Dejan Vasović, dipl. pravnik,

student doktorskih studija na Pravnom fakultetu Univerziteta u Kragujevcu,

UDK: 347.77/-78

            343.533

Primljeno: 26. jun 2011.

Stručni članak

UPRAVNA ZAŠTITA PRAVA INTELEKTUALNE SVOJINE

Pravo intelektualne svojine, kao posebna grana prava, razvija se krajem 19. veka. S obzirom na veoma dinamičan razvoj i velike mogućnosti za zloupotrebe, tokom vremena se kao ključno pitanje u razvoju ove oblasti prava nametnulo pitanje zaštite prava. U tom cilju mnoštvo država je pravno regulisalo ovu oblast zakonskim i podzakonskim aktima. I Republika Srbija je usvojila savremene pravne propise kojima se definiše uloga državnih organa u zaštiti prava intelektualne svojine. Najznačajniju ulogu u zaštiti prava imaju organi državne uprave, i to carinski i inspekcijski organi.

Ključne reči: intelektualna svojina, industrijska svojina, autorsko pravo, zavod za intelektualnu svojinu, uprava carina, inspekcija

I. UVOD

Želja za stvaranjem je inherentna prirodi svakog ljudskog bića. Koristeći se stečenim znanjem i maštom, ljudi svoju aktivnost usmeravaju na otkrivanje novih ideja, pojava i procesa radi razvoja nauke i tehnike i na taj način stvaraju intelektualna dobra. Ideje, pojave i procesi predstavljaju nematerijalna dobra, jer se ne mogu fizički predstaviti. Činjenica da se ljudskom aktivnošću ostvaruje materijalna korist, koja se može izraziti i u novcu, i kao takva postaje predmet pravnih poslova, kao i činjenica da ta aktivnost može uticati na društvene odnose, prouzrokovala je potrebu pravnog normiranja intelektualne svojine. Pravni termin „intelektualna svojina“ je novijeg datuma i u međunarodnom pravu se definiše Konvencijom o osnivanju Svetske organizacije za intelektualnu svojinu.[1] Konvencijom se propisuje da intelektualna svojina označava prava koja se odnose na književna, umetnička i naučna dela, interpretacije umetnika interpretatora i izvođenja umetnika izvođača, fonograme i radio emisije, pronalaske u svim oblastima ljudske aktivnosti, naučna otkrića, industrijske uzorke i modele, fabričke, trgovačke i uslužne žigove, kao i trgovačka imena i trgovačke nazive, zaštitu od nelojalne utakmice i sva druga prava vezana za intelektualnu aktivnost u industrijskoj, naučnoj, književnoj i umetničkoj oblasti.[2] Međutim i pored toga ovaj termin danas u svetskoj pravnoj praksi nije opšteprihvaćen. Premda je pravno stanovište da je intelektualna svojina zajednički naziv za industrijsku svojinu i autorsko pravo, često možemo zapaziti naziv „pravo industrijske svojine i autorsko pravo“ umesto „pravo intelektualne svojine.[3] Izraz intelektualna svojina prvi put se pominje u presudi suda u američkoj saveznoj državi Masačusets iz 1845. godine.[4]

Pravo intelektualne svojine je mlada grana prava, koja se izuzetno brzo razvija u skladu sa tempo tehnološkog razvoja i napretka čovečanstva u svim oblastima delovanja, a u cilju zaštite intelektualnih dela od neovlašćenog iskorišćavanja. Aktuelnost problema i intenzivna zakonodavna aktivnost glavni su motivi za nastanak ovog dela. Predmet istraživanja je pravna zaštita intelektualne svojine, pre svega u državi Srbiji. Naučno istraživanje se bazira na proučavanju jednog od vidova pravne zaštite – upravnopravne zaštite. Odlučujuću ulogu u sprovođenju upravnopravne zaštite imaju organi državne uprave. Koristeći metod analize, statistički i uporednopravni metod, pokušava se utvrditi značaj i uloga carinskih i inspekcijskih organa u zaštiti prava intelektualne svojine, a pre svega imajući u vidu nove zakonske i podzakonske akte kojima se pomenutim organima propisuju znatno veća ovlašćenja i dužnosti.

II. ZAŠTITA PRAVA INTELEKTUALNE SVOJINE

U današnjem društvu u kome su informacije sve značajnije, pravna zaštita intelektualne svojine je u centru pažnje. Kao posledica razvoja tehnologije i rastuće važnosti informacija u društvu, imaoci intelektualne svojine su često žrtve piraterije. Pod piraterijom u oblasti intelektualne svojine podrazumevamo sve radnje masovnog, kontinuiranog i sistematskog, neovlašćenog iskorišćavanja dobara intelektualne svojine u bilo kom obliku, bilo kojim tehničkim metodama i sredstvima.[5] S obzirom da se piraterijom mogu vrlo brzo sticati ogromne sume novca,[6] povreda prava intelektualne svojine je povezana sa organizovanim kriminalom. Ta veza je naročito izražena u današnje vreme, u informatičkoj eri, kada je softversko usavršavanja i razvoj sofisticirane tehnologije nemoguće adekvatno zakonodavno pratiti, pa pravna regulativa je uvek korak nazad u odnosu na realno stanje na tržištu.[7] To ne uspevaju ni razvijene države kojima često odgovara viši stepen pravne zaštite intelektualne svojine, nego zemljama u razvoju, koje manji intenzitet zaštite opravdaju nacionalnim interesima i razvojem nacionalne ekonomije.

Sa druge strane, s obzirom da nosilac prava industrijske svojine uživa neku vrstu monopolskog položaja na tržištu, postoji opasnost da nosilac prava zloupotrebljava svoj dominantan tržišni položaj i postupa suprotno pravilima konkurencije. On to može učiniti tako što će naplaćivati visoku cenu za svoje proizvode ili tako što će na konkurente vršiti pritisak pretnjom da će podneti tužbu protiv njih zbog povrede prava. Iako se može desiti da tužba nema pravnog osnova, konkurenti se često neće upustiti u proizvodnju sličnih proizvoda, ne želeći da se upuštaju u sudski proces i rizik da pretrpi štetu.[8] Iz ovih razloga nacionalna zakonodavstva posvećuju sve veću pažnju pravnom normiranju sva tri oblika sudske zaštite prava intelektualne svojine: građanskopravnu, krivičnopravnu i upravnopravnu. Ovi oblici zaštite predviđeni su i pozitivnopravnim propisima Republike Srbije.

Građanskopravna zaštita je regulisana posebnim zakonima iz oblasti intelektualne svojine kojima se vrši zaštita patenata, žigova, industrijskog dizajna, topografije integrisanih kola, oznake geografskog porekla i autorska i srodna prava. Građanskopravna zaštita je u potpunosti usklađena sa međunarodnim konvencijama koje je ratifikovala Republika Srbija.

Krivičnopravna zaštita je pravno uređena Krivičnim zakonikom Republike Srbije[9] i Zakonom o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala.[10] U januaru 2005. godine u Srbiji je izrečena prva presuda zbog krivičnog dela neovlašćenog korišćenja autorskog i drugog srodnog prava, i to uslovna kazna.[11]

Upravnopravna zaštita reguliše se istovetnim posebnim zakonima iz oblasti intelektualne svojine kao i građanskopravna, ali ne u obliku koji je neophodan za harmonizaciju propisa Srbije sa TRIPS sporazumom[12] i pravom Evropske unije.[13] Zbog toga je Skupština Srbije usvojila Zakon o posebnim ovlašćenjima radi efikasne zaštite prava intelektualne svojine. Postupak upravnopravne zaštite propisan je i Carinskim zakonom. Navedenim pravnim propisima je predviđena dvojaka pravna zaštita: za pravo industrijske svojine i za sva prava intelektualne svojine. Zaštita prava industrijske svojine obuhvata zaštitu u upravnom postupku ostvarivanja prava kod Zavoda za intelektualnu svojinu.

III. ZAVOD ZA INTELEKTUALNU SVOJINU

Pariskom konvencijom o zaštiti industrijske svojine[14] propisano je da se svaka zemlja Unije[15] obavezuje da ustanovi posebnu upravu za industrijsku svojinu. Iako je Kraljevina Srbija jedna od jedanaest država osnivača Unije, Uprava za zaštitu industrijske svojine je osnovana tek 15. novembra 1920. godine. Od 2003. godine ova ustanova se naziva Zavod za intelektualnu svojinu. U nadležnosti Zavoda su poslovi koji se odnose na prava industrijske svojine i autorska i srodna prava. Ova Ustanova vrši normativno uređivanje odnosa u navedenim oblastima predlaganjem podzakonskih akata. Pored toga, Zavod sprovodi upravni postupak za priznavanje patenta, žiga, industrijskog dizajna, topografije integrisanih kola i oznake geografskog porekla.[16] Nabrojana subjektivna prava industrijske svojine uživaju upravnopravnu zaštitu predviđenu posebnim zakonima za pojedina subjektivna prava.

Zakonom o patentima je propisano da su upravni akti u upravnom postupku povodom pravne zaštite pronalazaka konačni, i protiv njih se može pokrenuti upravni spor.[17] I u slučaju odobravanja prinudne licence, može se pokrenuti upravni spor.

Zakonom o žigovima[18] i Zakonom o pravnoj zaštiti industrijskog dizajna[19] propisuje se da protiv upravnog akta kojim se odlučuje o pravnoj zaštiti žigova može izjaviti žalba Vladi, a lice nezadovoljno odlukom Vlade može pokrenuti upravni spor. Pravna zaštita topografije ostvaruje se u upravnom postupku. Odluke donete u upravnom postupku su konačne i protiv njih se može pokrenuti upravni spor.[20]

Zakonom o oznakama geografskog porekla[21] je predviđeno da se upravni spor može pokrenuti u roku od trideset dana od dana prijema odluke Vlade o žalbi povodom zaključka Zavoda za intelektualnu svojinu o odbacivanju neuredne prijave, kao i povodom rešenja o odbijanju odnosno prihvatanju prijave za upis u registar oznaka geografskog porekla. Zakonom o autorskom i srodnim pravima[22] se ne predviđa upravnopravna zaštita,[23] jer autorska i srodna prava se ne registruju.[24] Većina država u svetu pravno normira zaštitu subjektivnih prava industrijske svojine, donoseći zakone u skladu sa međunarodnim konvencijama. Republika Makedonija je jedna od retkih država koja upravnosudsku zaštitu ne propisuje svojim zakonom,[25] već takva zaštita proističe iz ustavnih odredaba.[26]

IV. UPRAVNA ZAŠTITA

1. Carinski organi

Zaštita prava intelektualne svojine od strane carinskih organa u Srbiji je regulisana Carinskim zakonom[27] i Uredbom o uslovima i načinu primene mera za zaštitu prava intelektualne svojine na granici.[28] Carinski zakon se primenjuje od 31. maja 2010. godine, a Uredba o uslovima i načinu primene mera za zaštitu prava intelektualne svojine na granici od 1. januara 2011. godine.

Carinskom zakonom je propisano da se prilikom uvoza, izvoza ili tranzita robe štite prava intelektualne svojine, i to: autorska i srodna prava, žig, geografska oznaka porekla, dizajn, patent i topografija integrisanih kola. Carinski organ može po službenoj dužnosti ili na zahtev nosioca prava intelektualne svojine[29] prekinuti carinski postupak i zadržati robu u slučaju sumnje u povredu prava intelektualne svojine     

Zakonom je propisano da u slučaju kada carinski organ prekine carinski postupak dužan je da o tome odmah obavesti uvoznika robe, nosioca prava intelektualne svojine i organ nadležan za prava intelektualne svojine. Ako carinski organ u roku od deset radnih dana ne bude obavešten od strane podnosioca zahteva da je pokrenut postupak ili da je nadležni organ odredio privremenu meru, nastaviće se carinski postupak.

Nosilac prava intelektualne svojine može podneti zahtev za preduzimanje mera za zaštitu prava intelektualne svojine i pre obaveštenja carinskih organa ukoliko posumnja da se robom koja je predmet carinskog postupka povređuje neko od prava intelektualne svojine.[30] Odluka  o sprovođenju mera za zaštitu prava Uprava carina dostavlja carinarnici koja je dužna da privremeno zadrži robu za koju je započet carinski postupak, ukoliko ta roba odgovara opisu robe iz dostavljene odluke.

Nadležni organ carine može da uništi zadržanu robu bez sprovođenja postupka utvrđivanja povrede prava intelektualne svojine, pod uslovom da to zahteva nosilac prava, a uz saglasnost držaoca ili vlasnika robe. Troškove uništenja robe snosi nosilac prava intelektualne svojine.

Uredbom Vlade izričito je predviđeno da roba za koju je utvrđeno da se njome povređuje pravo intelektualne svojine se ne sme uneti ili izneti iz carinskog područja Republike Srbije, staviti u slobodan promet, izvoziti ili ponovo izvoziti, staviti u carinski postupak sa odlaganjem ili smestiti u slobodnu zonu i slobodno skladište.[31] U slučaju kada je tužbeni zahtev usvojen i naloženo uništavanje robe, carinski organ može naložiti uništenje robe pod carinskim nadzorom ili njeno uklanjanje iz uobičajenih trgovinskih tokova na drugi način[32] pod uslovom da se u najvećoj meri smanji rizik od buduće povrede prava intelektualne svojine, da se ne nanosi šteta nosiocu prava i da mu bude omogućeno da predloži način uklanjanja robe.

Iako je zakonom propisano da se roba može dati u humanitarne svrhe uz saglasnost nosioca prava, u našoj državi nije bilo takvih primera. I pored spremnosti carinskih organa da to učine, nije bilo inicijative velikih kompanija da se pre svega tekstilna roba pokloni siromašnima. Multinacionalne kompanije smatraju da je krivotvorena roba lošijeg kvaliteta i ako takva šteti njihovom ugledu, te se mora uništiti. U drugim državama je praksa da se sa robe skinu znakovi kojma se povređuju prava i da se roba donira nekoj humanitarnoj organizaciji.

2. Inspekcijski organi

Pored carinskih organa, većina država u svetu štiti pravo intelektualne svojine i delovanjem inspekcijskih organa. U Srbiji rad inspekcijskih organa je regulisan Zakonom o posebnim ovlašćenjima radi efikasne zaštite prava intelektualne svojine.[33]

Zakonom se kao roba kojom se povređuje pravo intelektualne svojine normira: piratski primerak autorskog dela ili predmeta srodnog prava, uključujući računarske programe, zatim roba sa krivotvorenim žigom i dizajnom, roba kojom se povređuju patent, mali patent, topografija integrisanih kola, roba koja se koristi za uklanjanje tehnoloških mera i uređaja radi ograničavanja ili sprečavanja pojedinih radnji u odnosu na predmet zaštite prava, a bez odobrenja nosioca prava. Ovlašćena za postupanje sa ovakvom robom jesu pojedina ministarstva Vlade Republike Srbije i Republička radiodifuzna agencija.

Ministarstvo trgovine i usluga preko tržišne inspekcije vrši nadzor nad proizvodnjom i prometom robe zaštićene autorskim ili srodnim pravom, ali i nadzor nad robom kojom se povređuje neko od prava industrijske svojine. Ova inspekcija je u cilju sprečavanja povrede prava intelektualne svojine u 2009. godini oduzela i povukla iz prometa 38.714 komada krivotvorenih proizvoda, a ukupno u periodu od 2007-2009. godine zaplenjeno je oko 120.000 piratskih diskova. Međutim, naša inpspekcija je uspela da utvrdi samo postojanje lažne rakije, dok su kolege u Hrvatskoj utvrdile da nema prehrambenog proizvoda koji nema svoju kopiju, pa čak i čuveni brend „vegeta“.[34]

Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja preko turističke inspekcije vrši nadzor nad pružanjem ugostiteljskih i turističkih usluga kojima se povređuje pravo intelektualne svojine. Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja preko urbanističke i građevinske inspekcije sankcioniše izmene na građevinama koje predstavljaju materijalizovani primerak dela arhitekture, ukoliko ne postoji saglasnost autora.

Ministarstvo zdravlja preko zdravstvene i sanitarne inspekcije vrši nadzor nad robom kojom se krše prava intelektualne svojine u oblasti proizvodnje i prometa lekova i sanitarnih propisa. Efikasnom akcijom nadležnih organa 2007. godine otkrivena je  prodaja falsifikovanog leka tetabulin, serum protiv tetanusa, koji je kao takav bio distribuiran u preko četrdeset zdravstvenih ustanova širom zemlje. U martu 2010. godine pokrenut je postupak protiv više vlasnika apoteka zbog prodaje falsifikovanih lekova cialis i viagra, koji se koriste za potenciju.

Ministarstvo prosvete preko prosvetne inspekcije vrši nadzor nad izdavanjem stručnih publikacija kojima se krše autorska prava. U Nišu i Zemunu je 2006. godine zaplenjeno oko 34.000 piratskih izdanja književnih dela, koja su organizovano štampana i prodavana u nekoliko knjižara u čitavoj Srbiji.[35]

Ministarstvo finansija je ovlašćeno da preko poreske inspekcije i poreske policije, koji deluju u okviru Poreske uprave, štiti prava intelektualne svojine a naročito prava na računarske programe i baze podataka. Kršenje prava intelektualne svojine u ovoj oblasti naziva se i sajber kriminal. Krajem 2009. godine policija je uhapsila jedno lice u Beogradu koje je putem internet sajta prodavalo softvere za računare i mobilne telefone, i pri tom steklo imovinsku korist od preko 10 miliona dinara.[36]

Ministarstvo za nauku i tehnološki razvoj ima u svom delokrugu rada obavezu da se stara o pravu intelektualne svojine tako što će predlagati pravne propise kojima se pravno reguliše ova oblast. Inspekcijske službe ovog Ministarstva su dužne da vrše nadzor prilikom korišćenja stručnih publikacija kojima se povređuje autorsko pravo. Zakonom je propisano da Republička radiodifuzna agencija štiti autorska i srodna prava tako što vrši nadzor nad radom emitera, u slučaju neovlašćenog emitovanja ili reemitovanja zaštićenog dela.

Svi navedeni državni organi mogu postupati u zaštiti prava intelektualne svojine po službenoj dužnosti ili na zahtev nosioca prava. Naime, nadležni organ kada neposrednim uvidom utvrdi povredu prava intelektualne svojine vrši privremeno oduzimanje robe i izriče meru privremene zabrane obavljanja delatnosti kojom se povređuje pravo intelektualne svojine. Inspekcijski organi o preduzetim merama obaveštavaju nosioca prava. Ukoliko nosilac prava u ostavljenom roku ne pokrene postupak odnosno ne dostavi odluku suda kojom se određuje privremena mera, inspekcijski organ će robu vratiti vlasniku ili držaocu.

Inspekcijski organi mogu privremeno oduzeti robu i na osnovu zahteva nosioca prava intelektualne svojine. Ukoliko nadležni organ ne prihvati podneti zahtev, nosilac prava je u obavezi da snosi troškove postupka  i da nadoknadi štetu licu od koga je roba oduzeta. Odluku o usvojenom zahtevu nosioca prava, organ državne uprave dostavlja svim organizacionom jedinicama kako bi one mogle da u slučaju kada utvrde da roba odgovara opisu iz dostavljene odluke, izvrše privremeno oduzimanje.

Kada je u sudskom postupku odlučeno da se roba uništi ili ukloni iz prometa, to se može učiniti i davanjem robe u humanitarne svrhe ili prodajom reciklažnim centrima. Pri uništenju robe inspekcija je dužna da vodi računa da se umanji rizik ponovne povrede prava intelektualne svojine, da se ne nanese šteta nosiocu prava, kao i da nosiocu prava bude omogućeno da predloži način uništenja robe.

Z a k lj u č a k

Potreba pravne zaštite imalaca intelektualnih proizvoda kao rezultata aktivnosti ljudskog uma bila je razlog da nastane pravo intelektualne svojine. Uprkos postojanju termina intelektualna svojina, kod nas se još uvek ne razmišlja o kodifikaciji prava intelektualne svojine. Smatramo da to ne sme biti prepreka za efikasnu zaštitu prava. Da bi ta pravna zaštita bila uspešna neophodno je da budu ispunjena tri uslova. Kao prvo, ono bez čega se ne može jesu pravni propisi. U zakonodavstvu Srbije su zastupljena sva tri oblika pravne zaštite intelektualne svojine. Usvajanjem Krivičnog zakonika i Zakona o posebnim ovlašćenjima radi efikasne zaštite prava intelektualne svojine,  zaštita nosilaca ovih  prava je u potpunosti usaglašena sa multilateralnim konvencijama i pravom Evropske unije. Prema tome, možemo smatrati da je ovaj uslov ispunjen.

Pravnim propisima se predviđa postupak za zaštitu prava koji sprovodi nadležni organ. Efikasan rad nadležnog organa predstavlja drugi uslov. Organi nadležni da postupaju u ovoj oblasti prava propisani su pravnim aktima kojima se reguliše postupak carinskih i inspekcijskih organa u vršenju poslova u vezi robe kojom se povređuje pravo intelektualne svojine. Najviše pažnje u sprovedenim istraživanjima u ovom radu posvećeno je pomenutim organima državne uprave. Parametri o njihovom radu jesu statistički podaci o zaplenjenoj robi. Takvih podataka najviše ima u izveštajima o radu Uprave carina i tržišne inspekcije. Na osnovu podataka nadležnog organa iskazanih u stotinama hiljada komada zaplenjene robe ukazuje se ne samo na efikasan rad, već i na ogromne razmere problema zaštite prava, zbog velike rasprostranjenosti ove vrste kriminala. Postojala je bojazan da će se nakon usaglašavanja zakonske regulative sa propisima Evropske unije, domaći zakonodavac zadovoljiti i usporiti sa donošenjem podzakonskih akata, čime bi rad inspekcijskih službi bio onemogućen, a primena zakona ostala samo teorijska. To se nije dogodilo, pa je poslednji u nizu podzakonskih akata koji je počeo da se primenjuje Uredba o uslovima i načinu primene mera za zaštitu prava intelektualne svojine na granici.

Svrha pravnih propisa i izvršavanja obaveza u skladu sa zakonom od strane nadležnog organa, jeste da prekršioci pravnih normi budu kažnjeni za svoja dela. Efikasan sud je treći bitan faktor u suzbijanju ove vrste kriminala. Za razliku od rezultata inspekcijskih i carinskih organa, pravosudne vlasti se ne mogu pohvaliti brojnošću okončanih procesa i pravosnažnih sudskih presuda po tužbama za povredu prava. U poslednjih tri godine pokrenut je krivični postupak za 263 krivična dela protiv intelektualne svojine, a samo u tri slučaja su izrečene kazne zatvora. S obzirom da je u radu sudova pri kraju „postreformski“ proces, trebalo bi očekivati da se nakon perioda stagnacije, sudska zaštita prava intelektualne svojine bude efikasnija.     

Uprava carina i inspekcijski organi sudeći prema izloženim zakonskim i podzakonskim rešenjima imaju dobru i modernu pravnu osnovu za efikasan i stručan rad na suzbijanju svih oblika krivotvorenja i piraterije. Da bi njihov rad bio još uspešniji neophodno je da usklađivanje i preuzimanje pravnih propisa Evropske unije i multilateralnih konvencija bude praćeno razmenom iskustava i uspostavljanjem saradnje sa nadležnim organima drugih država. Na taj način bi država Srbija dobila pored modernih evropskih zakona i moderne obučene službenike u funkciji zaštitnika prava intelektualne svojine.

Mr. Dejan Vasović, BA

ADMINISTRATIVE PROTECTION OF INTELLECTUAL PROPERTY RIGHTS

Abstract

Intellectual property law, as a special branch of law, developed in the late 19th century. Given the very dynamic development and great opportunities for abuse, over time as a key issue in developing this area of law protecting the rights issue arose. To this end, many states legally regulate this area of laws and bylaws. The Republic of Serbia adopted a modern legal rules that define the role of state authorities in protecting intellectual property rights. The most important role in the protection of a state administration, and customs and inspection authorities.

Key words: intellectual property, industrial property, copyright, Intellectual property office, customs administration, inspection

---

[1] Konvencija je usvojena 14. jula 1967. godine u Stokholmu, a naziv Organizacije na engleskom jeziku je World Intellectual Property Organisation – WIPO.

[2] Konvencija o osnivanju Svetske organizacije za intelektualnu svojinu („Sl. list SFRJ – Međunarodni ugovori i drugi sporazumi“  br. 31/72), član 2.

[3] V. Besarović, Intelektualna prava, industrijska svojina i autorsko pravo, Beograd, 2005, 23.

[4] www.ziscg.me, januar 2011. godine.

[5] V. Spasić, Savremeni oblici paraterije u autorskom i srodnom pravu, Pravni život, br. 13, 2007, 293.

[6]  Udruženje filmskih kompanija (Motion Picture Association - MPA) smatra da filmska industrija godišnje gubi oko 6 milijardi dolara, a samo u jednom danu u Indoneziji u tržnom centru je zaplenjeno 1.300.000 diskova

[7] LJ. Stefanoski, Sprovođenje prava intelektualne svojine, Pravni život, broj 13, 2008, 151.

[8] H. MacQueen, C. Waelde, G. Laurie, Contemporary Intellectual Property, New York, 2008, 14.

[9] Krivični zakonik, Službeni glasnik RS, br. 85/2005, 88/2005 – ispr., 107/2005 – ispr., 72/2009 i 111/2009.

[10] Zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala, Službeni glasnik RS, br. 61/2005 i 104/2009.

[11]. Presuda Drugog opštinskog suda u Beogradu od 21. januara 2005. godine, a Izvršilac je neovlašćeno kopirao filmove i računarske programe i prodavao putem svog internet sajta.

[12] Skraćenica TRIPS - Trade Related Aspects of Intellectual Property Rights – Sporazum o trgovinskim ekspektima prava intelektualne svojine, koji čini Aneks 1C Sporazuma iz Marakeša o osnivanju Svetske trgovinske organizacije koji je zaključen 24. aprila 1994. godine, a stupio na snagu od 1. januara 1995. godine.

[13] Regulativa Saveta (EK) broj 1383/2003 i Uredba Komisije (ES) broj 1891/2004.

[14] Pariska konvencija o zaštiti industrijske svojine, Službeni list SFRJ – međunarodni ugovori i drugi sporazumi, br. 5/74, član 12.

[15] Zemlje na koje se primenjuje ova konvencija obrazuju Uniju za zaštitu industrijske svojine, koja je osnovana 20. marta 1883. godine.

[16] U prava industrijske svojine svrstavaju se i prava oplemenjivača biljnih sorti, ali registar zaštićenih biljnih sorti vodi Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

[17] Zakon o patentima, Službeni list SCG, br. 32/2004 i 35/2004 – ispr. i Službeni glasnik RS, br. 115/2006 – ispr.

[18] Zakon o žigovima, Službeni glasnik RS, br. 104/2009.

[19] Zakon o pravnoj zaštiti industrijskog dizajna, Službeni glasnik RS , broj 104/2009.

[20] Zakon o zaštiti topografija integrisanih kola, Službeni glasnik RS, broj 104/2009.

[21] Zakon o oznakama geografskog porekla, Službeni glasnik RS, br. 18/2010.

[22] Zakon o autorskom i srodnim pravima, Službeni glasnik RS, br. 104/2009.

[23] Upravni spor se može pokrenuti u slučaju odluke nadležnog organa u pogledu davanja ili oduzimanja dozvole za obavljanje delatnosti Organizaciji za kolektivno ostvarivanje autorskog i srodnih prava.

[24] V. Besarović, Nove tendencije u razvoju zaštite prava intelektualne svojine, Anali Pravnog fakulteta u Beogradu, br. 1, 2007, 47.

[25] Zakon za industrijskata sopstvenost, Služben vesnik na Republika Makedonija  br. 47/2002.

[26] M. Ivanova – Bojadžijevska, Zaštita prava intelektualne svojine u Makedoniji, Pravni život, Beograd br. 11, 2003, 928.

[27] Carinski zakon, Službeni glasnik RS,  br. 18/2010.

[28] Uredba o uslovima i načinu primene mera za zaštitu prava intelektualne svojine na granici, Službeni glasnik RS, br. 86/2010.

[29] Uredbom Vlade Republike Srbije nosiocem prava intelektualne svojine smatra se nosilac žiga, autorskog prava ili srodnog prava, prava na dizajn, patenta ili malog patenta, sertifikata o dodatnoj zaštiti, prava na zaštitu biljne sorte, oznake porekla, oznake geografskog porekla i prava na topografiju integrisanih kola, kao i drugo lice ovlašćeno da koristi bilo koja od navedenih prava intelektualne svojine.

[30] U Srbiju se najviše krivotvorene robe uvozi iz Kine, Turske, Honk Konga i Tajlanda.

[31] Razlika između slobodne zone i slobodnog skladišta je u tome što je slobodno skladište pokriveni prostor, a slobodna zona se može nalaziti na jednom ili više otvorenih ili zatvorenih prostora.

[32] Uredbom je propisano da se roba može ukloniti iz uobičajenih trgovinskih tokova ustupanjem bez naknade u humanitarne i slične svrhe, reciklažu i sl.

[33] Zakon o posebnim ovlašćenjima radi efikasne zaštite prava intelektualne svojine Službeni glasnik RS, br. 46/2006 i 104/2009 – dr. zakon.

[34] Dnevni list Kurir, 28. avgust 2010. godine, str. 8.

[35] www.novosti.rs, 11. januar 2006. godine.

[36] www.blic.rs, januar 2011. godine.