Mihajlo Marković*

Pregledni naučni članak

UDK: 343.1

doi: 10.46793/GP.1401.19M

JEMSTVO U KRIVIČNOM POSTUPKU

Rad primljen: 08. 10. 2022.

Rad prihvaćen za objavljivanje: 26. 09. 2023.

U radu se autor bavi problematikom jemstva, koje predstavlja meru za obezbeđenje prisustva okrivljenog i nesmetano vođenje krivičnog postupka. Zakonodavac je propisao ovu meru kao alternativu pritvoru, uz regulisanje samog postupka određivanja, ukidanja i oduzimanja jemstva. Međutim, zakonodavno rešenje ostavlja dosta prostora za bliže regulisanje, kako bi se otklonili postojeći nedostaci, te omogućila što efikasnija i šira primena ovog instituta u praksi, posebno uzevši u obzir da jemstvo, u odnosu na pritvor, u manjoj meri zadire u osnovna ljudska prava. Autor se u radu bavi problemima koji su se pokazali u praksi, uz kritički osvrt na pojedina zakonodavna rešenja i stavove sudske prakse.

Ključne reči: jemstvo, pritvor, mere za obezbeđenje prisustva okrivljenog.

I UVOD

Jedan od osnovnih uslova za nesmetano vođenje krivičnog postupka je prisustvo okrivljenog. Samo izuzetno okrivljenom se može suditi u odsustvu i u tom slučaju, ukoliko se naknadno steknu uslovi za prisustvo okrivljenog, dozvoliće se ponavljanje krivičnog postupka. U tom slučaju, nije nužno ispunjenje uslova koji se inače traže za ponavljanje krivičnog postupka, shodno odredbama člana 479. Zakonika o krivičnom postupku Republike Srbije (u daljem tekstu ZKP).[1] Prisustvo okrivljenog nužno je i radi ostvarenja prava na pravično suđenje i prava na odbranu, zagarantovanih Ustavom Republike Srbije i brojnim međunarodnim aktima.

U ZKP-u su predviđene brojne mere za obezbeđenje prisustva okrivljenog, od kojih pritvor predstavlja najstrožu meru. Pritvor treba izbegavati kad god je drugim, blažim merama moguće obezbediti prisustvo okrivljenog i nesmetano vođenje krivičnog postupka. Jemstvo, po svojoj prirodi predstavlja alternativu pritvoru, pa je i ZKP-om tako definisano.

U osnovi institut građanskog prava, koje jemstvo definiše kao garanciju ispunjenja obaveze, može se reći da je i u krivičnom postupku njegova svrha ista. Kako su jedine suštinske obaveze okrivljenog odazivanje na poziv suda i obaveštavanje o promeni adrese, može se reći da je jemstvo u krivičnom postupku upravo garancija okrivljenog da će navedene obaveze ispuniti.

Prednosti jemstva, kao alternative pritvoru su brojne i ogledaju se u slobodi okrivljenog, nepostojanju budžetskih troškova njegovog boravka u pritvoru i obaveze države za naknadu nematerijalne štete u slučaju oslobađajuće ili odbijajuće presude. Uslovi boravka u pritvoru su često mnogo lošiji nego u samom zatvoru u kojima osuđenici izdržavaju kazne. Zbog navedenog, pritvor se često shvata i kao sredstvo pritiska na okrivljene da priznaju izvršenje krivičnog dela, čime se krši pretpostavka nevinosti.[2] Pojedini autori, kao prednosti jemstva ističu i veće mogućnosti okrivljenog da zadrži posao, kako bi finansijski lakše podneo sam postupak, angažovao advokata ili u krajnjem slučaju, lakše platio novčanu kaznu, ukoliko ona bude izrečena.[3] Sa druge strane, jemstvo je manje efikasna garancija prisustva okrivljenog u odnosu na pritvor, pa u svakom slučaju treba biti oprezan prilikom njegovog određivanja.

U radu, autor se bavi samim postupkom određivanja, ukidanja i oduzimanja jemstva, uz poseban osvrt na određivanje jemstva uspostavljanjem hipoteke na nepokretnosti u korist Republike Srbije.

II ZNAČAJ PRISUSTVA OKRIVLJENOG U KRIVIČNOM POSTUPKU

Sam značaj prisutva okrivljenog krivičnom suđenju utvrđuje se posredno, putem primene osnovnih načela krivičnog postupka. Na određeni način, možemo reći da je prisustvo okrivljenog conditio sine qua non za doslednu primenu načela istine, neposrednosti, usmenosti, javnosti i zaštite lične slobode.[4] Po mišljenju autora, navedeno važi čak i u situacijama kada se okrivljeni u postupku ponaša potpuno pasivno (brani se ćutanjem, ne iznosi dokazne predloge i slično).

Prisustvo okrivljenog predstavlja međunarodni pravni standard krivičnog procesnog prava, koji svoju podlogu nalazi u činjenici da se krivični postupak uvek vodi protiv individualno određenog lica, kome treba omogućiti da se brani, da osporava navode optužbe i da iznosi sve činjenice koje mu idu u prilog. Na taj način, omogućava se sudu da utvrdi zahtevani stepen istine konkretne krivičnopravne stvari i samim tim adekvatno presuđenje.[5] Poštovanje prava okrivljenog, bez obzira na važeće standarde krivičnog procesnog prava, nije glavni razlog postojanja određenih mera za obezbeđenje prisustva okrivljenog i nesmetano vođenje krivičnog postupka, pogotovo mera koje po svojoj prirodi ograničavaju slobodu kretanja. Od svih navedenih mera, propisanih u Glavi VIII ZKP-a, možemo reći da po svojoj prirodi, samo poziv predstavlja meru čija ja osnovna svrha poštovanje prava okrivljenog. Sve ostale mere, prvenstveno služe drugom, takođe važnom cilju krivičnog postupka – adekvatna primena krivične sankcije prema licu za koje se utvrdi da je krivo ili oslobađanje nevinog lica. [6]

Kao glavna kočnica represivnosti u krivičnom postupku javlja se osnovno ljudsko pravo – pravo na slobodu. Možemo reći da je propisivanje svih mera strožih od poziva, a blažih od pritvora, upravo rezultat balansa između represije, kao jednog od ciljeva krivičnog postupka uopšte i prava na slobodu svakog pojedinca.

A. Istorijski razvoj i opšti pojam jemstva u krivičnom postupku

Postojbina jemstva, kao instituta krivičnog procesnog prava, nalazi se u anglosaksonskoj pravnoj tradiciji.[7] Jemstvo kao institut potiče iz srednjovekovne Engleske, kao instrument puštanja na slobodu okrivljenih pre samog suđenja. Zatvori prepuni zaraznih bolesti i odlaganja suđenja zbog nedostatka sudija u samom mestu suđenja primorali su zakonodavna tela na stvaranje instituta koji će predstavljati alternativu zadržavanja okrivljenih u pritvoru pre suđenja.[8] Po prvi put, jemstvo se kod nas pojavljuje u Zakoniku o sudskom krivičnom postupku Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, gde se nije smatralo posebnom merom, već kao surogat istražnom zatvoru.[9] U Federativnoj Narodnoj Republici Jugoslaviji jemstvo je uvedeno Zakonom o krivičnom postupku iz 1948. godine (Službeni list FNRJ br. 97/1948).[10]

„Tradicionalno, pravo na slobodu pre suđenja trebalo je da omogući nesmetanu pripremu odbrane i služi za sprečavanje kažnjavanja pre donošenja presude. U tom smislu, smatralo se da ako se pravo na jemstvo pre suđenja ne bi garantovalo, pretpostavka nevinosti izgubila bi svoje značenje. Pravo na puštanje na slobodu pre suđenja uslovljeno je time što okrivljeni daje odgovarajuću garanciju da će prisustvovati suđenju i prihvatiti kaznu, ako bude proglašen krivim.“[11] Može se reći da je ovako određena svrha jemstva bila vezana za shvatanje svrhe pritvora, pa je opasnost od bekstva okrivljenog i eventualno kasnije izmicanje ruci pravde dugo vremena bilo i jedini razlog za određivanje pritvora. Vremenom su se u zakonodavstvima pojavljivali i drugi pritvorski razlozi, dok je do proširivanja slučajeva kada se pritvor može zameniti jemstvom, došlo tek u poslednje vreme, kako u kontinentalnom, tako i u anglosaksonskom pravu.[12]

Jemstvo, po svojoj prirodi, predstavlja zavisnu meru, koja se može odrediti samo u slučaju postojanja pritvorskih razloga.[13] Prednosti jemstva, u odnosu na pritvor ogledaju se u smanjenju budžetskih troškova, kao i slobodi okrivljenog u toku postupka.

O jemstvu, kao meri, postoje oprečna mišljenja, pogotovo u delu nestručne javnosti u Srbiji. Građani ovu meru najčešće doživljavaju kao privilegiju bogatih, koji koriste svoje dobro imovno stanje da kupe sopstvenu slobodu u toku postupka, kako bi mogli da u toku postupka, nakon polaganja jemstva nastave sa kriminalnim aktivnostima.[14]

III JEMSTVO U KRIVIČNOM POSTUPKU REPUBLIKE SRBIJE

Jemstvo u krivičnom postupku Republike Srbije regulisano je članovima 202. - 207. ZKP-a i predstavlja jednu od mera za obezbeđenje prisustva okrivljenog i nesmetano vođenje krivičnog postupka. Jemstvo po svojoj prirodi predstavlja zavisnu i alternativnu meru. Zavisnu, jer se može odrediti samo u slučaju da okrivljenom treba odrediti pritvor ili je već određen, a alternativnu, jer predstavlja zamenu za pritvor. Ipak, može se reći da je uvreženo mišljenje u sudskoj praksi Republike Srbije da je pritvor najadekvatnija mera i njena primena je česta.[15] Ovakva praksa nije dobra, s obzirom na brojne prednosti drugih mera za obezbeđenje prisustva okrivljenog i nesmetano vođenje krivičnog postupka.

A. Uslovi za određivanje jemstva

Shodno odredbama ZKP-a, jemstvo se može odrediti umesto pritvora samo u slučaju dva pritvorska osnova. Radi se o slučaju kada se okrivljeni krije; ili se ne može utvrditi njegova istovetnost; ili u svojstvu optuženog očigledno izbegava da dođe na glavni pretres; ili ako postoje druge okolnosti koje ukazuju na opasnost od bekstva;[16] i o slučaju kada je za krivično delo koje se okrivljenom stavlja na teret propisana kazna zatvora preko deset godina, odnosno kazna zatvora preko pet godina za krivično delo sa elementima nasilja; ili mu je presudom prvostepenog suda izrečena kazna zatvora od pet godina ili teža kazna, a način izvršenja ili težina posledice krivičnog dela su doveli do uznemirenja javnosti, koje može ugroziti nesmetano i pravično vođenje krivičnog postupka.[17]

Opasnost od bekstva predstavlja tradicionalni razlog za određivanje jemstva.[18] Opravdanost mogućnosti zamene pritvora jemstvom po ovom osnovu smatramo nespornom, s obzirom na viševekovno postojanje ovakvog regulisanja širom sveta. Može se reći da je osnovna svrha jemstva upravo „kočnica“ okrivljenom pri samoj pomisli na bekstvo.

Razlozi koje ZKP predviđa za određivanje jemstva, donekle su upitni i u nekim slučajevima se kose sa samom svrhom jemstva. Naime, potpuno je nejasno kako sprovesti postupak i odrediti jemstvo za okrivljenog čija se istovetnost ne može utvrditi. Ovakvo zakonsko rešenje nije dobro, iz više razloga. Prvenstveno, u situaciji kada se ne može utvrditi istovetnost okrivljenog, na koji način uspostaviti jemstvo? Primera radi, ukoliko se radi o uspostavljanju hipoteke u korist Republike Srbije, istu je nemoguće uspostaviti bez jasnog identiteta lica koje hipoteku daje. Ukoliko se radi o uplati novčanog iznosa na tekući račun suda, istu je nemoguće izvršiti bez navođenja imena i prezimena lica koje uplatu vrši. Jasno je da se jemstvo u navedenim slučajevima ne može položiti dok se ne utvrdi identitet okrivljenog, u slučajevima kada sam okrivljeni polaže jemstvo. Dolazimo u situaciju da ili okrivljeni ne može položiti jemstvo ili ako može, njegova istovetnost – identitet je utvrđen, pa nema ni razloga za određivanje pritvora i samim tim određivanje jemstva. Postoje tumačenja ZKP-a, prema kojima se jemstvo i ne može odrediti u ovom slučaju, bez obzira na zakonsku formulaciju.[19]

Razlozi za određivanje pritvora propisani u članu 211. stav 1. tačka 4), koji se pre svega odnose na uznemirenje javnosti izvršenjem krivičnog dela, zbog kojih se pritvor može zameniti jemstvom, u potpunoj su suprotnosti sa samom prirodom jemstva. Naime, uznemirenje javnosti koje može ugroziti nesmetano vođenje krivičnog postupka, ni na koji način se ne može ublažiti ili potpuno odstraniti puštanjem okrivljenog iz pritvora, sa ili bez određenog jemstva. Šta više, uzevši u obzir laičku javnost u Srbiji, određivanje jemstva, pogotovo u medijski propraćenim postupcima, samo po sebi najčešće izaziva lošu reakciju javnosti, čak i u situacijama kada uznemirenja javnosti pre toga nije ni bilo. Po mišljenju autora, potrebno je brisanje razloga iz člana 211. stav. 1. tačka 4) ZKP-a, kao i situacije kada se ne može utvrditi istovetnost okrivljenog, kao razloge za zamenu pritvora jemstvom. Susedna Bosna i Hercegovina, predviđa zamenu pritvora jemstvom samo u slučaju da je pritvor određen zbog opasnosti od bekstva. Ovakvo zakonsko rešenje je dosta logičnije, a imajući u vidu prirodu jemstva kao instituta.[20]

Drugi uslov za određivanje jemstva zahteva ispunjenje dve obaveze – materijalne i nematerijalne. Materijalna obaveza sastoji se u pružanju jemstva da okrivljeni neće pobeći do kraja postupka. Ovu obavezu može ispuniti okrivljeni ili to za njega može učiniti i neko drugo lice. Nematerijalna obaveza sastoji se od ličnog obećanja okrivljenog da se neće kriti i da bez odobrenja suda neće napustiti mesto boravišta. Odredbama ZKP-a nije izričito određen procesni momenat u kom okrivljeni daje ovo obećanje, da li pre donošenja odluke o jemstvu ili nakon donošenja ove odluke, a pre puštanja na slobodu. Sudska praksa je zauzela različite stavove po ovom pitanju. Sa jedne strane, postoje stavovi da okrivljeni mora biti doveden pred sud, radi davanja navedenog obećanja, pre donošenja odluke o jemstvu i da suprotno postupanje predstavlja bitnu povredu krivičnog postupka. Navedeno važi i u slučaju kada je sud procenio da se prisustvo okrivljenog ne može obezbediti merom blažom od pritvora. Dakle, sud je uvek u obavezi da okrivljenom omogući davanje navedenog obećanja.[21] Sa druge strane, postoje stavovi sudske prakse, prema kojima okrivljeni može dati ovo obećanje i u toku žalbenog postupka.[22] Autor je mišljenja da je drugo rešenje prihvatljivije, s tim što je potrebno ZKP-om detaljnije regulisati sam postupak određivanja jemstva. Sasvim je opravdano dozvoliti okrivljenom da navedeno obećanje pred sudom da i nakon donošenja odluke kojom se prihvata jemstvo, uz uslov da to učini pre faktičkog puštanja na slobodu.

Jemstvo uvek glasi na novčani iznos, a određuje se s obzirom na stepen opasnosti od bekstva, lične i porodične prilike okrivljenog i imovno stanje lica koje daje jemstvo.[23] Prilikom određivanja jemstva, sud vodi računa upravo o navedenim okolnostima. Stepen opasnosti od bekstva samo je delimično okolnost od koje zavisi visina jemstva. Naime, sam stepen opasnosti od bekstva je okolnost koja se prvenstveno ceni prilikom odluke da li uopšte odrediti bilo kakvo jemstvo ili je pritvor jedina mera koja dovoljno garantuje prisustvo okrivljenog. U određenim slučajevima, bez obzira na visinu jemstva, prisustvo okrivljenog se ne može obezbediti merama blažim od pritvora. Dakle, u postupku odlučivanja o jemstvu, sudija ili sudsko veće koje o jemstvu odlučuje, pre odluke o visini jemstva su na određeni način zauzeli stav da stepen opasnosti od bekstva nije „previsok“ i da se prisustvo okrivljenog može obezbediti merom blažom od pritvora. Pod ovim smatramo unutrašnji, misaoni proces, a ne formalno donošenje posebnog rešenja.

Lične i porodične prilike okrivljenog, praktično posmatrano, više služe kao kriterijum za ocenu stepena opasnosti od bekstva, nego same visine jemstva, što ne znači da ne utiču i na samu visinu jemstva. Naime, prilikom određivanja visine jemstva, mora se voditi računa da se okrivljenom, koji izdržava članove svoje porodice, ostavi dovoljno sredstava za normalan život, ali da određeno jemstvo bude dovoljno vredno da ga odvrati od bekstva. Međutim, upravo postojanje porodice najčešće utiče na samog okrivljenog i odvraća ga od bekstva.

Imovno stanje lica koje daje jemstvo, prvenstveno je značajno ukoliko sam okrivljeni daje jemstvo. Sa druge strane, imovno stanje drugog lica, koje daje jemstvo za okrivljenog, po našem mišljenju, od manjeg je značaja za samu visinu jemstva. Sud je dužan da vodi računa da visina jemstva nije u toj meri previsoko određena, da za lice koje jemstvo pruža, ne predstavlja faktički nemoguće davanje.

U situaciji kada drugo lice pruža jemstvo za okrivljenog, od presudnog značaja je njegov lični odnos sa okrivljenim, kao činjenica koja će najviše uticati na okrivljenog da se pridržava datog obećanja i redovno se odaziva na pozive suda. U tom smislu, Viši sud u Šapcu, u odluci kojom prihvata ponuđeno jemstvo, navodi: „Ponuđeno jemstvo koje bi se sastojalo u stavljanju hipoteke na nepokretnostima koje su vlasništvo roditelja okrivljenog, a čija je ukupna vrednost 5.143,757,00 dinara, predstavlja dovoljnu garanciju da okrivljeni neće pobeći, da se neće kriti i da neće bez odobrenja suda napustiti svoje boravište, budući da bi u tom slučaju rizikovao gubitak kompletne imovine svoje porodice.“[24]

Zakonsko rešenje, po kome jemstvo uvek glasi na novčani iznos, proističe iz same suštine jemstva. To je materijalna garancija koja opterećuje imovinu okrivljenog u dovoljnoj meri da ga odvrati od eventualno planiranog bekstva. Samim tim, kako bi sud uopšte bio u mogućnosti da proceni snagu takve garancije, njeno novčano iskazivanje je nužno. Iz ovakve regulative, logičkim tumačenjem dolazimo do novih pravila, koja se pre svega tiču postupka za određivanje jemstva, o čemu će kasnije biti reči.

B. Sadržina jemstva

Jemstvo se može položiti u gotovom novcu, hartijama od vrednosti, dragocenostima ili drugim pokretnim stvarima veće vrednosti, koje se lako mogu unovčiti i čuvati. Jemstvo se može položiti i upisom hipoteke na nepokretnosti u korist suda – Republike Srbije, u tačno određenoj visini, kao i u ličnoj obavezi jednog ili više lica da plate određeni novčani iznos u slučaju da okrivljeni prekrši data obećanja.[25]

U slučaju kada se jemstvo polaže u gotovom novcu, isto se vrši uplatom novčanih sredstava na depozitni račun suda. Zakonom nije isključena ni mogućnost da se gotov novac, kao položeno jemstvo može čuvati u sudskom sefu – depozitu. S obzirom na nedostatak konkretnog zakonskog rešenja, smatramo da bi se analognim tumačenjem mogla shodno primeniti odredba člana 46. Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma.[26] Navedena odredba zabranjuje licu koje se bavi prodajom robe ili nepokretnosti, kao i pružanjem usluga u Republici Srbiji da od stranke primi gotov novac u iznosu od 10.000,00 evra ili većem iznosu, u dinarskoj protivvrednosti. Takođe, članom 203. ZKP-a, propisano je da se kao jemstvo mogu položiti pokretne stvari veće vrednosti, koje se mogu lako čuvati i unovčiti. Smatramo da bi se sudovi mogli voditi kriterijumima iz navedenih zakonskih odredbi prilikom odlučivanja da li kao jemstvo prihvatiti gotov novac i čuvati ga u sefu suda ili pak naložiti uplatu na depozitni račun, na način da bi se gotov novac u iznosu do 10.000,00 evra mogao prihvatiti na čuvanje u sefu suda, a veći iznosi bi se uplaćivali na depozitni račun.

U svim drugim slučajevima, kada se jemstvo ne polaže u gotovom novcu, nužno je da isto bude uvek izraženo u novčanom iznosu, shodno odredbi člana 202. stava 2. ZKP-a. Način utvrđivanja vrednosti nije posebno regulisan. Sud, po pravilu, ne poseduje znanja na osnovu kojih bi mogao proceniti vrednost pokretnih stvari, dragocenosti ili nepokretnosti, pa postoji više načina da se vrednost navedenih stvari utvrdi. Najpodesniji način je procena stručnjaka iz odgovarajućih oblasti, po mogućnosti sa liste sudskih veštaka, koji bi sudu mogli pružiti osnov za novčano izražavanje visine jemstva. Sa druge strane, vrednost bi se mogla eventualno utvrditi i prilaganjem računa, kupoprodajnih ugovora ili drugih akata, iz kojih bi se mogla utvrditi vrednost stvari koje se polažu kao jemstvo. Ipak, u ovim situacijama treba biti oprezan, s obzirom da vrednost izražena u ugovoru, na računu ili drugom aktu, ne mora uvek odgovarati trenutnoj tržišnoj vrednosti.

Osnovna svrha jemstva je obezbeđenje prisustva okrivljenog. Međutim, ukoliko se u konkretnom slučaju ova mera pokaže kao neefikasna, dalja suština položenog jemstva je lako unovčavanje od strane suda. Naravno, u slučaju kada je kao jemstvo položen gotov novac, situacija je znatno olakšana, sud prosto zadržava položeni novčani iznos. Sa druge strane, u slučaju da je jemstvo položeno u pokretnim stvarima, dragocenostima ili nepokretnostima, samo unovčavanje može biti znatno otežano. Zbog toga, ZKP-om u članu 203. propisano je da se kao jemstvo mogu položiti pokretne stvari ili dragocenosti koje se lako mogu unovčiti. S obzirom na prethodno izneto, u situaciji kada sud vrednost utvrđuje na osnovu procene stručnih lica ili sudskih veštaka iz odgovarajuće oblasti, smatramo da bi bilo celishodno od istog stručnog lica pribaviti i izjašnjenje o eventualnoj mogućnosti „lakog unovčavanja“. Jemstvo se može odrediti kombinovanjem više različitih predmeta, odnosno oblika jemstva.[27]

Kada je u pitanju jemstvo u obliku obaveze jednog ili više lica da u slučaju oduzimanja jemstva plate određeni novčani iznos treba biti posebno oprezan. Prvenstveno, sud u momentu određivanja jemstva dužan je utvrditi materijalne mogućnosti davaoca jemstva da preuzetu obavezu ispuni, ukoliko se za to stvore zakonski uslovi. Sa druge strane, ne postoje zakonski instrumenti koji će sprečiti davaoca da nakon određivanja jemstva svoju imovinu otuđi i postane insolventan. U tom slučaju, obaveza plaćanja određenog iznosa postaje nenaplativa ili teško naplativa za državu, u kom slučaju se ni na koji način ne ostvaruje svrha jemstva. Ukoliko bi postojala nekakva vrsta garancije za ispunjenje ove obaveze, u vidu hipoteke ili zaloge, onda se u biti i ne radi o ovom obliku jemstva. Zbog toga je i upitno postojanje ovakvog oblika jemstva.

V. Postupak određivanja jemstva

Kao što je već bilo reči, jemstvo se može odrediti u slučaju da je okrivljeni u pritvoru ili treba da bude stavljen u pritvor. Upitna je adekvatnost zakonske formulacije da okrivljeni „treba da bude stavljen u pritvor“, pogotovo jer se okrivljeni „ne stavlja u pritvor“, nego se pritvor protiv njega određuje.[28] Takođe, nije dovoljno jasno da li se pod tim podrazumeva da je pritvor već određen, ali okrivljeni još uvek nije faktički lišen slobode ili se radi o slučaju da je samo podnet predlog da se protiv okrivljenog odredi pritvor. Okrivljeni i branilac mogu na ročištu povodom određivanja pritvora dati predlog za jemstvo. I u slučaju da sud prihvati jemstvo, iz procesnih razloga mora prvo odrediti pritvor, uz istovremenu odluku o prihvatanju jemstva. Nakon polaganja jemstva (uplate novčanog iznosa, uspostavljanja hipoteke ili polaganja pokretnih stvari), sud će pritvor zameniti jemstvom, jer da bi sud uopšte odredio jemstvo, mora prethodno utvrditi postojanje pritvorskih razloga iz člana 211. stava 1. tačka 1) ili 4).

Prvenstveno, jemstvo se određuje na predlog stranaka, branioca ili lica koje za okrivljenog daje jemstvo. Predlog za određivanje jemstva može se podneti u formi podneska ili na zapisnik, na ročištu povodom odlučivanja o pritvoru ili na glavnom pretresu. Takođe, sud može i bez predloga stranaka, ako smatra da su ispunjeni uslovi iz člana 202. ZKP-a, sam odrediti novčani iznos koji u konkretnom slučaju može biti položen kao jemstvo, a nakon pribavljenog izjašnjenja stranaka.[29] Bez obzira na datu zakonsku formulaciju, smatramo da je sud dužan da odredi novčani iznos koji može biti položen kao jemstvo, ukoliko smatra da su ispunjeni zakonski uslovi, a imajući u vidu obavezu suda da u svakom momentu vodi računa da se prisustvo okrivljenog obezbeđuje najblažom merom, ukoliko je to moguće. Prema stavovima Evropskog suda za ljudska prava, ukoliko je jedini preostali razlog za produženje pritvora strah da će optuženi pobeći i na taj način izbeći pojavljivanje na suđenju, on mora biti pušten na slobodu, ukoliko je u mogućnosti da pruži odgovarajuće garancije, poput jemstva.[30] U Bosni i Hercegovini, postoji obaveza suda da pouči okrivljenog o pravu da traži zamenu pritvora za jemstvo.[31]

U ovom slučaju, sud to uvek čini određivanjem novčanog iznosa, iz dva razloga. Prvi razlog je činjenica da jemstvo uvek glasi na određeni novčani iznos. Drugi razlog ogleda se u činjenici da bilo kakav drugi, nenovčani oblik jemstva može predlagati jedino okrivljeni ili lice koje za njega daje jemstvo, jer sud nema ovlašćenja da na bilo koji način zadire u pokretnu ili nepokretnu imovinu okrivljenog ili drugih lica, niti može imati saznanja o tome. Međutim, u mišljenju koje sud pribavlja od stranaka u ovom slučaju, okrivljeni se može izjasniti da je spreman da položi jemstvo, tako što će ponuditi stavljanje hipoteke na određenoj nepokretnosti ili polaganjem druge pokretne stvari, a koje bi bile one vrednosti koju sud prethodno određuje u novčanom iznosu. Smatramo da bi sud, već prilikom poziva strankama da iznesu mišljenje o eventualnom određivanju jemstva, trebalo da odredi novčani iznos koji može biti položen kao jemstvo, jer samo u tom slučaju i okrivljeni i javno tužilaštvo raspolažu sa dovoljno podataka, kako bi mogli dati adekvatno mišljenje.

Sud je dužan da u svakom slučaju održi ročište na kom će odlučiti o jemstvu, bilo kao posebno ročište povodom predloga za određivanje jemstva, ročište povodom predloga za određivanje ili produžetak pritvora ili u toku samog glavnog pretresa. Sud je dužan da okrivljenom omogući da pred sudom da obećanje iz člana 202. ZKP-a, pre donošenja odluke o jemstvu. Suprotno postupanje predstavlja bitnu povredu odredbi krivičnog postupka.[32] Okrivljeni ovo obećanje može dati i u toku žalbenog postupka, ukoliko ranije nije bio dostupan sudu.[33]

Nadležnost za odlučivanje o jemstvu zavisi od faze u kojoj se postupak nalazi. Tokom istrage, o jemstvu odlučuje sudija za prethodni postupak, posle podignute optužnice predsednik veća, a na samom glavnom pretresu veće.[34] Ukoliko jemstvo nije predložio javni tužilac, u postupku koji se vodi za krivično delo koje se goni po službenoj dužnosti, pre odlučivanja o jemstvu, sud je dužan da pribavi mišljenje javnog tužioca.

Odluka o predlogu za određivanje jemstva donosi se u formi rešenja. Protiv ove odluke, pravo žalbe imaju ista lica koja mogu dati predlog za određivanje jemstva – javni tužilac, okrivljeni, branilac i lice koje za okrivljenog daje jemstvo. Nadležnost za odlučivanje o žalbi takođe zavisi od faze u kojoj se postupak nalazi. Tokom istrage, o žalbi protiv odluke sudije za prethodni postupak odlučuje veće prvostepenog suda, sastavljeno od troje sudija. Nakon podizanja optužnice, bez obzira da li je odluku o jemstvu doneo predsednik veća ili pretresno veće, odlučuje drugostepeni sud.[35]

Ukoliko sud donese odluku da prihvati jemstvo, dalji postupak zavisi od oblika jemstva koje se polaže. U slučaju da se radi o polaganju novčanog iznosa ili pokretnih stvari, nakon donošenja odluke o prihvatanju jemstva, okrivljeni se pušta na slobodu nakon uplate određenog novčanog iznosa, odnosno polaganja pokretnih stvari. Nakon određivanja, u daljem toku postupka može se izmeniti predmet jemstva. Okrivljeni može tražiti povraćaj uplaćenog novca, u zamenu za uspostavljanje hipoteke na nepokretnosti u korist Republike Srbije.[36]

G. Jemstvo u obliku hipoteke na nepokretnosti

Kada je u pitanju jemstvo u vidu uspostavljanja hipoteke na nepokretnosti u korist Republike Srbije – postupajućeg suda, postupak je u određenoj meri složeniji i nije u potpunosti definisan ZKP-om. Prilikom odlučivanja, sud rešenjem određuje jemstvo, uz istovremeno određenje da se okrivljeni ima pustiti na slobodu nakon uspostavljanja hipoteke u korist Republike Srbije – nadležnog suda.

Međutim, na određeni način ostaje nejasno kada se može reći da je hipoteka uspostavljena, odnosno kada se okrivljeni ima pustiti na slobodu. Zakonom o hipoteci (Sl. glasnik RS br.115/2005, 60/2015, 63/2015-OUS i 83/2015), predviđeno je da hipoteka nastaje jednostranom izjavom volje – založne izjave vlasnika nepokretnosti, a da se u katastar nepokretnosti upisuje na zahtev poverioca.[37] Imajući u vidu navedene odredbe, uslovi za puštanje okrivljenog na slobodu stiču se čim okrivljeni ili drugo lice, dostavi založnu izjavu sudu, kojom se ovlašćuje Republika Srbija da određeni iznos jemstva naplati iz vrednosti nepokretnosti, u skladu sa zakonom.

U konkretnom slučaju, nakon dostavljanja založne izjave vlasnika nepokretnosti, Državno pravobranilaštvo bilo bi dužno da podnese zahtev za upis hipoteke u katastar nepokretnosti. Smatramo da trenutno zakonsko rešenje nije dobro, zbog mogućnosti raznih zloupotreba. Primera radi, sud u momentu puštanja okrivljenog na slobodu, nema uvid u podatke katastra nepokretnosti. Samim tim, okrivljeni ili lice koje daje ovaj oblik jemstva, može istu nepokretnost opteretiti drugom hipotekom, po osnovu založne izjave koju je dao samo dan ranije, a koju poverilac može upisati u list nepokretnosti pre nego što to učini Državno pravobranilaštvo. Na ovaj način, Republika Srbija može biti sprečena da u slučaju oduzimanja jemstva, naplati potraživanje, iako je okrivljeni prekršio obećanje iz člana 202. ZKP-a, s obzirom na drugu hipoteku, koja može biti ranije uspostavljena.

Imajući u vidu sve navedeno, smatramo da bi ZKP-om trebalo detaljnije regulisati predmetnu materiju, na način da se okrivljeni ima pustiti na slobodu tek nakon upisa hipoteke i sprovođenja promene u listu nepokretnosti.[38] Na opisani način, ostvaruje se potpuna svrha jemstva – garancija da će okrivljeni održati dato obećanje, a sudu se omogućava da prilikom odlučivanja o jemstvu i eventualnom puštanju okrivljenog na slobodu, raspolaže i informacijama o drugim teretima koji opterećuju nepokretnost, što je od velikog značaja prilikom odlučivanja o jemstvu. Primera radi, jemstvo se može uspostaviti u ovom obliku i upisom hipoteke drugog ili trećeg reda, pod uslovom da se radi o nepokretnosti iz čije se vrednosti mogu namiriti i potraživanja koja imaju prvenstvo u odnosu na potraživanje proisteklo iz jemstva, kao i sama vrednost položenog jemstva. Kao što je već rečeno, da bi sud o svemu mogao adekvatno odlučiti, mora raspolagati sa svim relevantnim informacijama.

Uspostavljanje jemstva upisom hipoteke na nepokretnosti u svojini okrivljenog u pojedinim slučajevima može pružiti i veću garanciju prisustva okrivljenog, nego polaganje ili uplata gotovog novca. Pod ovim podrazumevamo slučajeve kada se radi o takozvanim „porodičnim“ nepokretnostima, u kojima okrivljeni inače živi sa članovima svoje porodice. Neretko, nepokretnosti ovog tipa imaju i određenu afekcionu vrednost za vlasnika, što predstavlja dodatnu branu bekstvu okrivljenog. Navedeno važi i u slučaju kada se radi o nepokretnostima koje same po sebi donose prihod u vidu zakupnina, pa eventualnim gubitkom nepokretnosti, po okrivljenog nastaje šteta i u vidu izgubljene dobiti.

Pored već istaknutih prednosti, širom primenom ovog oblika jemstva u praksi, omogućava se zamena pritvora jemstvom u većem broju slučajeva. Uzevši u obzir ekonomsku situaciju u Republici Srbiji, smatramo da je veći broj okrivljenih u mogućnosti da jemstvo položi uspostavljanjem hipoteke na nepokretnosti u korist Republike Srbije, nego da položi gotov novac. Šira primena svih mera blažih od pritvora, pa i jemstva, predstavlja dobru praksu, pod uslovom da se svrha pritvora može postići i ovim merama.

D. Oduzimanje i ukidanje jemstva

Ukoliko okrivljeni prekrši obećanje da se neće kriti i da bez odobrenja suda neće napuštati mesto boravišta, sud će rešenjem oduzeti vrednost koja je data kao jemstvo, u korist budžeta Republike Srbije i protiv okrivljenog će se odrediti pritvor. U samom ZKP-u nije izričito definisano u kom slučaju se smatra da se okrivljeni krije, a što je u konkretnom slučaju razlog za oduzimanje jemstva i određivanje pritvora, na šta odgovor daje sudska praksa. Prilikom ocene navedenih okolnosti, sudovi primenjuju više kriterijuma – odazivanje na poziv suda, mogućnost realizovanja naredbi za dovođenje, prijavljivanje fiktivne adrese ili mogućnost veštaka da kontaktira i pronađe okrivljenog radi sprovođenja veštačenja. Najčešće se radi o kumulativnoj ispunjenosti dva ili više navedenih kriterijuma, u kom slučaju sudovi imaju dovoljno osnova za određivanje pritvora.[39] Ipak, nema mesta određivanju pritvora i ukidanju jemstva, kada se radi o „sitnoj“ nedisciplini okrivljenog, kada je u pitanju odazivanje na poziv suda (dolazak na glavni pretres sa zakašnjenjem).[40]

Kada je u pitanju zabrana napuštanja mesta boravišta, jezičkim tumačenjem navedene zakonske odredbe, može se smatrati da je okrivljenom zabranjeno da u bilo kom momentu, bez odobrenja suda, napusti teritoriju opštine ili grada u kom ima prijavljeno boravište. Sa druge strane, zabrana napuštanja boravišta postoji i kao posebna mera obezbeđenja prisustva okrivljenog, uz koju se može zabraniti okrivljenom i posećivanje tačno određenih mesta, oduzeti putna isprava ili vozačka dozvola i izdati nalog okrivljenom da se povremeno javlja određenom državnom organu.[41] Jemstvo, na određeni način, u sebi delimično konzumira meru zabrana napuštanja boravišta. Zabrana posećivanja određenih mesta, oduzimanje vozačke dozvole i/ili putne isprave i obaveza javljanja određenom državnom organu ne mogu biti izrečene okrivljenom uz meru jemstva, bez izricanja posebne mere zabrane napuštanja boravišta. Zbog svega navedenog, smatramo da je moguće istovremeno određivanje jemstva i izricanje zabrane napuštanja boravišta, ukoliko se uz zabranu napuštanja boravišta izriče i neka od navedenih obaveza ili zabrana iz člana 199. stava 2. ZKP-a.[42] U suprotnom, kumulativno izricanje ovih mera bilo bi potpuno nelogično i suvišno. U ovakvim slučajevima, kršenje neke od obaveza ili zabrana izrečenih uz zabranu napuštanja boravišta, može sudu ukazati i na kršenje datog obećanja od strane okrivljenog. Ukoliko se okrivljeni ne javi državnom organu, na način i u vreme određeno rešenjem, navedeno može ukazati sudu i da je napustio mesto boravišta ili da se krije, što je opravdan razlog i za oduzimanje jemstva. Kumulativno izricanje ovih mera omogućava sudu efikasniji uvid u ponašanje okrivljenog, koje se tiče poštovanja datog obećanja, s obzirom da se u ovim slučajevima o izrečenoj meri zabrane napuštanja boravišta obavezno obaveštava ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove.[43]

Ukidanje jemstva za posledicu uvek ima vraćanje datog jemstva okrivljenom ili drugom licu, a u zavisnosti od razloga ukidanja može imati za posledicu i određivanje pritvora. Jemstvo se ukida i određuje pritvor, ukoliko se okrivljeni ne odazove na uredan poziv suda, a izostanak ne opravda ili ukoliko prema okrivljenom bude određen pritvor po nekom drugom osnovu. U ovom slučaju, položeni novčani iznos ili dragocenosti se vraćaju, a hipoteka se skida. Isto će se postupiti u slučaju da okrivljeni bude pravnosnažno oslobođen ili optužba protiv njega bude odbijena.[44]

Shodno članu 207. stav 3. ZKP-a, u slučaju da je okrivljenom izrečena kazna koja se sastoji u lišenju slobode, jemstvo će se ukinuti tek kada osuđeni počne sa izdržavanjem kazne. Ovakvo zakonsko rešenje je nepravično i u suprotnosti je sa opštim pravilima o merama za obezbeđenje prisustva okrivljenog. Potpuno je neopravdano zakonom isključiti mogućnost ukidanja jemstva sve dok osuđeni ne započne izdržavanje krivične sankcije. Prvenstveno, moramo uzeti u obzir da je jemstvo zavisna i alternativna mera u odnosu na pritvor. Ne postoji opravdanje da se jemstvo održi na snazi do početka izdržavanja krivične sankcije ukoliko sud utvrdi da su prestali da postoje pritvorski razlozi zbog kojih je jemstvo i određeno, bez obzira na izrečenu krivičnu sankciju.

Navedeno posebno važi u slučaju da se radi o razlogu za određivanje pritvora iz člana 211. stav 1. tačka 4. ZKP-a. U praksi se često dešava da sud ne prihvati kvalifikaciju krivičnog dela navedenu u optužnom aktu. Samim tim, moguće je da sud pravnu kvalifikaciju krivičnog dela da drugačije od javnog tužioca, pa da zaprećena kazna za krivično delo zbog koga je izrečena kazna zatvora, bude manja od pet godina. U tom slučaju, ne postoji uslov za određivanje pritvora, pa ni jemstva, iz razloga propisanih u članu 211. stav 1. tačka 4. ZKP-a. Ovakvim zakonskim rešenjem dolazi do pravnog nonsensa – da jemstvo ne može biti ukinuto, a da ne postoje formalni uslovi za određivanje pritvora ili jemstva.

IV ZAKLJUČAK

Jemstvo može biti veoma korisna mera za obezbeđenje prisustva okrivljenog, kao alternativna mera pritvoru. Prednosti primene ovog instituta su brojne, od kojih se izdvaja sloboda okrivljenog, kao osnovno ljudsko pravo. Sa druge strane, ne mogu se zanemariti ni finansijske prednosti ovog instituta, u cilju smanjenja troškova postupka i boravka okrivljenog u pritvoru, kao i eventualna naknada štete zbog lišenja slobode, u slučaju oslobađajuće ili odbijajuće presude.

Ipak, kod ukidanja pritvora i određivanja jemstva treba biti vrlo oprezan, s obzirom na različitu snagu garancije prisustva okrivljenog i nesmetanog vođenja krivičnog postupka, koju pružaju ove mere. Prvenstveni interes države je obezbeđenje prisustva okrivljenog, radi pravičnog suđenja i eventualnog izricanja i izvršenja krivične sankcije, a ne u finansijskoj koristi u slučaju oduzimanja jemstva. Upravo vodeći se ovakvim stavom, treba biti oprezan prilikom odlučivanja o jemstvu.

Trenutno zakonodavno rešenje predviđa određene razloge za zamenu pritvora jemstvom, koji su nespojivi sa samom svrhom jemstva. Potrebno je kroz izmene i dopune ZKP-a, brisati pritvorske razloge iz člana 211. stav 1. tačka 4. ZKP-a, kao i razloge koji se odnose na nemogućnost utvrđenja istovetnosti okrivljenog, kao slučajeve u kojima je moguće pritvor zameniti jemstvom.

Kao dobro zakonsko rešenje ističe se više oblika jemstva i mogućnost njihovog kombinovanja, jer se na taj način omogućava šira primena ovog instituta u praksi. Međutim, potrebno je detaljnije regulisati sam postupak uspostavljanja nenovčanih oblika jemstva, gde je od posebne važnosti procesni trenutak faktičkog puštanja okrivljenog na slobodu.

Mihajlo Markovic*

BAIL IN CRIMINAL PROCEEDINGS

Summary

Author deals with bail, as alternative to custody in Serbian legislative. Bail is instrument for securing presence of the defendant and unhindered trial course. The Criminal Proceeding Code of the Republic of Serbia, defines conditions and procedure for exchanging custody by establishing bail. Current legislative solution is a subject to change and improvement, in order to achieve better application of bail, as it is supposed to be less harmful to freedom of the defendant, which represents basic human right. Finally, the author suggests certain changes in the Criminal Proceeding Code of the Republic of Serbia, as a possible solution of practical problems in the law enforcement.

Key words: bail, custody, instrument for securing presence of the defendant.

* Advokat u Kragujevcu, advmarkovicbb@gmail.com.

[1] Zakonik o krivičnom postupku Republike Srbije (ZKP), Sl. Glasnik RS broj 72/2011, 101/2011, 121/2012, 32/2013, 45/2013, 55/2014, 35/2019, 27/2021 - OUS i 62/2021 - OUS.

[2] S. Soković, Pritvor kao najteža mera obezbeđenja prisustva okrivljenog u krivičnom postupku – međunarodni pravni standardi, u: Pritvor i druge mere obezbeđenja prisustva okrivljenog u krivičnom postupku (međunarodni pravni standardi, regionalna zakonodavstva i primena), (ur. S. Bejatović), Misija OEBS-a u Srbiji, Beograd 2019, 82.

[3] A. Allan et al., An observational study of bail decision-making, Edith Cowan University, Joondalup, Australia, 2005, 3-5.

[4] Klasifikacija načela preuzeta iz: S. Bejatović, Krivično procesno pravo – Treće izmenjeno i dopunjeno izdanje, Beograd, 2014, 89-116.

[5] S. Bejatović, Mere obezbeđenja prisustva okrivljenog u krivičnom postupku (pojam, ratio legis, predviđanja, vrste, opšta pravila primene i iskustva u primeni država regiona), u: Pritvor i druge mere obezbeđenja prisustva okrivljenog u krivičnom postupku (međunarodni pravni standardi, regionalna zakonodavstva i primena), (ur. S. Bejatović), Misija OEBS-a u Srbiji, Beograd 2019, 10.

[7] I. Martinović, M. Bonačić, Jamstvo kao zamjena za istražni zatvor: otvorena pitanja, Hrvatski ljetopis za kazneno pravo i praksu, Zagreb, vol. 22, br. 2/2015, 412.

[8] Vid. D. Freed, P. Wald, Bail in the United States:1964, National Conference on Bail and Criminal Justice, Washington D. C. 1964, 1.

[9] A. Trešnjev, Mere za obezbeđenje prisustva okrivljenog i za nesmetano vođenje krivičnog postupka, doktorska disertacija, Beograd, 2016, 110.

[10] Vid. M. Jovanović, Jemstvo, master rad, Niš, 2020, 30.

[11] Vid. R. T. Schnacke, Fundamentals of Bail: A Resource Guide for Pretrial Practitioners and a Framework for American Pretrial Reform, U. S. Department of Justice National Institute of Corrections, 2014, 21-44.

[12] B. Banović, Jemstvo kao mera obezbeđenja prisustva okrivljenog u krivičnom postupku - norma, praksa i dosadašnja iskustva u primeni, u: Pritvor i druge mere obezbeđenja prisustva okrivljenog u krivičnom postupku (međunarodni pravni standardi, regionalna zakonodavstva i primena), (ur. S. Bejatović), Misija OEBS-a u Srbiji, Beograd 2019, 202.

[15] D. Milošević, Pritvor posmatran kroz prizmu ljudskih prava, Glasnik Advokatske komore Vojvodine, br. 1/2022, 195.

[18] Vid. D. Ball, The Civil Case at the Heart of Criminal Procedure: In re Winship, Stigma, and the Civil-Criminal Distinction, American Criminal Law Review, Vol. 38:2, Georgetown 2011, 170.

[19] B. Subotin, Jemstvo kao mera obezbeđivanja prisustva okrivljenog u zakonodavstvu i praksi, Časopis „Advokatska kancelarija“, br. 38/2017, 2.

[20] Vid. N. Pivić, T. Bubalović, Zakonske mjere preventivnog lišavanja slobode okrivljenog odnosno optuženog u krivičnom postupku, u Zbornik radova: Krivičnopravni instrumenti suprotstavljanja terorizmu i drugim krivičnim djelima nasilničkog karaktera, (ur. S. Bejatović, M. Simović), Teslić, 2016, 143-145.

[21] Rešenje Višeg suda u Čačku Kž. 22/2016 od 09.03.2016. godine, preuzeto iz programske baze „Propis soft“.

[22] Rešenje Apelacionog suda u Beogradu Kž2. Po1. 310/2013 od 30.07.2013. godine, preuzeto iz programske baze „Propis soft“.

[24] Rešenje Višeg suda u Šapcu Kpp. 36/2020 od 28. 12. 2020. godine, neobjavljeno.

[26] Zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranju terorizma Republike Srbije, Sl. glasnik RS, br. 113/2017, 91/2019 i 153/2020, član 46.

[27] Rešenje Apelacionog suda u Beogradu Kž2 Po1 72/2014 od 24.02.2014. godine, preuzeto iz programske baze „Propis soft“.

[30] J. McBride, Human rights and criminal procedure – The case law of European Court of Human Rights, Council of Europe, Strasbourg, 2009, 72.

[31] Vid. M. Simović, V. Simović, Krivično procesno pravo – Uvod i opšti dio, Četvrto izmenjeno i dopunjeno izdanje, Bihać, 2016, 544.

[32] Rešenje Višeg suda u Čačku, Kž 22/2016 od 09.03.2016. godine, preuzeto iz programske baze „Propis soft“.

[33] Rešenje Apelacionog suda u Beogradu Kž2 Po1 310/2013 od 30.07.2013. godine, preuzeto iz programske baze „Propis soft“.

[35] ZKP, član 467, stav 2. i 3., u vezi sa članom 21. stav 4.

[36] Rešenje Apelacionog suda u Beogradu Kž2 Po1 72/2014 od 24.02.2014. godine, preuzeto iz programske baze „Propis soft“.

[37] Zakon o hipoteci, Sl. Glasnik RS br. 115/2005, 60/2015, 63/2015-OUS i 83/2015.

[38] Zakon o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova, Sl. glasnik RS br. 41/2018, 95/2018, 31/2019 i 15/2020, u članu 41. stavu 1. predviđeno je da se upis u katastar nepokretnosti vrši bez odlaganja, a nakon što rešenje kojim je dozvoljen upis postane konačno.

[39] Rešenje Višeg suda u Čačku, Kž. 17/21 od 25.03.2021. godine, preuzeto iz programske baze „Propis soft“.

[40] Rešenje Višeg suda u Čačku, Kž. 65/18 od 23.08.2018. godine, preuzeto iz programske baze „Propis soft“.

[42] Rešenje Apelacionog suda u Beogradu, Kž2 Po1 315/2013 od 02.08.2013. godine, preuzeto iz programske baze „Propis soft“.