Pregledni naučni članak
UDK: 347.44
doi: 10.46793/GP.1402.37K
PAMETNI UGOVOR - REVOLUCIJA U UGOVORNOM PRAVU ILI ZAMENLJIV KONSTRUKT?
Rad primljen: 16. 05. 2023.
Rad ispravljen: 10. 10. 2023.
Rad prihvaćen za objavljivanje: 13. 10. 2023.
Razvoj informacionih tehnologija nudi pregršt mogućnosti za inovativne pojave među kojima je i pametni ugovor (engl. smart contract). Koncept pametnog ugovora kao savremeno rešenje inkorporira više dimenzija tehnologije stvarajući (pravne) odnose između svog autora i saglasne strane. U cilju rasvetljavanja stvarnog mesta pametnog ugovora u odnosu na (ugovorno) pravo u radu se analiziraju karakteristike pametnih ugovora koristeći komparativni pristup u kontekstu klasičnih ugovora. Ujedno se ukazuje na prednosti i ograničenja primene pametnih ugovora kroz objašnjenje njegovih zamišljenih primena na stvaran sudski slučaj i kroz pojašnjenje principa upada u sprovođenje pametnog ugovora na primeru DAO fonda.
Ključne reči: blokčejn, ugovorno pravo, pametni ugovor, decentralizacija, samoizvršenje.
I UVOD
Celokupni način funkcionisanja društvene zajednice se zasniva na uzročno-posledičnim vezama zasnovanim na kontrolnim spregama koje predstavljaju svojevrsne garante očekivanih ishoda. Nameravane aktivnosti preduzete radi ostvarivanja očekivanog ishoda se zasnivaju na poverenju datom drugoj strani od čije kontraktivnosti zavisi željeni ishod, odnosno na osnovu poverenja u regulatornu ulogu posrednika. Sporazumi između fizičkog lica i poslodavca, banke, kompanije ili druge organizacije usmeravaju buduće delovanje dveju strana na način koji je pretpostavljen na osnovu prihvaćenih obaveza i odgovornosti. Pojedinci redovno deluju sami, a njihovo delovanje je dodatno osnaženo mogućnošću pozivanja na formalni pravni sistem koji osigurava da će protivpravno činjenje imati svoje svrsishodne posledice. Sporazume između više strana najjasnije utvrđuje razmenjena saglasna i potvrđena izjava volja lica kojih se pravni odnos tiče. S obzirom na mogućnost višeznačnog tumačenja ugovora[1] i na negiranje preuzetih obaveza, stvorila se potreba učešća treće strane. Kako se u ovakvoj postavci stvari javljaju negativne posledice u vidu uticanja na proces donošenja odluka i velikih troškova, postavilo se pitanje prevazilaženja potrebe za akterom van ugovornih strana.
Rešenje navedenog se nudi u vidu pametnih ugovora pisanih kompjuterskim jezikom čije tumačenje može biti samo i isključivo jednoznačno. Sredstvo stvaranja pametnih ugovora je matematički jezik, tačnije kod, koji se tumači i izvršava od strane mašine. Napisan na ovaj način, pametni ugovor omogućava:
1. jasno predvidivo ponašanje koje podrazumeva prava i obaveze;
2. univerzalno tumačenje sadržaja ugovora izraženog putem koda;[2]
3. uspostavljanje blokčejna,[3] kao entiteta od poverenja.
Uže definisano, pametni ugovor je primena blokčejn tehnologije (engl. Blockchain).[4] Blokčejn tehnologija omogućava primenu softvera koji kodifikuje poslovnu logiku i koji precizno imitira poslovni sporazum. Krajnji produkt primene ovih mogućnosti je pametni ugovor sa više funkcija:
1. beleženje i čuvanje pravila i ideje sporazuma;
2. automatsko ukazivanje na ispunjenje konkretnih ugovornih uslova;
3. samoizvršavanje sporazuma na osnovu uslovljavanja zavisne varijable.[5]
Prost primer na kojem se može približiti značenje pametnog ugovora i koji se ujedno smatra njegovom primitivnom varijantom je jednostavni automat čiji mehanizam poslovanja obuhvata umetanje određene sume novca u predviđeni deo mašine koja zauzvrat izdaje proizvod.[6] Nasuprot navedenom jednostavnom primeru, današnjica je donela intenzivni razvoj forme pametnih ugovora i ukazala na tendencije njegove upotrebe za sve oblike vredne imovine koja se kontroliše digitalnim sredstvima. Stoga je očekivano da će razvoj digitalne tehnologije i koncept pametnog ugovora usloviti donošenje novih i razvoj postojećih pravnih pravila.
Središnja odlika pametnih ugovora koja se direktno odražava na pravni sistem jeste njihova prostorna neograničenost, što za posledicu ima potrebu stvaranja usklađenih pravila za digitalne sadržaje i usluge koje se ovim ugovorima rešavaju. Na taj način se razlike koje postoje u ugovornom pravu u svakoj zemlji Evropske unije negiraju, kao i one koje su postavljene u okviru unutrašnjih zakonodavstava malobrojnih zemalja koje su iznedrile određena pravila u digitalnoj sferi. Najznačajniji međunarodni dokument u ovoj oblasti, usvojen krajem 2021. godine od strane Evropske komisije je studija o pametnim ugovorima i jedinstvenom digitalnom tržištu sa aspekta pristupa ,,zakon plus tehnologija“ (Smart contracts and the digital single market through the lens of a “law plus technology” approach) u kojoj se zagovora koordinacija i jednakost između tehnologije i prava.[7] Novina u izradi pravila jeste neophodna multidimenzionalnost pristupa aktuelnim tekovinama sa predikcijama za dugoročni period, dok tradicionalni pravni sadržaji mogu iscrpnom analizom ukazati na potencijal za izradu jednostavnih pravnih pravila, koja bi služila kao okvir za kompleksnu pojavu pametnih ugovora. Stoga će se u radu ukazati na neke od ključnih segmenata pristupa pravne nauke tehnologiji pametnih ugovora, koji pobuđuju pravne dileme i izazove.
II KONCEPT PAMETNIH UGOVORA
Koncept pametnih ugovora prvi je opisao Nik Sabo (engl. Nick Szabo), američki kriptograf i programer, 1996. godine. Već tada je predstavljen pametni ugovor kao samoizvršilački program koji je sposoban da realizuje sadržaj ugovora čim se prethodno utvrđeni uslovi ostvare, a koristeći matematičke algoritme za automatsko izvršavanje transakcija. Ideja o pametnom ugovoru nije bila primenljiva u praksi pošto tada nije postojala blokčejn tehnologija - tzv. ,,tehnologija distribuirane knjige“ (Distributed Ledger Technology - DLT). Tehnologija blokčejna je nastala 2009. godine uz pojavu prve kriptovalute bitkoina (engl. Bitcoin) čime je omogućena primena i razvoj pametnih ugovora. Pametni ugovori su kritična komponenta mnogih platformi i aplikacija koje se zasnivaju na korišćenju blokčejn tehnologije.[8]
A. Pojam pametnog ugovora
Definicija pametnog ugovora bi trebalo da sadrži tehnološke i pravne odredbe. U tehnološkom smislu, pametni ugovor je deo softvera koji je sačinjen iz programskog koda sadržanog u blokčejnu, a koji se aktivira ugovaranjem transakcije (razmene bilo kojeg dobra ili usluge) o kojoj se informacije beleže u bazi podataka putem matematičkih, kriptografskih algoritama.[9] U pravnom smislu, pametni ugovor predstavlja set prava i obaveza, odnosno pravila koja su ustanovljena saglasnom voljom dveju ili više strana i koja su izražena u digitalnoj formi. Primer definicije pametnog ugovora u okviru pravnog dokumenta nalazimo u Zakonu o digitalnoj imovini Republike Srbije: „...pametan ugovor je kompjuterski program ili protokol, zasnovan na tehnologiji distribuirane baze podataka ili sličnim tehnologijama, koji, u celini ili delimično, automatski izvršava, kontroliše ili dokumentuje pravno relevantne događaje i radnje u skladu sa već zaključenim ugovorom, pri čemu taj ugovor može biti zaključen elektronski putem tog programa ili protokola (čl. 2, tač. 39)...“[10]
Ovaj digitalni protokol za transmisiju kriptovanih informacija automatski izvršava ugovor, odnosno sprovodi transakcije koristeći šifrovani kompjuterski kod koji ,,prevodi“ sadržaj ugovora ili pravni tekst u operativni program. Softver čiji je deo pametni ugovor omogućava programiranje rasporeda izvršavanja delovanja iz ugovora unapred, o čemu se stvaraju zabeleške, paralelno beleškama o izvršenim transakcijama.[11]
Primer ugovornog odnosa koji bi se mogao lako rešiti putem pametnog ugovora je relacija između izdavača određenog proizvoda i oglašivača reklame za taj proizvod. Klauzula bi mogla da glasi da vlasnik profila na društvenoj mreži (osoba A) koji ima veliku povezanost sa drugim nalozima iste mreže ima zadatak da promoviše kod ili šifru za popuste na kupovinu proizvoda, a da se izdavač (osoba B) obaveže da vlasniku profila isplati dogovorena sredstva nakon izvršenih 100 kupovina proizvoda upotrebom koda za popust. Pametnim ugovorom se mogu definisati ugovorne obaveze i registrovati uslovi za izvršenje ugovorenog posla. Ugovor automatski detektuje ispunjenje uslova i pokreće transakciju sredstava osobe B na račun osobe A. Dodatno, kodiranjem ugovora se mogu prevenirati potencijalni problemi ovog odnosa tako što bi se sprečilo manipulisanje pikselima ili precenjivanje broja prikaza povezanih sa oglasom reklame od strane osobe A, što je radnja koju je nezamislivo izvesti putem klasičnog ugovora.
B. Karakteristike pametnih ugovora
Na osnovu početnog stadijuma pisanja, potom izvođenja, te zaključenja pametnog ugovora možemo izvesti njegove glavne karakteristike. Način izrađivanja, potvrđivanje odredbi i izvršenih radnji, čuvanje dokaznih podataka, te korigovanje elemenata ugovora su znatno različiti kod pametnog u odnosu na klasični ugovor. Navedene razlike proizilaze iz samostalnosti u pisanju i sprovođenju radnji koje su pametnom ugovoru omogućene na osnovu decentralizacije sistema kojem pripada.
|
Karakteristika |
Klasični ugovor |
Pametni ugovor |
|
Jezik |
ljudski |
programski |
|
Autentifikacija |
sadržaj |
sadržaj i transakcije |
|
Beleženje |
pisani uslovi |
ugrađivanje u blok lanac uslova i transakcija |
|
Prilagođavanje sadržaja |
proces tumačenja |
nedostupno |
Tabela 1- sadržajne razlike između pametnog i klasičnog ugovora[12]
Šifrovani podaci u sistemu programa ili protokola koji deluje na blokčejnu u cilju stvaranja kolekcije koda (funkcije) i podaci koji se nalaze na određenoj adresi u blok lancu jesu osnovne jedinice pametnog ugovora. Oni su integrisani, te optimizovani u decentralizovanom sistemu i ne mogu se brisati ili menjati. Šifrovanjem se postiže zaštita identiteta, privatnost i autentičnost transakcija.[13] Navedeno čini pametne ugovore:
1. brzima[14] - vreme potrebno za stupanje na snagu pametnog ugovora je vreme potrebno za rudarenje jednog bloka;
2. nezavisnima - treća strana je onemogućena da posreduje u operacijama koje su osigurane pametnim ugovorima;
3. pouzdanima - uneti sadržaj je jasan i nezamenljiv.
Autonomija sprovođenja pametnog ugovora se ogleda u nemogućnosti izmena sadržaja ugovora[15] i u njegovoj samoizvršilačkoj funkciji. Onda kada se kompjuterski potvrdi postojanje predviđenih uslova pokreće se izvršenje uslovljene radnje po jednostavnom principu ako/kada→ onda. Uz svaku transakciju uputilac plaća naknadu koja se dalje koristi za izvršenje funkcije pametnog ugovora.[16] Pošto su ugovori automatizovani nema:
1. utroška vremena na usaglašavanje grešaka koje često proizilaze iz ručno popunjenog dokumenta;
2. dodatne papirologije za obradu;
3. rizika od neizvršenja obaveza predviđenih ugovorom, pošto anticipirani uslovi štite ostale ugovorne strane;
4. greške prouzrokovane naknadnim ljudskim faktorom.
Beleženje izvršenih aktivnosti pametnog digitalnog ugovora se odvija u bazi podataka pored prethodno upamćenog sadržaja, za razliku od drugih elektronskih i klasičnih ugovora čije se funkcije završavaju ustanovljavanjem odredbi. Zabeležene informacije su dostupne ugovornim stranama za čitanje na osnovu čega je lako proverljiv stadijum primene pametnog ugovora. Ovakva performansa pametnih ugovora štedi operativne troškove posrednika.[17]
Samouništenje je opcija kojom se pametni ugovor trajno briše iz baze podataka onda kada su sve predviđene transakcije izvršene u slučaju da je takvo rešenje uneto u dizajn od strane autora. Mogućnost trajnog brisanja izvršenog ugovora čini poslovanje bezbednim i strogo poverljivim.[18]
V. Potencijalne primene pametnog ugovora
Na osnovu načina funkcionisanja koncepta pametnog ugovora mogu se izdvojiti pojedine oblasti državnog poslovanja, te društvenih procesa kojima bi adekvatnije rešenje od trenutnog - klasičnog ugovora, bio pametni ugovor.[19]
|
Oblasti |
Uže pojašnjenje koristi |
|
Izvršna vlast |
Proceduralna pravila tenderskog ugovaranja poslova i javnih nabavki koja su zasnovana na definisanju skupa kriterijuma se mogu iskazati kodom. Izbor ponuđača bi se upotrebom pametnog ugovora izvršavao automatski čime bi celi proces bio transparentan i pravičan. |
|
Trgovina |
Pametni ugovori o prevozu stvari bi omogućili bezbednu i efikasnu evidenciju promene vlasništva, kao i automatske uplate. |
|
Zaposlenje |
Manjak mogućnosti izmena i dopisivanja čini pametne ugovore dobrim rešenjem za ugrađivanje standardizovanih sistema plata, čime se garantuje jednoobraznost i nediskriminatorna politika poslovanja. |
|
Zdravstvo |
Brzi pristup medicinskim izveštajima, smeštenim u blokčejn i osiguranim kriptografijom koja onemogućava pristup nemedicinskom osoblju poboljšao bi rad i funkcionisanje celokupnog zdravstvenog sistema. |
|
Računovodstvo |
Sprovođenje pametnog ugovora direktnim zapisom i pamćenjem transakcije olakšava pohranjivanje baza za evidenciju. |
|
Vlasništvo |
Razmena i transfer sredstava mogu biti dizajnirani kodom za simultano odvijanje. Elektronska verifikacija preduzetih aktivnosti i uslova koji joj prethode znatno štedi sredstva i neophodno vreme. |
|
Zajam |
Utvrđivanje, definisanje i registrovanje pametnog ugovora o zajmu ima izrazitu funkcionalnost u nadgledanju i upravljanju ugovornim odnosom. Paralelno se mogu pripisivati kazne za povredu roka na osnovu dizajna za nadgledanje finansijskih uslova kompanije u vidu kamatne stope ili raskida ugovora. |
Tabela 2- prikaz potencijalnih oblasti u kojima će se koristiti pametni ugovor[20]
III PRAVNA OGRANIČENJA PRIMENE PAMETNIH UGOVORA
Lice koje poseduje znanje o kodiranju na jeziku pametnog ugovora i poseduje dovoljno kriptovaluta (ili ETH - Ether-a, matične kriptovalute Ethereum[21] mreže koja koristi tzv. Solidity računski univerzalan programski jezik) može sačiniti pametni ugovor i rasporediti ga na internet. Pisanje pravila i uslova ugovora znače ,,izjavljivanje volje“ izvođenjem, tj. iniciranjem programa u vidu ponude u specijalizovanoj ili distribuiranoj knjizi, te preduzimanjem radnje prihvatanja od strane druge ugovorne strane. Otpočinjanje ugovornog odnosa se vrši prema sledećem redosledu: sporazum→ uslovi→ kodiranje. Krajnjim prihvatanjem sleduje realizacija ugovora pod utvrđenim okolnostima.[22] U tehničkom smislu, proces zapisa i stupanja na snagu, te izvršavanja pametnog ugovora se može podeliti u više koraka: blokčejn→ izvršavanje→ zapis. Nakon sporazumevanja dveju strana donete odluke se pišu u okvir pametnog ugovora koji će biti šifrovan i skladišten u blokčejn mreži uz transakciju svih čvorova čime se beleži novo stanje mreže.[23] U okviru izvođenja pametnog ugovora odvijaju se transakcije ili predaje određenih dobara. Npr. jednom obećan poklon za izvršenu uslugu ili delovanje, bez prethodno unetog koda za opovrgavanje primarne odluke uz posledicu, postaje ,,zaključan“ i njime se ne može više manipulisati što ga čini idealnim rešenjem za objektivno poslovanje. Međutim, u slučaju namere da se pametni ugovor proširi na definisanje subjektivno uslovljenih odnosa, uviđa se ograničenost isključive digitalne tehnologije. Radi što jasnijeg prikaza navedenog objašnjenja, u radu će biti dalje korišćen specifičan primer iz sudske prakse.
U konkretnom slučaju tužilac je zaključio ugovor o doživotnom izdržavanju sa svojom babom, koja je ugovorom preuzela obavezu da mu po njenoj smrti bude predata u svojinu stambena zgrada. Pored navedenog, ona je zaključila još jedan ugovor sa svojom ćerkom o poklonu čiji je predmet činidbe ista nepokretnost. Pitanje spornog vlasništva nad nekretninom nastupilo je po utvrđivanju smrti dotadašnje primateljice izdržavanja. Prvostepenom presudom je usvojen tužbeni zahtev, a ista je bila preinačena od strane drugostepenog suda. Potom je Vrhovni kasacioni sud iznova preinačio presudu, odnosno potvrdio onu koja je prvobitno doneta.
Postavlja se pitanje da li bi slučaj tekao istim tokom u slučaju da je prvobitno bio sačinjen pametni ugovor o doživotnom izdržavanju.[24] Prvi zaključak koji implicira iz načina funkcionisanja pametnog ugovora je da isti predmet ne bi mogao da se dva puta poveže sa istim namenskim razlogom, u ovom slučaju nasleđivanjem imovine, te da spor ne bi mogao da nastane. Ekvivalentno navedenom, u zamišljenoj primeni pametnog ugovora posledice bi bile onakve kakve su rezultirale krajnjom presudom. Ipak, moglo se desiti da se slučaj završi na odluci drugostepenog organa,[25] koji je presudio drugačije od ishoda koji bi se pojavio primenom pametnog ugovora.[26] Stoga se zaključuje da je centralni problem koji bi se mogao javiti u opsežnoj primeni pametnog ugovora nesaobraznost efekata ugovora sa onima koji bi se javili u slučaju upotrebe klasičnog dokumenta.[27]
Još uvek nije moguće inkorporirati u okvire pametnih ugovora subjektivnost ili diskreciono ovlašćenje na način na koji bi ono moglo biti korišćeno od strane čoveka. Tumačenje ugovora i okolnosti slučaja od strane čoveka koji može razumom da prilagodi pravne norme aktuelnom društvenom poimanju morala i drugih relativno promenljivih društvenih kategorija je teško izbrisiv element iz rešavanja sporova, što negira mogućnost apsolutne primenljivosti pametnih ugovora.[28] Dosadašnji razvoj tehnologije ipak omogućava da se navedeni problemi u određenim predmetima prevaziđu ili da se unapred eliminišu. U zavisnosti od platforme koja se koristi za stvaranje pametnog ugovora, može se:
1. ustanoviti opcija naknadnog dodavanja koda što bi omogućilo izmene u odluci, ukoliko npr. davalac nekretnine postane nezadovoljan dobijenom kontrauslugom;
2. naknadno menjati već uneti kod angažovanjem tehnološkog stručnjaka;
3. unapred propisati kodom dodatna okolnost (ili više njih) od koje zavisi konačno ispunjenje obaveze uz precizno evidentiranje mogućnosti koje bi bile što približnije okolnostima koje se mogu očekivati, čime bi se dodao element autonomnog postupanja.[29]
IV TEHNOLOŠKA OGRANIČENJA PAMETNOG UGOVORA SA PRAVNIM POSLEDICAMA
Najčešće kada razmišljamo o ranjivosti u sajber prostoru mislimo na kriptografiju. Osetljivosti pametnog ugovora se odražavaju na oblast znatno širu od pukih bitova i bajtova podataka koji se nalaze unutar nekog dela koda. Sofisticiranost tehnologije pametnog ugovora je u tome što naizgled on funkcioniše na idealno ispravan način, ali je realnost da može biti ugrožen čak i minimalnim aberacijama u logici pisanja koda, odnosno pojavom greške, tj. ,,baga“ (engl. bug). Greške se mogu odnositi na: 1. ranjivosti u računarstvu (kao što je primer lošeg upravljanja memorijom); 2. ranjivosti sistemskog programiranja (konkurentske aktivnosti u tzv. uslovima trke); 3. uticaje teorije igara koje vode ka potrebi izbegavanja neusklađenosti podsticaja koji bi mogli dovesti do nepravednih ekonomskih prednosti, iako se u osnovi sledi tehnički logika ugovora.[30] Greška u kodu pametnog ugovora pokreće više potreba koje su paradoksalne osnovi ugovora: uključivanje ljudske intervencije kao mehanizma reagovanja; pripisivanje besmislene odgovornosti autorima koji najčešće trpe nastalu štetu; povlačenje paralele između greške i pravne praznine klasičnih ugovora.[31]
S obzirom na mnoštvo opcija za ,,kvarenje“ ugovora, ovde neće biti učinjeni napori da se one približe, ali će se kroz konkretan slučaj hakovanja DAO-a (The DAO - decentralizovana autonomna organizacija) prikazati kako uređivanje nekoliko redova koda može da promeni celi tok dešavanja. DAO je bio popularan investicioni decentralizovani fond zasnovan na pametnim ugovorima koji je 2016. godine akumulirao više od 150.000.000 dolara u vidu kriptovalute. Fond je delovao po principu da projektu koji je zahtevao finansiranje i dobio podršku od strane DAO investicione zajednice prosledi na adresu sredstva, odnosno Ethereum adresa projekta bi ostvarila uslove prema kojima je mogla da povuče ether iz DAO fonda. Mehanizam prenosa valute na spoljnu adresu projekta je delovao tako što bi se sredstva prvo prenela, a tek onda bi se ažuriralo unutrašnje stanje DAO fonda i ustanovio balans. Takav model je omogućio hakerima da povuku više od predviđenih sredstava po metodi ponovljenog ulaska pre nego što se dogodi disbalans.[32]
Prilog 1- Pojednostavljen prikaz pametnog ugovora DAO-a sa ranjivošću na ponovljeni pristup u segmentu withdrowBalance ()[33]
Upad u DAO sistem pametnog ugovora je bio zasnovan na funkciji ,,povlačenja“[34] Ethereum-a da bi se izvršio ponovni ulazak. Rezultat je bilo ponavljanje sekvence - funkcija povlačenja ili povratka pametnog ugovora zahteva od fonda još jedno povlačenje sredstava → transfer sredstava pokreće funkciju povratka...[35]
Ovakav napad na pametni ugovor bi se mogao izbeći na više načina preventivnim delovanjem tehnoloških stručnjaka. Posledice do kojih slična zloupotreba tehnološkog znanja dovodi direktno zadiru u kršenje prava ugovornih strana. Opisanim načinom uzurpiranja pametnog ugovora uviđa se da savršeni princip njegovog funkcionisanja dovodi do znatno izraženije osetljivosti na spoljašnje strane uticaje od onih koji se mogu desiti okvirom klasičnog ugovora. Stoga se zaključuje da autonomija pametnog ugovora i izolovanost iz centralizovanog sistema vode ka vulnerabilnosti, čije posledice na velike organizacije ili upotrebe u poslovima organa državne vlasti mogu biti izuzetno značajne. Mehanizmi prevazilaženja ovakvih rizika još uvek nisu dovoljno razvijeni i ne može se očekivati da će se pametni ugovori u bliskoj budućnosti koristiti za pomenute delatnosti.
V ZAKLJUČAK
Upotreba pametnih ugovora ima potencijal da nadvlada upotrebu klasičnih ugovora u onim sferama prava koje zahtevaju automatizaciju postupka.[36] Ipak, ne treba smetnuti s uma da su pametni ugovori još uvek na nivou eksperimentalnih istraživanja. Pored istaknutih potencijala, oni imaju mnoštvo tehnoloških, pravnih i političkih prepreka na svom putu postajanja delom kontinuirane i društveno korisne prakse. Osnovna prepreka apsolutizacije primene pametnih ugovora se nalazi u maksimi - pametni ugovor je dobar onoliko koliko je dobro napisan računarski kod. Još uvek je izuzetno teško programirati blokčejn tako da se olakša zaustavljanje ili izmena koda. Posledice početnih grešaka u sastavljanju pametnog ugovora mogu diskreditovati poslovanje ugovorne strane, što ukazuje na nespremnost decentralizovanog sistema da proširi njihovu upotrebu u poslovima organa javnih vlasti.[37]
Navedene nesavršenosti pametnih ugovora ne mogu da ponište sofisticiranost ideje na kojoj se koncept pametnih ugovora zasniva. Trenutno je prisutnost pametnih ugovora vezana za objektivno poslovanje, a razvojem veštačke inteligencije biće omogućene dodatne upotrebe pametnih ugovora u subjektivno uslovljenim situacijama.
Primena pametnih ugovora ne može biti opsežna sve dok postoji element društvenosti ljudske zajednice. Specifično diskreciono odlučivanje koje je nužno u brojnim ugovornim odnosima je moguće jedino uključivanjem ljudskog posredničkog faktora. Hipotetički, razvoj tehnologije može doneti novine uz pomoć kojih bi se mogli mašinama pripisivati svi ljudski elementi, ali tada ne možemo govoriti o revoluciji koju pametni ugovori donose u ugovorno pravo, niti o revoluciji pravnog sistema, već o revoluciji u društvu. Ne isključujući navedeno jednostrano gledište u vezi sa pametnim ugovorima, pretpostavlja se da bi revolucija uzrokovana svestranom upotrebom veštačke inteligencije, pa samim tim i pametnih ugovora, imala druge paradigme.
Dušica Kovačević*
SMART CONTRACT - A REVOLUTION IN THE CONTRACT LAW OR A SUBSTITUTE CONSTRUCT?
Summary
The development of information technologies offers a handful of opportunities for innovative phenomena, including a smart contract - a decentralized system that works using blockchain technology. The concept of the smart contract as a modern solution incorporates more dimensions of technology that create (legal) relations between its authors and the contracting party where numerous dilemmas of the legal shaping of this digital document occur. In order to shed light on the real place of smart contracts in the legal system and their impact on traditional legal patterns, the paper presents the central characteristics of the smart contract that distinguish it from classical. These characteristics further serve to display potential areas in which a very likely smart contract will have a wider application, as well as to point out shortages that can occur during its workmanship and execution. At the same time, the advantages and restrictions of the application of smart contracts are pointed out by an explanation of imaginary smart contract applications on a real example from court practice, and by clarifying the principle of invading the smart contract on the example of the DAO Fund.
Keywords: blockchain, contract law, smart contract, decentralization, self-execution.