Национализам као идејни тип представља синтетичку тежњу свих друштвених класа једног народа на основи етничког родбинства, заједничког језика, исте културе, исте прошлости и будућности. Национализам се показао као моћан инструмент атлантистичке геостратегије. Модерни национализам настао је у 19. веку, у окриљу западне буржоазије, незадовољне својим тадашњим друштвеним положајем. Национализам је подстицан и ради разбијања тадашњих монархија и хришћанског система вредности. Пошто је национализам заснован на принципу „крв изнад тла” (творевина атлантиста), сасвим је логично да су управо такав национализам западне силе подстицале код Срба. Вечна надахнутост Срба да пркоси и да одолева лако се касније разбуктала у пламен национализма почетком 90-их. Одрицање од сопствене нације и прихватање мондијализма води ка уништењу једног народа, идентитета појединаца и утапању у „Нови светски поредак“. Глобализација као идеја о јединственом свету, представља неоимперијалистички пројекат уређивања међународних односа у функцији снага „Новог светског поретка“, тј. нових господара светске моћи. Ови тирани, као и њихове слуге у Србији, целокупну српску историју приказују као непрестани сукоб са здравим разумом, а српски народ неизлечиво оболео од митоманије, национализма и територијалних претензија према суседним народима. Прихватањем интернационализма, Срби немају ниједну гаранцију да ће се зауставити тенденција расрбљавања, обезбожавања, уситњавања и губитка територија. Срби за сада немају уопште политичку визију, а држава само прима упустава и спроводи програм ММФ-а, Светске банке, Бриселске администрације и Хашког суда.
Кључне речи: национализам, интернационализам, глобализација, атлантисти, Срби, Запад.