Милан Рапајић

Примљено: 27.12.2012

УДК: 340.12:342.2

Прегледни научни чланак

О ПРАВНОЈ ДРЖАВИ И ВЛАДАВИНИ ПРАВА - НЕКА РАЗМАТРАЊА

У излагањима о правној држави и владавини аутор полази од најпознатијих мислилаца још из доба антике и њихових ставова о ваљаности државноправноправног поретка. У раду су приказана  и схватања Монтескјеа и Џона Лока.

Као родно место теорије о правној држави узима се немачка правна мисао у којој је убрзо дошло до разликовања правне државе у формалном смислу и правне државе у материјалном смислу. Немачка и ако постојбина теорије о правној држави, простор је на коме је највише долазило до негације правне државе за време тоталитарне неонацистичке владавине. Пример за негацију правне државе у Немачкој тог доба је минимизирање начела законитости и увођење аналогије у Кривични законик као и у Кривични законик Совјетског савеза.

Владавина права је термин англосаксонске конституционалне теорије XIX века чији је идејни творац водећи уставни правник тога доба Алберт вен Дајси. Владавина права се може посматрати као владавина позитивноправног поретка невезано да ли су уставне и законске норме тог поретка у складу са начелима природног права. С друге стране владавина права по либералнодемократском схватању је такав поредак правних норми које почивају на принципима природног права и повезана су са метаправним начелима.

Француска теорија о правној држави приказана је сумарно кроз дело Каре де Малбера. Обзиром на време у којем је овај аутор стварао, да се закључити да је у Француској био на снази режим легалне а не систем правне државе. По Малберу легална држава је такав тип државе где се власт врши на основу закона. Гаранције таквог вршења власти су двоструке. Прво, лица којима се управља поуздају се у позитивно право, односно обезбеђени су од изненађења, јер су делатност и услови администрације у извршењу закона ограничени. Устав је lex superior у односу на закон. Закон, у легалној држави, карактерише општост и по правилу деперсонализација. Из тог разлога управа мора да дела у извршењу закона само  secundum legem у сагласности са законом.

На послетку аутор закључује да законитост не сме бити коришћена као средство у борби против елементарних начела владавине права јер онда је законитост појам који је антипод правној држави.

Кључне речи:правна држава, владавина права, негације правне државе, немачка теорија, англосаксонска теорија владавине права, француска теорија правне државе