ALEKSANDAR MOLNAR, "SUNCE MITA I DUGAČKA SENKA KARLA ŠMITA"
Izdavač: Službeni glasnik i Institut za filozofiju i društvenu teoriju, Beograd, 2010.
ISBN 978-86-519-0588-2, COBISS.SR-ID 176147980, 338 strana
U najmanju ruku, pred nama se nalazi interesantna knjiga, atraktivna po pažnji koju je izazvala u stručnoj javnosti, a u svakom slučaju dobra knjiga, zbog čega i zaslužuje da bude pročitana.
U njenoj suštinskoj strukturi, a kad posledica izvršene analize, sadržane su tri oštre kritike, kojima se autor suprotstavlja nekim idejama Karla Šmita, idejama njegovih pobornika u Srbiji i propisanim idejama u važećem srpskom ustavu. Već se da zaključiti da je naslov probrano saglasan samoj tematici, jer se prati trag Šmitovih ideja, koje su prihvaćene od onih intelektualaca u Srbiji, koji su uspeli da ih umetnu u ustavnu strukturu današnje Srbije.
Strukturalna kompozicija knjige je trodelnog sastava: I) Teorijski pristupi ustavnim promenama u postmiloševićevskoj Srbiji; II) Advokat Karl Šmit kao simptom ustavnog posrnuća u Nemačkoj; III) Ustavno posrnuće u postmiloševićevskoj Srbiji. Već sam raspored ova tri dela knjige nam otkriva da je njena svrha u delatnoj funkciji provere uticaja predmetne Šmitove teorije na realistično stanje, kroz paralelno predstavljanje nekadašnje nemačke i današnje srpske ustavno-političke stvarnosti. Sprovedena je analiza ustavotvornih procesa u Srbiji s početka XXI veka u periodu, koji autor određuje kao "postmiloševićevski".
U prvom delu autor nas uvodi u idejno-političku promisao ustavnih promena u Srbiji nakon pada nedemokratskog režima 2000-te godine, pri čemu se identifikuju dve interesantne teze. Prvom se otkriva klica suštinskog ideološkog kontinuiteta razmišljanja na temu ustavnog razvoja Srbije, i to od Karla Marksa do Karla Šmita, a drugom se proverava primena postulata teorije Maksa Vebera na Srbiju. Uz sve kontroverze, koje mogu pratiti ovakav pristup teorijskoj analizi suštinske pozadine srpskog ustavnog razvoja, ostaje utisak da Molnar pogađa u epicentar, koji identifikuje kao podlogu za naknadnu praktičnu operacionalizaciju ideja koje su prevagnule u Srbiji.
Drugim delom se tekstualno sjajno spajaju prethodni i naknadi deo knjige, s obzirom da je izvršena analiza doprinosa Šmitove teorije čuvenim zbivanjima u Nemačkoj u periodu između dva svetska rata, dodeljujući im poziciju simptoma ustavnog posrnuća u Nemačkoj. Time se autor vrlo jasno i precizno vrednosno opredelio prema Šmitovim idejama, što nas uvodi u treći deo knjige, a kojim se sada nastavlja sa identifikacijom oblika političke recepcije tih ideja u Srbiji.
Vrlo direktno i uz snažne argumente, koji su istovremeno povezani sa precizno određenim ličnostima, Molnar objašnjava kako se desio prodor ideja Karla Šmita u intelektualnu zajednicu Srbije i ko su "zaslužni" pojedinci. I to je rezultat autorovog traganja za suštinom (koja je ispod tepiha ustavnih normi), a koju on uspešno otkriva, nakon sprovedene sociološko-politikološke, teoretske analize uz prezentaciju stanja ustavno-pravnog okvira.
Ova knjiga je obeležena i privlačnim stilom jezičkog iskazivanja ponuđenih ideja, pa je iščitavanje njenih stranica praćeno neprestanom piščevom tenzijom, što je dodatno preporučuje. Osim nespornog i prepoznatljivog teorijskog fonda znanja koji izvire iz ovog dela, autor se još jednom potvrdio elegantnošću i atraktivnošću književničke veštine konstruisanja utemeljenih, jasnih i istovremeno privlačnih jezičkih iskaza.
Konačna teorijsko-operativna poruka, koju nam Molnar upućuje, predstavlja "aksiom neminovnosti"; samo je pitanje kada će se ona prepoznati, odnosno, kada će se desiti da je dominantne ustavotvorne snage u Srbiji shvate. Do tada, ostaje nam da se nadamo da će se to uskoro i desiti, na dobrobit građanske zajednice ovog društva.
Dr Srđan Đorđević