Aleksandra PETROVIĆ, dipl

Aleksandra PETROVIĆ, dipl. pravnik

Student doktorskih studija na Pravnom fakultetu u Kragujevcu

UDK: 343.91-053.6

Primljeno: 4. jul 2011.

Kratki naučni članak

MERE ALTERNATIVNOG KARAKTERA U NAŠEM MALOLETNIČKOM KRIVIČNOM PRAVU – VASPITNI NALOZI I POSEBNE OBAVEZE

Donošenjem Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica (2005.), koji je stupio na snagu 1. januara 2006. godine, dobili smo autonomno maloletničko krivično zakonodavstvo, i na taj način svrstali u red najvećeg broja pozitivnih zakonodavstava koji na ovaj način regulišu problematiku maloletničke delikvencije. Suštinske odrednice savremenog krivično-pravnog statusa maloletnika jesu: pitanje krivične odgovornosti maloletnika, nadležni organi, procedura postupanja sa maloletnim učiniocima krivičnih dela, kao i poseban sistem krivičnih sankcija za maloletnike. U vezi poslednje nabrojanog segmenta krivično-pravnog statusa maloletnika, Zakonom se uvodi i niz novina, među kojima mere alternativnog karaktera: vaspitni nalozi i poebne obaveze. Vaspitni nalozi nisu krivične sankcije već, mere diverzionog karaktera kojima se krivični slučaj maloletnog delikventa skreće ka vansudskom ishodu, radi izbegavanja štetnog dejstva vođenja krivičnog postupka prema njemu, dok su posebne obaveze vrsta krivičnih sankcija, odnosno vaspitnih mera usmeravajućeg i upozoravajućeg karaktera, sa posebno naglašenim alternativnim karakterom, u tom smislu, što se njihovim izricanjem izbegava primena mera poluinstitucionalnog i institucionalnog karaktera, koje znače viši nivo intervencije u odnosu na ličnost maloletnika. Prvi deo rada posvećen je teorijskom razmatranju pojma, vrste, uslova primene navedenih mera kao i njihovim sličnostima i razlikama, dok će u drugom delu rada biti razmotrena njihova primena i uspešnost primene u praksi naših pravosudnih organa.

Ključne reči: maloletnik, krivične sankcije, alternativne mere, vaspitni nalozi, posebne obaveze.

I. UVOD

Savremeno krivično pravo koje se odnosi na maloletnike (tzv. maloletničko krivično pravo) je u potpunosti podređeno kriminalno-političkim ciljevima – a to je vaspitanje maloletnog učinioca krivičnog dela i njegovo prevaspitanje. U teoriji se tako ističe da su maloletničke krivične sankcije, u prvom redu, mere pomoći i socijalizacije, sa što manje elemenata prinude, ograničenja prava i slobode i represije, a sve više mere pomoći, brige, nadzora i otklanjanja i predupređivanja smetnji i uslova za njihov normalan i nesmetan razvoj i sazrevanje. To je u skladu sa nizom međunarodnih standarda, a posebno sa tzv. Havanskim pravilima[1], koja u odnosu na maloletne učinioce krivičnih dela zahteva isključenje ili svođenje na minimum bilo kakvog oblika lišenja slobode. Tako, brojni pravni sistemi pored i umesto krivičnih sankcija[2], za maloletne delinkvente propisuju različite mere alternativnog karaktera koje su u skladu sa teorijom neintervenisanja – kad god je moguće izbegavanje krivičnog pravosuđa preko skretanja krivičnog postupka (diversion), posebno kada se radi o bagatelnom, epizodnom, primarnom, situacionom ili slučajnom kriminalitetu. To su različite mere sui generis u vidu vaspitnih naloga, uputstava, zabrana ili preporuka čiji je cilj da se izbegne ili odloži vođenje krivičnog postupka prema maloletnom učiniocu krivičnog dela[3]. Ovakvo rešenje je u skladu sa članom 40. stav 3. tačka b. Konvencije UN o pravima deteta, koja zahteva od država potpisnica da predvide, kad god je moguće i poželjno, mere postupanja sa decom i maloletnicima koja su prekršila zakon bez pribegavanja sudskom postupku. Zapravo, najznačajnija novina novog maloletničkog krivičnog prava Republike Srbije jeste uvođenje alternativnih mera prema maloletnim učiniocima krivičnih dela. Pored vaspitnih naloga, kao mera sui generis, naglašeni alternativni karakter imaju i novouvedene krivične sankcije, posebne obaveze, jer se njihovom primenom u stvari redukuje primena tradicionalnih mera koje podrazumevaju viši i značajniji nivo intervencije u odnosu na ličnost maloletnika. Tri su glavna razloga koja su autora navela na istovremeno teorijsko i praktično razmatranje vaspitnih naloga i posebnih obaveza, a to su: činjenica da se radi o merama alternativnog karaktera; jezička i sadržinska podudarnost vaspitnih naloga i pojedinih posebnih obaveza, i činjenica da su obe mere uvedene donošenjem Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica 2005 godine[4]. Upravo iz tog razloga pored razmatranja njihove zakonske regulative, razmotrene su i poteškoće njihove primene u praksi naših pravosudnih organa u drugom delu ovog rada, i to sve iz razloga sveobuhvatnije analize željenih i postignutih ciljeva njihovog ozakonjenja.

II. VASPITNI NALOZI- OSNOVNE KARAKTERISTIKE

Vaspitni nalozi su alternativne (neformalne) mere, koje u reagovanju na kriminalitet meloletnika dovode do skretanja-diverzije[5] krivične procedure, odnosno preusmeravanja krivičnog slučaja maloletnika od sudske procedure u pravcu nepenalnog ishoda, odnosno na druge grane prava porodično, socijalno[6]. Vaspitni nalozi u našem maloletničkom krivičnom zakonodavstvu predstavljaju novinu[7], tako da sada pored krivičnih sankcija predviđenih za ovu kategoriju učinilaca, uporedno postoje i vaspitni nalozi kao mere sui generis. Osnovna svrha vaspitnih naloga, jeste oslobađanje maloletnika od formalizma i stigmatizirajućeg dejstava sudske procedure, ali ne i obaveze da se suoči sa svojim delom i prepozna svoju odgovornost u odnosu na žrtvu, i prihvati obavezu poštovanja osnovnih društvenih normi i moralnih standarda[8]. Dakle primenom vaspitnih naloga postižu se dva cilja: nepokretanje ili obustava krivičnog postupka i pozitivan uticaj na pravilan razvoj maloletnika kroz jačanje njegove lične odgovornosti kako ubuduće ne bi vršio krivična dela.

U našem ZMUKD-u[9] predviđeno je pet vrsta vaspitnih naloga i to su:

- poravnanje (izmirenje-la mediation) sa oštećenim. Neki autori smatraju da je to najvrednija alternativa u odnosu na represivne sankcije krivičnog prava. Poravnanje između učinioca i žrtve manifestuje se na različite načine, što zavisi od okolnosti konkretnog slučaja. Po sadržini treba razlikovati izmirenje koje se svodi na materijalnu nadoknadu, u kom slučaju dolazi do direktnog kontakta između učinioca i žrtve; negde se ovo manifestuje preko neposrednog rada u korist žrtve; najrasprostranjeniji vid ove alternativne mere svodi se na lični susret između učinioca i žrtve. Poravnanje , međutim može da bude naročito pogodno za neka krivična dela kod kojih se neposrednim kontaktom najbolje razrešava konflikt. Priroda poravnanja ne podrazumeva nikakav vaspitni rad sa učiniocem, ali i pored toga neki autori smatraju da je subjektivna vrednost ove mere naglašena.

- redovno pohađanje škole ili odlaženje na posao, kao vaspitni nalog svoj smisao nalazi u poznatoj činjenici da je redovno ispunjenje obaveza, školskih ili radnih, snažan protektivni faktor jer jača radnu disciplinu i radne navike, a time i povećava obrazovni učinak maloletnika, a umanjuje štetni uticaj dokolice i delikventnih vršnjaka, što sve zajedno značajno redukuje rizik daljeg kriminalnog ponašanja[10];

- rad u korist zajednice, nazvan „uključivanje bez naknade u rad humanitarnih organizacija ili poslove socijalnog, lokalnog ili ekološkog sadržaja“ u poslednje vreme je dosta pominjana alternativa a, istovremeno i najrasprostranjenija alternativa. Ova alternativna mera se sve više primenjuje, u uporednom zakonodavstvu se zapažaju dva sistema rada u korist zajednice: po jednima, prednost se daje penalnom aspektu, dok drugi u njemu vide edukativno sredstvo. U svakom slučaju primenom ove mere, konkretna zaduženja maloletnika u humanitarnim aktivnostima ili u poslovima zaštite životne sredine jačaju važne protektivne faktore na strani maloletnika, razvijanjem osećaja korisnosti i pripadnosti društvenoj zajednici i jačanjem ličnog samopoštovanja[11].

- podvgavanje odgovarajućem ispitivanju ili odvikavanju od zavisnosti izazvane upotrebom alkoholnih pića ili opojnih droga i uključivanje u pojedinačni ili grupni tretman u odgovarajućoj ustanovi ili savetovalištu su vaspitni nalozi medicinskog karaktera, što se odražava na mogućnost primene, jer ove vaspitne naloge pod određenim uslovima može primeniti samo sudija za maloletnike, odnosno veće za maloletnike nadležnog suda.

Uslovi za primenu vaspitnih naloga su sledeći:

1. Vaspitni nalozi se mogu primeniti isključivo prema maloletnim učiniocima krivičnih dela;[12]

2. Objektivni uslov se odnosi na težinu krivičnog dela, jeste tačno određena kategorija krivičnih dela, to su krivična dela za koja je zakonom propisana kazna zatvora do 5 godina[13];

3. Dva uslova subjektivnog karaktera koja moraju biti kumulativno ispunjena: da maloletnik priznaje krivično delo i da odnos maloletnika prema izvršenom krivičnom delu i žrtvi opravdava primenu vaspitnog naloga.

Izbor jednog ili više vaspitnih naloga zavisi od procene konkretne situacije, odnosno prema zakonskoj odredbi, vodiće se naporedo računa o dva podjednako važna zahteva: s jedne strane procenjivaće se interes maloletnog učinioca krivičnog dela a , s druge, interes oštećenog, (žrtve)[14]. Žrtvi se u savremenom maloletničkom krivičnom pravu pridaje sve veća pažnja i razumljivo je što je ova odredba u tom smislu formulisana[15]. Kada je u pitanju malololetnik, mora se uzeti u obzir i jedan dodatni kriterijum- da se primenom vaspitnog naloga ne omete njegovo školovanje, što je primarni zadatak ili zaposlenje, ukoliko je zaposlen. Javni tužilac za maloletnike ili sudija za maloletnike prilikom izbora i primene vaspitnog naloga treba da konsultuje određena lica-roditelje maloletnika, usvojioca, staraoca, odnosno određeni organ starateljstva.[16] U ZMUKD je određeno da je najduže trajanje vaspitnih naloga šest meseci, pri čemu minimum nije određen, ali o tačnom trajanju kad donosi odluku nadležni organ ne bi trebalo da se izjašnjava. Ovaj organ ima ovlašćenje da u tom vremenu vaspitni nalog koji se primenjuje zameni nekim drugim, odnosno ukine, ukoliko je pre toga postignuta svrha, odnosno ukoliko je maloletnik ispunio preuzeti vaspitni nalog.

Jedan ili više vaspitnih naloga mogu primeniti javni tužilac za maloletnike, sudija za maloletnike odn. veće za maloletnike. Javni tužilac samostalno odlučuje o primeni jednog ili više od tri vaspitnih naloga nemedicinskog karaktera, pre podnošenja predloga za pokretanje pripremnog postupka prema maloletniku. Sudija za maloletnike odn. veće za maloletnike[17] o primeni vaspitnih naloga odlučuju nakon pokretanja krivičnog postupka prema maloletniku, i podnošenja predloga za obustavu krivičnog postupka uz primenu jednog ili više vaspitnih naloga, pri čemu oni mogu primeniti bilo koji od pet vaspitnih naloga, dakle i vaspitne naloge medicinskog karaktera.

III. POSEBNE OBAVEZE-VASPITNE MERE UPOZORAVAJUĆEG I USMERAVAJUĆEG KARAKTERA

Za razliku od vaspitnih naloga, posebne obaveze predstavljaju krivične sankcije u okviru vaspitnih mera upozoravajućeg i usmeravajućeg karaktera koje se izriču maloletnim učiniocima krivičnih dela. U suštinskom smislu, one ne predstavljaju novinu u našem maloletničkom krivičnom pravu, obzirom da su primenjivane i pre donošenja ZMUKD-a, ali kao prateće obaveze uz vaspitne mere pojačanog nadzora, radi njihove uspešne realizacije. Ono što predstavlja novinu koju donosi ZMUKD jeste njihovo izdvajanje kao posebne-samostalne vrste vaspitnih mera upozoravajućeg i usmeravajućeg karaktera, no i pored toga ona nisu izgubile raniju funkciju, a to je mogućnost kumulativnog izricanja sa vaspitnim merama pojačanog nadzora. Osnovna karakteristika posebnih obaveza jeste da imaju naglašen alternativni karakter, jer se njihovom primenom, nametanjem određenih zahteva i zabrana maloletniku, izbegava primena drugih krivičnih sankcija sa poluinstitucionalnim i institucionanim tretmanom kao višim i značajnijim nivoom intervencije u odnosu na ličnost maloletnika. ZMUKD predviđa deset vrsta posebnih obaveza, a njihova sadržina jesu zahtevi i zabrane koje se postavljaju maloletniku kako bi se na taj način uticalo na njega i njegovo ponašanje da više na vrši krivična dela, prema kojima nije potrebno preduzeti trajnije mere vaspitanja, i izdvajanje iz sredine u kojoj je do tada živeo. Maloletniku se može izreći jedna ili više sledećih posebnih obaveza: da se izvini oštećenom; da u okviru svojih mogućnosti nadoknadi štetu koju je prouzrokovao; da redovno pohađa školu ili ne izostaje sa posla; da se osposobljava za zanimanje koje odgovara njegovim sposobnostima i sklonostima; da se, bez naknade, uključi u rad humanitarnih organizacija ili u poslove socijalnog, lokalnog ili ekološkog sadržaja; da se uključi u određene sportske aktivnosti; da se podvrgne ispitivanju ili odvikavanju od zavisnosti izazvane upotrebom alkoholnih pića i opojnih droga; da se uključi u pojedinačni ili grupni tretman u odgovarajućoj zdravstvenoj ustanovi ili savetovalištu i da postupa po programima koji su za njega sačinjeni u tim ustanovama; da pohađa kurseve za stručno osposobljavanje ili da se priprema i polaže ispite kojima se proverava određeno znanje; da ne može da napusti mesto prebivališta ili boravišta, bez saglasnosti suda i posebnog odobrenja organa starateljatva. Prilikom izbora posebnih obaveza sud će posebno voditi računa da budu prilagođene ličnosti maloletnika i prilikama u kojima maloltnik živi, odnosno ceniti njegovu spremnost da sarađuje u njihovom ostvarivanju. Bliži uslovi za izricanje svake mere posebnih obaveza regulisani su Pravilnikom o izvršenju vaspitnih mera posebnih obaveza koji je doneo ministar pravde u saradnji sa ministrom rada, zapošljavanja i socijalne politike[18].

Kada izriče ovu vaspitnu meru sud će posebno upozoriti maloletnika da u slučaju neispunjenja jedne ili više posebnih obaveza one mogu biti zamenjene nekom drugom obavezom odnosno drugom vaspitnom merom[19] , što pre svega predstavlja odredbu koja ima za cilj da uspešno disciplinuje maloletnika u ispunjenju naloženih obaveza.[20]

IV. VASPITNI NALOZI I POSEBNE OBAVEZE-SLIČNOSTI I RAZLIKE

Kada govorimo o odnosu vaspitnih naloga i posebnih obaveza, prvo što se može uočiti jeste da se određene vrste posebnih obaveza podudaraju sa vaspitnim nalozima[21], ne samo u nazivu već i sadržinski. Ono što je još jedna zajednička karakteristika vaspitnih naloga i posebnih obaveza[22] , zbog čega su između ostalog i zajedno obrađene u ovom radu, jeste njihov alternativni karakter. Stoga se postavlja pitanje kako razlikovati obaveze koje se tretiraju kao krivične sankcije od onih mera koje se primenjuju kao vaspitni nalozi, odnosno mere sui generis. Bez obzira na terminološku i sadržinsku podudarnost, kao i alternativni karakter ovih mera, postoji kvalitativna razlika između čl. 7 i 14 ZMUKD-a. Ključna razlika je različita priroda ovih mera iz čega proizilaze i ostale razlike[23]. Pre svega, posebne obaveze su krivične sankcije sa svim posledicama koje se podrazumevaju, a vaspitni nalozi predstavljaju svojevrsne mere. Vaspitni nalozi se primenjuju pre ili umesto vođenja krivičnog postupka, što znači da im je svrha „nepokretanje ili obustavljanje pokrenutog krivičnog postupka“, dok alternativni karakter posebnih obaveza „izvire“ iz činjenice da se njihovim izricanjem izbegava primena mera sa poluinstitucionalnim i institucionalnim tretmanom koje podrazumevaju viši nivo zadiranja u ličnost maloletnika. Dakle, možemo reći da ove alternative pokrivaju različite faze postupanja sa maloletnim prestupnicima. Posebne obaveze, kao krivične sankcije, sud nameće i maloletnik nema mogućnosti izbora, dok sa vaspitnim nalozima maloletnik može da se saglasi ili ne saglasi, odnosno da ih prihvati ili ne prihvati, i na taj način da utiče na njihov izbor. Zatim različito je i njihovo trajanje. Vaspitni nalozi mogu da traju najduže šest meseci[24], a posebne obaveze koje podrazumevaju vremenski period traju različito do jedne godine, tri meseca, šest meseci[25]. Organi koji primenjuju vaspitne naloge ne mogu ni pod kojim uslovima izreći posebne obaveze kao vaspitne mere, odnosno krivične sankcije. Vaspitne mere uvek izriče veće za maloletnike kao kolegijalni organ nadležnog suda. Posebno je značajno razlikovanje obzirom na posledice. Neispunjenje posebnih obaveza može da dovede do zamene nekom drugom obavezom, odnosno drugom vaspitnom merom, po pravilu težom, dok nepostupanje po vaspitnom nalogu u celini ili delimično, dovodi samo do pokretanja krivičnog postupka, odn. do njegovog nastavljanja. Najzad vaspitni nalozi se mogu primeniti jedino prema maloletnicima od četrnaest do osamnaest godina, a posebne obaveze se mogu izreći i drugim kategorijama učinilaca[26].

V. PRIMENA VASPITNIH NALOGA I POSEBNIH OBAVEZA-OSVRT NA PRAKSU PRAVOSUDNIH ORGANA

U pravosudnoj praksi primena vaspitnih naloga je zaživela, ali za sada u veoma ograničenom obimu. Pre svega, probleme u primeni vaspitnih naloga možemo naći u nepostojanju nekoliko ključnih uslova za njihovu obimniju i efektniju primenu. Uopšteno posmatrano, ZMUKD ne sadrži odredbe o primeni vaspitnih naloga i ostavlja da se ta problematika reguliše posebnim podzakonskim aktom, koji treba da donese ministar nadležan za pravosuđe u saradnji sa ministrom rada, zapošljavanja i socijalne politike i Republičkim javnim tužiocem u roku od šest meseci od stupanja na snagu ZMUKD-a[27]. Međutim Pravilnik kojim se reguliše primena vaspitnih naloga, još uvek nije donet. To zaista predstavlja jednu od prepreka kvalitetne primene vaspitnih naloga, jer zakonom ne mogu i ne treba da budu obuhvaćeni svi detalji od značaja za njihovu primenu, tako da dosta zakonskih odredaba zahteva da budu razrađene i dopunjene nižim pravnim aktima kojima se ova problematika detaljnije određuje. Napred izloženom značajno doprinosi i činjenica da se radi o novim merama, koje nisu postojale u našem maloletničkom krivičnom zakonodavstvu[28]. Dalje, da bi se obezbedila kvalitetnija primena vaspitnih naloga potrebno je obezbediti institucionalne uslove za njihovu primenu. Primena vaspitnih naloga povlači različite probleme, tako se npr. kod primene poravnanja sa oštećenim, odnosno medijacije u praksi se javljaju sledeća pitanja: 1) ko sprovodi postupak poravnanja (to bi mogao da bude javni tužilac za maloletnike ili sudija za maloletnike ili ovlašćeni medijator koji poziva maloletnog učinioca krivičnog dela i njegove roditelje, usvojioce, staraoce ili drugog zakonskog zastupnika da sami ili sa braniocem dođu na sastanak sa oštećenim (i njegovim punomoćnikom ili zakonskim zastupnikom), 2) gde se sprovodi postupak poravnanja (u prostorijama javnog tužioca, u sudu ili u prostorijama ovlašćenog medijatora), 3) koliko dugo postupak može da traje (u praksi se zastupa mišljenje da postupak posredovanja treba da bude brz i efikasan, tako da ne traje duže od mesec dana) i 4) kako se postupak završava (zaključenjem pismenog poravnanja kao rezultat medijacije – posredovanja u kome se određuju obaveze, rokovi njihovog ispunjenja i način praćenja sporazuma). U sudskoj praksi se može pojaviti problem kod primene ovog vaspitnog naloga ko se sve može smatrati oštećenim licem – da li samo fizičko (punoletno – da li i lice koje je lišeno poslovne sposobnosti ili maloletno lice, u kom slučaju se postavlja pitanje da li ova lica ili njihovi zakonski zastupnici ili punomoćnici učestvuju u primeni ovog vaspitnog naloga) ili pravno lice (i ko u pravnom licu – zakonski ili statutarni punomoćnik)[29].

U primeni vaspitnog naloga rad u korist zajednice, u praksi su se javljali problemi kako odrediti izbor humanitarnih organizacija na lokalnom nivou i kako ih animirati da pristanu na primenu vaspitnih naloga. Stoga se kao jedno od rešenja u praksi iskristalisalo mišljenje prema kome na zahtev javnog tužioca ili suda za maloletnike organ starateljstva treba da sprovede anketu na lokalnom nivou, te da napravi izbor od zainteresovanih ustanova i organizacija državnog (javnog) i civilnog sektora koje bi se uključile u društvenokoristan projekat prevencije maloletničke delinkvencije, da sa njima sačini pismene sporazume sa vrstom i sadržinom određenih poslova i aktivnosti, te da ovaj spisak ustanova i organizacija kao i zaključene sporazume dostave organima maloletničkog krivičnog pravosuđa koje bi, u svakom konkretnom slučaju, birali onu ustanovu i vrstu i prirodu poslova i aktivnosti maloletnika za koje se smatra da bi se najpovoljnije ostvarila svrha konkretnog vaspitnog naloga.

Dakle, važno je istaći značaj animacije svih društvenih institucija i faktora, kao i nevladinog sektora. Uostalom, pojedini vaspitni nalozi[30], direktno upućuju na saradnju sa nevladinim sektorom, obzirom da se humanitarnim radom uglavnom bave nevladine organizacije. Međutim nedovoljna saradnja između pravosudnih organa i nevladinog sektora direktno utiče na uspeh u primeni vaspitnih naloga. Potrebno je intenzivirati saradnju na ovom planu kako bi se svrha vaspitnih naloga u potpunosti ostvarila[31].

Svi navedeni činioci na nivou regulisanja ovih mera, su uticali i na dosadašnju primenu vaspitnih naloga u praksi. A tabeli br. 1 prikazan je broj primenjenih vaspitnih naloga po vrstama, za 2007., 2008. i 2009. godinu, u Republici Srbiji.

Tabela 1.: Maloletnici sa izrečenim vaspitnim nalogom:

Vaspitni nalog:	2007.	2008.	2009.
Poravnanje sa oštećenim kako bi se naknadom štete, izvinjenjem, radom ili na neki drugi način otklonile, u celini ili delimično, štetne posledice dela	92	74	123
Redovno pohađanje škole ili redovno odlaženje na posao	21	25	28
Uključivanje, bez naknade, u rad humanitarnih organizacija ili poslove socijalnog, lokalnog ili ekološkog sadržaja	16	11	43
Podvrgavanje odgovarajućem ispitivanju i odvikavanju od zavisnosti izazvane upotrebom alkoholnih pića ili opojnih droga	5	6	4
Uključivanje u pojedinačni ili grupni tretman u odgovarajućoj zdravstvenoj ustanovi ili savetovalištu	0	9	13
Ukupan broj maloletnika	134	125	211

Izveštaj Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu za 2009. godinu.

Iz analize navedenih podataka možemo izvesti dva osnovna zaključka, a to su: nedovoljna primena vaspitnih naloga i favorizovanje pojedinih vrsta vaspitnih naloga. Primenom vaspitnih naloga, kao mera sui generis, u 2009. godini rešeno je samo 7,5% krivičnih slučajeva maloletnika što je otprilike 2,5% više u odnosu na 2007. godinu[32], dok je prosečno 95% krivičnih slučajeva maloletnika rešeno izricanjem neke od krivičnih sankcija[33]. Što se vrste primenjenih vaspitnih naloga tiče, u daleko najvećem broju slučajeva primenjivan vaspitni nalog je poravnanje, zatim rad u korist zajednice, redovno pohađanje škole ili redovno odlaženje na posao, a potom vaspitni nalozi medicinskog karaktera, koji se veoma retko primenjuju. Napred navedenom analizom može se zaključiti da se tužioci, odnosno sudije za maloletnike služe uniformisanim kriterijumima sprovodeći „poravnanje“ između oštećenog i maloletnog učinioca krivičnog dela. Prisutna je nedovoljna upućenost sudija i tužilaca u sve mogućnosti koje pruža primena pojedinih vaspitnih naloga i čini se nedovoljna iskorišćenost široke lepeze mogućnosti koje nudi primena pojedinih vaspitnih naloga. U određenim slučajevima nije dovoljno samo izmiriti učinioca i žrtvu krivičnog dela i nadoknaditi štetu pričinjenu krivičnim delom, već je za postizanje svrhe vaspitnih naloga neophodno primeniti i neke druge vaspitne naloge, kako bi se time pozitivno uticalo na pravilan razvoj ličnosti maloletnika kroz ječanje njegove lične odgovornosti, kako u budućnosti ne bi vršio krivična dela

Uspeh ostvarenja svrhe propisivanja i izricanja krivičnih sankcija uopšte, pa samim tim i vaspitnih mera posebnih obaveza ne zavisi samo od odgovarajućeg izbora- individualizacije, već i od načina na koji se izvršavaju. ZMUKD su propisana opšta pravila izvršenja krivičnih sankcija prema maloletnim izvršiocima krivičnih dela, kao i izvršenja posebnih obaveza, a Pravilnikom o izvršenju vaspitnih mera posebnih obaveza detaljnije su propisani: način i uslovi za izvršenje posebnih obaveza[34]. Pravilnikom se ne regulišu samo pitanja izvršenja posebnih pobaveza, već i uslovi za njihovo izricanje, pojedinačno za svaku od propisanih posebnih obaveza, dužina trajanja, praćenje i izveštavanje o primeni, stoga je ovaj pravilnik praktično postao sastavni deo zakonskog teksta kojim se regulišu uslovi za izricanje i izvršenje vaspitnih mera posebnih obaveza[35]. Ovim podzakonskim aktom uvodi se još jedan kriterijum kojim se sud rukovodi prilikom odlučivanja da maloletnom izvršiocu krivičnog dela izrekne posebnu obavezu[36]. Sud će izreći jednu ili više posebnih obaveza pošto prethodno oceni da je određenim zahtevima ili zabranama potrebno uticati na maloletnika i njegovo ponašanje[37], uz poštovanje i ostalih kriterijuma, a naročito ispunjenja svrhe konkretne obaveze. Nezaobilazno je pitanje da li su ovako definisani kriterijumi dovoljne smernice za izbor odgovarajuće sankcije, obzirom na to da nisu dovoljno konkretizovani već predstavljaju široko postavljene standarde koje sudija ceni pri donošenju odluke.

Procenat primenjenih posebnih obaveza na teritoriji Republike Srbije za 2007, 2008. i 2009. godinu, prikazan je na tabeli br. 2:

Tabela 2.: Maloletnici sa izrečenom merom posebne obaveze od strane suda

Mera	2007.	2008.	2009.
Da se izvini oštećenom	132	115	47
Da u okviru sopstvenih mogućnosti naknadi štetu koju je prouzrokovao	22	24	33
Da redovno pohađa školu ili ne izostaje sa posla	67	78	122
Da se osposobljava za zanimanje koje odgovara njegovim sposobnostima i sklonostima	26	50	86
Da se, bez naknade, uključi u rad humanitarnih organizacija ili u poslove socijalnog, lokalnog ili ekološkog sadržaja	41	58	102
Da se uključi u određene sportske aktivnosti	1	1	6
Da se podvrgne odgovarajućem ispitivanju i odvikavanju od zavisnosti izazvane upotrebom alkoholnih pića ili opojnih droga	18	7	20
Da se uključi u pojedinačni ili grupni tretman u odgovarajućoj zdravstvenoj ustanovi ili savetovalištu i da postupa po programima rada koji su za njega sačinjeni u tim ustanovama	5	22	27
Da pohađa kurseve za stručno osposobljavanje ili da se priprema i polaže ispite kojima se proverava određeno znanje	1	17	10
Da ne može da napusti mesto prebivališta ili boravišta, bez saglasnosti suda i posebnog odobrenja organa starateljstva	0	0	0
Ukupan broj maloletnika	313	372	453

Izveštaj Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu za 2009. godinu.

Analizom ukupnog broja izrečenih posebnih obaveza u odnosu na primenu ostalih krivičnih sankcija možemo reći da se primena postepeno povećava, ali da procentualno iznosi nešto više od 10% , što daje osnova za zaključak da je njihova primena i dalje ispod intencija zakonodavca. Primetan je porast primene u 2009. u odnosu na 2007. i 2008. godinu što je svakako ohrabrujuće. Najčešće izricana vrsta posebnih obaveza od ukupnog broja primenjenih posebnih obaveza u 2009. godini (453) najčešće primenjivana je redovno pohađanje škole ili odlaženje na posao(122), rad u korist zajednice (102), osposobljavanje za zanimanje koje odgovara maloletnikovim sposobnostima i sklonostima (86). Intersantno je da su posebne obaveze poput uključivanja u odeđene sportske aktivnosti, pohađanje kureva, zabrana napuštanja prebivališta izrečene u malom broju slučajeva.

Ovakvi statistički podaci posledica su nekoliko okolnosti. Imajući u vidu karakter i svrhu posebnih obaveza u proces njihovog izvršenja uključene su brojne institucije, kao što su obrazovne i zdravstvene ustanove, savetovališta, policija[38]. Uloga ovih subjekata nije dovoljno definisana. U sudskoj praksi sudeći po broju odluka kojima su maloletnicima (a i mlađim punoletnim licima) izrečene posebne obaveze, još uvek nisu pokazani ni značajniji efekti, ni nedostaci u postupku izvršenja ove sankcije. Neka istraživanja ukazuju da postoji raznolikost u realizaciji ove vaspitne mere, što ukazuje na neaktivnost i nepovezanost pravosudnog sistema, sistema socijalne zaštite, civilnog sektora i organa lokalne vlasti.

Analizirajući podatke istraživanja sprovedenog na nivou deset okružnih sudova u 2006. i 2007. godini zapaža se da na području okružnih sudova Novi Pazar, Vranje, Valjevo, Požarevac i Niš ove vaspitne mere nisu uopšte izricane (npr. Novi Pazar) ili u neznatnom broju (npr. Niš nula-2006. i dve-2007). Nameće se potreba detaljnijeg istraživanja razloga za ovakvo postupanje odn. nepostupanje sudija-veća za maloletnike. Postavlja se pitanje da li su uzroci u činjenici da se radi o novom institutu, pa je potrebno vreme da „zaživi“ ili je potrebno uključivati i edukovati i druge subjekte koji bi učestvovali u postupku izricanja i izvršenja ove sankcije.

VI. ZAKLJUČNA RAZMATRANJA

Najznačajnija novina novog maloletničkog krivičnog prava jeste uvođenje alternativnih mera koje treba da vode skretanju krivičnog postupka jesu vaspitni nalozi . Tako shvaćeno skretanje postupka označava različite načine, mere i postupke kako bi se mladi sačuvali od štetnog dejstva sudstva za maloletnike odnosno krivičnih sankcija. Vaspitni nalozi su posebne mere sui generis koje nemaju karakter krivične sankcije. Naime, prema maloletnom učiniocu krivičnog dela za koje je propisana novčana kazna ili kazna zatvora do pet godina može se izreći jedan ili više vaspitnih naloga. Svrha je ovih naloga da se ne pokreće krivični postupak prema maloletniku ili da se obustavi već pokrenuti postupak, odnosno da se primenom ovakvog vaspitnog naloga utiče na pravilan razvoj maloletnika, kao i na jačanje njegove lične odgovornosti kako ubuduće ne bi nastavio sa vršenjem krivičnih dela, posebno kada se radi o bagatelnom ili srednjem kriminalitetu. Dakle, ovde se radi o merama isključivo specijalno-preventivnog karaktera. Osim vaspitnih naloga novinu predstavljaju i vaspitne mere posebnih obaveza koje za razliku od vaspitnih naloga jesu krivične sankcije i njihova svrha jeste da se izricanjem posebnih obaveza izbegne primena sankcija sa poluinstitucionalnim i institucionalnim tretmanom kao višim i značajnijim nivoom intervencije u odnosu na ličnost maloletnika, iz čega proizilazi i njihov alternativni karakter.

Ostvarenje svrhe navedenih alternativnih mera umonogome zavisi i od njihove primene u praksi, zbog toga su u drugom delu rada razmotrene poteškoće u primeni ovih mera, kao i obim njihove primene. Iz analize dostupnih podataka može se izvesti uopšteni zaključak o nedovoljnoj primeni vaspitnih naloga i posebnih obaveza u praksi, kao i favorizovanje primene pojedinih vrsta među njima, pre svega redovno pohađanje škole ili odlaženje na posao, poravnanje sa oštećenim, a tek u novije vreme i rad u korist zajednice. Mere medicinskog karaktera uglavnom se ređe primenjuju. Na kraju zaključnih razmatranja u vezi primene vaspitnih naloga i posebnih obaveza možemo istaći sledeće. Čini se da pravosudna praksa nije najbolje razumela razloge kojima se zakonodavac rukovodio kada je uveo ove mere u ZMUKD, što se posebno odnosi na vaspitne naloge. Vaspitni nalozi su u pravosudnoj praksi shvaćeni kao sredstvo za „nagodbu“ između učinioca i žrtve krivičnog dela. Kao problemi uspešnosti primene vaspitnih naloga posebno se ističe da je potrebno sačiniti listu institucija u koje tužilac, odnosno sudija za maloletnike, može uputiti maloletnog učinioca krivičnog dela radi izvršenja vaspitnih naloga i obaveza koje iz njih proističu, što je po mišljenju autora, jedan od ključnih problema u primeni vaspitnih naloga; potrebno je obezbediti i institucionalne uslove za njihovu primenu, a to znači i punu koordinaciju između pravosudnih organa i nevladinih organizacija. Na samom kraju možemo konstatovati da je potrebno posvetiti mnogo više pažnje u primeni ovih mera, kako bi se svrha njihovog uvođenja u potpunosti ostvarila. Pri tome je važno istaći da se širim društvenim angažmanom mogu postići mnogo bolji rezultati u ispunjenju obaveza predviđenih vaspitnim nalozima i posebnim obavezama.

Aleksandra PETROVIĆ

The student of doctoral studies,Faculty of Law in Kragujevac, Republic of Serbia

APPLICATION OF EDUCATIONAL DIRECTIONS AND SPECIAL OBLIGATIONS ON JUVENILE DELINQUENTS CRIMINAL LAW IN THE REPUBLIC OF SERBIA

Summary

The most significant innovation in our juvenile criminal law is introduction of measures of alternative features – educational errand and special obligations. Educational measures aren’t criminal sanctions but measures sui generis which main applying purpose is non-starting or suspending initialized criminal procedure, because it’s considered that personality of a juvenile offender can also be influenced in this way in order not to commit criminal deeds in the future. Educational measures of special obligations stand for criminal assents with emphasissed alternative features, because adjucation of measures of half-institutional and institutional treatment as higher level of intervention towards the personality of a juvenile is being avoided by appliance of these measures. In this article theoretical aspects of legal regulation of educational measures and cpecial obligations are elaborated as well as extent and problems of their practical implementation.

Key words: juvenile (under of age), penal sanctions, alternative measures (correctional orders), educational direction, special obligations.

[1] Član 11. tačka b, Standardnih minimalnih pravila UN-a za mere alternativne institucionalnom tretmanu, usvojena 1990. godine.

[2] Nemačka, Francuska, Slovenija, Makedonija, Hrvatska, Crna Gora, Bosna i Hercegovina i dr.

[3] Zapravo, cilj je primene ovih mera skretanje postupka prema maloletnim licima sa krivičnog prava na druge grane prava (npr. porodično pravo ili pravo socijalnog staranja).

[4] Zakon o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica, Službeni glasnik, br. 85/05 , u daljem tekstu ZMUKD.

[5] O. Perić, Komentar zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica, Beograd, 2007.,str 23.

[6] D. Jovašević, Primena vaspitnih naloga prema maloletnim delikventima,Socijalna misao, br. 1/2010., str 78.

[7] Naše dosadašnje zakonodavstvo nije poznavalo ovakve alternativne mere i koristilo je samo mogućnosti koje su bile na raspolaganju naročito u krivičnom procesnom zakonodavstvu (npr. oportunitet krivičnog gonjenja).Primena vaspitnih naloga je tzv. uslovni oportunitet krivičnog gonjenja povezan sa teorijom restorativne pravde, koji predstavlja primenu modela diverzije sa intervencijom.

[8] S. Soković, S. Bejatović, Maloletničko krivično pravo, Kragujevac, 2009. str. 52.

[10] S. Soković, S. Bejatović, Maloletničko krivično pravo, Kragujevac, 2009. str. 61.

[12] To su lica koja su krivično delo izvršila sa navršenih 14 a nenavršenih 18 godina.

[13] Statistike maloletničkog kriminaliteta pokazuju da su to upravo ona krivična dela koja maloletnici najčešće vrše.

[14] Potrebno je da izabrani nalog ili više naloga odgovaraju i maloletniku i oštećenom, odn. da istovremeno zadovoljavaju interese obe strane i to ne parcijalno, nego u celini, vidi: S. Soković, S. Bejatović, Maloletničko krivično pravo, Kragujevac, 2009., str. 63.

[16] Uloga navedenih lica odnosno organa starateljstva je konsultativne prirode.

[17] Veće za maloletnike odlučuje o predlogu javnog tužioca za maloletnike za obustavu krivičnog postupka prema maloletniku primenom jedno ili više vaspitnih naloga, samo ukoliko se sudija za maloletnike sa tim predlogom ne složi.

[20] O. Perić, Komentar zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica, Beograd, 2007., str 43.

[21] To je slučaj sa obavezama iz tačke 3),5),7) i 8) stava 2 čl. 14 ZMUKD i vaspitnih naloga iz čl. 7 st. 1. Tačka 2)-5), a na izvestan način isti je slučaj i sa obavezama iz tač. 1) i 2) člana 14. Koje su sadržane u tački 1) čl. 7 ZMUKD-a.

[22] LJ. Radulović, Vaspitni nalozi kao posebne mere reagovanja prema maloletnim učiniocima krivičnih dela (svrha, vrste i izbor), str 51.

[23] S. Soković , Alternativne krivične sankcije i mere i prevencija kriminaliteta, ur. Kron L., Beograd, 2008., str. 79.

[28] U praksi pravosudnih organa gotovo da je postalo pravilo „strah“ od primene novih instituta, što uz nepreciznost ili nedovoljnu preciznost zakonskih normi, i nepostojanja podzakonskih akata kojima se zakonske norme preciziraju i detaljnije razrađuju, može zaista dovesti u pitanje i osnovni razlog njihovog ozakonjenja.

[29] U slučaju primene ovog vaspitnog naloga, maloletnik koji je u pripremnom postupku priznao izvršenje krivičnog dela i izrazio spremnost da se izvini predstavniku oštećenog pravnog lica to može da učini u sudu ili da zajedno sa svojim zakonskim zastupnikom ode do oštećenog pravnog lica i da se javno izvini u prisustvu ovlašćenog predstavnika pravnog lica.

[31] I. Joksić, Specifičnosti alternativnih mera (vaspitni nalazi) ka mera sui generis u krivičnom zakonodavstvu Srbije, NBP br. 3/2007, str. 139.

[32] U nekim stranim zakonodavstvima, npr. u Nemačkom, na ovaj način rešava se skoro 70% svih predmeta maloletnika, dok se „formalne sankcije“ izriču svega u 30% slučajeva.

[33] Prema podacima Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu, najčešće primenjivana krivična sankcija jeste mera pojačanog nadzora organa starateljstva, zatim pojačan nadzor roditelja, usvojioca, staraoca, na trećem mestu su posebne obaveze.

[34] Pravilnik o izvršenju vaspitnih mera posebnih obaveza doneo je ministar pravde, u saradnji sa ministrom rada, zapošljavanja i socijalne politike, Službeni glasnik R.S., br 94/06.

[35] Može se opravdano postaviti pitanje koliko je u skladu sa zakonom da uslove za izricanje sankcija sadrži podzakonski akt.

[36] S. Vasiljević et al. , Maloletnička krivična sankcija: posebne obaveze, dostupno na scindeks – clanci. nb.rs/data/pdf. Posećeno dana: 20.04.2011.

[37] Čl. 2 Pravilnika o izvršenju vaspitnih mera posebnih obaveza.