Јелена Јанковић

Примљено: 16..12.2012.

УДК: 349.2

Прегледни научни чланак

ПРАВНА ПРИРОДА УГОВОРА О РАДУ

            Уговор о раду је једна од централних категорија у радном праву. Он је најчешћи правни основ заснивања радног односа у свим државама са тржишним начином привређивања. Као централна категорија радног права, уговор о раду, умногоме, одређује и положај радног права у систему правних наука. Иако је радно право настало у крилу грађанског права, правна природа уговора о раду, односно начин заснивања радног односа, издвајају радно право из приватног права. Интервенција државе, ограничена аутономија воље уговорних страна, обавезна садржина уговора чине особености уговора о раду, које га разликују од класичних уговора грађанког права. Иако има сличности са неким уговорима грађанског права, уговор о раду је посебна институција, на коју се примењују норме радног права, а не норме облигационог права. Уговор о раду по својој правној природи је двострани, двострано обавезни, формални, теретни, лични, консесуални, каузални, уговор са одложним условом, самостални, правни посао међу живима, а није уговор по приступу. О појединим елементима правне природе уговора о раду постоји сагласност многих аутора. Јасно је да је уговор о радну правни посао међу живима, двострани и двострано обавезни, консесуални, каузални, лични, теретни. Неслагања се јављају по питању да ли је уговор о раду уговор по приступу, с обзиром на то да запослени као слабија уговорна страна, може само да прихвати или одбије уговор о раду, па на тај елемент његове правне природе треба обратити посебну пажњу. Потребно је дати одговор на питање да ли се уговор о раду може подвести под неку већ постојећу групу уговора, или је то уговор посебне врсте.

Кључне речи: радно право, правни систем,  уговор о раду, правна природа,  sui generis.