Правни факултет Универзитета у Крагујевцу
УДК: 338.246.025.88 [2-735:347.23(497.06) (094.5.-72)]
Примљено: 12.01.2011.
Стручно излагање на конференцији (позвано предавање)
НАЦРТ ЗАКОНА О ПОВРАЋАЈУ ОДУЗЕТИХ НЕПОКРЕТНИХ СТВАРИ ЦРКВАМА И ВЕРСКИМ ЗАЈЕДНИЦАМА – РЕСТИТУЦИЈА ИЛИ ПОТПУНО ОДУЗИМАЊЕ ИМОВИНЕ
ЦРКАВА И ВЕРСКИХ ЗАЈЕДНИЦА У ЦРНОЈ ГОРИ
Државе настале на подручју бивше СФРЈ, осим Србије и Федерације Босне и Херцеговине, донеле су своје опште законе о денационализацији. Само је Србија, уз то, донела и посебан Закон о враћању (реституцији) имовине црквама и верским заједницама. С обзиром да је Црна Горе једна од последњих земаља која је оставила отвореним питање реституције одузете конфесионалне имовине, аутор у раду аланизира питање да ли су решења из припремљеног Нацрта о повраћају одузетих непокретних ствари црквама и вјерским заједницама из марта месеца 2010. године „на трагу“ позитивних искустава других земаља или следе лоше примере упоредне законодавне праксе, а посебно да ли је припремљени Нацрт у потпуности у складу са правним системом Црне Горе, односно општијим прописима који регулишу заштиту и реституцију имовине. Из чењенице да је црногорски законодавац у Закону о повраћају одузетих имовинских права и обештећења прописао да ће се услови, начин и поступак повраћаја одузетих имовинских права вјерским заједницама уредити посебним законом логично се могло закључити да је процена црногорског законодавца била да тај закон није на одговарајући начин регулисао питање реституције конфесионалне имовине те да ће се посебним законом на адекватнији начин сагледати и регулисати целокупна проблематика повраћаја имовинских права цркава и верских заједница одузетих након Другог светског рата. Логично је, такође, било за очекивати да та решења неће бити неповољнија од општег режима денационализације, поготову што то није у упоредном праву нигде учињено (већ управо обрнуто). Аутор у раду износи закључак да ће цркве и верске заједнице више изгубити него добити тиме што денационализација није регулисана јединственим законом, уколико се предложени Нацрт преточи у коначан законски текст. То би, према становишту аутора, пре представљало коначно одузимање раније одузетих имовинских права цркава и верских заједница него што пут ка реституцији и отклањању неправди.
Кључне речи: реституција, својина, цркве и верске заједнице, денационализација, Црна Гора, нацрт закона