Јован Живановић*
НЕКОЛИКО НАПОМЕНА О СПОРАЗУМНОМ ИЗБОРУ СУДА У НАСЛЕДНИМ ОДНОСИМА СА ЕЛЕМЕНТОМ ИНОСТРАНОСТИ УНУТАР ЕУ
Резиме
У овом раду се анализира правило о споразумном избору суда из чл. 5 ЕУ Уредбе о наслеђивању (Уредба) у светлу његове системске повезаности са правилима о прилагођавању надлежности у случају избора меродавног права (чл. 6 – 9 Уредбе) и другим правилима Уредбе, а првенствено са колизионим правилом о избору меродавног права за наслеђивање из чл. 22. Најпре, испитује се да ли заинтересоване стране у поступку могу одлучити да нека наследноправна питања оставе на одлучивање судовима држава чланица надлежних према чл. 4 и 10 (1) Уредбе, како проистиче из дословног тумачења чл. 5 (1) Уредбе, или надлежност изабраног суда треба да се односи на одлучивање о свим наследноправним питањима (тј. о наслеђивању у целини). Затим, истражује се које је од два тумачења усклађеније са правилима и циљевима Уредбе у смислу да омогућава ефективну примену чл. 5 – 9 Уредбе у пракси. Најзад, анализира се хипотетички пример прекограничног наслеђивања у ЕУ како би се указало на препреке за правилно функционисање правосуђа услед неадекватног тумачења и примене чл. 5 – 9 Уредбе и разматра се текућа законодавна дискусија поводом измене правила о споразумном избору суда кроз призму наведених истраживања.
Кључне речи: споразумни избор суда, чл. 5 – 9 Уредбе о наслеђивању, системско тумачење, прекогранично наслеђивање у ЕУ, правилно функционисање правосуђа.
* Докторанд на Правном Факултету у Мишколцу (Мађарска) и истраживач на Средње Европској Академији у Будимпешти (CEA).