Правни факултет у Крагујевцу је у току 13. и 14. септембра био домаћин и организатор првог Саветовања „Правне и инфраструктурне основе економије засноване за знању“.

Овом приликом су се окупили стручњаци из области права интелектуалне својине из Србије, земаља региона и СР Немачке. Ово прво, од изузетног значаја, Саветовање, за које је радове приложило преко 40 референата, свечано је отворио проф. др Слободан Арсенијевић, ректор Универзитета у Крагујевцу, који је истакао важност овог предмета изучавања и сходно томе иницијативе за укључивање ове области и на друге факултете Универзитета у Крагујевцу. 

Саветовање је мултидисциплинарног карактера (медицина, фармација, нанотехнологија, образовање, финансије, право, етика и др.) и на њему су, поред наставника и сарадника Правног факултета у Крагујевцу, учествовали наставници и сарадници домаћих и страних високообразовних установа као што су University Hospital Rechts der Isar, Technische Universität Munich, Germany, Department of Neurosurgery, Neurocenter, University Hospital Erlangen, Germany, Медицински факултет Универзитета у Крагујевцу, Агрономски факултет у Чачку, Пољопривредни факултет у Лешку, Клиника за психијатријске болести „Др Лаза Лазаревић“, Медицински факултет Београд, Медицински факултет Војномедицинске академије у Београду, Правни факултет Универзитета у Београду, Правни факултет „Јустинијан Први“ при Универзитету „Св. Кирил и Методиј“ у Скопљу, Правни факултет Свеучилишта у Загребу, Правни факултет Универзитета у Нишу, Правни факултет Универзитета у Новом Саду, као и стручњаци Завода за интелектуалну својину Републике Србије, Привредне коморе Србије, МУП-а Србије и др. Посебну пажњу привукли су и тзв. „Српски пословни анђели“ и презентацијом активности око финансирања иновативних привредних пројеката.

ИНТЕРВЈУ проф. др Божина Влашковића, проф. права интелектуалне својине са Телевизијом Канал 9: 

Можете ли укратко представити тему Саветовања које се први пут организује Правни факултет у Крагујевцу?
– Реч је о мултидисциплинарном саветовању које је првенствено посвећено специфичним проблемима права интелектуалне својине, једној области права која је органски везана за тржиште и за уређену конкуренцију која на таквом тржишту постоји, а чија је суштина у заштити знања до којих се долази у најразличитијим областима људског стваралаштва. Да подсетим, реч је о проналасцима који се штите патентима, реч је о потреби да одређени производи буду на адекватан начин обележени, дакле реч је о жиговима или о индустријском дизајну у једном другом аспекту, а истовремено и о географским ознакама порекла које су посебно интересантне и корисне за мање развијене земље као што је Србија, и које би у једном тренутку омогућиле да наши производи буду на адекватан начин позиционирани на светском, односно европском тржишту.

У чему се огледа значај Саветовања?
– Сврха је управо у томе да се покаже значај правне регулативе управо у свим овим областима и да се истовремено приближи свест да је без адекватне правне регулативе и свака инвестиција у одређеној области и стваралаштва недовољно и неадекватно заштићене, па према томе може у финансијском смислу, остати и без ефеката. Врло је битно да нагласим и то да је Правни факултет у Крагујевцу од свог оснивања профилисан као један од основних, ако и основни центар права интелектуалне својине, и да је ово Саветовање само наставак, односно допринос оним елементима које је Влада РС садржала у последњој Стратегији развоја права интелектуалне својине.

Саветовање је окупило велики број учесника из земље и земаља окружења, колико значи размена искустава?
–  Дакле, управо показује да је право интелектуалне својине, како сам рекао на почетку, мултидисциплинарног карактера, што значи да оном логиком једног система заштите обједињује у себи и људе који се баве медицином, фармакологијом, биологијом, истраживањем у областима биљног и животињског света, другим речима показује се тај мултидисциплинарни аспект, али и тежња свих нас да у оквиру једне уређене европске и светске регулативе позиционирамо нашу правну регулативу и на тај начин да створимо један додатни подстицај за развојем позиција наших привредних субјеката на оваквом тржишту.

У поређењу са регулативом других земаља, где је Србија?
– Регулатива Србије је још давних година, захваљујући управо интересовању и раду одређеног круга научника у овој дисциплини, веома приближена праву ЕУ, и наравно с обзиром да је право ЕУ у једној дубокој и снажној трансформацији, да се поставља низ отворених питања у области ове регулативе, посебно у вези са најновијим истраживањима, онда постоји и потреба да српска правна наука прати сва ова достигнућа и европских судова, наравно и европске правне регулативе, и да начини тај корак који у регулативи имамо са правом ЕУ, ни једног тренутка не буде изгубљен, напротив, да покушамо да дамо и свој адекватни и примерени однос у уобличавању регулативе.

Извештај Радио Телевизије Крагујевац:

• "Знање је основа развоја"

Фото: