Stručni članak
UDK: 342.518:616.9
doi: 10.46793/GP.1401.83J
IZVEŠTAVANJE PORTALA VLADE REPUBLIKE SRBIJE TOKOM PANDEMIJE KORONA VIRUSA ZA VREME PROGLAŠENJA VANREDNOG STANJA
Rad primljen: 02. 02. 2023.
Rad ispravljen: 18. 09. 2023.
Rad prihvaćen za objavljivanje: 26. 09. 2023.
Društvene krize su ljudsku populaciju, odvajkada, suočavale sa brojnim izazovima. Epidemija virusa korona - zarazne bolesti, označene latinskim nazivom "Covid19", testirala je novinarstvo u smislu profesionalnosti, na lokalnom i globalnom nivou. S obzirom na to da je u našoj zemlji Vlada Republike Srbije nosilac izvršne vlasti, s pravom su postojala očekivanja da će na ovu temu građane obaveštavati pravovremeno, precizno i tačno. Na portalu ove institucije je, hronološkim redom, arhivirano 2.320 objava koje se tiču korone tokom poslednje dve i po godine. U radu je ustanovljen način na koji je zvanični portal informisao javnost o epidemiji Covid19 u odnosu na ostale portale koje su koristili mediji u periodu od uvođenja do ukidanja prvog vanrednog stanja, tačnije od 15. marta do 11. maja 2020. godine, na uzorku od 150 objava. Istraživanjem su utvrđeni broj i oblik informacija objavljenih na portalu Vlade Republike Srbije i utvrđena je njihova korelacija u skladu sa opštim i specifičnim ciljevima ovog rada. Osim predstavljenih rezultata na uzetom uzorku, s obzirom na to da se radi o vremenski ograničenom periodu uzorka, ostaje pitanje: „Koliko su se predočene objave uklapale sa stvarnim događajima i situacijama na terenu za vreme perioda pandemije i da li su objavljivane informacije bile u koliziji sa stvarnim brojem obolelih i umrlih?“, pa se o ulozi medija, u tom pogledu, otvara prostor za buduća istraživanja.
Ključne reči: Covid19, zarazna bolest, epidemija virusa korona, onlajn novinarstvo, izveštavanje zvaničnih institucija, internet portal, Vlada Republike Srbije.
I UVOD
Epidemija virusa korona testirala je novinarstvo, u smislu profesionalnosti, na lokalnom i globalnom nivou. Ova mirnodopska kriza, nazvana borbom protiv nevidljivog neprijatelja, obelodanila je pozitivne i negativne postupke kako medijskih radnika, tako i velikog broja korisnika društvenih mreža, koji su, usled nedostatka adekvatne zaštite i lekova od do sada nepoznate bolesti, namerno ili nehotice, povremeno iznosili neproverene informacije ne razmišljajući o potencijalnim posledicama. Izveštavanje i ponašanje medija u kriznoj situaciji, kao što je slučaj sa Covidom19, koji je svojom pojavom predstavljao nedovoljno istraženu zaraznu bolest zbog koje je proglašena svetska pandemija, ima neprocenjiv značaj.
S obzirom na to da je u našoj zemlji Vlada Republike Srbije, kao institucija, nosilac izvršne vlasti, s pravom su postojala očekivanja da će se o ovoj kriznoj situaciji građani obaveštavati pravovremeno, precizno i tačno. Pres služba zadužena za odnose sa javnošću, koja pri njoj funkcioniše, kreirala je, u skladu sa novonastalom situacijom, novu kategoriju na portalu pod nazivom „Vesti Covid19“, dan pre pojave prvoregistrovanog slučaja obolelog od korona virusa, 5. marta 2020. godine. Na portalu je, hronološkim redom, arhivirano 2.320 objava koje se tiču korone, na 145 strana po 16 objava, nastalih tokom poslednje dve i po godine[1]. Ove objave imaju međusobno određene sličnosti, ali i razlike, kako vizuelno, tako i sadržinski.
U fokusu istraživanja ovog rada bili su osnovni postulati novinarstva, primenjeni na aktuelnu temu iz oblasti medicine. Raščlanjene su i klasifikovane sve objave tokom trajanja prvog vanrednog stanja, na uzorku objava od 15. marta do 11. maja 2020. godine, uključujući parametre poput teksta, naslova, audio-vizuelnih elemenata. Nakon pregleda teorijskog koncepta, primenom kvalitativne i kvantitativne metode na odabrani uzorak, interpretirani su rezultati istraživanja u metodološkom delu, a na kraju je iznet zaključak sa zapažanjima, savetima i preporukama za dalji rad i efikasnije izveštavanje u kriznim situacijama.
Od izuzetnog je značaja, u skladu sa istraživanom temom, odrediti pojam medijskog prava, koje predstavlja novu granu pravnog sistema, deo je važećeg zakonodavstva, podrazumeva međunarodne konvencije i povelje koje određuju slobodu izražavanja[2]. Dalje, medijsko zakonodavstvo je „najznačajniji deo medijske regulative [...], osnovnim zakonom po pravilu je regulisan stepen moguće intervencije u sadržaje javnog komuniciranja, prvenstveno u pogledu (ne)postojanja cenzure, u normalnim i izvanrednim (vanredno stanje...) prilikama[3]“.
Kada je reč o normativnom okviru medijskog prava u Republici Srbiji, na internet portale zvaničnih državnih organa primenjivi su: Zakon o javnom informisanju i medijima,[4] Zakon o elektronskim medijima,[5] Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja,[6] Zakon o zaštiti podataka o ličnosti,[7] Ustav Republike Srbije.[8] Naravno, njihova implementacija zavisi od prirode informacija i načina upotrebe u konkretnoj situaciji.
II TEORIJSKI OKVIR RADA
Društvene krize su ljudsku populaciju, odvajkada, suočavale sa brojnim izazovima. Iako je svaka od njih poseban entitet, eksplikacija od strane medija ima poseban značaj i često se, na isti način, ispoljava kod svih naroda i država u svetu. „Tijekom krize mediji više nisu supstitut, nego refleksija onoga što proživljavamo. Postaju naša jedina aktivnost, a u krizama većih razmjera i jedina veza sa svijetom[9]“. Moć medija je neprikosnovena jer su medijski poslenici, u tim teškim i iscrpljujućim situacijama, non-stop na terenu i u pripravnosti, kako bi pravovremeno prenosili informacije o događajima, a samim tim olakšali trenutno stanje i život građana u novonastalim okolnostima. U vezi sa tim, „svako ima pravo da istinito, potpuno i blagovremeno bude obaveštavan o pitanjima od javnog značaja i sredstva javnog obaveštavanja su dužna da to pravo poštuju[10]“. Mediji i novinarske ekipe upravo tada demonstriraju svoju neophodnost, trudeći se da ispoštuju sve normativne[11] okvire novinarstva, poput istinitosti izveštavanja, nezavisnosti od pritisaka, poštovanja autorstva i privatnosti. Etika je jedan od osnovnih postulata kojih se medijski poslenici moraju pridržavati, ali pitanje je koliko se oni primenjuju u praksi?
Aktuelna kriza u oblasti javnog zdravlja, uzrokovana pojavom epidemije Covid19, uslovila je oživljavanje infodemije. Ovaj termin je u stručnoj literaturi specijalizovan i ima usko značenje, odnosi se na pojavu lažnih vesti koje se tiču izveštavanja o korona virusu. „Radi se o ozbiljnoj pojavi koja može prouzrokovati velike štete kako po zdravlje ljudi, tako i sigurnost društva, te posledično dovesti do protupravnih ponašanja[12]“. U čitavom svetu, iz sekunda u sekund, pojavljivale su se neke nove informacije vezane za najveći globalni problem 21. veka. „Od svih nesreća koje su tokom istorije snašle čovečanstvo, epidemije su ostavile naročit trag u živom sećanju ljudi[13]“. Prosečnom korisniku interneta, medijski nedovoljno pismenom, bilo je jednostavnije plasirati bilo koju vrstu sadržaja, dok je kod naučnih radnika različitih struka ova tema bila ispirativan povod za istraživačke poduhvate. „Infodemija je prekomerna količina informacija i na mreži i izvan nje[14]“. Ove vrste zaraze niko nije pošteđen. Ključna je povratna reakcija na ovaj fenomen jer „posledice mogu dovesti do zdravstveno neodgovornog ponašanja[15]“.
„Odgovornost novinara je dvostruka. Prvo, da deluju u skladu s profesionalnim standardima i drugo, da se odupiru bilo kojem spoljašnjem pritisku koji dovodi u pitanje pravo građana da budu informisani o svemu od javnog značaja u zajednici[16]“. Jedan od problema domaćih medija, koji se pojavio odmah po dolasku virusa korona u Srbiju, aktuelizovan je kada je Vlada Republike, 28. marta 2020. godine, donela dokument pod nazivom Zaključak[17] (Vlade o informisanju stanovništva o stanju i posledicama zarazne bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS CoV-2): 48/2020-8. Njime je propisana potpuna centralizacija informisanja, preciznije „da sva obaveštenja javnosti daje predsednica Vlade ili lica koja ovlasti Krizni štab“. U nastavku teksta Zaključka Vlade, predočene su sankcije za nepoštovanje pomenute zakonske odredbe. Međutim, ubrzo je ovaj akt, crvenim slovima, označen nevažećim. „Iako su ljudska prava kodifikovana, ona se neretko krše u kriznim situacijama kada vladajuća elita od medija manje ili više eksplicitno zahteva da u ime ’viših interesa’ […] na trenutak prestanu da budu ’straža slobode’“[18]. U tom kratkom periodu, novinari nisu imali informacije o broju novoobolelih u svojim lokalnim sredinama. „Lojalnost auditorijuma stiče se saopštavanjem važnih lokalnih informacija[19]“. Mediji iz ruralnih područja, neposredno i publika, ostajali su uskraćeni za goruća pitanja i saznanja od vitalnog značaja, prenoseći republičku statistiku. „Akteri javne politike koji sprovode izabrane mere ujedno upravljaju informacijama o tim merama i njihovim interpretacijama, tako da medijski mejnstrim deluje kao produžena ruka izvršne vlasti[20]”. Svojevrsna cenzura, onemogućavanje filtriranja vesti iz više izvora, dovelo je do toga da izveštavanje tradicionalnih medija, na nacionalnim frekvencijama i u lokalnim sredinama bude, u najvećem broju slučajeva, istovetno.
U vezi sa tim, u tom trenutku, društvene mreže bile su jedini način za izražavanje demokratičnosti. Korisnici interneta nisu se libili da upotrebe Twitter, Facebook, Instagram, Viber, WhatsApp, kako bi izneli svoje mišljenje. Njihove objave obično su izazivale lavinu komentara, jer su bili željni da sa nekim podele svoja iskustva tokom trajanja vanrednog stanja. „Element zaraze […] prouzrokuje međusobno razdvajanje ljudi[21]“, usled čega je društvena izolacija intenzivirala plasman neproverenih činjenica u virtuelnom prostoru nebrojeno puta. „Paralelno sa pandemijom virusa korona, mediji i društvene mreže preplavljeni su dezinformacijama o ovoj infekciji i pogrešnim savetima kako se od nje zaštititi[22]“. Tradicionalni i novi mediji pokazali su na delu svoju moć, sve prednosti i slabosti; prvi uniformnim informisanjem, zatvorenošću i pasivnošću, a drugi interaktivnošću, ali i međusobnim utrkivanjem za što većom „kreativnošću“, odnosno iznošenjem u javnost raznih teorija zavere.[23]
S obzirom na to da je prenošenje „oficijelnih saopštenja i informacija posao zvaničnih medija, dok tabloidi uranjaju u dubine privatnosti […], postajući tako kontrolori tuđih života[24]“, različiti pristupi usloviće i različitu reakciju. U elektronskom okruženju, kao i kod tradicionalnih medija, aktuelne teme serviraju se transparentno, samo malo neuobičajenije, te je i sam proces primopredaje informacija superiorniji. „U internet komunikaciji, autoritete gradimo u neposrednoj interakciji i praktično svi učesnici imaju tu mogućnost da utiču na kreiranje informacija[25]“. Konvergencija je posetiocima internet portala domaćih medija pružila šarenolike sadržaje, pripremljene za štampana izdanja novina, radio i televiziju. Ozbiljniji formati zahtevali su veću opreznost i precizniju predmetnost, dok su tabloidi (karakteristični po velikim naslovima, brojnim provokativnim fotografijama, kratkim svađalačkim ili lascivnim tekstovima[26]) imali ležerniji pristup. „Diskursi pandemije ne nastaju u vakuumu – oni se najpre formiraju, zatim se stavljaju u opticaj, sudaraju i prepliću u datom materijalnom i strukturalnom društvenom kontekstu[27]“. Senzacionalistički sadržaji punili su novinarske stupce, dok su se na internetu isti lančano širili dalje interlinkovima povezanim sa sličnim vestima. Dakle, način na koji se izveštava svakako je relevantan, a čitanje medijskih poruka od strane publike neuporedivo je značajnije.
„Moć novih medija nije u govorenju ljudima šta da misle, već u neprimetnom nametanju tema, ideja i stavova o kojima treba da razmišljaju[28]“. Pošto se u ovom radu bavimo načinom oglašavanja portala jedne značajne državne institucije, značajno je naglasiti da portal Vlade Republike Srbije nije medij u pravom smislu te reči, već ova oficijelna institucija posredstvom njega komunicira sa medijima, obaveštava javnost o svom radu i aktivnostima. To je obaveza organa javne vlasti, u skladu sa Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Ovaj portal najčešće nije autonomni izvor podataka vezanih za Covid19, već su oni preuzimani od referentnih zdravstvenih ustanova ili iz drugih medija.
Tradicionalni mediji informišu javnost, između ostalog, o radu državnih institucija, ali je njihov zadatak i da preispitaju način na koji one postupaju. U ovom slučaju, tradicionalni mediji reagovali su podeljeno: jedni delom profesionalno i istraživački, drugi sa minimalnim angažmanom kritičkog razmišljanja. Na kraju, novi mediji, u koje spadaju društvene mreže, imali su veliku moć, koju su korisnici interneta upotrebljavali na raznorazne načine, u skladu sa ličnim afinitetima. Ovde nećemo ulaziti u problematiku potencijalnih motiva za određene načine ponašanja, uzročno-posledičnih odnosa ili u bilo koju vrstu nagađanja. „Kriza je sila, ali tom silom treba mudro zagospodariti[29]”, posebno kada je reč o ovako delikatnoj temi – zdravlju. Videćemo da li je Srbija, u kojoj meri i koliko kvalitetno, spremna za neku novu krizu, jer „budućnost nema određeni raspored[30]“.
III METODOLOŠKI[31] OKVIR RADA
Ovo istraživanje sprovodi se sa jasno definisanim ciljevima. Dva su opšta, a pet je specifičnih. U nastavku metodološkog dela rada, sve je prilagođeno potrebama ispitivanja tih ciljeva: istraživačke metode, uzorak i period analize, kao i posmatrane kategorije.
Opšti ciljevi istraživanja su: utvrditi na koji je način zvanični internet portal Vlade Republike Srbije informisao javnost o epidemiji virusa korona u odnosu na ostale portale koje koriste mediji i utvrditi unutar kojih okvira se obrađuju teme o epidemiji korona virusa.
Specifični ciljevi istraživanja su: utvrditi audio-vizuelnu pokrivenost objava; utvrditi složenost strukture naslova teksta; utvrditi primenjene forme i žanrove medijskog izražavanja; utvrditi ko su najčešći sagovornici na teme o virusu korona; utvrditi tip izvora objava o virusu korona.
Prilikom utvrđivanja osnovnih parametara, radi dolaska do validnih rezultata ovog istraživanja, koristićemo se kvantitativom metodom (statistička obrada) i kvalitativnom metodom, koja podrazumeva analizu narativa i diskursa. Diskurs objašnjava nameru i kontekst. Takođe, bavićemo se i analizom sadržaja, čija je osnovna karakteristika upravo opisivanje sadržaja, odnosno objava sa portala Vlade Republike Srbije.
Period analize obuhvatio je vremenski interval od uvođenja do ukidanja prvog vanrednog stanja, tačnije od 15. marta do 11. maja 2020. godine. Primenjen je reprezentativni uzorak, koji podrazumeva da se ne prati svaki od navedenih dana, već samo po jedan u nedelji ciklično, od ponedeljka do nedelje. U ovom slučaju, to su bili: ponedeljak - 16. mart, utorak – 24. mart, sreda – 1. april, četvrtak – 9. april, petak – 17. april, subota – 25. april, nedelja – 3. maj i ponedeljak – 4. maj. Takođe, još jedan datum se izdvojio kao relevantan i kao takav uvršten je u istraživanje, mimo pobrojanih, a to je 20. mart 2020. godine, kada je u Srbiji registrovan prvi smrtni slučaj izazvan virusom Covid19.
Na samom početku prezentacije uzorka istraživanja, nužno se nametnulo pitanje: Zašto se baš izbor uzoraka sveo na nepuna dva meseca? Odgovor smo pronašli u sledećim konstatacijama: Zbog toga što se u tom periodu situacija uozbiljuje, intenzitet zaraze se pojačava i poprima dramatičniju pozadinu, medijsko izveštavanje dobija sve više na značaju, dezinformacije se šire dok panika poprima veće razmere. Problem postaje prihvaćen, ali pojavljuju se i kontroverze.
Zarad lakšeg snalaženja tekstovi su sistematizovani, odnosno hronološki kodirani[32], od prve vesti i prvog datuma, do poslednje vesti poslednjeg datuma, koji su ušli u proces istraživanja. Naslovi su obrađeni kao poseban dokument, odnosno spisak i uneti su pod rednim brojevima od 1 do 150, zajedno sa linkovima koji vode do objava, svaki naslov i link - jedan broj. Prečice će, u daljem tekstu, biti označene brojevima u zagradi, kurzivom i boldirane. Time je veoma olakšan pristup svim objavama, simultano, tokom čitanja rada.
Za potrebe istraživanja, kreiran je kodni list[33], a u skladu sa opštim i specifičnim ciljevima istraživanja, posmatrane su sledeće kategorije: dužina teksta objave, audio-vizuelna potkrepljenost objave, najčešće forme i žanrovi medijskog izražavanja, akteri – učesnici događaja, tip izvora, povod, naslovi tekstova, povod izveštavanja, tema i analiza sadržaja tekstova.
IV INTERPRETACIJA REZULTATA I DISKUSIJA ISTRAŽIVANJA
Opšti ciljevi ovog istraživanja: Utvrditi na koji je način zvanični internet portal Vlade Republike Srbije informisao javnost o epidemiji virusa korona u odnosu na ostale portale koje koriste mediji i Utvrditi unutar kojih okvira se obrađuju teme o epidemiji korona virusa, razrađeni su kroz specifične ciljeve.
U analiziranom periodu, za devet dana, publikovano je ukupno 150 objava, prosečno gledano 16,66 dnevno (ponedeljak, 16. mart - 22 objave; petak, 20. mart - 24; utorak, 24. mart - 23; sreda, 1. april - 18; četvrtak, 9. april - 15; petak, 17. april - 11; subota, 25. april - 10; nedelja, 3. maj - 8 i ponedeljak, 4. maj - 19 objava). Na osnovu priloženih podataka, kvantitativna obrada rezultata pokazala je da je najviše objava u kategoriji „Vesti Covid 19“ na portalu Vlade Republike Srbije od analiziranog uzorka evidentirano u utorak, 20. marta, ukupno 24, što opravdava naknadno dodavanje ovog datuma u istraživački period. Najmanje objava registrovano je u nedelju, 3. maja, ukupno osam.
A. Dužina teksta objave
Statistička analiza je pokazala da je najveći broj tekstova objavljenih u rubrici „Vesti Covid 19“ na portalu Vlade Republike Srbije (Grafikon 1.), u periodu od 15. marta do 11. maja 2020. godine, dužine od 10 do 20 redova (42), kraća forma do 10 redova je uočena u najmanjem broju objava (11), a najduža – više od 40 redova, u nešto većem broju (27).
Grafikon 1. – Dužina teksta po broju redova
Iako su dominirali tekstovi srednje dužine (Slika 1.) zapažamo da se najkraći objavljeni tekst, pod naslovom Sleteo avion iz Vašingtona sa srpskim državljanima (89), sastojao od 39 reči (Slika 2.), a najduži, Objašnjenje prava i obaveza radnika i poslodavaca u toku vanrednog stanja (53), od čak 1.493. Prvi tekst je u žanrovskom obliku: vest, a drugi: saopštenje. Prosečna dužina tekstova je 766 reči.
Slika 1. – Printskrin: izgled stranice portala Vlade Republike Srbije
Od dužih novinarskih formi, primećena su i dva izveštaja: U Srbiji još 201 osoba zaražena koronavirusom (97) i U Srbiji od koronavirusa preminulo još sedam osoba (119), koja se sastoje od 980 reči. U pitanju su konferencije za medije i na jednoj je govorila i najnovije podatke o broju novoobolelih iznela dr Darija Kisić Tepavčević, a na drugoj dr Zoran Gojković. Dakle, podaci koje je iznosilo Ministarstvo zdravlja u 15 sati na svom portalu nisu samo puko preneti, već dopunjeni detaljima dobijenim na osnovu izjava, odnosno obraćanja lekara, ali bez analitičkog ili kritičkog pristupa, odnosno subjektivne analize autora predočenih tekstova.
Slika 2. – Printskrin. Gore: najkraći objavljeni tekst, dole: deo najdužeg
Ovde postavljamo pitanje: Zašto je dužina teksta bitna? Nameće se logičan odgovor: Zato što ne mogu biti vrednovane na isti način, na primer, vest od pet reči i članak od 2.000 reči. Utvrdivši evidentne razlike u klasifikaciji i vrednovanju tekstova, ovde moramo napomenuti da je prethodno utvrđena činjenica o dužini teksta, ipak diskutabilna, s obzirom na to da nemamo analitičke i beletrističke novinarske žanrove, već samo faktografske. Saopštenja, koja su u radu najzastupljenija, iako zauzimaju respektibilan broj redova, ipak ne zahtevaju idejni angažman novinara, već se publikuju po principu copy-paste i to najčešće preuzimanjem tekstova koje je druga osoba, verovatno neko od lica zaposlenih u Vladi ili nekom od ministarstava, prethodno već sročila. Izveštaji, sa druge strane, verodostojno opisuju tok događaja i ne ostavljaju prostora za eksperimentisanje.
B. Audio-vizuelna potkrepljenost objave
S obzirom na to da je objava na internetu[34], sama po sebi, kompleksan pojam i da postoji mnogo načina da se ona osmisli ili obesmisli, u istraživanju smo beležili, hronološkim redom, sve kombinacije teksta sa audio-vizuelnim elementima, koje se pojavljuju na portalu Vlade u istraživanom periodu i izneli statistički prikaz istih. Istraživana je zvanična internet stranica preko koje se izdaju izvorna saopštenja, ali se na istom mestu nalaze i informacije o temi preuzete iz drugih medija. Iako internet nije klasičan medij, već mreža svih mreža, njegov domet je neprikosnoven kako funkcionalno, tako i prema rasprostranjenosti, svakako ga najčešće koristimo za informisanje i komuniciranje.
Pres služba portala Vlade Republike Srbije se, prema prikazanoj statistici (Tabela 1.), najčešće koristila jednom fotografijom i to naslovnom, u 82 objave, što čini više od polovine ukupnog analiziranog uzorka. U gotovo upola manje objava, 39, upotrebili su logo neke ustanove ili institucije u iste svrhe, kao naslovnu fotografiju. Bez ikakve fotografije je 13 objava. U četiri objave uočena je ilustracija kao naslovna, takođe u četiri naslovna u kombinaciji sa audio zapisom, dok su u tri objave dve fotografije, jedna naslovna i jedna unutar teksta. Naslovnom fotografijom smatramo onu dominantnu, koja stoji uz kompletan tekst, vidljivu sa portala i bez klika na samu objavu. Najkompletnijim bismo smatrali tekst, uključujući i naslov, propraćen dodatnim elementima poput video snimaka, koji podrazumeva jedinstvo audio i vizuelnih elemenata. Mada, češće su zapaženi samo tonski zapisi u odnosu na video snimke.
|
Nikakva – bez naslovne fotografije |
13 |
|
Jedna naslovna fotografija |
82 |
|
Naslovna fotografija + video zapis |
1 |
|
Naslovna fotografija + audio zapis |
4 |
|
Naslovna fotografija + tabela (grafički prikaz) |
1 |
|
Više od jedne fotografije + audio/video/tabela (grafički prikaz) |
1 |
|
Naslovna – logo neke ustanove/institucije |
39 |
|
Naslovna – ilustracija |
4 |
|
Naslovna – montirana fotografija |
1 |
|
Dve fotografije – naslovna i unutar teksta |
3 |
|
Bez naslovne + audio/video/tabela (grafički prikaz) |
1 |
Tabela 1. – Audio-vizuelna potkrepljenost objave
U nastavku istraživanja, utvrdili smo da su fotografije (Tabela 2.) na portalu potpisane u trećini objava (50), s obzirom na to da su sve naslovne, jedan naslov – jedna objava. Kada je reč o izvoru, one su najčešće preuzimane od strane domaće novinske agencije Tanjug, u 33 objave. Zatim slede: RTS u šest objava, Ministarstvo odbrane u tri i Ministarstvo spoljnih poslova u dve objave. Preostale fotografije su potpisane u zanemarljivom broju objava.
|
Radio-televizija Srbije |
6 |
|
Ministarstvo odbrane |
3 |
|
Tanjug |
33 |
|
Ministarstvo spoljnih poslova |
2 |
|
Ministarstvo zdravlja |
1 |
|
Ministarstvo privrede |
1 |
|
Ministarstvo finansija |
1 |
|
Portal prva.rs |
1 |
|
Kancelarija za Kosovo i Metohiju |
1 |
|
Milan Ilić/RAS Srbija |
1 |
Tabela 2. – Izvor fotografije
V. Najčešće forme i žanrovi medijskog izražavanja
Podela na informativne, analitičke i beletrizovane žanrove, „koji u sebi sadrže više desetina oblika novinarskog izražavanja“[35], aktuelna je u teoriji novinarstva. Kada je reč o njihovoj primeni na tekstove iz kategorije „Vesti Covid19“ na portalu Vlade Republike Srbije, rezultat je ubedljiv u korist informative (Grafikon 2.). Svih 100 odsto, odnosno 150 objava, obrađeno je kroz neki faktografski žanr, što znači da se tekstovi sastoje od niza podataka i činjenica, bez dodatne analize i izražavanja subjektivnog mišljenja autora. S obzirom na to da se sadržaj istraživanog portala zasniva na zvaničnim informacijama od republičkog značaja, nije bilo prostora ni za beletrističku formu, koja se odnosi na dokumentarni sadržaj.
Grafikon 2. – Forme medijskog izražavanja
Daljom analizom još jednom potvrđujemo da primat nad ostalim formama ima informativna. U prilog tome ide činjenica da su od žanrova najzastupljenija bila saopštenja i to u 54 objave, zatim izveštaji i izjave u po 38 i vesti u 20 objava (Tabela 3.). Nisu uočeni članci, intervjui, beleške, komentari, ankete i reportaže.
|
Vest |
20 |
|
Izveštaj |
38 |
|
Izjava |
38 |
|
Saopštenje |
54 |
Tabela 3. – Žanrovi medijskog izražavanja
Saopštenja različitih tema i izvora objavljivana su svakodnevno. Izvor jednog od njih upravo je Vlada Republike Srbije, pod naslovom Doneto više uredbi koje regulišu postupanje u vanrednom stanju (35). Ovo saopštenje povezano je sa najnovijim odlukama koje se tiču sprečavanja širenja virusa COVID-19 i sadržalo je taksativno nabrojane uredbe i odluke koje su usvojene tog dana, 20. marta 2020. godine.
G. Akteri – učesnici događaja i tip izvora
Pres služba Vlade Republike Srbije prenosila je izjave kompetentnih sagovornika (Grafikon 3.), stručnjaka koji su govorili na temu virusa korona, kao i o društvenim promenama uzrokovanim ovom pošašću.
Grafikon 3. - Broj osoba povezanih sa tekstom (onih koji govore ili su učesnici događaja)
U 76 tekstova svoje viđenje situacije iznela je samo jedna osoba, u 40 nijedna, po dve osobe su se pojavljivale u 22 teksta, tri u osam, četiri i više od toga u po dva teksta. U vezi sa tim, primećene su i ličnosti koje su se najčešće oglašavale.
Na prvom mestu je tadašnji ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević u 12 objava, zatim premijerka i predsednica Kriznog štaba Ana Brnabić u 11, slede tadašnja ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović i tadašnji ministar spoljnih poslova Ivica Dačić u po devet, pa tadašnji ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić u sedam objava.
Zamenik predsednice Kriznog štaba i ministar zdravlja dr Zlatibor Lončar govorio je šest puta na temu krize izazvane virusom korona, dok su predsednik Srbije Aleksandar Vučić, dr Darija Kisić Tepavčević, direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić, tadašnji ministar odbrane Aleksandar Vulin, ministar finansija Siniša Mali i ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović, svoje viđenje izneli pet puta.
U analiziranom periodu, od kvalifikovanih ljudi, na portalu Vlade citirani su ili parafrazirani lekari različitih specijalnosti, poput doktora Predraga Kona, Gorana Stevanovića, Branimira Nestorovića, Branislava Tiodorovića, Mijomira Pelemiša, ali manje od pet puta i to uglavnom o poštovanju propisanih mera nakon sednice Kriznog štaba.
Značajno je napomenuti, kada se radi o sadržajima gde je jasno da su autori novinari ili lica zadužena za kontakt sa medijima, zaposlena u Vladi Srbije, autori tekstova nigde nisu potpisani imenom i prezimenom. Identična je situacija i kod preuzetih tekstova i video sadržaja, s tim što je, u tom slučaju, izvor eventualno naveden kroz tekst - sadržaj, osim u slučajevima kada su prenošena saopštenja.
Dalje istraživanje je pokazalo da je od medija najcitiraniji (Tabela 4.) RTS i to devet puta, potom Prva televizija - osam, zatim domaće novinske agencije – pet, RTV Pink tri puta, a RTV Studio B i TV B92 po jednom. Dodatna zapažanja do kojih smo došli sugerišu da su kao izvori testova potpisani, sem analiziranih, samo Tanjug (pet puta), list Blic (tri), a Ministarstvo bez portfelja, Studentska konferencija Srbije, Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu kao Kancelarija za Kosovo i Metohiju, samo jednom.
|
Domaće novinske agencije |
5 |
|
Strane novinske agencije |
0 |
|
RTS |
9 |
|
Prva televizija |
8 |
|
RTV Studio B |
1 |
|
RTV Pink |
3 |
|
TV Hepi |
0 |
|
TV B92 |
1 |
|
TV Nova S |
0 |
|
TV N1 |
0 |
|
Neki lokalni medij |
0 |
|
Nešto drugo |
4 |
Tabela 4. – Broj objava kod kojih je potpisan izvor informacija
D. Naslovi tekstova
Naslovi, kako u novinama, tako i u prilagođenoj onlajn varijanti, imaju jasan zadatak, da privuku publiku (čitaoce/posetioce portala). Kada je reč o elektronskoj verziji, oni su mamac za klikove i zbog toga je od izuzetne važnosti njihova formulacija. S obzirom na to da su predmet analize bile objave sa portala koji se smatra visoko kredibilnim, pretpostavili smo da će institucija koja stoji iza njega izuzetno voditi računa o načinu obraćanja javnosti tim putem. U vezi sa tim, kvalitativna analiza je pokazala da naslovi koje analitički predočavamo u ovom radu suštinski opisuju njihov smisao, a struktura im je jednostavna.
|
U potpunosti jasan (sažet celokupan sadržaj) |
100 |
|
Nedovoljno jasan (nužno je pročitati kompletan tekst) |
50 |
Tabela 5. – Kredibilni i nekredibilni naslovi
Razvrstali smo naslove u dve kategorije (Tabela 5.): u potpunosti jasan (sažet celokupan sadržaj) i nedovoljno jasan (nužno je pročitati kompletan tekst). Ispostavilo se da je duplo više onih naslova koji pripadaju prvoj kategoriji, 100 objava naspram 50. Adekvatnim naslovima možemo smatrati sledeće: Zdravstvene ustanove zbrinjavaju samo hitne slučajeve (5), Šalteri Uprave za upravne poslove od sutra neće raditi (22), Zatvoreni svi granični prelazi za putnički saobraćaj (25). Kratki su, precizni i efektni. Možemo kliknuti na objavu ukoliko želimo podrobnije da se informišemo, ali i ne moramo. Poruka je očigledna.
Izdvajamo i neke (Slika 3.) od onih koji su okarakterisani kao neadekvatni: Doneto više uredbi koje regulišu postupanje u vanrednom stanju (35), Beleženje zapažanja o napredovanju učenika tokom nastave na daljinu (41), Nove mere Vlade u borbi protiv virusa COVID-19 (19). Prvi od navedenih je problematičan jer ne donosi svojim pojavljivanjem ništa novo, upućuje na određene inovacije, ali ne govori ništa konkretno, čitaoci ostaju u nedoumici. Drugi je neobičan zbog same konstrukcije rečenice, formulisane u pasivnom glagolskom obliku, gde takođe ostaju nepoznanica konkretne akcije na koje se naslovom upućuje. I treći, zato što su se takvi naslovi često pojavljivali u istraživanom periodu, te nove mere ne znače ništa, osim ako se povežu sa datumom objavljivanja.
Slika 3. – Primeri naslova
Daljim pregledom, primećena je upotreba skraćenica, ispisivanje latinskih termina ćirilicom, kao i perpetuiranje naslova koje podseća na objave sa portala Ministarstva zdravlja od 15 sati (što je rezultiralo uniformnošću), a to nije poželjno za onlajn novinarstvo. Sem toga, nije bilo većih odstupanja, nisu primećeni manipulativni naslovi, senzacionalistički ili izvučeni iz konteksta. Zamerke su suptilne i premostive, ali svakako uočljive.
Iako se na istraživanom portalu pojavljuju zvanična saopštenja Vlade (informacije od javnog značaja, izjave ili odluke) i vesti preuzete iz nekih redakcija (proizvod novinarstva, nisu direktno izdate od strane Vlade), autori naslova su medijske kuće, kao zvanično registrovani mediji. Ključna razlika između ovih kategorija je u izvoru i zvaničnosti.
Đ. Povod izveštavanja
O tome koliko su medijski poslenici bili angažovani prilikom kreiranja određenog sadržaja za onlajn portal Vlade, saznali smo klasifikovanjem tekstova na tri (Tabela 6.) potencijalna tipa. Prvi od njih bio je aktuelni ili budući događaj, koji je primećen u 78 objava, što je u potpunoj saglasnosti sa permanentnom novinarskom praksom, jer on važi za najčešći povod izveštavanja. Ovaj tip izveštavanja ukazuje na stvaran, značajan događaj koji se odigrava trenutno ili je najavljeno da će se tek desiti. Fokusira se na realna dešavanja koja znatno utiču na različite društvene sfere. Kod tih događaja akcenat je bačen na trenutno, pojavljuju se spontano, neplanski i teme su obrađene u skladu sa tim.
|
Aktuelni događaj ili budući događaj |
78 |
|
Pseudo događaj |
72 |
|
Medijska inicijativa |
0 |
Tabela 6. – Učestalost povoda izveštavanja
Pseudo-događaji pripadaju drugom tipu povoda izveštavanja i veštački su kreirani zarad postizanja nekog cilja. Često su preuveličani kako bi privukli pažnju šire javnosti. To su marketinški događaji postavljeni da izgledaju kao vesti. Atraktivni su i obezbeđuju publicitet. U radu su događaji ove vrste opaženi najpre kao konferencije za medije Kriznog štaba, koje su inscenirane, odnosno unapred pripremljene. Takođe, događaji poput neposrednog uručivanja donacija, obilaska raznoraznih ustanova, susreta političkih lidera, drugih eminentnih stručnjaka, kojima je povod nešto saopštiti drugima, spadaju u pseudo-događaje. U ovom radu, registrovana su 72.
Poslednja od njih, medijska inicijativa kao povod izveštavanja, nije primećena. Ovaj tip izveštavanja odnosi se na napore medijskih poslenika da pokrenu razgovor na neku važnu temu, da pronađu nove sagovornike u kriznim trenucima, da sprovedu nešto drugačije, da podignu svest publike. Često kombinuje informisanje sa aktivizmom i inicira neku društvenu promenu. Iako su razlike između ovih tipova izveštavanja evidentne, od presudnog je značaja kritički analizirati medijske sadržaje.
E. Tema
Ukoliko analiziramo raznovrsnost tekstova (Grafikon 4.), primećujemo da je, na prvi pogled, dijapazon tema šarenolik. Sadržinski, kompleksnije su bile one teme povezane sa aktuelnim merama prevencije, jer objedinjuju više različitih segmenata društva, kao što su zdravlje, obrazovanje, posao, apele stručnjaka. Tako su, na primer, evidentirani svi vidovi prepoznavanja nekog od predloženih odgovora, u jednom tekstu zapaža se ili jedna tema ili više podvrsta iste. Automatski, ne čudi što imamo više od 150 odgovora, čak 123, ukupno 273.
Grafikon 4. – Raznovrsnost tema
Na osnovu priloženog, posle prevencije korona virusa koja je prepoznata kao dominantna tema i čini osnovu izveštavanja u 40 tekstova, zvanični portal Vlade Republike Srbije je u kategoriji „Vesti Covid 19“ pisao i o državnim merama i odlukama u 33 teksta, dok su u 24 primećeni apeli stručnjaka na poštovanje istih.
Kao jedna od relevantnijih tema prepoznata je spoljna politika u 22 teksta, potom i međusobna razmena pomoći dveju ili više zemalja, od kojih je jedna Srbija (pomoć Srbije nekoj zemlji ili pomoć neke zemlje Srbiji) u 19 tekstova, statistički podaci o koroni našli su se u 17. Istu učestalost pojavljivanja u objavama imaju donacija zaštitne opreme i situacija na granicama (ulazak u Srbiju i izlazak iz nje), 16 tekstova. Predškolsko i školsko obrazovanje tokom epidemije – izmene i odvijanje nastave, nalaze se u 12 tekstova, a u 10 se pominju javni saobraćaj i sednica Vlade Republike Srbije. Pod opcijom nešto drugo zabeleženi su najučestaliji sporedni termini: vanredno stanje i policijski čas.
Ž. Analiza sadržaja tekstova
Još jedan značajan parametar koji smo sagledavali jeste sadržaj (Tabela 7.) analiziranih tekstova. Osnova je iznošenje zvaničnih podataka u 93 objave, potom iznošenje preporuka i saveta u 20, zatim politizacija teme o javnom zdravlju u 14 objava. Iznošenje informacija koje mogu izazvati strah ili paniku pojavilo se u devet objava, umanjivanje ozbiljnosti situacije u pet, a iznošenje oprečnih mišljenja u tri objave. To što se ni u jednoj objavi ne nalazi lični stav koji se ne temelji na zvaničnim informacijama, dokazuje ponovo da nisu primenjivani drugi žanrovi do faktografskih, u smislu da nije bilo medijskog podstreka da se neke teme ispitaju iscrpnije.
|
Iznošenje zvaničnih podataka |
93 |
|
Iznošenje preporuka i saveta |
20 |
|
Lični stav koji se ne temelji na zvaničnim informacijama |
0 |
|
Iznošenje informacija koje mogu izazvati strah/paniku |
9 |
|
Politizacija teme o javnom zdravlju |
14 |
|
Umanjivanje ozbiljnosti situacije |
5 |
|
Iznošenje oprečnih mišljenja |
3 |
|
Nešto drugo |
6 |
Tabela 7. – Pregled sadržaja tekstova u kojima su stav, ugao posmatranja ili iznošenje činjenica autora tekstova dominantni u odnosu na suštinu teksta
Pošto smo, do sada, prilikom kvalitativnog istraživanja analizirali zvanične podatke i apele stručnjaka, koji su gotovo istovetnog karaktera kao prve dve opcije iz Tabele 7., ovde ćemo prednost dati iznošenju informacija koje mogu izazvati strah ili paniku. Izazivanje pomenutih osećanja u tekstovima portala Vlade, koja su prepoznata kao negativna od strane korisnika, nije prouzrokovano direktno, sadržajem čiji je kreator neko zaposlen u ovoj instituciji, već su to obaveštenja preuzeta od strane drugih izvora, najčešće o hapšenjima. To je slučaj, na primer, u saopštenjima Ministarstva unutrašnjih poslova, kada je Beograđanin lišen slobode zbog širenja dezinformacija putem Vibera da na benzinskim pumpama neće biti goriva (23).
Jedan od tri primera iznošenja oprečnih mišljenja pojavio se kao demanti načelnika Sektora za vanredne situacije Predraga Marića, na tvrdnje potpredsednika Narodne stranke Zdravka Ponoša, da Republički štab za vanredne situacije u tom određenom trenutku još uvek nije bio osnovan (14). Umanjivanje ozbiljnosti situacije provlačilo se kroz citate i parafraze suptilno, uglavnom na redovnim konferencijama za medije. Politizacija teme o javnom zdravlju, odnosno virusu Covid19, pominjala se u do sada već pobrojanim, spoljno-političkim temama o bilateralnoj saradnji.
V ZAKLJUČAK
Istraživanjem su utvrđeni broj i oblik informacija objavljenih na portalu Vlade Republike Srbije i utvrđena je njihova korelacija, u skladu sa opštim i specifičnim ciljevima ovog rada. Opšti ciljevi istraživanja podrazumevali su utvrđivanje načina na koji je zvanični internet portal Vlade Republike Srbije informisao javnost o epidemiji virusa korona u odnosu na ostale portale koje koriste mediji, kao i utvrđivanje unutar kojih okvira se obrađuju teme o epidemiji korona virusa. Specifični ciljevi istraživanja odnosili su se na preciziranje audio-vizuelne pokrivenosti objava, složenosti strukture naslova teksta, primenjenih formi i žanrova medijskog izražavanja, najčešćih sagovornika na teme o virusu korona i tipa izvora objava o virusu korona.
Sprovedenom analizom na zadatom uzorku istraživanja, dolazimo do zaključka da je medijski narativ na temu: Izveštavanje portala Vlade Republike Srbije tokom pandemije korona virusa za vreme proglašenja prvog vanrednog stanja, većim delom odgovarajući i etički korektan. U analiziranom periodu, na osnovu predočenog sadržaja, evidentno je da se nonšalantni pristup odozgo prema korisnicima portala promenio, iz početno blagog u konstruktivni. Kao ključni događaj koji je izazvao tu promenu, možemo izdvojiti prvi smrtni slučaj u Srbiji. Inercija uozbiljavanja situacije u svetu prelivala se i na druge zemlje koje su koronom zahvaćene, domino efektom, pa je tako i u našoj zemlji došlo do nedoumica, a odnos prema pandemiji izazvao podeljene stavove, počev od nepoverenja građana, do izazivanja preteranog straha uspostavljanjem vanrednog stanja.
Izjave zvaničnika na portalu Vlade Republike Srbije ukazuju na to da su se oni javno zalagali za prevenciju i poštovanje svih mera, što dokazuju svakodnevni apeli. U prilog tome govore rezultati ovog istraživanja, za vremenski period od 15. marta do 11. maja 2020. godine. Medicinska struka i predstavnici vlasti delovali su složno, a samo povremeno je njihov odnos prema temi Covid19 bio neuverljiv zbog elementarnog nepoznavanja bolesti koju su otvoreno priznavali, što je bilo izraženije pre prekretnice – pojave prvog smrtnog slučaja.
Iako je primećen pasivan Copy-paste novinarski pristup, bez posebne idejne angažovanosti autora teksta, nije bilo neodgovornih poteza u vidu klik-bejt naslova ili onih zastrašujućih, tipa: „Groblja će vam biti puna“. Generalno su svi mediji pratili izveštavanje portala Vlade i prema njemu se upravljali, pa se može reći da im je on bio tzv. glavni reper i zvezda vodilja. Izveštavalo se, bez pogovora, po principu kako kaže Krizni štab. Kritički angažman autora nigde nije uočen, s obzirom na to da nismo identifikovali nijedan žanr sem faktografskog.
Tokom vanrednih situacija, poput ove sa virusom korona, mediji imaju određeni stepen ograničenja kada je reč o slobodi izveštavanja, što je regulisano Ustavom Republike Srbije. Razlog je očuvanje sigurnosti i sprečavanje širenja panike. Kontradiktorno tome, Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja nalaže nemogućnost ograničavanja ovog prava ukoliko se radi o javnom zdravlju. Analiza međusobnog odnosa između pomenutih, Ustava i Zakona, dokazala bi izuzetnu važnost pristupa informacijama o javnom zdravlju, posebno u kontekstu odgovornog novinarstva i javnog interesa. „Rad medija i novinara, rad nezavisnih tela, ali i sudske odluke, još uvek u najvećoj meri zavise od političke volje i najviših funkcionera javne vlasti[36]“.
Nedostatak pouzdanih informacija doveo je do jačanja jaza i stvaranja nepoverenja između građana i Kriznog štaba. Tema ovog rada nisu bile misterije u smislu zabrane oglašavanja zdravstvenih ustanova i stručnjaka na lokalnom nivou, centralizacije informacija od javnog značaja, potencijalnih manipulacija povodom optužbi da je bilo prikrivanja brojki, kako kod novoobolelih osoba, tako i kod smrtnih slučajeva. Simptomatično je da tada još uvek niko nije pominjao vakcinaciju.
Istraživanjem su utvrđeni broj i oblik informacija, objavljenih na portalu Vlade Republike Srbije, no svakako, osim predstavljenih rezultata na uzetom uzorku, ostaje pitanje: „Koliko su se predočene objave uklapale sa stvarnim događajima i situacijama na terenu za vreme perioda pandemije i da li su objavljivane informacije bile u koliziji sa stvarnim brojem obolelih i umrlih?“, pa se o ulozi medija, u tom pogledu, otvara prostor za buduća istraživanja.
Milica Jovanović *
REPORTING OF THE PORTAL OF THE GOVERNMENT OF THE REPUBLIC OF SERBIA IN THE COURSE OF THE CORONA VIRUS PANDEMIC DURING THE DECLARATION OF a STATE OF EMERGENCY
Social crises have always faced the human population with numerous challenges. The epidemic of the corona virus - an infectious disease, marked by the Latin name "Covid19", tested journalism in terms of professionalism, at the local and global level. Given that in our country the Government of the Republic of Serbia is the holder of executive power, there were rightly expectations that citizens would be informed on this topic in a timely, precise and accurate manner. On the portal of this institution, in chronological order, 2,320 announcements concerning the corona during the last two and a half years have been archived. The paper established the way in which the official portal informed the public about the Covid19 epidemic compared to other portals used by the media in the period from the introduction to the lifting of the first state of emergency, more precisely from March 15 to May 11, 2020, on a sample of 150 posts. The research determined the number and form of information published on the portal of the Government of the Republic of Serbia, and determined their correlation in accordance with the general and specific goals of this paper. Apart from the presented results on the sample taken, given that it is a time-limited sample period, the question remains: "How well did the presented announcements fit with the actual events and situations on the ground during the pandemic period, and whether the published information was in collision with the actual number of sick and dead?", so the role of the media in this respect opens up space for future research.
Key words: Covid19; infectious disease; corona virus epidemic; online journalist; reporting of official institutions; internet portal; Government of the Republic of Serbia.