Др Mилан Палевић*
Милан Рапајић**
УДК: 341:351
ПРАВО НА ВОДУ КАО ЉУДСКО ПРАВО И УПРАВНО-ПРАВНА РЕГУЛАЦИЈА У СРБИЈИ
У раду се аутори дотичу две повезане теме, права на воду као људског права и управљања водама у Србији. Реч је о додиру две правне дисциплине – међународног јавног права и управног права. Право на воду као људско право још увек није признато у већини међународних докумената као самостално људско право. Ово се право изводи из других људских права, као на пример из права на здравље и права на адекватан животни стандард. Ипак у појединим конвенцијама и резолуцијама Уједињених нација право на воду је експлицитно заштићено као посебно људско право. Као један од последњих примера такве нормативне активности на међународном плану наводи се Резолуција Генералне скупштине Уједињених нација „Људско право на воду и санитарне услове“ из 2010. године, као и Резолуција Савета УН за људска права „Људско право на воду безбедну за пиће и на санитарне услове“ из 2013. године. У раду се такође анализирају економско-правни аспекти водопривредних услуга (третирање воде као инвестиције) и указује на њихове злоупотребе.
Адекватно управљање водама је један од најважнијих задатака оног дела управе који је надлежан за водопривреду. У чланку је с тога извршен осврт на поједина решења Закона о водама у Републици Србији.
Аутори се залажу за признавање права на воду као посебног људског права. С тога се предлаже усвајање Конвенције УН о води и измена Устава на основу које би право на воду добило статус самосталног права.
Кључне речи: право на воду као људско право; природни ресурси; вода као инвестиција; управљање водама
* Ванредни професор Правног факултета Универзитета у Крагујевцу, mpalevic@jura.kg.ac.rs
** Асистент Правног факултета Универзитета у Крагујевцу, mrapajic@jura.kg.ac.rs