Срђан Ђорђевић

УДК: 342

Примљено: 14. септембар 2009.

Кратки научни чланка

УСТАВНО РЕШЕЊЕ

ПОСЛАНИЧКОГ МАНДАТА У СРБИЈИ

Чланком се обрађује питање начина на који је регулисано проблем посланичког мандата у Републици Србији. Дата је анализа нормативног решења карактера мандата народног посланика по претходном Уставу (1990) и по Уставу од 2006. године,  који данас важи. Извршено је поређење ова два решења у језичком, догматско-правном, али и у аксиолошком смислу. У том погледу, значајно место у раду заузима уставно-судско тумачење, којим је, са становишта правног ауторитета, извршено коначно утврђивање правог значења одредбе Устава Републике Србије од 1990. године, којом је регулисано предметно питање. Посебно зато, што су тим тумачењем, кроз форму уставно-судске одлуке, касиране законске одредбе, којима је била прописана зависност посланичког мандата од партијске воље. Аутор инсистира на слободном посланичком мандату и сматра да постоји могућност да се, кроз тумачење доста компликоване формулације одредбе чл. 102. ст. 2. данашњег Устава, пронађе логичко-мисаони начин за задржавање слободног мандата. Тим поводом, у раду је учињена понуда да се размисли о прихватљивости идеје дела немачке уставно-правне теорије о новој методи тумачења устава.

Кључне речи: устав, посланички мандат, уставно судско тумачење, партијска воља, слободни мандат