Slavko Đorđević*

                                                             Pregledni naučni članak

UDK: 2-452.2:347.961]:341.9

doi: 10.46793/GP.1502.23DJ

POSTUPANJE JAVNOG BELEŽNIKA PRILIKOM ZAKLJUČENJA BRAČNOG UGOVORA SA ELEMENTOM INOSTRANOSTI – NEKOLIKO NAPOMENA IZ UGLA MEĐUNARODNOG PRIVATNOG PRAVA**

Rad primljen: 21. 12. 2024.

Rad prihvaćen za objavljivanje: 25. 12. 2024.

 

Ako bračni ugovor sadrži element inostranosti, javni beležnik je dužan da odredi merodavno pravo za formalna i sadržinska pitanja ovog ugovora i da u skladu sa tim pravom (pravima) postupi prilikom njegovog zaključenja. Imajući ovo u vidu, u radu se bliže objašnjava postupanje javnog beležnika prilikom određivanja merodavnog prava za bračni ugovor koji se pred njim zaključuje, pri čemu se posebna pažnja posvećuje odredbama o renvoi (uzvraćanju i preupućivanju) i javnom poretku koje javni beležnik primenjuje odnosno o kojima mora voditi računa kada određuje merodavno pravo za sadržinska pitanja bračnog ugovora.

Ključne reči: javni beležnik; bračni ugovor sa elementom inostranosti; određivanje merodavnog prava; renvoi; javni poredak.

I UVOD

U pravnom poretku Republike Srbije bračni ugovor predstavlja imenovani ugovor, uređen Porodičnim zakonom[1] (PZ), kojim supružnici odnosno budući supružnici uređuju svoje imovinske odnose na postojećoj ili budućoj imovini.[2] Bračni ugovor mora biti zaključeni u obliku javno potvrđene (solemnizovane) isprave, što znači da je javni beležnik dužan da postupa prilikom njegovog zaključenja, odnosno da ispita da li je ovaj ugovor dozvoljen (dopušten), da pouči supružnike o njegovom smislu i posledicama[3] i naročito da ih upozori da se njime isključuje zakonski režim zajedničke imovine (o čemu stavlja napomenu u klauzuli o potvrđivanju).[4] Ako kod bračnog ugovora postoji element inostranosti, javni beležnik je tada dužan da primeni koliziona pravila Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja[5] (ZRSZ) na osnovu kojih određuje merodavno pravo za formalnu punovažnost i merodavno pravo za sadržinska pitanja ovog ugovora, a zatim da u skladu sa tim merodavnim pravom (odnosno merodavnim pravima) i postupi[6]. Imajući ovo u vidu, u radu se najpre čini osvrt na određivanje merodavnog prava za formu bračnog ugovora u skladu sa čl. 7 ZRSZ i postupanje javnog beležnika u skladu sa tim pravom, a zatim se detaljnije analizira postupanje javnog beležnika prilikom određivanja merodavnog prava za sadržinska pitanja ovog ugovora na osnovu odredaba čl. 37 ZRSZ, pri čemu se posebna pažnja posvećuje odredbama čl. 6 ZRSZ o uzvraćanju i preupućivanju (renvoi) i odredbi čl. 4 ZRSZ o ustanovi javnog poretka koje javni beležnik takođe primenjuje (odnosno o kojima vodi računa) u „procesu“ određivanja merodavnog prava.

 

 

II MERODAVNO PRAVO ZA FORMU BRAČNOG UGOVORA

Merodavno pravo za formu bračnog ugovora sa elementom inostranosti određuje se na osnovu kolizionog pravila iz čl. 7 ZRSZ[7]. Prema ovom kolizionom pravilu, koje predstavlja opšte koliziono pravilo za formu pravnih poslova[8], za formalnu punovažnost bračnog ugovora merodavno je bilo pravo države u kojoj je ugovor zaključen (locus regit actum) bilo pravo države koje je merodavno za sadržinu bračnog ugovora (tj. pravo koje je merodavno na osnovu kolizionih pravila iz čl. 37 ZRSZ). To znači da je bračni ugovor punovažan u pogledu forme ako su uslovi za njegovu formalnu punovažnost ispunjeni po bilo kom od ova dva prava na koja alternativno upućuje koliziono pravilo iz čl. 7 ZRSZ.[9] Imajući u vidu da se bračni ugovor zaključuje u Srbiji, tj. da pravo Srbije predstavlja pravo države (mesto) u kojoj se zaključuje ugovor, domaći javni beležnik će svakako postupiti u skladu sa propisima merodavnog domaćeg prava,[10] tako da će bračni ugovor pred domaćim javnim beležnikom biti zaključen u formi javnobeležnički potvrđene (solemnizovane) isprave[11]. Kada je reč o propisima o formi koje sadrži drugo alternativno „ponuđeno“ pravo iz čl. 7 ZRSZ (pravo merodavno za sadržinu bračnog ugovora), javni beležnik nema potrebe da konsultuje ove propise, jer već samim postupanjem u skladu sa propisima o formi merodavnog domaćeg prava obezbeđuje da bračni ugovor bude punovažan u pogledu forme.

Prema tome, kada se bračni ugovor sa elementom inostranosti zaključuje u Srbiji, domaći javni beležnik postupa u skladu sa propisima o formi koje predviđa pravo Srbije koje je, kao pravo države u kojoj se zaključuje bračni ugovor, merodavno za formu ovog ugovora na osnovu čl. 7 ZRSZ. Pred domaćim javnim beležnikom bračni ugovor se zaključuje u formi javnobeležniki potvrđene (solemnizovane) isprave.[12]

III MERODAVNO PRAVO ZA SADRŽINU BRAČNOG UGOVORA

Merodavno pravo za sadržinska pitanja (materijalnu punovažnost, sadržinu, dejstva i prestanak) bračnog ugovora određuje se primenom kolizionih pravila iz čl. 37 ZRSZ. Odredba čl. 37 st. 1 ZRSZ upućuje na primenu objektivnih kolizionih pravila iz čl. 36 ZRSZ koja važe za lične i zakonske imovinske odnose supružnika[13], dok odredba čl. 37 st. 2 ZRSZ predviđa mogućnost posrednog izbora merodavnog prava, tj. tzv. izvedenu autonomiju volje[14].

A. Određivanje merodavnog prava primenom objektivnih kolizionih pravila

1. Primena čl. 37 st. 1 u vezi sa čl. 36 ZRSZ

Prema čl. 37 st. 1 ZRSZ, za ugovorne imovinske odnose supružnika[15], ukljućujući i bračni ugovor, merodavno je pravo koje je u vreme zaključenja ugovora bilo merodavno za njihove lične i zakonske imovinske odnose.[16] To znači da ova odredba upućuje na primenu kolizionih pravila iz čl. 36 ZRSZ na osnovu kojih se određuje merodavno pravo za lične i zakonske imovinske odnose supružnika.[17] Koliziona pravila iz čl. 36 ZRSZ postavljena su supsidijarno: za lične i zakonske imovinske odnose supružnika merodavno je pravo države čiji su oni državljani (čl. 36 st. 1 ZRSZ); ako su supružnici državljani različitih država, merodavno je pravo države u kojoj imaju zajedničko prebivalište (čl. 36 st. 2 ZRSZ); ako nemaju prebivalište u istoj državi, merodavno je pravo države njihovog poslednjeg zajedničkog prebivališta (čl. 36 st. 3); najzad, ako se merodavno pravo ne može odrediti ni prema jednom od prethodnih pravila, merodavno je pravo Srbije (čl. 36 st. 4 ZRSZ)[18]. Pritom, prema čl. 37 st. 1 ZRSZ, primena tačaka vezivanja u kolizionim pravilima iz čl. 36 ZRSZ fiksira se za trenutak zaključenja bračnog ugovora, čime se izbegava mobilni sukob zakona.[19]

Imajući ovo u vidu, čl. 37 st. 1 u vezi sa čl. 36 ZRSZ tumači se i primenjuje na sledeći način[20]:

1. Za bračni ugovor je merodavno pravo države čiji su državljani supružnici u vreme njegovog zaključenja.

2. Ako su supružnici državljani različitih država, za bračni ugovor je merodavno pravo države u kojoj imaju zajedničko prebivalište u vreme njegovog zaključenja.

3. Ukoliko supružnici nemaju ni zajedničko državljanstvo ni zajedničko prebivalište u istoj državi u vreme zaključenja ugovora, za bračni ugovor je merodavno pravo države u kojoj su supružnici imali poslednje zajedničko prebivalište.

4. Najzad, ako se merodavno pravo ne može odrediti na osnovu prethodnih pravila, za bračni ugovor je merodavno pravo Republike Srbije.

Prema tome, domaći javni beležnik treba na ovaj način da protumači čl. 37 st. 1 u vezi sa čl. 36 ZRSZ kako bi pravilno odredio merodavno pravo za bračni ugovor sa elementom inostranosti. Ako utvrdi da koliziono pravilo u konkretnom slučaju neposredno upućuje na pravo Srbije (npr. supružnici, državljani različitih država, imaju zajednično prebivalište u Srbiji u vreme zaključenja ugovora), domaći javni beležnik će ispitati dopuštenost bračnog ugovora u skladu sa domaćim pravom, poučiti supružnike o njegovom pravnom smislu i posledicama i naročito ih upozoriti da se njime isključuje zakonski režim zajedničke imovine, o čemu će staviti napomenu u klauzuli o potvrđivanju.[21] Međutim, ako koliziono pravilo upućuje na strano pravo, „proces“ određivanja merodavnog materijalnog prava nije završen, jer javni beležnik mora primeniti odredbe čl. 6 ZRSZ o uzvraćanju i preupućivanju (renvoi) koje mu nalažu da najpre primeni koliziona pravila tog stranog prava.

2. Uzvraćanje i preupućivanje (renvoi)

Kada koliziono pravilo koje se, shodno čl. 37 st. 1 u vezi čl. 36 ZRSZ, primenjuje na bračni ugovor sa elementom inostranosti upućuje na strano pravo, javni beležnik u načelu mora prvo primeniti koliziona pravila tog stranog prava, jer mu to nalažu odredbe čl. 6 ZRSZ kojima je uređena ustanova uzvraćanja i preupućivanja (renovi)[22]. Odredbe čl. 6 ZRSZ glase:

„Ako bi po odredbama ovog zakona trebalo primeniti pravo strane države, uzimaju se u obzir njegova pravila o određivanju mero­davnog prava“.

Ako pravila strane države o određivanju merodavnog prava uzvraćaju na pravo Republike Srbije, primeniće se pravo Republike Srbije, ne uzimajući u obzir pravila o određivanju merodavnog prava.“

Kao što se može videti, čl. 6 ZRSZ sadrži dva stava iz kojih proizilazi da naše međunarodno privatno pravo prihvata ustanovu uzvraćanja i preupućivanja, ali ne daje rešenje za situacije kada dolazi do daljeg preupućivanja (na drugo, treće itd. strano pravo) odnosno kada neko strano pravo iz niza daljeg preupućivanja uzvrati na naše pravo, niti izričito predviđa ograničenja u pogledu primene ove ustanove. Domaća literatura[23] i sudska praksa[24] su prepoznali ove nedostatke odredbi čl. 6 ZRSZ i ponudili odgovarajuća rešenja. Kako odnosno na koji način javni beležnik treba da primeni odredbe čl. 6 ZRSZ, uključujući i rešenja za situacije koje njima nisu izričito uređene, prikazaćemo u kontekstu određivanja merodavnog prava za bračni ugovor koji se pred njim zaključuje.

a) Koliziono pravilo stranog prava na koje upućuje naše   koliziono pravilo prihvata upućivanje

Iz odredbe čl. 6 st. 1 ZRSZ nedvosmisleno proističe da je domaći javni beležnik (kao i sud ili drugi nadležni organ) dužan da „uzme u obzir“ koliziona pravila stranog prava na koje je uputilo koliziono pravilo iz ZRSZ. Ovo „uzimanje u obzir“ stranih kolizionih pravila treba, prema vladajućem stanovištu[25], shvatiti tako da domaći javni beležnik u načelu mora da primeni ta strana koliziona pravila. Ako koliziono pravilo prava strane države na koje je uputilo koliziono pravilo iz ZRSZ prihvata ovo upućivanje, tj. upućuje na primenu (odnosno potvrđuje primenu) sopstvenog prava (što će, po pravilu, biti slučaj kada to strano koliziono pravilo sadrži istu tačku vezivanja kao i koliziono pravilo iz ZRSZ), logično je da se tada „niz“ upućivanja automatski prekida i utvrđuje se da su merodavne materijalnopravne norme tog (prvoupućenog) stranog prava koje se imaju primeniti u datom slučaju.[26]

Na primer, supružnici, državljani Crne Gore koji žive u Srbiji, odlaze kod našeg javnog beležnika da pred njim zaključe bračni ugovor. Pre solemnizacije ovog ugovora (koju obavlja u skladu sa srpskim pravom koje je, shodno čl. 7 ZRSZ, merodavno za formu bračnog ugovora), javni beležnik treba da odredi merodavno pravo za sadržinska pitanja bračnog ugovora kako bi u skladu sa tim pravom ispitao njegovu dopuštenost i poučio supružnike o njegovom smislu i pravnim posledicama. Zato javni beležnik primenjuje odredbe čl. 37 st. 1 u vezi sa čl. 36 st. 1 ZRSZ koje upućuju na pravo Crne Gore kao pravo države čije državljanstvo imaju oba supružnika u vreme zaključenja bračnog ugovora. Nakon toga, javni beležnik primenjuje odredbu čl. 6 st. 1 ZRSZ koja mu nalaže da primeni koliziono pravilo prava Crne Gore koje važi za ugovorne imovinske odnose supružnika. Crnogorsko koliziono pravilo koje se u ovom slučaju ima primeniti na bračni ugovor identično je našem kolizionom pravilu, tj. takođe upućuje na pravo zajedničkog državljanstva supružnika[27], što znači da ono prihvata upućivanje našeg kolizionog pravila (tj. potvrđuje primenu prava Crne Gore), tako da javni beležnik utvrđuje da je za bračni ugovor merodavno materijalno pravo Crne Gore u skladu sa kojim ispituje njegovu dopuštenost i poučava supružnike o njegovom smislu i pravnim posledicama.

b) Koliziono pravilo stranog prava uzvraća na naše pravo

Ukoliko, pak, koliziono pravilo stranog prava na koje je uputilo koliziono pravilo iz ZRSZ uzvraća na pravo Republike Srbije, tada javni beležnik, u skladu sa čl. 6 st. 2 ZRSZ, utvrđuje da je merodavno domaće materijalno pravo, što znači da primenjuje materijalnopravne norme domaćeg prava. Do uzvraćanja bi, primera radi, došlo u slučaju kada supružnici, državljani Nemačke, odmah nakon zaključenja braka zasnivaju svoje prvo zajedničko uobičajeno boravište u Srbiji i, nakon određenog vremena, odlaze kod srpskog javnog beležnika da zaključe bračni ugovor. U ovom slučaju domaći javni beležnik bi takođe primenio odredbe čl. 37 st. 1 u vezi sa čl. 36 st. 1 ZRSZ koje upućuju na pravo Nemačke čije državljanstvo imaju supružnici, a zatim bi, shodno čl. 6 st. 1 ZRSZ, morao da primeni nemačko koliziono pravilo koje važi za bračni ugovor. U Nemačkoj merodavno pravo za zakonske i ugovorne bračnoimovinske odnose određuje se primenom kolizionih pravila iz EU Uredbe br. 2016/1103 o bračnoimovinskom režimu[28]. U ovom slučaju u obzir bi došla primena kolizionog pravila iz čl. 26 st. 1 tač. 1 EU Uredbe br. 2016/1103 koja upućuje na pravo države u kojoj su supružnici imali svoje prvo zajedničko uobičajeno boravište nakon zaključenja braka. To znači da ovo koliziono pravilo iz EU Uredbe uzvraća na pravo Srbije, s obzirom da supružnici svoje prvo zajedničko uobičajeno boravište imaju u Srbiji. Prema tome, domaći javni beležnik bi utvrdio da u ovom slučaju, shodno čl. 6 st. 2 ZRSZ, dolazi do uzvraćanja na pravo Srbije čije se materijalnopravne norme imaju primeniti, te bi u skladu sa propisima srpskog prava ispitao dopuštenost bračnog ugovora, poučio supružnike o njegovom pravnom smislu i posledicama i naročito ih upozorio na to da se ovim ugovorom isključuje zakonski režim zajedničke imovine (o čemu bi stavio napomenu u klauzuli o potvrđivanju)[29].

v) Preupućivanje

Već smo istakli da odredbe čl. 6 ZRSZ ne pružaju rešenje za situacije u kojima dolazi do daljeg upućivanja (preupućivanja), tj. kada koliziono pravilo stranog prava na koje je uputilo koliziono pravilo iz ZRSZ (tzv. prvoupućeno strano pravo) upućuje na pravo druge strane države (tzv. drugoupućeno strano pravo) čija koliziona pravila mogu dalje uputiti (tj. preuputiti) na pravo treće strane države (tzv. trećeupućeno strano pravo) itd.[30] Prema stanovištu jednog dela domaće literature[31] koje je prihvaćeno u domaćoj sudskoj praksi[32], u ovim situacijama niz preupućivanja treba slediti sve dok koliziono pravilo strane države koja je poslednja u ovom nizu ne prihvati upućivanje ili ne uzvrati na naše pravo (u ovom poslednjem slučaju reč je o tzv. naknadnom uzvraćanju na naše pravo[33]), a ako dođe do tzv. „začaranog kruga“ tada treba prekinuti niz preupućivanja i primeniti materijalno pravo države na koju neposredno upućuje naše koliziono pravilo.[34] Na koji način domaći javni beležnik treba da primeni ova rešenja prilikom određivanja merodavnog prava za bračni ugovor, pokazaćemo na dva primera.

Prvi primer opisuje situaciju u kojoj do prekida niza preupućivanja dolazi kada koliziono pravilo strane države, koja se pojavljuje kao poslednja u nizu preupućivanja, prihvati upućivanje kolizionog pravila strane države koja joj prethodi u ovom nizu preupućivanja. Pretpostavimo[35] da su se supružnici, državljanin Srbije i državljanka Hrvatske, venčali u Osijeku gde su živeli i radili do 2021. godine, a zatim se preselili u Nemačku u kojoj sada imaju prebivalište. Za vreme godišnjeg odmora, koji provode u Beogradu, odlaze kod domaćeg javnog beležnika da zaključe bračni ugovor. U ovom slučaju javni beležnik određuje merodavno pravo za bračni ugovor na osnovu kolizionog pravila iz čl. 37 st. 1 u vezi sa čl. 36 st. 2 ZRSZ koje upućuje na pravo države u kojoj supružnici (državljani različitih država) imaju zajedničko prebivalište u vreme zaključenja ugovora – dakle, na pravo Nemačke. Nakon toga, javni beležnik, shodno čl. 6 st. 1 ZRSZ, primenjuje nemačko koliziono pravilo za bračni ugovor koje je relevatno za ovaj slučaj. Videli smo da je to kolziono pravilo iz čl. 26 st. 1 tač. 1 EU Uredbe br. 2016/1103 o bračnoimovinskom režimu[36] koje upućuje na pravo države u kojoj su supružnici imali svoje prvo zajedničko uobičajeno boravište nakon zaključenja braka. S obzirom da su supružnici imali prvo zajedničko uobičajeno boravište u Hrvatskoj (Osijeku), ovo koliziono pravilo dalje upućuje (tj. preupućuje) na pravo Hrvatske, što znači da domaći javni beležnik treba da primeni hrvatska koliziona pravila. Hrvatsko koliziono pravilo za bračne imovinske odnose isto je kao i koliziono pravilo Nemačke (EU Uredba br. 2016/1103 važi u obe ove države članice EU), tako da ono takođe upućuje na pravo Hrvatske (kao pravo države prvog zajedničkog uobičajenog boravišta supružnika), odnosno pravo Hrvatske prihvata upućivanje, čime se prekida niz upućivanja i utvrđuje da je za bračni ugovor merodavno hrvatsko materijalno pravo. Prema tome, u ovom slučaju domaći javni beležnik treba u skladu sa merodavnim hrvatskim materijalnim pravom da ispita dopuštenost bračnog ugovora i pouči supružnike o njegovom smislu i posledicama.

Drugi primer se odnosi na situaciju u kojoj dolazi do tzv. začaranog kruga, tj. kada koliziona pravila dve strane države u nizu preupućivanja međusobno upućuju jedna na drugu. Pretpostavimo[37] da su se supružnici, državljanin Crne Gore i državljanka Srbije, venčali u Podgorici 2018. godine, gde su živeli i radili do 2021. godine, a zatim su se preselili u Nemačku gde sada imaju prebivalište. Tokom godišnjeg odmora dolaze u Beograd i odlaze kod javnog beležnika da zaključe bračni ugovor. U ovom slučaju domaći javni beležnik određuje merodavno pravo za bračni ugovor primenom kolizionog pravila iz čl. 37 st. 1 u vezi sa čl. 36 st. 2 ZRSZ. Ovo koliziono pravilo upućuje na pravo države zajedničkog prebivališta supružnika u vreme zaključenja ugovora, a to je pravo Nemačke jer oni u ovoj državi imaju zajedničko prebivalište. Zatim, postupajući u skladu sa čl. 6 st. 1 ZRSZ, javni beležni primenjuje (gore pomenutno) koliziono pravilo iz čl. 26 st. 1 tač. 1 EU Uredbe br. 2016/1103 koje važi u Nemačkoj. Ovo nemačko koliziono pravilo dalje upućuje (tj. preupućuje) na pravo države prvog zajedničkog uobičajenog boravišta supružnika, a to je pravo Crne Gore, s obzirom da su supružnici svoje prvo zajedničko uobičajeno boravište imali u Podgorici. Nakon toga, javni beležnik mora da primeni koliziono pravilo Crne Gore koje važi za ugovorne imovinske odnose supružnika. Ovo koliziono pravilo sadržano je u čl. 81 (u vezi sa čl. 80 st. 2) ZMPP Crne Gore i upućuje na pravo države u kojoj supružnici imaju zajedničko uobičajeno boravište u vreme zaključenja ugovora, a to je pravo Nemačke čije bi koliziono pravilo opet uputilo (natrag) na pravo Crne Gore. U ovoj situaciji, dakle, dolazi do tzv. začaranog kruga, tj. do naizmeničnog upućivanja i uzvraćanja između dva strana prava – prava Crne Gore i prava SR Nemačke.[38] Prema vladajućem stanovištu (kao što smo gore već istakli), ako dođe do takvog začaranog kruga, javni beležnik treba da primeni materijalno pravo strane države na koju je neposredno uputilo naše koliziono pravilo iz čl. 37 st. 1 u vezi sa čl. 36 st. 2 ZRSZ. U ovom slučaju to je nemačko materijalno pravo koje bi, prema tome, bilo merodavno za bračni ugovor i u skladu sa kojim bi javni beležnik izvršio svoje obaveze poučavanja i savetovanja supružnika-ugovornika.

g) Odstupanje od ustanove uzvraćanja i preupućivanja

Iako je u čl. 6 ZRSZ ustanova renvoi formulisana kao ustanova koju treba primeniti bez izuzetka[39], u domaćoj literaturi je zauzeto stanovište da su određena koliziona pravila odnosno određene tačke vezivanja koje su sadržane u kolizionim pravilima nespojive sa ovom ustanovom, naročito ako oni slede neki materijalnopravni cilj[40] ili se odnose na određenu materiju u kojoj primena renvoi ne bi bila prihvatljiva[41]. Takođe, ističe se da sama formulacija „uzimaju se u obzir“ koliziona pravila stranog prava, kako je navedeno u čl. 6 st. 1 ZRSZ, daje prostora nadležnom organu da odstupi od primene ustanove renvoi kod pojedinih kolizionih pravila iz ZRSZ.[42] Imajući ovo u vidu, bez dalje elaboracije[43], može se reći da domaća literatura[44] i sudska praksa[45] stoje na stanovištu da se ustanova renvoi (čl. 6 ZRSZ) ne primenjuje prilikom primene kolizionih pravila za ugovore[46], kolizionih pravila koje sadrže autonomiju volje[47] kao tačku vezivanja, uključujući i tzv. izvedenu autonomju volje[48] koja važi za bračni ugovor (videti naredni odeljak), kolizionih pravila koje sadrže alternativne[49] tačke vezivanja i kolizionih pravila koje sadrže obične kumulativne[50] tačke vezivanja.[51]

 

B. Određivanje merodavnog prava na osnovu tzv. izvedene autonomije volje

ZRSZ ne daje neposredno ovlašćenje supružnicima da sporazumno izaberu merodavno pravo za svoj bračni ugovor (niti za zakonski bračnoimovinski režim). Međutim, odredbom čl. 37 st. 2 ZRSZ predviđena je mogućnost tzv. izvedenog sporazumnog izbora prava (izvedene autonomije volje stranaka) za bračnoimovinske ugovore[52]. Naime, ako pravo koje je određeno kao merodavno za bračni ugovor u skladu sa čl. 37 st. 1 u vezi sa čl. 36 ZRSZ dopušta supružnicima da sporazumno izaberu merodavno pravo za bračni ugovor i ako su oni taj izbor izvršili, odredba čl. 37 st. 2 ZRSZ predviđa da je u tom slučaju za bračni ugovor merodavno to izabrano pravo[53]. Reč je, dakle, o tzv. izvedenom izboru merodavnog prava koje je dopušteno kolizionim pravilima prava strane države koje je merodavno na osnovu naših objektivnih kolizionih pravila[54]. To znači da naš zakonodavac prihvata sporazumni izbor merodavnog prava za bračni ugovor koji su izvršili supružnici ukoliko je takav izbor dopušten prema kolizionom pravu države na koju je uputilo objektivno koliziono pravilo za bračni ugovor iz ZRSZ (čl. 37 st. 1 u vezi sa čl. 36 ZRSZ)[55]. U tom slučaju, tj. kod izvedene autonomije volje, ne primenjuje se ustanova uzvraćanja i preupućivanja iz čl. 6 ZRSZ[56].

Pretpostavimo[57] da supružnici, državljani Srbije i BiH, sa prebivalištem u Nemačkoj, žele da zaključe bračni ugovor, pa za vreme godišnjeg odmora, koji provode u Beogradu, odlaze kod domaćeg javnog beležnika i zahtevaju da im on solemnizuje ispravu o bračnom ugovoru koju je sačinio advokat. U jednoj od odredaba bračnog ugovora navedeno je da je za sva pitanja iz ugovora merodavno pravo Republike Srbije. Postavlja se pitanje da li supružnici mogu za svoj bračni ugovor izabrati sprsko pravo kao merodavno pravo? Javni beležnik u ovom slučaju najpre utvrđuje da je za bračni ugovor između supružnika, državljana različitih država, merodavno pravo države u kojoj imaju zajedničko prebivalište u vreme zaključenja ugovora (čl. 37 st. 1 u vezi sa čl. 36 st. 2 ZRZ) – dakle, pravo Nemačke. Nakon toga, javni beležnik primenjuje čl. 37 st. 2 ZRSZ, koji predviđa da supružnici mogu izabrati merodavno pravo za bračni ugovor ukoliko to dopušta pravo koje je određeno kao merodavno u skladu sa čl. 37 st. 1 ZRSZ, tj. pravo Nemačke koje je u ovom slučaju merodavno za bračni ugovor. Kao što smo više puta u ovom radu istakli, u Nemačkoj je na snazi EU Uredba br. 2016/1103 o bračnoimovinskom režimu koja dopušta supružnicima da za svoje bračnoimovinske odnose izaberu pravo države čiji je jedan od njih državljanin (čl. 22 st. 1 tač. b EU Uredbe br. 2016/1103). Imajući u vidu da je jedan od supružnika državljanin Srbije, sporazumni izbor srpskog prava za bračni ugovor je dopušten shodno čl. 37 st. 2 ZRSZ, tako da će javni beležnik prihvatiti ovaj izbor supružnika i obaviti svoju dužnost poučavanja i upozoravanja u skladu sa merodavnim srpskim materijalnim pravom.

IV PRIMENA USTANOVE JAVNOG PORETKA

Kada na osnovu čl. 37 ZRSZ utvrdi da je za sadržinska pitanja bračnog ugovora merodavno strano materijalno pravo, domaći javni beležnik (kao i sud ili drugi nadležni organ) može odbiti da primeni ovo strano pravo odnosno odbiti da postupi u skladu sa njim, samo ako (i u meri u kojoj) se njime vređa domaći javni poredak.

Kao ustanova domaćeg međunarodnog privatnog prava, javni poredak je uređen odredbom čl. 4 ZRSZ koja glasi: „Ne primenjuje se pravo strane države ako bi njegovo dejstvo bilo suprotno Ustavom SRJ utvrđenim osnovama društvenog uređenja“. Iako čl. 4 ZRSZ koristi sintagmu „ustavom utvrđene osnove društvenog uređenja“, u domaćoj literaturi nema spora da je zakonodavac ovom sintagnom „označio“ ustanovu javnog poretka kojom se štite temeljni principi domaćeg pravnog i društvenog poretka (koji su sadržani ne samo u ustavu, već i u zakonima, ratifikovanim međunarodnim ugovorima i opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava) i koja se primenjuje izuzetno[58]. To istovremeno znači da uslovi za primenu ove ustanove, koja ima za posledicu odbijanje primene merodavnog stranog prava, moraju biti restriktivni. Prvi uslov nedvosmisleno je sadržan u samom tekstu čl. 4 ZRSZ koji zahteva da „dejstvo“ merodavnog stranog prava odnosno „dejstvo“ materijalnopravne norme tog stranog prava mora u konkretnom slučaju da bude u suprotnosti sa javnim poretkom[59]. Prema tome, neophodno je da meritorno dejstvo strane materijalnopravne norme vređa temeljne principe domaćeg pravnog poretka, što znači da se ne može odbiti primena merodavnog stranog prava samo zato što njegove materijalnopravne norme predviđaju rešenja koja su drugačija od rešenja domaćeg prava[60]. Drugi uslov, koji je prepoznala domaća literatura, jeste da mora postojati dovoljno bliska veza samog slučaja sa domaćim pravnim sistemom da bi se aktivirala primena čl. 4 ZRSZ[61]. Ako se ova dva uslova ispune, javni beležnik (odnosno sud ili drugi domaći organ) će odbiti primenu stranog prava i umesto njega, kada je potrebno, primeniti domaće pravo[62]. Kako odnosno na koji način javni beležnik pred kojim se zaključuje bračni ugovor sa elementom inostranosti primenjuje ustanovu javnog poretka iz čl. 4 ZRSZ, prikazaćemo na jednom primeru.

Pretpostavimo[63] da supružnici, strani državljani sa stalnim nastanjenjem u Srbiji, sačine bračni ugovor kojim pored svojih imovinskih odnosa uređuju i svoje lične bračne odnose jer im to dopušta pravo njihovog zajedničkog državljanstva koje je merodavno na osnovu čl. 36 st. 1 u vezi sa čl. 37 st. 1 ZRSZ (koje, pritom, sadrži isto koliziono pravilo kao i naš ZRSZ, tako da ono prihvata upućivanje našeg kolizionog pravila; videti gore analizu primene čl. 6 ZRSZ). Sa tako sačinjenim bračnim ugovorom supružnici odlaze kod domaćeg javnog beležnika i od njega traže da im taj ugovor potvrdi (solemnizuje). U ovom slučaju javni beležnik najpre utvrđuje da je, na osnovu pomenutih odredaba ZRSZ, za bračni ugovor merodavno strano materijalno pravo koje dopušta da se njime urede i lični odnosi supružnika. Međutim, javni beležnik će takođe utvrditi da je ugovorno uređenje ličnih odnosa supružnika suprotno temeljnom principu našeg prava da se bračnim ugovorom mogu uređivati isključivo imovinski odnosi supružnika, te da ovaj slučaj ima dovoljno blisku vezu sa Srbijom (jer supružnici žive odnosno imaju prebivalište u Srbiji), što znači da se može pozvati na primenu ustanove javnog poretka iz čl. 4 ZRSZ i odbiti da izvrši solemnizaciju bračnog ugovora sa takvom sadržinom[64]. Pritom, domaći javni beležnik će objasniti supružnicima da on može solemnizovati bračni ugovor kojim se isključivo uređuju njihovi imovinski odnosi i poučiće ih da u tom smislu oni mogu da izmene sadržnu svog bračnog ugovora.

V ZAKLJUČAK

Kada je reč o formi bračnog ugovora sa elementom inostranosti, domaći javni beležnik uvek postupa u skladu sa propisima o formi domaćeg prava (prava Srbije koje je, shodno čl. 7 ZRSZ, merodavno kao pravo države u kojoj se zaključuje pravni posao), što znači da se bračni ugovor zaključuje u formi javnobeležniki potvrđene (solemnizovane) isprave. Propise o formi koje predviđa pravo merodavno za sadržinska pitanja bračnog ugovora (koje predstavlja drugu alternativnu iz čl. 7 ZRSZ) načelno nije potrebno konsultovati, jer javni beležnik postupanjem u skladu sa propisima o formi merodavnog domaćeg prava obezbeđuje formalnu punovažnost bračnog ugovora.

Kada je reč o merodavnom pravu za sadržinska pitanja (materijalnu punovažnost, sadržnu, dejstva i prestanak) bračnog ugovora, javni beležnik ovo pravo određuje primenom odredbe čl. 37 st. 1 ZRSZ, koja upućuje na primenu objektivnih kolizionih pravila za lične i zakonske imovinske odnose supružnika iz čl. 36 ZRSZ, ili na osnovu odredbe čl. 37 st. 2 ZRSZ koja predviđa mogućnost tzv. izvedenog sporazumnog izbora merodavnog prava (tzv. izvedene autonomije volje). Izvedena autonomija volje znači da učinjeni sporazumni izbor merodavnog prava za bračni ugovor važi samo ako je u konkretnom slučaju dopušten prema pravu koje je za bračni ugovor merodavno na osnovu naših objektivnih kolizionih pravila (tj. shodno čl. 37 st. 1 u vezi sa čl. 36 ZRSZ).

Ako je na osnovu čl. 37 st. 1 u vezi sa čl. 36 ZRSZ (tj. na osnovu objektivnih kolizionih pravila) za bračni ugovor merodavno strano pravo, javni beležnik je dužan da primeni odredbe čl. 6 ZRSZ koje uređuju ustanovu uzvraćanja i preupućivanja (renovi). To znači da javni beležnik najpre mora primeniti koliziona pravila tog stranog prava (čl. 6 st. 1 ZRSZ) koja mogu uzvratiti na naše materijalno pravo (koje se u tom slučaju primenjuje shodno čl. 6 st. 2 ZRSZ) ili uputiti dalje (preuputiti) na neko drugo strano pravo, u kom slučaju treba da sledi ovaj niz preupućivanja sve dok neko strano pravo u tom nizu ne prihvati upućivanje ili ne uzvrati na naše pravo. Ako dođe do tzv. začaranog kruga, tj. kada koliziona pravila dve strane države u nizu preupućivanja međusobno (naizmenično) upućuju jedna na drugu, javni beležnik u tom slučaju prekida niz preupućivanja i utvrđuje da je merodavno materijalno pravo strane države na koju je neposredno uputilo naše koliziono pravilo.

Najzad, kada konačno odredi merodavno materijalno pravo za sadržinska pitanja bračnog ugovora, javni beležnik u skladu sa ovim pravom ispituje njegovu dopuštenost i poučava supružnike o njegovom smislu i posledicama odnosno upozorava ih da se njime isključuje zakonski režim zajedničke imovine (o čemu stavlja napomenu u klauzuli o potvrđivanju). Međutim, ako se bračni ugovor sačinjava u skladu sa merodavnim stranim materijalnim pravom, a pritom su meritorni efekti pojedinih njegovih odredbi u suprotnosti sa temeljnim principima našeg pravnog i društvenog poretka, javni beležnik se može pozvati na ustanovu javnog poretka iz čl. 4 ZRSZ i odbiti da solemnizuje takav bračni ugovor.

 

 

Slavko Đorđević*

PERFORMING NOTARIAL DUTIES IN THE PROCESS OF CONCLUSION OF MARITAL AGREEMENT WITH FOREIGN ELEMENT - A FEW REMARKS FROM THE VIEW OF PRIVATE INTERNATIONAL LAW

Summary

When a marital agreement contains foreign element, Serbian notary has to deterimine the law applicable to its formal and substantive issues in accordance to which their notarial duties regarding the conclusion of this agreement need to be performed. Having this in mind, the paper deals with the determination of the law applicable to marital agreement by notary who performs their duties in that regard, whereas the special attention is given to the provisions on renvoi and ordre public which also need to be applied or considered by notary in the process of determining applicable law.

Key words: notary public, marital agreement with foreign element; determination of applicable law; renvoi; ordre public.

 

 

 


* Redovni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu, slavko@jura.kg.ac.rs

** Rad je rezultat naučnoistraživačkog rada autora u okviru Programa istraživanja Pravnog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu za 2024. godinu, koji se finansira iz sredstava Ministarstva nauke, tehnološkog razvoja i inovacija Republike Srbije

[1] Porodični zakon (PZ), Službeni glasnik RS, br. 18/2005, 72/2011 – dr. zakon i 6/2015.

[2] Vid. čl. 188 st. 1 PZ.

[3] Vid. čl. 93đ Zakona o javnom beležništvu (ZJB), Službeni glasnik RS, br. 31/2011, 85/2012, 19/2013, 55/2014 – dr. zakon, 93/2014 – dr. zakon, 121/2014, 6/2015 i 106/2015, kao i čl. 185 st. 2 u vezi sa 172 Zakona o vanparničnom postupku (ZVP), Službeni glasnik SRS, br. 25/82 i 48/88, Službeni glasnik RS, br. 46/95 - dr. zakon, 18/2005 - dr. zakon, 85/2012, 45/2013 - dr. zakon, 55/2014, 6/2015, 106/2015 - dr. zakon i 14/22.

[4] Vid. čl. 188 st. 2 PZ.

[5] Zakon o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja (ZRSZ), Službeni list SFRJ, br. 43/82 i 72/82 – ispr., Službeni list SRJ, br. 46/96 i Službeni glasnik RS, br. 46/2006 – dr. Zakon.

[6] Javni beležnik je dužan da primeni domaća koliziona pravila koja su imperativne prirode. Takođe, shodno odredbama čl. 13 st. 1 i čl. 9 Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja (ZRSZ), javni beležnik po službenoj dužnosti utvrđuje sadržinu merodavnog stranog prava i to pravo primenjuje prema smislu i pojmovima koje ono sadrži. O tumačenju i primeni čl. 9 i 13 ZRSZ u javnobeležničkoj praksi vidi S. Đorđević, Primena međunarodnog privatnog prava u javnobeležničkoj praksi, 2020 https://www.beleznik.org/vesti/uputstvo-za-primenu-mpp-u-javnobeleznickoj-praksi, 13 – 15. Takođe, o ovim odredbama ZRSZ vidi više S. Đorđević, Z. Meškić, Međunarodno privatno pravo I, opšti deo, Kragujevac, 2016, 116-126; M. Dika, G. Knežević, S. Stojanović, Komentar Zakona o međunarodnom privatnom i procesnom pravu, Beograd, 1991, 41-42, 49-50.

[7]  Vid. S. Đorđević, op. cit., 26; M. Dika, G. Knežević, S. Stojanović, op. cit., 130; M. Stanivuković, P. Đundić, S. Đajić, Međunarodno privatno pravo, posebni deo, Beograd, 2022, 301-302.

[8] Čl. 7 ZRSZ glaso: „Ako ovim ili drugim saveznim zakonom nije drukčije predviđeno, smatra se da su pravni posao i pravna radnja u pogledu oblika punovažni ako su punovažni bilo po pravu mesta gde je pravni posao zaključen, odnosno pravna radnja preduzeta bilo po pravu koje je merodavno za sadržinu pravnog posla odnosno pravne radnje.“

[9] Vid. više o tumačenju i primeni čl. 7 ZRSZ odnosno o određivanju merodavnog prava za formu pravnih poslova i pravnih radnji: M. Dika, G. Knežević, S. Stojanović, op. cit., 30-32; T. Varadi, B. Bordaš, G. Knežević, V. Pavić, Međunarodno privatno pravo, Beograd, 2018, 392-396; M. Stanivuković, P. Đundić, S. Đajić, op. cit., 156-158.

[10] Vid. S. Đorđević, op. cit., 26.

[11] Vid. čl. 188 st. 2 PZ.

[12] Vid. S. Đorđević, op. cit., 26.

[13] Čl. 37 st. 1 ZRSZ glasi: „Za ugovorne imovinske odnose bračnih drugova merodavno je pravo koje je u vreme zaključenja ugovora bilo merodavno za lične i zakonske imovinske odnose.“

[14] Čl. 37 st. 2 ZRSZ glasi: „Ako pravo određeno u stavu 1. ovog člana predviđa da bračni drugovi mogu izabrati pravo koje je merodavno za bračno-imovinski ugovor, merodavno je pravo koje su oni izabrali.”

[15] Pod pravnu kategoriju „ugovorni bračnoimovinski odnosi“ kolizionog pravila iz čl. 37 st. 1 ZRSZ, pored bračnog ugovora, spadaju i svi ostali ugovori koje mogu međusobno zaključiti supružnici (na primer, ugovor kojim se ovlašćuje jedan od supružnika da upravlja i raspolaže njihovom zajedničkom imovinom koji je u našem pravu uređen odredbama čl. 189 PZ, sporazum o deobi zajedničke imovine koji je kod nas uređen odredbama čl. 179 PZ). Tako i M. Stanivuković, P. Đundić, S. Đajić, op. cit., 301.

[16] O primeni i tumačenju čl. 37 vidi više M. Dika, G. Knežević, S. Stojanović, op. cit., 129-130; T. Varadi et al, op. cit., 312-313; M. Stanivuković, P. Đundić, S. Đajić, op. cit., 301-303.

[17] Vid. S. Đorđević, op. cit., 26; M. Dika, G. Knežević, S. Stojanović, op. cit., 130.

[18] O primeni i tumačenju čl. 36 ZRSZ vidi više  M. Dika, G. Knežević, S. Stojanović, op. cit.,  126-129; M. Stanivuković, P. Đundić, S. Đajić, op. cit., 299-301; T. Varadi et al, op. cit., 312-313.

[19] Vid. M. Dika, G. Knežević, S. Stojanović, op. cit., 130; M. Stanivuković, P. Đundić, S. Đajić, op. cit., 305; S. Đorđević, op. cit., 26.

[20] S. Đorđević, op. cit., 26.

[21] Vid. čl. 188 st. 2 PZ:

[22] Vid. S. Đorđević, op. cit., 26.

[23] Vidi i uporedi M. Dika, G. Knežević, S. Stojanović, op. cit., 23–30; M. Stanivuković, M. Živković, Međunarodno privatno pravo, opšti deo, Beograd, 2023, 283–286; S. Đorđević, Z. Meškić, op. cit., Kragujevac, 2016, 48-55; T. Varadi et al., op. cit, 145–149; A. Jakšić, Međunarodno privatno pravo, opšta teorija, Beograd, 2017, 528–536.

[24] Odgovori na pitanja privrednih sudova koji su utvrđeni na sednici Odeljenja za privredne sporove Privrednog apelacionog suda, održanoj dana 26. 11. 2014. i 27. 11. 2014. godine i na sednici Odeljenja za privredne prestupe i upravno-računske sporove održanoj dana 3. 12. 2014. godine – Sudska praksa privrednih sudova – Bilten br. 4/2014.

[25] Vid. M. Dika, G. Knežević, S. Stojanović, op. cit., 27, 29; T. Varadi et al., op. cit, 146; M. Stanivuković, M. Živković, op. cit., 285; S. Đorđević, Z. Meškić, op. cit., 2016, 48; ; A. Jakšić, op.cit., Beograd, 2017, 528.

[26] S. Đorđević, op. cit., 10.

[27] Vidi čl. 81 u vezi sa čl. 80 i 82 Zakona o međunarodnom privatnom pravu Crne Gore (ZMPP CG), Službeni list CG, br. 1/2014, 6/2014 – ispr., 11/2014 – ispr., 14/2014 i 47/2015 – dr. zakon.

[28] Uredba Saveta (EU) br. 2016/1103 od 24. juna 2016. godine o uvođenju pojačane saradnje u oblasti nadležnosti, merodavnog prava i priznanja i izvršenja odluka u stvarima bračnoimovinskih režima – EU Uredba o bračnoimovinskom režimu  (Council Regulation (EU) No 2016/1103 of 24 June 2016 implementing enhanced cooperation in the area of jurisdiction, applicable law and the recognition and enforcement of decisions in matters of matrimonial property regimes, OJ L 183, 8.7.2016, 1–29).

[29] Vid. čl. 188 st. 2 PZ.

[30] S. Đorđević, op. cit., 11.

[31] M. Stanivuković, M. Živković, op. cit., 285;

[32] Vidi Odgovori na pitanja privrednih sudova koji su utvrđeni na sednici Odeljenja za privredne sporove Privrednog apelacionog suda, održanoj dana 26. 11. 2014. i 27. 11. 2014. godine i na sednici Odeljenja za privredne prestupe i upravno-računske sporove, održanoj dana 3. 12. 2014. godine – Sudska praksa privrednih sudova – Bilten br. 4/2014.

[33] Vid. M. Stanivuković, M. Živković, op. cit., 278; S. Đorđević, Z. Meškić, op. cit., 49; T. Varadi et al., op. cit, 148.

[34] Vid. i S. Đorđević, op. cit., 11 (u vezi ovog stanovišta o preupućivanju i tzv. začaranom krugu).

[35] Vid. sličan primer kod ibid., 11-12.

[36] Council Regulation (EU) No 2016/1103 of 24 June 2016 implementing enhanced cooperation in the area of jurisdiction, applicable law and the recognition and enforcement of decisions in matters of matrimonial property regimes, OJ L 183, 8.7.2016, 1–29.

[37] Ovaj primer je, sa malim izmenama, preuzet iz S. Đorđević, op. cit., 12.

[38] Ibid.

[39] Tako S. Đorđević, Z. Meškić, op. cit., 52; M. Stanivuković, M. Živković, op. cit., 284; M. Dika, G. Knežević, S. Stojanović, op. cit., 27-28; T. Varadi et al., op. cit, 146; A. Jakšić, op.cit., Beograd, 2017, 528.

[40] Vid. i up. S. Đorđević, Z. Meškić, op. cit., 52-55; M. Stanivuković, M. Živković, op. cit., 282; T. Varadi et al., op. cit, 147-148.

[41] M. Stanivuković, M. Živković, op. cit., 280-281.

[42] Ibid., 285.

[43] Detaljna analiza čl. 6 ZRSZ, a naročito podrobno bavljenje pitanjem isključenja primene ustanove renvoi kod pojedinih kolizionih pravila iz ZRSZ, prevazilazi okvire ovog rada.

[44] Vid. i up. M. Stanivuković, M. Živković, op. cit., 285; S. Đorđević, Z. Meškić, op. cit., 52-55.

[45] Odgovori na pitanja privrednih sudova koji su utvrđeni na sednici Odeljenja za privredne sporove Privrednog apelacionog suda, održanoj dana 26. 11. 2014. i 27. 11. 2014. godine i na sednici Odeljenja za privredne prestupe i upravno-računske sporove, održanoj dana 3. 12. 2014. godine – Sudska praksa privrednih sudova – Bilten br. 4/2014.

[46] Merodavno pravo za ugovore i sa njima povezana pitanja određuje se primenom odredbi čl. 19 – 26 ZRSZ.

[47] Čl. 19 ZRSZ sadrži autonomiju volje stranaka kao tačku vezivanja koja važi za ugovore sa elementom inostranosti, što znači da je obuhvaćena prethodno navedenim izuzetkom (tj. da se ustanova renvoi generalno ne primenjuje kod određivanja merodavnog prava za ugovore).

[48] Čl. 37 st. 2 ZRSZ.

[49]  Čl. 7 ZRSZ – merodavno pravo za formu pravnog posla; čl. 28 st. 1 ZRSZ – merodavno pravo za vanugovornu odgovornost za štetu; čl. 31 ZRSZ – merodavno pravo za formu testamenta (u odredbama čl. 31 ZRSZ implementirana su koliziona pravila Haške konvencije o sukobima zakona u pogledu oblika testamentarnih raspolaganja iz 1961. godine, koja isključuje primenu ustanove renvoi).

[50] Čl. 35 st. 2 ZRSZ – merodavno pravo za razvod braka; čl. 44 st. 2 i 3 ZRSZ – merodavno pravo za zasnivanje i prestanak usvojenja.

[51] Vid. S. Đorđević, op. cit., 10 (u vezi ovog stanovišta o izuzecima od primene renvoi).

[52] Vid. više M. Dika, G. Knežević, S. Stojanović, op. cit., 129-130; M. Stanivuković, P. Đundić, S. Đajić, op. cit., 302.

[53] Vid. S. Đorđević, op. cit., 26.

[54] Vid. M. Dika, G. Knežević, S. Stojanović, op. cit., 129-130.

[55] Vid. ibid.

[56] M. Stanivuković, M. Živković, op. cit., 285; S. Đorđević, op. cit., 26.

[57] Ovaj primer je, uz male izmene, preuzet iz S. Đorđević, op. cit., 27.

[58] Vid. S. Đorđević, Z. Meškić, op. cit., 129-133; T. Varadi et al., op. cit., 153-160; M. Stanivuković, M. Živković, op. cit., 350–357.

[59] Vid. M. Dika, G. Knežević, S. Stojanović, op. cit., 17; T. Varadi et al., op. cit., 158-160; S. Đorđević, Z. Meškić, op. cit., 131; M. Stanivuković, M. Živković, op. cit., 354–355.

[60] S. Đorđević, op. cit., 15.

[61] Vid. M. Dika, G. Knežević, S. Stojanović, op. cit., 19; T. Varadi et al., op. cit., 157; S. Đorđević, Z. Meškić, op. cit., 132; M. Stanivuković, M. Živković, op. cit., 355–356.

[62] Vid. i up. M. Dika, G. Knežević, S. Stojanović, op. cit., 18-19; T. Varadi et al., op. cit, 161-162; S. Đorđević, Z. Meškić, op. cit., 134; M. Stanivuković, M. Živković, op. cit., 357–359.

[63] Ovaj primer je preuzet iz S. Đorđević, op. cit., 15.

[64] Vid. ibid.

* Full-time Professor, Faculty of Law, University of Krgujevac.