Jelena Janković

Primljeno: 16..12.2012.

UDK: 349.2

Pregledni naučni članak

PRAVNA PRIRODA UGOVORA O RADU

            Ugovor o radu je jedna od centralnih kategorija u radnom pravu. On je najčešći pravni osnov zasnivanja radnog odnosa u svim državama sa tržišnim načinom privređivanja. Kao centralna kategorija radnog prava, ugovor o radu, umnogome, određuje i položaj radnog prava u sistemu pravnih nauka. Iako je radno pravo nastalo u krilu građanskog prava, pravna priroda ugovora o radu, odnosno način zasnivanja radnog odnosa, izdvajaju radno pravo iz privatnog prava. Intervencija države, ograničena autonomija volje ugovornih strana, obavezna sadržina ugovora čine osobenosti ugovora o radu, koje ga razlikuju od klasičnih ugovora građanskog prava. Iako ima sličnosti sa nekim ugovorima građanskog prava, ugovor o radu je posebna institucija, na koju se primenjuju norme radnog prava, a ne norme obligacionog prava. Ugovor o radu po svojoj pravnoj prirodi je dvostrani, dvostrano obavezni, formalni, teretni, lični, konsesualni, kauzalni, ugovor sa odložnim uslovom, samostalni, pravni posao među živima, a nije ugovor po pristupu. O pojedinim elementima pravne prirode ugovora o radu postoji saglasnost mnogih autora. Jasno je da je ugovor o radnu pravni posao među živima, dvostrani i dvostrano obavezni, konsesualni, kauzalni, lični, teretni. Neslaganja se javljaju po pitanju da li je ugovor o radu ugovor po pristupu, s obzirom na to da zaposleni kao slabija ugovorna strana, može samo da prihvati ili odbije ugovor o radu, pa na taj element njegove pravne prirode treba obratiti posebnu pažnju. Potrebno je dati odgovor na pitanje da li se ugovor o radu može podvesti pod neku već postojeću grupu ugovora, ili je to ugovor posebne vrste.

Ključne reči: radno pravo, pravni sistem,  ugovor o radu, pravna priroda,  sui generis.