalih funkcija žiga nezavisno od funkcije označavanja porekla. Na navedeni način postavljen je osnov za zaštitu drugih potencijalnih funkcija žiga, te je stvorena pravna nesigurnost na strani savesnih trećih lica koja žele legalno da koriste žig. Naime, u takvoj situaciji ne postoji garancija za savesno treće lice da njegovo korišćenje žiga neće kasnije biti protumačeno kao korišćenje koje utiče ili je podložno da utiče na određenu funkciju žiga, imajući u vidu činjenicu da se unapred ne zna sa izvesnošću koji sve načini korišćenja žiga nisu dozvoljeni. Međutim, ta činjenica ne odnosi se samo na potencijalne, već i na zaštićene funkcije žiga, pre svega na reklamnu funkciju, imajući u vidu da su pojmovi faktor u promovisanju prodaje i instrument komercijalne strategije neodređeni.
S druge strane, omogućavanjem nosiocu žiga da spreči treća lica da koriste žig kada to korišćenje ne stvara nikakvu mogućnost zabune u pogledu porekla robe ili usluge, udaljava se zaštita od potrošača, sa čijeg je stanovišta osnovna svrha žiga da garantuje poreklo robe ili usluga, tj. narušava se Direktivom uspostavljena ravnoteža između interesa nosioca žiga s jedne, i potrošača sa druge strane, kroz davanje prevage interesima nosioca.
Način za rešavanje pomenutih problema treba tražiti u redefinisanju člana 10. Direktive 2015/2436 koji je, kao što je ranije navedeno, suštinski istovetan ranijem članu 5. Direktive 89/104/EEZ u smislu zaštite funkcija žiga, i to pre svega u redefinisanju nepreciznog uslova korišćenja u cilju razlikovanja roba ili usluga. Naime, imajući u vidu tumačenje navedenog uslova od strane Suda pravde Evropske unije, koje se kreće u pravcu pružanja zaštite sve većem broju funkcija, odgovor treba tražiti na drugoj strani, odnosno u odgovarajućim zakonodavnim merama. U takvoj situaciji prostor za tumačenje bi bio sveden na minimum, čime bi se znatno doprinelo pravnoj sigurnosti i jednakosti pravnih subjekata, jer bi se omogućilo legitimno korišćenje žiga savesnim trećim licima, tj. zaštitili bi se interesi potrošača.
Vukašin Petrović *
PROTECTION OF TRADE MARK FUNCTIONS IN EUROPEAN UNION LAW
Summary
The Court of Justice of the European Union, through several judgments of recent date, has expanded the right of the trademark proprietor to prevent an unauthorized use of its trademark by third parties, thereby increasing the number of trademark functions that enjoy legal protection. Through this article, a gradual change in the position of the Court of Justice of the European Union in respect of the protection of the trademark functions, will be shown. In that sense, it will be shown, firstly, the traditional understanding of the trademark functions, as well as the need of their protection, then the legal framework that enabled the Court to expand the rights of the trademark proprietor and to enlarge the number of protected trademark functions, the judgements in which the Court sets the legal basis for the protection of trademark functions, and, in the end, the conclusion will show the problems caused by the abovementioned position of the Court, and one of the possible ways of resolving them will be offered.
Key words: trademarks, trademark functions, essential function of the trademark, expansion of the rights of the trademark proprietor, use for the purpose of distinguishing goods and services.
* Sekretar Univerzitetske biblioteke u Kragujevcu, vukasinkg@hotmail.com.
[1] Vid. B. Vlašković, Pravna zaštita slavnih žigova, Beograd, 1992, 5.
[2] Vid. M. Senftleben, Adapting EU Trademark Law to new technologies: back to basics?, u: Constructing European Intellectual Property: Achievements and New Perspectives (ur. C. Geiger), Cheltenham, 2013, 137.
[3] Presuda Suda pravde Evropske unije u predmetu C-102/77 Hoffmann-La Roche & Co. AG v Centrafarm Vertriebsgesellschaft Pharmazeutischer Erzeugnisse mbH, 23.05.1978, ECR 1978 -01139.
[4] Presuda Suda pravde Evropske unije u predmetu C-129/17 Mitsubishi Shoji Kaisha Ltd and Mitsubishi Caterpillar Forklift Europe BV v Duma Forklifts NV and G.S. International BVBA, 25.07.2018, published in the electronic Reports of Cases (Court Reports - general), par. 35.
[5] First Council Directive 89/104/EEC of 21 December 1988 to approximate the laws of the Member States relating to trade marks (Direktiva 89/104/EEZ), Official Journal L 40, 11/02/1989. Vid. M. Peguera, Trademark Functions and Trademark Rights, https://papers.ssrn. com/sol3/papers.cfm?abstract_id=3693270, datum posete: 28.10.2021, 5.
[6] Directive 2008/95/EC of the European Parliament and of the Council of 22 October 2008 to approximate the laws of the Member States relating to trade marks [Codified version] (Direktiva 2008/95/EZ), Official Journal L 299, 8/11/2008.
[7] Directive EU 2015/2436 of the European Parliament and of the Council of 16 December 2015 to approximate the laws of the Member States relating to trade marks (Direktiva 2015/2436), Official Journal L 336, 23/12/2015. Sasvim precizno govoreći, Direktiva 2015/2436 je trenutno na snazi, dok su Direktiva 89/104/EEZ i Direktiva 2008/95/EZ prestale da važe. Međutim, kako je Sud pravde postavio osnov za zaštitu funkcija žiga s pozivom na odgovarajuće članove i tačku preambule Direktive 89/104/EEZ, u daljem tekstu ćemo se, radi lakšeg praćenja, pozivati na Direktivu 89/104/EEZ, uz napomenu da su odgovarajući članovi i tačka preambule pomenute direktive u suštinski neizmenjenom obliku uneti najpre u Direktivu 2008/95/EZ, a zatim i u Direktivu 2015/2436, a u vezi sa pravnim osnovom za zaštitu funkcija žiga.
[8] Direktiva 89/104/EEZ, 10. tačka preambule.
[9] Ibid., čl. 2.
[10] Presuda Suda pravde Evropske unije u predmetu C-517/99 Merz & Krell GmbH & Co., 04.10.2001, ECR I 06959, par. 23.
[11] Direktiva 89/104/EEZ, čl. 5.
[12] Mišljenje opšteg pravozastupnika Ruiz-Harabo Kolomera u predmetu C-206/01 Arsenal Football Club plc v Matthew Reed, 13.06.2002, ECR I 10273, par. 48.
[13] Ibid., par. 38.
[14] Vid. M. Peguera, op.cit., 4.
[15] Presuda Suda pravde Evropske unije u predmetu C-63/97 Bayerische Motorenwerke AG (BMW) and BMW Nederland BV v Ronald Karel Deenik, 23.02.1999, ECR I 00905, par. 38.
[16] Mišljenje opšteg pravozastupnika Ruiz-Harabo Kolomera u predmetu C-206/01, par. 40.
[17] Vid. Ibid., par. 43, 44.
[18] Mišljenje opšteg pravozastupnika Džejkobsa u predmetu C-2/00 Michael Hölterhoff v Ulrich Freiesleben, 20.09.2001, ECR I 04187, par. 36-37.
[19] Ibid., par. 39.
[20] Presuda Suda pravde Evropske unije u predmetu C-206/01.
[21] Ibid., par. 42.
[22] Ibid., par. 51.
[23] Mišljenje opšteg pravozastupnika Ruiz-Harabo Kolomera u predmetu C-206/01, par. 43.
[24] Ibid., par. 44.
[25] Ibid., par. 47.
[26] Presuda Suda pravde Evropske unije u predmetu C-487/07 L'Oréal SA, Lancôme parfums et beauté & Cie SNC and Laboratoire Garnier & Cie v Bellure NV, Malaika Investments Ltd and Starion International Ltd, 18.06.2009, ECR I 05185.
[27] K. Vlašković, Razvoj pravne zaštite poznatih žigova u nemačkom pravu i pravu Evropske unije, doktorska disertacija, Kragujevac, 2015, 79.
[28] Ibid., par. 58. Na navedeni stav Sud pravde se poziva i u skorijoj presudi u predmetu Mitsubishi. U tom smislu, vid. C-129/17, par. 34.
[29] Ibid., par. 65.
[30] Vid. M. Senftleben, Bringing EU Trademark Law Back Into Shape - Lessons to Learn from Keyword Advertising, https://www.epip.eu/conferences/epip06/papers/Parallel%20Session%20 Papers/SENFTLEBEN%20Martin.pdf, datum posete: 01.11.2021, 12.
[31] Vid. Ibid., 13.
[32] Ibid.
[33] Vid. R. S. Brown Jr., Advertising and the Public Interest: Legal Protection of Trade Symbols, Yale Law Journal 57/7, 1948, 1183.
[34] Vid. B. Vlašković, Funkcije žiga i njihov značaj, Glasnik Pravnog fakulteta u Kragujevcu sv. 3, 1992, 78.
[35] M. Novak, Gedanken zum Verwechslungs und Verwaesserungsschutz im europaeishen Markenrecht, European Intellectual Property Reviews (European IPR) 3, 2001, 48.
[36] T. Sambuc, Wass soll das Markenrecht? - Ein Beitrag zur Funktionenlehre, European IPR 2, 2000, 985-986.
[37] Vid. W. Sakulin, Trademark protection and freedom of expression: an inquiry into the conflict between trademark rights and freedom of expression under European, German and Dutch law: PhD thesis, Universiteit van Amsterdam, Amsterdam, 2010, 40.
[38] Vid. F. I. Schechter, The Rational Basis of Trademark Protection, Harvard Law Review 40/6, 1927, 814-816
[39] Vid. W. Sakulin, op.cit., 40.
[40] Mišljenje sudije Vrhovnog suda SAD, Feliksa Frankfurtera u predmetu Mishawaka Rubber & Woolen Mfg. Co. v. S. S. Kresge Co., [1942] 316 U.S. 203 (62 S.Ct. 1022, 86 LEd. 1381), par. 3.
[41] Presuda Suda pravde Evropske unije u združenim predmetima C-236/08 do C-238/08 Google France SARL and Google Inc. v Louis Vuitton Malletier SA (C-236/08), Google France SARL v Viaticum SA and Luteciel SARL (C-237/08) i Google France SARL v Centre national de recherche en relations humaines SARL and Others (C-238/08), 23.03.2010, ECR I 02417.
[42] Ibid., par. 49.
[43] Ibid., par. 91.
[44] Ibid., par. 92; Na navedeni stav Sud pravde se poziva i u pomenutoj presudi u predmetu Mitsubishi iz 2018. godine. U tom smislu, vid. C-129/17, par. 37.
[45] Presuda Suda pravde Evropske unije u predmetu C-323/09 Interflora Inc. and Interflora British Unit v Marks & Spencer plc and Flowers Direct Online Ltd, 22.09.2011, ECR I 08625, par. 60.
[46] Ibid., par. 61.
[47] Ibid., par. 62.
[49] Ibid., par. 46.
[50] U tom smislu videti presudu Suda pravde Evropske unije u predmetu C-323/09, par. 39.
[51] A. Kur, Trademarks Function, Don't They? CJEU Jurisprudence and Unfair Competition Principles, IIC - International Review of Intellectual Property and Competition Law Vol. 45, no. 4, 2014, 443.
[52] Mišljenje opšteg pravozastupnika Džejkobsa u predmetu C-10/89 SA CNL-SUCAL NV v HAG GF AG, 13.03.1990, ECR I 03711, par. 18.
[53] I. Simon, The Functions of Trade Marks and Their Role in Infringement Cases - What Can the EU and Japan Learn from Each Others' Experiences?, IIP Bulletin, 2007.
[54] F. Beier, U. Krieger, Wirtschaftliche Bedeutung, Funktionen und Zweck der Marke, GRUR Int. 3, 1976, 127.
[55] Vid. B. Vlašković, op.cit., 13.
* Secretary of the University Library in Kragujevac.