Jasmina Rajković^*

Stručni članak

UDK: 343.344(497.11)

doi: 10.46793/GP.1302.39R

NABAVLJANJE, DRŽANJE I NOŠENJE ORUŽJA PO ZAKONU O ORUŽJU I MUNICIJI U REPUBLICI SRBIJI

Rad primljen: 03. 06. 2022.

Rad prihvaćen za objavljivanje: 27. 12. 2022.

 

Strateško opredeljenje Republike Srbije za evropske integracije podrazumeva i usklađivanje svih relevantnih domaćih propisa sa propisima Evropske unije u koje spada i pravna regulativa nabavljanja, držanja i nošenja oružja. Zakon o oružju i municiji donet je 20.02.2015. godine, a njegova puna primena počela je od 05.03.2016. godine. Donošenje novog zakona o oružju i municiji trebalo je da ostvari dva cilja. Prvi, da omogući efikasnu kontrolu posedovanja oružja i na taj način spreči njegove zloupotrebe i poboljša bezbednost građana Republike Srbije. Drugi, da vlasnicima oružja u legalnom posedu omogući da oružje nesmetano poseduju i koriste ga u zakonom dozvoljene svrhe lova, sporta i kolekcionarstva. Problem koji će biti analiziran u radu upravo je analiza ispunjenosti ova dva cilja posle skoro šest godina od početka primene zakona. Ovu analizu autor je izvršio upoređivanjem osnovnih statističkih podataka o oružju od početka primene „novog“ zakona u odnosu na osnovne statističke podatke o oružju u vreme primene „starog“ zakona o oružju i municiji. Na kraju rada autor daje predloge za efikasniju primenu zakona o oružju i municiji, kao i predloge budućih rešenja u oblasti nabavljanja, držanja i nošenja oružja.

Ključne reči: oružje, nabavljanje oružja, držanje oružja, nošenje oružja.

I UVOD

Zakonom o oružju i municiji (u daljem tekstu: ZOM)^[1] uređuje se nabavka, držanje, nošenje, prikupljanje, popravka, preuređenje, promet, posredovanje i transport oružja i municije.^[2] U radu ćemo prezentovati rezultate sprovedenog istraživanja u vezi sa nabavkom, držanjem i nošenjem oružja iz kategorije B koje je u vlasništvu fizičkih lica. Rad je nastao kao rezultat želje da se analizira ispunjenost ciljeva zbog kojih je donet novi ZOM. Da li su nova zakonska rešenja posle skoro šest godina od početka primene uticala na efikasniju kontrolu posedovanja oružja, da li su sprečene zloupotrebe oružja i poboljšana bezbednost građana^[3] Republike Srbije, kao i da li su nova zakonska rešenja vlasnicima oružja u legalnom posedu omogućila da oružje nesmetano poseduju i koriste ga u zakonom dozvoljene svrhe lova, sporta i kolekcionarstva? Glavni razlog za sprovođenje istraživanja u vezi sa nabavkom, držanjem i nošenjem oružja fizičkih lica autor je našao u stalnom produžetku roka za podnošenje zahteva za izdavanje isprava za držanje i nošenje oružja u skladu sa novim ZOM-om, tj. produžetku roka za zamenu starih oružnih listova za nove biometrijske isprave^[4]. Polazeći od toga, istraživanje je bilo usmereno na pronalaženje adekvatnih rešenja za efikasniju primenu ZOM-a, kojima bi se ostvarili ciljevi njegovog donošenja.

U izradi rada koristićemo različite metode. Statističkom metodom prikupićemo, predstaviti, analizirati i interpretirati numeričke podatke o oružju, a komparativnom analizom uporedićemo podatke o oružju za prvih šest godina primene „novog“ ZOM-a u odnosu na podatke o oružju za poslednjih pet godina primene „starog“ ZOM-a.^[5]

Nakon uvodnog izlaganja rezultate istraživanja prezentovaćemo u četiri celine rada. U prvom delu objasnićemo uslove za nabavljanje, držanje i nošenje oružja sa posebnim osvrtom na novine koje je zakonodavac propisao novim ZOM-om. U drugom delu prezentovaćemo statističke podatke koji pokazuju uticaj novih zakonskih rešenja na broj oružja u legalnom posedu. U trećem delu objasnićemo prestanak ispunjenosti uslova za držanje i nošenje oružja, a u četvrtom delu rada autor će dati predloge za efikasniju primenu ZOM-a, kao i predloge budućih rešenja u oblasti nabavljanja, držanja i nošenja oružja.

Ključni pojmovi koje ćemo koristiti u radu definisani su ZOM-om i imaju sledeće značenje. Oružje jeste ručno prenosiva naprava izrađena ili prilagođena da pod pritiskom vazduha, barutnih i drugih gasova ili drugog potisnog sredstva može izbaciti zrno, kuglu, sačmu ili neki drugi projektil, odnosno raspršiti gas ili tečnost i druga naprava koja je namenjena za samoodbranu ili napad, lov ili sport, s tim što se, u smislu ovog zakona, oružjem ne smatraju uređaji za humano lišavanje života životinja, alati i imitacije oružja koje ne koriste municiju sa barutnim punjenjem.^[6] Oružje iz kategorije B je svako vatreno oružje (kratko, dugo, poluautomatsko, repetirajuće, jednometno, dvometno, sa olučenim i glatkim cevima).^[7]

II USLOVI ZA NABAVLJANJE, DRŽANJE I NOŠENJE ORUŽJA

Novim ZOM-om zakonodavac je pooštrio uslove za nabavljanje, držanje i nošenje oružja što je dovelo do smanjenja broja oružja u legalnom posedu i to za čak 190.886 komada u periodu nešto manjem od šest godina.

 Oružje iz kategorije B fizička lica mogu nabavljati, držati i nositi na osnovu isprave koju izdaje teritorijalno nadležna organizaciona jedinica ministarstva unutrašnjih poslova prema mestu prebivališta podnosioca zahteva pod uslovom da:

1) su punoletna;

2) su državljani Republike Srbije ili stalno nastanjeni stranci;

3) su zdravstveno sposobna za držanje i nošenje oružja;

4) nisu pravnosnažno osuđivana na kaznu zatvora za krivična dela: protiv života i tela, protiv sloboda i prava čoveka i građanina, protiv polne slobode, protiv braka i porodice, protiv imovine, protiv zdravlja ljudi, protiv opšte sigurnosti ljudi i imovine, protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Republike Srbije, protiv državnih organa, protiv javnog reda i mira, protiv čovečnosti i drugih dobara zaštićenih međunarodnim pravom ili se protiv njih vodi postupak za navedena krivična dela;

5) nisu pravnosnažno kažnjavana u poslednje četiri godine za prekršaje iz oblasti javnog reda i mira za koje je propisana kazna zatvora i za prekršaje iz ovog zakona;

6) na osnovu bezbednosno-operativne provere u mestu prebivališta, boravišta, mestu rada, svojim ponašanjem ne ukazuju na to da će predstavljati opasnost za sebe ili druge i javni red i mir;

7) su obučena za rukovanje vatrenim oružjem;

8) imaju opravdan razlog i to:

(1) za oružje za ličnu bezbednost iz kategorije B - ukoliko učine verovatnim da bi im mogla biti ugrožena lična bezbednost zbog prirode posla ili drugih okolnosti,

(2) za lovačko oružje kategorije B - dostave dokaz da ispunjavaju uslove za posedovanje lovne karte,

(3) za sportsko oružje - uverenje o aktivnom članstvu u sportskoj streljačkoj organizaciji;

9) imaju uslove za bezbedan smeštaj i čuvanje oružja.^[8]

Citiranim članom 11. novog ZOMA-a, pored uslova koji su bili propisani starim zakonom (punoletstvo, poslovna sposobnost, neosuđivanost za određena krivična dela, prekršajna nekažnjavanost za određene prekršaje, obuka u rukovanju oružjem), uvedeni su i novi uslovi za nabavljanje, držanje i nošenje oružja. Novina u odnosu na stari ZOM jesu: zdravstvena sposobnost za držanje i nošenje oružja, osuđivanost za prekršaje po javnom redu i ZOM-u (posmatra se unazad četiri godine, dok je starim zakonom posmatran period od tri godine), pozitivna bezbednosno-operativna provera, opravdani razlozi za nabavku vatrenog oružja i posedovanje uslova za bezbedan smeštaj i čuvanje oružja. Zdravstvena sposobnost i opravdani razlozi propisani su i u članu 83. Šengenskog ugovora, a u skladu su i sa Direktivom SE 477/91.^[9]

Zdravstvena sposobnost vlasnika oružja, odnosno lica koje podnosi zahtev za nabavljanje, držanje i nošenje oružja propisana je članom 12. ZOM-a i dokazuje se uverenjem o zdravstvenoj sposobnosti koje izdaje ovlašćena zdravstvena ustanova. Izdato uverenje važi pet godina. Vlasnik oružja nakon isteka važenja lekarskog uverenja je u obavezi da se podvrgne novom pregledu i nadležnoj organizacionoj jedinici Ministarstva unutrašnjih poslova dostavi novo uverenje koje nije starije od mesec dana.

Bezbednosno-operativna provera se u policijskoj praksi često naziva i terenska provera, operativna provera, provera za lice, provera za oružje i dr. Ona daje mogućnost policiji da po diskrecionoj oceni odobri nabavljanje, držanje i nošenje oružja kada je podnosilac zahteva podoban ili ne odobri, ako osnovano proceni da bi vlasnik mogao zloupotrebiti oružje. Podobnost podrazumeva da je za podnosioca zahteva pouzdano utvrđeno da on u prošlosti nije vršio nikakve nezakonite ili nemoralne radnje, niti se analizom njegovog ponašanja, osobina, navika i sklonosti može pouzdano pretpostaviti da bi u budućnosti mogao da vrši neke nezakonite ili nemoralne radnje koje bi direktno ili indirektno mogle da utiču na kandidata za držanje i nošenje oružja.^[10] Vršenje bezbednosne provere u vezi sa zahtevom podnetim za izdavanje odobrenja za nabavljanje vatrenog oružja predstavlja jednu od značajnijih aktivnosti policijskih službenika.^[11] Policijski službenici bezbednosnu proveru vrše po mestu prebivališta, boravišta i mestu rada i tom prilikom potrebno je podatke uvek prikupiti iz više različitih izvora, kako bi se na taj način izbeglo donošenje zaključaka o ličnosti podnosioca zahteva na osnovu neistinitih podataka koji su prikupljeni od nekog lica koje ima zle namere prema podnosiocu zahteva.^[12]

Prilikom vršenja bezbednosne provere policijski službenici posebnu pažnju posvećuju pojavama kao što su poslovna (ne) sposobnost, narušeni porodični i komšijski odnosi, loši međuljudski odnosi u radnom okruženju, agresivno i nasilničko ponašanje, članstvo u formalnim organizacijama ili udruženjima, neformalnim organizacijama, konzumiranje alkohola, droga ili drugih psihoaktivnih supstanci, druženje sa licima iz kriminogene sredine kao i drugi poremećaji u ponašanju. Ako se vrši bezbednosna provera kandidata za držanje ili nošenje oružja za ličnu bezbednost iz kategorije B, policijski službenik mora detaljno da utvrdi okolnosti koje se odnose na bitno ugrožavanje lične bezbednosti, odnosno mogućnost da bi ona mogla biti ugrožena u tolikoj meri da je za njegovu bezbednost neophodno nošenje oružja.^[13]

Opravdani razlog za nabavljanje, držanje i nošenje oružja podnosilac zahteva za oružje za ličnu bezbednost iz kategorije B navodi i obrazlaže u svojoj izjavi datoj na zapisnik radniku na oružju. On mora učiniti verovatnim da bi mu mogla biti ugrožena lična bezbednost zbog prirode posla kojim se bavi ili drugih okolnosti. Najčešće podnosioci zahteva izjavljuju da u stambenom objektu čuvaju svoju veliku ušteđevinu ili pak da dobro zarađuju zbog čega mogu biti na udaru lopova, da žive u krajevima gde su česte krađe, da žive u udaljenim i usamljenim krajevima itd. Kada je reč o lovačkom i sportskom oružju dokazivanje je dosta lakše i za podnosioce zahteva i za donosioca odluke po podnetom zahtevu. Za lovačko oružje kategorije B podnosilac zahteva dostavlja dokaz da ispunjava uslove za posedovanje lovne karte, a za sportsko oružje - uverenje o aktivnom članstvu u sportskoj streljačkoj organizaciji.

Uslovi za bezbedan smeštaj i čuvanje oružja su još jedna od novina novog ZOM-a. Njihovu ispunjenost utvrđuju policijski službenici neposrednim opažanjem u stambenom prostoru po mestu prebivališta ili boravišta podnosioca zahteva. Fizička lica koja nabavljaju oružje dužna su da obezbede uslove za bezbedan smeštaj i čuvanje oružja i municije, tako da ono ne može doći u posed neovlašćenih lica, odnosno da bude zaključano i posebno odvojeno u sefovima, kasama ili ormanima koji se ne mogu lako otvoriti. Oružje i municija moraju se čuvati u stambenom ili drugom prostoru koji se nalazi u mestu prebivališta, na adresi stanovanja fizičkog lica.^[14]

III UTICAJ NOVIH ZAKONSKIH REŠENJA NA BROJ ORUŽJA U LEGALNOM POSEDU

U srpskoj istoriji, zbog brojnih buna, ustanaka i ratova, oružje je uvek bilo uz srpskog domaćina i seljaka. Koristili su ga isključivo za odbranu, a u vreme mira kao lovačko oružje.^[15] Oružje koje ima istorijsku vrednost ima i neprocenljivu sentimentalnu vrednost među potomcima i prenosi se s kolena na koleno, pod uslovom da naslednici ispunjavaju uslove za nabavljanje, držanje i nošenje oružja, koji su se decenijama menjali od liberalnog do strogog režima.^[16]

Zbog svoje bogate istorije Srbija je među vodećim zemljama u Evropi po broju registrovanog oružja po glavi stanovnika. Istorijske i ratne prilike nisu jedini razlog za veliki broj oružja koji se nalazi u posedu stanovnika jedne zemlje, jer i moćne i razvijene zemlje sveta, kao što su Sjedinjene Američke Države, ne zaostaju po broju oružja koji se nalazi u vlasništvu građana.^[17] Među razvijenim zemljama sveta Sjedinjene Američke Države imaju najveću stopu vlasništva nad civilnim oružjem, ali i najvišu stopu ubistava.^[18]

Na dan početka primene novog ZOM-a, 05.03.2016. godine ukupan broj registrovanog oružja u Republici Srbiji iznosio je 983.187 komada, a skoro šest godina kasnije, 31.12.2021. godine 792.301 komad.^[19] Nepoznat je broj oružja u ilegalnom posedu i o količini tog oružja nemoguće je dati procenu.

Nove zakonske odredbe i pooštreni uslovi za nabavljanje oružja doveli su do smanjenja broja podnetih zahteva za nabavljanje oružja. Statistički podaci prikazani u Tabeli 1. pokazuju da je od početka primene novog ZOM-a do 31.12.2021. godine podneto ukupno 84.827 zahteva za nabavku oružja, što u proseku po godini iznosi oko 14.137 zahteva. Za uporednu godinu uzeta je 2015. godina, poslednja godina primene starog ZOM-a u toku koje je podneto ukupno 16.759 zahteva što jasno ukazuje da su uslovi za nabavku oružja bili dosta povoljniji za podnosioce zahteva. Najveće smanjenje u broju podnetih zahteva za nabavljanje oružja evidentno je kod oružja za ličnu bezbednost, jer se građani teže odlučuju za njihovu nabavku zbog teškog dokazivanja da bi im bezbednost mogla biti ugrožena zbog prirode posla ili drugih okolnosti.

 

Tabela 1. – Broj podnetih zahteva za nabavku oružja po vrstama u 2015. godini i ukupan broj podnetih zahteva za nabavku oružja po vrstama od 05.03.2016. godine do 31.12.2021. godine^[20]

 

 

Odredbe novog ZOM-a nisu uslovile samo smanjenje broja podnetih zahteva za nabavku oružja, već su uslovile i smanjenje broja registrovanog oružja koje su građani u svom vlasništvu držali dugi niz godina, kao i smanjenje broja izdatih dozvola za nošenje oružja za ličnu bezbednost. Na dan 05.03.2016. godine 839 vlasnika pištolja ili revolvera je imalo dozvolu za njihovo nošenje, a na dan 31.12.2021. godine broj izdatih dozvola je 536.^[21]

Veliki broj vlasnika oružja se odlučio da svoje oružje preda u trajno vlasništvo Republike Srbije bez novčane nadoknade i na taj način izbegne troškove u vezi sa podnošenjem zahteva za izdavanje isprava za držanje i nošenje oružja u skladu sa novim ZOM-om, tj. u vezi sa zamenom starih oružnih listova za nove biometrijske isprave. Iz Tabele 2. vidimo da je od početka primene novog ZOM-a do 31.12.2021. godine predato čak 162.269 komada oružja. Vlasnici oružja se najčešće odlučuju za predaju oružja za ličnu bezbednost, a pored teškog dokazivanja u postupku zamene oružnih listova da bi im bezbednost mogla biti ugrožena zbog prirode posla ili drugih okolnosti, razlog za predaju čak 114.425 pištolja i revolvera je i visok porez na registrovano oružje.^[22]

 

Tabela 2. – Broj predatog oružja u trajno vlasništvo Republike Srbije bez novčane nadoknade po vrstama i godinama od 05.03.2016. godine do 31.12.2021. godine^[23]

 

 

Da građani izbegavaju ili odlažu obaveze koje je zakonodavac propisao novim ZOM-om potvrđuju i podaci o broju preregistrovanog oružja po godinama od 05.03.2016. godine do 31.12.2021. godine koji su prezentovani u Tabeli 3. U posmatranom periodu preregistrovano je, odnosno za samo 216.729 komada oružja su izdati biometrijski oružni listovi. Najmanji broj oružja je preregistrovan 2016. godine i to svega 2.940 komada. Tako nizak broj nije bio neočekivan imajući u vidu činjenicu da je to godina početka primene novog ZOM-a i da su vlasnici oružja bili nedovoljno informisani o svojim obavezama. Alarmantan je podatak o broju preregistrovanog oružja u 2021. godini kada on iznosi samo 8.186 komada oružja. Najveći broj oružja preregistrovan je 2020. godine i to 64.546 komada oružja.

 

Tabela 3. – Broj preregistrovanog oružja po godinama od 05.03.2016. godine do 31.12.2021. godine^[24]

 

IV PRESTANAK ISPUNJENOSTI USLOVA ZA DRŽANJE ORUŽJA

Činjenica da jedan broj neodgovornih građana poseduje oružje, može proizvesti i negativne eksternalije^[25] u vidu povećanog rizika da će vlasnici oružja njime ugroziti bezbednost drugih lica.^[26] Posebno je velika opasnost kada se oružje nađe u rukama psihički nestabilnih pojedinaca, kada može doći do ugrožavanja života većeg broja lica.^[27] Takođe, postoji mogućnost da će oružje biti korišćeno i radi vršenja krivičnih dela.

Ministarstvo unutrašnjih poslova, po službenoj dužnosti vodi računa o tome da li vlasnik oružja ispunjava sve uslove propisane članom 11. ZOM-a. Ukoliko vlasniku oružja po nekom osnovu prestane državljanstvo Republike Srbije^[28] dužno je da odmah bez odlaganja preda oružje nadležnom organu i isto otuđi u roku od godinu dana ili da u tom roku oružje iznese iz zemlje. Oružje, municija i oružni list oduzimaju se od vlasnika oružja za koga se utvrdi:

- da je zdravstveno nesposoban za držanje i nošenje oružja,

- pravnosnažno osuđivan na kaznu zatvora ili se protiv njega vodi postupak za krivična dela nabrojana u čl. 11. st. 1. tač. 4. ZOM-a,

- pravnosnažno kažnjavan u poslednje četiri godine za prekršaje iz oblasti javnog reda i mira za koje je propisana kazna zatvora i za prekršaje iz ZOM-a,

- ako se na osnovu bezbednosno-operativne provere utvrdi da vlasnik oružja svojim ponašanjem ukazuje na to da će predstavljati opasnost za sebe ili druge i javni red i mir,

- da više nema opravdan razlog za držanje oružja i

- da nema uslove za bezbedan smeštaj i čuvanje oružja.

Zbog jednog ili više navedenih razloga nadležna organizaciona jedinica Ministarstva unutrašnjih poslova će doneti upravno rešenje o oduzimanju oružnog lista, oružja i municije od vlasnika oružja. Na zahtev policijskog službenika vlasnik oružja protiv koga je pokrenut upravni postupak za oduzimanje oružja dužan je da odmah, a najkasnije u roku od 48 sati preda oružni list, oružje i municiju, kojom prilikom mu se izdaje potvrda o privremeno oduzetim predmetima, a oduzeti predmeti se čuvaju do okončanja postupka. Policijski službenici, ukoliko posumnjaju da neko lice može zloupotrebiti oružje na bilo koji način, mogu na osnovu čl. 92. st. 1. tač. 2. Zakona o policiji^[29], radi zaštite opšte bezbednosti izvršiti privremeno oduzimanje oružja i oružje uz zahtev za pokretanje upravnog postupka predati policijskom službeniku koji radi na poslovima oružja u organizacionoj jedinici nadležnoj za upravne poslove.^[30]

Zakonodavac ZOM-om nije odredio da se oružje, municija i oružni list mogu oduzeti odmah i to pre pokretanja i okončanja krivičnog, prekršajnog ili upravnog postupka. Dug protok vremena koji je potreban za okončanje pokrenutih postupaka otežava skladištenje velikog broja komada privremeno oduzetog oružja. Prema rezultatima istraživanja koji su prezentovani u Tabeli 4. od početka primene novog ZOM-a u Republici Srbiji je od vlasnika oduzeto ukupno 20.457 komada oružja u legalnom posedu. Treba napomenuti da do 05.03.2016. godine nije postojala mogućnost elektronskog vođenja evidencija o privremeno oduzetom oružju, a takođe se ne vodi elektronska evidencija o oduzetom ilegalnom oružju, tako da je teško utvrditi ukupan broj komada oružja u Republici Srbiji koji je privremeno oduzet. Evidenciju o ukupnom broju privremeno oduzetog oružja vode organizacione jedinice Ministarstva unutrašnjih poslova, ti podaci su sadržani u ručnim registrima oduzetog oružja prema nadležnosti organizacione jedinice i za ovo istraživanje je zbog kratkih rokova bilo nemoguće doći do tih podataka.

 

Tabela 4. – Broj komada oduzetog legalnog oružja u Republici Srbiji po godinama od 05.03.2016. godine do 31.12.2021. godine^[31]

 

 

Fizičko lice kome je oružje oduzeto može ga otuđiti ili onesposobiti u roku od godinu dana od dana pravnosnažnosti rešenja o oduzimanju oružja. Onesposobljavanje oružja vrše pravna lica i preduzetnici ovlašćeni za ispitivanje, žigosanje i obeležavanje vatrenog oružja i za proizvodnju oružja kao i ovlašćeni serviseri. Oni vlasniku oružja izdaju potvrdu o onesposobljenosti, troškove snosi vlasnik, a podatak o onesposobljenosti se unosi u ispravu o oružju i utiskuje na samom oružju. Otuđivanje oružja se vrši sklapanjem kupoprodajnog ugovora o prenosu prava vlasništva nad oružjem između kupca i prodavca ili poklonodavca i poklonoprimca, čiji potpisi se overavaju kod nadležnog organa. Ako vlasnik oduzetog oružja u datom roku ne otuđi ili ne osposobi oružje, ono po isteku roka postaje vlasništvo Republike Srbije.

V PREDLOZI ZA EFIKASNIJU PRIMENU ZAKONA I PREDLOZI BUDUĆIH REŠENJA

Alarmantan je podatak o broju oružja koje do sada nije preregistrovano, osnosno za koji broj oružja nisu izdati oružni listovi u skladu sa novim ZOM-om. Upravo zbog velikog broja vlasnika koji nisu ispunili tu zakonsku obavezu ponovo je produžen rok do 05.03.2024. godine. Predlagač je predsedniku Narodne Skupštine Srbije 10.01.2022. godine podneo predlog zakona o izmeni zakona o oružju i municiji sa predlogom da se donese po hitnom postupku radi produženja roka, a kao razlog za donošenje navodi pandemiju bolesti izazvanu virusom COVID-19. To i jeste objektivni razlog zbog koga građani, vlasnici oružja nisu bili u prilici da blagovremeno izvrše svoje obaveze i izvrše zamenu isprava o oružju za period od kada je stanovništvo naše zemlje pogođeno pandemijom, ali analizom prikupljenih rezultata istraživanja o broju preregistrovanog oružja u prethodnih šest godina stiče se utisak nezainteresovanosti vlasnika oružja da držanje i nošenje oružja upodobe sa novim zakonskim rešenjima.

Odredbama novog ZOM-a propisana je novčana kazna u iznosu od 5.000 do 150.000 dinara za prekršaj fizičkom licu koje je posedovalo oružne listove i dozvole za nošenje oružja za ličnu bezbednost, izdate po starom ZOM-u, ako ne podnese zahtev za izdavanje novog biometrijskog oružnog lista u zakonskom roku. Uz novčanu kaznu može se izreći i zaštitna mera oduzimanja oružja i municije, ali ni zaprećene kazne nisu uticale na vlasnike oružja.

U narednom periodu neophodno je da Ministarstvo unutrašnjih poslova sprovede intenzivnu promociju novog ZOM-a, jer iako je od početka njegove primene prošlo skoro šest godina, evidentno je da svi vlasnici oružja nisu upoznati sa novinama koje je on doneo. U okviru te promocije potrebno je iskoristiti i uspostavljene partnerske odnose sa institucijama civilnog društva. U tom smislu kroz radionice, seminare i druge vidove zajedničkog rada predstaviti cilj donošenja novog ZOM-a „sprečavanje zloupotreba oružja i poboljšanje bezbednosti svih građana“, kao zajednički cilj, zajedno ga implementirati i redovno vršiti zajedničku evaluaciju efikasnosti partnerskih odnosa. U ovim aktivnostima od izuzetne važnosti je saradnja sa Lovačkim savezom Srbije čije članstvo broji preko 80.000 lovaca, vlasnika oružja, kao i saradnja sa prestavnicima medija. Neophodno je vršiti promotivne kampanje o oružju, deliti letke sa upustvima za preregistraciju oružja i iskoristiti stranice Ministarstva unutrašnjih poslova na aktuelnim društvenim mrežama u te svrhe.

Iako je zakonodavac novim ZOM-om propisao brojne novine, u radu su predstavljeni prikupljeni i analizirani samo podaci koji se odnose na nabavku, držanje i nošenje oružja iz kategorije B, tako da će u ovom delu rada autor navesti samo predloge budućih rešenja u toj oblasti.

Kada je reč o zdravstvenoj sposobnosti, vlasnici oružja su u obavezi da se podvrgnu lekarskom pregledu svake pete godine, a izabrani lekar mora odmah po saznanju o promeni zdravstvenog stanja koje utiče na zdravstvenu sposobnost vlasnika oružja da obavesti najbližu organizacionu jedinicu Ministarstva unutrašnjih poslova. Ako nema obaveštenja o promeni zdravstvenog stanja zašto vlasnike oružja izlagati trošku za novo lekarsko uverenje posle pet godina? Datum važenja lekarskog uverenja nije vidljiv podatak, pa često vlasnici oružja i ne znaju kada njegova važnost ističe. Zaprećena kazna za vlasnike oružja koji ne dostave novo lekarsko uverenje u propisanom roku je od 5.000 do 150.000 dinara uz mogućnost izricanja zaštitne mere oduzimanja oružja. Brojni su primeri iz prakse da se protiv revnosnih građana koji su odmah nakon početka primene novog ZOM-a zamenili oružni list za novi pokreću prekršajni postupci i oružje se privremeno oduzima zbog isteka važnosti lekarskih uverenja. Sudska praksa nije ujednačena pa se neki postupci okončavaju opomenom, neki novčanom kaznom, a u nekim Prekršajnim sudovima sudije izriču i zaštitnu meru oduzimanja oružja. Ako uporedimo revnosne građane koji su odmah nakon primene novog ZOM-a zamenili oružne listove sa onima koji još uvek nisu ispunili tu zakonsku obavezu zaključujemo da su vlasnici oružja iz druge grupe nagrađeni produžetkom roka do 05.03.2024. godine. Predlog de lege ferenda je izmena ZOM-a i produženje roka važnosti lekarskog uverenja na deset godina, kao i razmatranje mogućnosti da radnici na oružju upute poziv vlasniku sa rokom za dostavljanje novog lekarskog uverenja iz razloga jer njegova važnost nije vidljiv podatak u oružnom listu.

Problem koji se odnosi na sadržaj bezbednosne provere javlja se usled nedostatka propisanog i univerzalnog obrasca bezbednosne provere. Policijski službenici u svakoj Policijskoj upravi se služe „dobrom praksom“ i postupaju na različite načine. Usled nedostatka univerzalnog obrasca često se izostavi neki segment u izveštaju što onemogućava rukovodioca da donese ocenu o postojanju, odnosno nepostojanju bezbednosne smetnje za posedovanje oružja zbog čega se često bezbednosna provera vraća policijskom službeniku na ispravku ili dodatno proveravanje. Kako bi se skratilo vreme vršenja bezbednosnih provera i donela adekvatna ocena, neophodno je kreirati univerzalne obrasce bezbednosno operativnih provera.

Takođe ne postoji jasno definisana ni forma izveštaja o ispunjenosti uslova za bezbedan smeštaj i čuvanje oružja. Fizička lica koja nabavljaju ili već poseduju oružje dužna su da obezbede uslove za bezbedan smeštaj i čuvanje oružja i municije, tako da ono ne može doći u posed neovlašćenih lica, odnosno da bude zaključano i posebno odvojeno u sefovima, kasama ili ormanima koji se ne mogu lako otvoriti. U nekim Policijskim upravama policijski službenici ispunjenost tih uslova konstatuju u bezbednosnoj proveri, u nekim pišu posebne izveštaje, a neki čak sačinjavaju i fotodokumentaciju. Neophodno je i za ovu vrstu izveštaja kreirati univerzalni obrazac koji bi sadržao detaljne informacije o smeštaju i čuvanju oružja u stambenom ili drugom prostoru koji se nalazi u mestu prebivališta, na adresi stanovanja vlasnika oružja.

Kada govorimo o opravdanim razlozima za držanje oružja, svaki podnosilac zahteva mora za lovačko oružje da dostavi dokaz da ispunjava uslove za posedovanje lovne karte u skladu sa Zakonom o divljači i lovstvu.^[32] Međutim, Zakonom o divljači i lovstvu propisano je da pravo na lov divljači, između ostalog, imaju lica s lovnom kartom za tekuću lovnu godinu koja ispunjavaju uslove iz ZOM-a i kojima je korisnik lovišta izdao dozvolu za lov. Zakonodavac ovde kao preduslov za bavljenje lovom propisuje da lice mora ispunjavati uslove iz ZOM-a pre nego što mu se izda lovna karta.^[33] Jasna je namera zakonodavca da spreči eventualne zloupotrebe u ovoj oblasti tako što će licima koja prestanu da ispunjavaju uslove za držanje oružja istovremeno zabraniti i bavljenje lovom. Međutim, lovac početnik neće moći da dostavi oružni list da bi dobio lovnu kartu, niti može da dostavi lovnu kartu kako bi dokazao opravdani razlog za nabavku lovačkog oružja. Zbog toga je neophodno precizirati na koji način se dokazuje ispunjavanje uslova iz ZOM-a za nabavku lovačkog oružja.

VI ZAKLJUČAK

Republika Srbija, kao jedan od kandidata za ulazak u Evropsku uniju, izvršila je proces usklađivanja našeg normativnopravnog okvira sa pravnim tekovinama i dobrom praksom Evropske unije u oblasti oružja. Novele zakona o oružju i municiji u odnosu na stari zakon donele su nedvosmisleno poboljšanje. To se pre svega ogleda u radu državnih organa koji izvršavaju ovaj zakon, a to su Ministarstvo unutrašnjih poslova i ministarstvo nadležno za poslove zdravlja. Veliko poboljšanje se ogleda i u smanjenom broju komada oružja kod građana. Zakon je usklađen sa evropskim zakonodavstvom i obezbeđuje pravni okvir kojim se omogućava stvaranje čvrstog sistema kontrole nabavljanja, držanja i nošenja oružja. Na taj način je smanjena mogućnost zloupotrebe oružja i poboljšana bezbednost građana Republike Srbije. Vlasnicima oružja u legalnom posedu omogućeno je da oružje nesmetano poseduju i koriste ga u zakonom dozvoljene svrhe lova, sporta i kolekcionarstva. Najozbiljniji izazov koji se postavlja pred građane i nadležne organe u ovom segmentu i na koji u narednom periodu treba obratiti naročitu pažnju predstavlja poštovanje i sprovođenje zakonskih odredbi koje se odnose na preregistraciju oružja, odnosno zamenu starih oružnih listova za nove biometrijske u skladu sa rokom do 05.03.2024. godine.

 

 

 

Jasmina Rajković ^*

ACQUISITION, POSSESSION AND CARRYING OF WEAPONS UNDER THE LAW ON WEAPONS AND AMMUNITATION IN THE REPUBLIC OF SERBIA

Summary

The Republic of Serbia's strategic commitment to European integration includes the harmonization of all relevant domestic regulations with European Union regulations, including the legal regulations for the acquisition, possession and carrying of weapons. The Law on Weapons and Ammunition was passed on February 20, 2015, and it went into effect on March 5, 2016. The new law on weapons and ammunition was supposed to accomplish two things. The first is to enable effective control of weapon possession, thereby preventing misuse and improving the security of citizens of the Republic of Serbia. The second is to allow owners of legally possessed weapons to possess weapons without restriction and to use them for the legally permitted purposes of hunting, sports and collecting. The problem that will be addressed in this paper is an examination of the achievement of these two objectives nearly six years after the law's enactment. The author conducted this analysis by comparing basic statistical data on weapons from the start of the "new" law's application to basic statistical data on weapons from the start of the "old" law's application on weapons and ammunition. Finally, the author makes recommendations for more effective implementation of the Law on weapons and ammunition, as well as recommendations for future solutions in the areas of weapon acquisition, possession and carrying.

Key words: weapons, acquisition of weapons, possession of weapons and carrying weapons.