Stefan Milić*

Stručni članak

UDK: 35.077.3:347.77

doi: https://doi.org/10.46793/GP.1602.165M

UPRAVNI POSTUPAK ZA PRIZNANJE PATENTA

Rad primljen: 24. 07. 2025.

Rad ispravljen: 21.12.2025.

Rad prihvaćen za objavljivanje: 25. 12. 2025.

U materiji upravnog prava postoji mnoštvo zakona koji je uređuju, bilo materijalnih, bilo procesnih. Opšti zakon koji uređuje pravila upravnog postupka jeste Zakon o opštem upravnom postupku. Navedeni propis prepoznaje mogućnost da pojedina pitanja upravnog postupka budu drugačije uređena posredstvom posebnih zakona, ali uz ispunjenje određenih preduslova. Da bi do toga došlo u pojedinim oblastima potrebno je da ta oblast sadrži osobenosti čija priroda zahteva unekoliko drugačije uređenje. Nesumnjivo, sfera zaštite prava iz oblasti intelektualne svojine odstupa od uobičajenih pravničkih znanja jer uključuje znanja iz oblasti prirodnih i tehničkih nauka. Stoga, postupak za priznanje patenta, kao jednog od prava iz oblasti intelektualne svojine regulisan je posebnim zakonom – Zakonom o patentima. Zakon o patentima, pored materijalnog dela, uređuje i postupak za priznanje patenta pred Zavodom za intelektualnu svojinu. U pitanju je posebni upravni postupak pred organom državne uprave, preciznije rečeno pred jednom posebnom organizacijom. Reč je o postupku koji se odlikuje visokim stepenom formalizma, koji je dugotrajan, višefazan i skup. U radu ćemo prikazati svaku od tih faza, ukazati na radnje koje u njima preduzima nadležni organ i na značaj koji svaka od faza ima za celokupni tok postupka povodom zahteva za priznanje patenta.

Ključne reči: upravni postupak, posebni upravni postupak, patent, pronalazak, Zavod za intelektualnu svojinu, posebne organizacije.

I UVOD

Zavod za intelektualnu svojinu (u daljem tekstu: Zavod) je organ državne uprave koji je u sistemu organizacije državne uprave u Republici Srbiji određen kao posebna organizacija. Državnu upravu u Srbiji čine ministarstva, organi uprave u sastavu ministarstava i posebne organizacije. Posebne organizacije se obrazuju za „stručne i s njima povezane izvršne poslove čija priroda zahteva veću samostalnost od one koju ima organ u sastavu.“[1] Posebne organizacije mogu biti osnovane kao sekretarijati i zavodi. Na čelu posebne organizacije nalazi se direktor kojeg postavlja Vlada na period od pet godina. Imajući u vidu činjenicu da Vlada postavlja direktora, to dalje implicira da je on za svoj rad odgovaran Vladi. Delokrug poslova Zavoda utvrđen je Zakonom o ministarstvima koji propisuje da nadzor nad radom Zavoda vrši Ministarstvo privrede.[2] Između ostalih, Zavod obavlja poslove koji se odnose na patent i mali patent, dizajn, žig, oznaku geografskog porekla, topografiju poluprovodničkog proizvoda, autorska i srodna prava. Nas za potrebe ovog rada interesuje postupak pred Zavodom za ostvarivanje patenta.

Patent možemo odrediti kao isključivo subjektivno pravo koje ovlašćuje svog nosioca da zabrani ili dopusti drugim licima da privredno koriste njegov pronalazak.[3] Patent zapravo predstavlja oblik zaštite pronalaska. Pored patenta, pronalazak se još može štititi i malim patentom. Patent je pravo koje „se priznaje za pronalazak iz bilo koje oblasti tehnike, koji je nov, koji ima inventivni nivo i koji je industrijski primenljiv.“[4] Dakle, da bi neki pronalazak mogao da stekne patentnu zaštitu potrebno je da on bude nov, da ima inventivni nivo i da je industrijski primenljiv. Pored ovih materijalnih uslova, neophodan je i jedan formalni uslov koji se odnosi na priznanje patenta od strane Zavoda nakon sprovedenog odgovarajućeg postupka. Patent traje 20 godina, od datuma podnošenja prijave.

Upravni postupak se može definisati kao „javnopravni procesni odnos između uprave i stranke u cilju pravnog regulisanja konkretne upravne stvari.“[5] Pravi se distinkcija na opšti i posebni upravni postupak. Opšti upravni postupak regulisan je Zakonom o opštem upravnom postupku iz 2016. godine koji sadrži pravila koja su zajednička za sve organe uprave i druge organe koji vrše javna ovlašćenja kada postupaju u upravnim stvarima. Takođe, ZUP daje određenje upravnog postupka kao „skup pravila koja državni organi i organizacije, organi i organizacije pokrajinske autonomije i organi i organizacije jedinica lokalne samouprave, ustanove, javna preduzeća, posebni organi preko kojih se ostvaruje regulatorna funkcija i pravna i fizička lica kojima su poverena javna ovlašćenja primenjuju kada postupaju u upravnim stvarima.“[6] U teoriji se ukazuje da postupak ne može biti skup pravila, već da je to zakon, a da postupak može biti skup pravno uređenih radnji.[7]

Sa druge strane, posebni upravni postupci se odnose na specifične oblasti. ZUP daje mogućnost da se pojedina pitanja upravnog postupka urede drugačije „ako je to 1) u pojedinim upravnim oblastima neophodno, 2) u saglasnosti sa osnovnim načelima određenim ovim zakonom i 3) ako ne smanjuje nivo zaštite prava i pravnih interesa stranaka zajemčenih ovim zakonom.“[8] U pitanju su određene oblasti koje zbog svojih osobenosti zahtevaju da neka pitanja budu drugačije ili detaljnije uređena, poput poreza, eksproprijacije, nošenja oružja, prava intelektualne svojine i dr. Ipak, ti posebni upravni postupci ne mogu biti celoviti već se njima mogu urediti samo određene specifičnosti u postupanju organa u pojedinim oblastima.[9] Odstupanja od pravila ZUP-a mogu biti propisana jedino zakonom u formalnom smislu. S tim u vezi, Zakon o patentima sadrži određena pravila koja su jedinstvena za postupak priznanja patenta, a na koja ćemo ukazati u nastavku rada. Na ona pitanja koja nisu uređena Zakonom o patentima, shodno se primenjuju odredbe ZUP-a.[10] Prica ističe da u literaturi nije izložena razlika između supsidijarne i shodne primene i da bi „shodna primena označavala primenu opšteg zakona saobrazno prirodi odnosa između pravila pravnog postupka i materije pravnog uređivanja, dok bi supsidijarna primena podrazumevala primenu opšteg zakona u celosti u svim pitanjima koja nisu uređena posebnim zakonom.“[11] Isti autor na drugom mestu navodi da je ZUP sistemski zakon u upravnoprocesnoj materiji i da posebni zakoni moraju biti u režimu pravne podređenosti ZUP-u. Uporište za razlikovanje sistemskih i posebnih zakona nalazi se i u stavovima Ustavnog suda.[12] To bi značilo da Zakon o patentima kao posebni zakon u upravnoprocesnoj materiji mora biti u saglasnosti sa ZUP-om, što uostalom proizlazi i iz samih odredbi ZUP-a.

II POSTUPAK ZA PRIZNANJE PATENTA

Kao što je već napomenuto, pravna zaštita pronalaska ostvaruje se putem podnošenja prijave za priznanje patenta ili malog patenta. Postupak se vodi pred Zavodom. U pitanju je komplikovan, dugotrajan, višefazan i skup postupak sa visokim stepenom formalizma. Ovaj postupak prosečno traje 3-5 godina, a nisu retki slučajevi ni da sam postupak potraje čitavu deceniju.[13] Podsetimo, u opštem upravnom postupku rok za izdavanje rešenja, u zavisnosti od toga da li se radi o neposrednom odlučivanju ili ne, iznosi 30, odnosno 60 dana pokretanja postupka.[14] Zbog ove složenosti u uporednom pravu javila su se tri sistema zaštite pronalazaka. Prvi je sistem prethodnog ispitivanja prijave po kome nadležni organ sprovodi ceo postupak od prijema prijave, pa sve do njegovog okončanja, a tokom trajanja postupka pronalazak za koji nije priznat patent je i dalje tajan. Po sistemu registracije nadležni organ donosi rešenje kojim priznaje patent i upisuje isti u registar bez prethodne provere da li su ispunjeni uslovi. Na kraju, treći sistem, koji je priznat i u našoj državi, jeste sistem odloženog ispitivanja. Po tom sistemu pronalazak se objavljuje nakon čega organ koji vodi postupak pristupa suštinskom ispitivanju, ali ako je prethodno podnet takav zahtev i plaćena odgovarajuća taksa.[15]

U samom postupku priznanja patenta možemo izdvojiti više faza. Prva faza jeste faza podnošenja prijave za zaštitu pronalaska, nakon koje sledi faza formalnog ispitivanja prijave. Naredne faza jeste faza objavljivanja prijave patenta. Posle nje, u slučaju da je podnet zahtev za suštinsko ispitivanje prijave, sledi faza suštinskog ispitivanja prijave. Ukoliko nakon ove faze, Zavod utvrdi da su ispunjeni svi uslovi doneće pozitivno rešenje kojim će priznati patent. Druga mogućnost jeste da ova faza ishoduje odbijajućim rešenjem, ako Zavod utvrdi da nisu ispunjeni svi uslovi. Pozitivno meritorno okončanje postupka rezultira fazom upisa priznatog prava, fazom izdavanja isprave o priznatom pravu i fazom objavljivanja priznatog prava.

A. Faza podnošenja prijave

Podnošenjem prijave pokreće se postupak za zaštitu pronalaska. Prijava se podnosi na srpskom jeziku. U slučaju da je podneta na stranom jeziku, podnosilac je dužan da dostavi prevod. Ako uz prijavu na stranom jeziku nije dostavljen prevod, nadležni organ poziva podnosioca da dostavi prevod, pa ako ovaj to ne učini u roku od dva meseca od prijema obaveštenja, prijava se odbacuje zaključkom.[16] Ovo je u skladu sa osnovnim pravilom iz ZUP-a da je u upravnom postupku u službenoj upotrebi srpski jezik, uz razliku da se prijava odbacuje zaključkom. Po slovu ZUP-a forma procesnog akta kod odbacivanja prijave je rešenje. Jednom prijavom može se tražiti zaštita za samo jedan pronalazak.[17] Zakon o patentima navodi šta sve prijava mora da sadrži: 1) zahtev za priznanje prava; 2) opis pronalaska; 3) jedan ili više patentnih zahteva za zaštitu pronalaska; 4) nacrt na koji se poziva opis i/ili patentni zahtevi i 5) apstrakt.[18]

1. Zahtev za priznanje prava

U pitanju je deo prijave u vidu obrasca čija sadržina je takođe unapred određena. U zahtev se unose: naznačenje da li se traži priznanje patenta ili malog patenta; podaci o podnosiocu prijave i pronalazaču; naziv pronalaska koji sažeto izražava suštinu pronalaska; činjenica da li je zatraženo međunarodno pravo prvenstva i potpis podnosioca. Ako podnosilac prijave nije istovremeno i pronalazač, mora da podnese izjavu o osnovu po kome je stekao pravo na podnošenje prijave, kao i pisanu izjavu pronalazača ako pronalazač ne želi da njegovo ime bude naznačeno u prijavi.[19] Primećuje se da podnosilac prijave, ukoliko nije istovremeno i pronalazač, ne mora da dokazuje osnov za podnošenje prijave, već samo da dostavi izjavu o tome.[20]

2. Opis i nacrt pronalaska

Opis pronalaska treba da bude potpun i precizan i da sadrži informacije koje su od važnosti za patentiranje. To je deo prijave u kojoj podnosilac izlaže sadržinu pronalaska čiju zaštitu traži. Opis pronalaska treba da bude takav da ga „stručnjak u toj tehničkoj oblasti može primeniti.“[21] Važno je što preciznije opisati proizvod, jer sve što nije sadržano u opisu kasnije ne može biti predmet patentne zaštite.[22] Nacrt je grafički prikaz pronalaska, koji je načinjen uz poštovanje pravila tehničkog crtanja.[23] On predstavlja skup svih slika pronalaska. Drugim rečima, nacrt predstavlja vizuelni prikaz prethodne tekstualne datosti pronalaska.

3. Patentni zahtevi

Ovaj deo predstavlja srž prijave. Njima se određuje predmet čija se zaštita traži. Oni ukazuju na okvir u kome se ispituje prijave. Po logici stvari, kada se postupak pokreće zahtevom stranke, ona opredeljuje ishod postupka. Nije neophodno da organ stranci daje više prava i ovlašćenja nego što je ona sama tražila. Uloga patentnih zahteva je u određivanju obima i predmeta tražene zaštite, što bi značilo da se „u slučaju priznanja patenta, tumačenjem patentnih zahteva utvrđuju granice stanja tehnike obuhvaćenog isključivim pravom nosioca patenta.“[24] Forma patentnog zahteva je trodelna gde prvi deo sadrži „najbliži opšti pojam pod koji može da se podvede pronalazak, drugi deo je kopula ’naznačen time’, a treći deo predstavljaju specifične karakteristike pronalaska.“[25] Pogledajmo jedan primer patentnog zahteva: „Sistem za daljinsko upravljanje samohodnim uređajem za čišćenje i dezinfekciju ventilacionih kanala, naznačen time, što se sastoji od specijalnog vozila (A) unutar kojeg su smešteni dizel ektrični agregat (B), kompresor (D), visokopritisna pumpa (E) i mobilni orman (F).“[26] Jasno je da ovakva konstrukcija patentnog zahteva ne može biti razumljiva pravnicima. No, to nije ni potrebno, potrebno je da ga razumeju stručnjaci iz odgovarajuće oblasti.

Dešava se da jedna prijava sadrži više patentnih zahteva, od kojih je najmanje jedan nezavisan. Ističu se dva modaliteta u situacijama kada postoji više zahteva. Prvi je postojanje jednog nezavisnog i više zavisnih patentnih zahteva, dok je drugi modalitet postojanje više nezavisnih patentnih zahteva. U prvoj situaciji možemo dalje napraviti distinkciju na patentni zahtev koji je zavisan od nezavisnog i na onaj koji je zavisan od zavisnog patentnog zahteva, a u drugoj situaciji da bi uopšte moglo postojati više nezavisnih zahteva, neophodno je da je ispunjen uslov jedinstva pronalaska.[27]

4. Apstrakt

Ovaj deo prijave predstavlja kratak sadržaj suštine pronalaska i njegova uloga je čisto tehničko-informativnog karaktera. Ne može služiti za određivanje obima tražene zaštite. On se najčešće formuliše na taj način kako bi mogao poslužiti kao instrument za pretraživanje u datoj tehničkoj oblasti.[28]

B. Posebne vrste prijava

1. Izdvojena prijava

Zakon o patentima prepoznaje i dve posebne vrste prijava. Prva je izdvojena prijava. Izdvojenom prijavom podnosilac, samostalno ili na zahtev Zavoda, iz prvobitne prijave kojoj je priznat datum podnošenja, a koja se odnosi na više pronalazaka koji nisu međusobno povezani izdvaja jedan ili više takvih pronalazaka i za svaki od njih podnesi posebnu prijavu.[29] Ovakva prijava može biti podneta do okončanja postupka ispitivanja prvobitne prijave. Pošto zakonodavac nije precizirao o kojoj vrsti ispitivanja se radi, pod tim treba razumeti i suštinsko ispitivanje prijave, što bi značilo da izdvojena prijava može biti podneta do okončanja te faze. Ova procesna radnja analogna je razdvajanju postupka, koju ZUP ne reguliše. S tim u vezi, ona predstavlja osamostaljenje jednog dela prvobitno podnete prijave, te sve radnje koje su do tada preduzete u postupku svoje dejstvo imaju i na izdvojenu prijavu.[30] Za izdvojenu prijavu plaća se taksa u roku od mesec dana od dana podnošenja. U slučaju nedostavljanja dokaza o plaćenoj taksi, Zavod će zaključkom odbaciti prijavu.

2. Dopunska prijava

Ako podnosilac prijave usavrši pronalazak koji je predmet prijave za takvo usavršavanje može podneti dopunsku prijavu koja ne zadržava datum podnošenja osnovne prijave.[31] Ona se može podneti na osnovnu prijavu ili osnovni patent, ako je već priznat patent. U pitanju je prijava koja ima akcesorni karakter i vezana je za sudbinu osnovne prijave. Ako podnosilac odustane od osnovne prijave, smatra se da je odustao i od dopunske. Jedan od uslova za dopunsku prijave jeste i identičnost podnosioca osnovne prijave ili osnovnog patenta i podnosioca dopunske prijave.[32] Dopunska prijava može biti podneta u bilo kom roku, ali najkasnije do isteka važenja osnovnog patenta.[33] Podnosiocu ipak stoji na raspolaganju mogućnost da, u slučaju obustave postupka po osnovnoj prijavi, traži od Zavoda u roku od tri meseca od pravnosnažne odluke o obustavi postupka da dopunska prijava postane osnovna. Razume se, za dopunski pronalazak koji dopunjuje ili usavršava osnovni u nekom delu, može se tražiti i „običan“ patent.[34] Međutim, dopunska prijava je povlastica koja se daje podnosiocu i koja se odnosi na oslobađanje od plaćanja takse za dopunsku prijavu.[35] To može biti značajno, imajući u vidu da su takse u postupku pred Zavodom vrlo visoke.[36]

V. Faza formalnog ispitivanja prijave

Pre nego što se upusti u formalno ispitivanje prijave, Zavod utvrđuje da li su ispunjeni uslovi za priznanje datuma podnošenja prijave. Reč je o sledećim uslovima: 1) naznačenje da se traži priznanje prava; 2) podaci o podnosiocu prijave i 3) opis pronalaska.[37] Ukoliko su ispunjeni uslovi i prijavi bude priznat datum podnošenja, onda se ona upisuje u Registar patenata. Ako nadležni organ utvrdi da nedostaje deo opisa, onda poziva podnosioca da u roku od dva meseca dostavi taj deo koji nedostaje. Datum podnošenja prijave je značajan jer nakon tog trenutka podnosilac više ne može proširiti predmet čija se zaštita traži. Ipak, izmene i dopune podataka koje ne proširuju predmet prijave mogu se vršiti do donošenja rešenja po prijavi patenta.[38] ZUP reguliše pravo stranke da izmeni zahtev do trenutka dok ne bude obaveštena o rešenju prvostepenog organa. U ovoj situaciji, Zakon o patentima to pravo rezerviše za jedan trenutak ranije – za samo donošenje rešenja, bilo pozitivnog, bilo negativnog. Razume se, činjenica da li se nekim dopunama podataka vrši proširenje prijave ili ne jeste faktičko pitanje o kojem bi odlučivao nadležni organ u svakom konkretnom slučaju.

U fazi formalnog ispitivanja prijave, Zavod utvrđuje da li je: 1) plaćena taksa za podnošenje prijave i dostavljen dokaz o uplati republičke administrativne takse; 2) dostavljeno uredno punomoćje zastupnika ili izjava o zajedničkom predstavniku, u odgovarajućem slučaju; 3) u prijavi naznačen pronalazač, odnosno da li postoji njegova izjava da ne želi da bude naveden u prijavi; 4) podnet uredan zahtev za priznanje prava prvenstva; 5) dostavljena izjava o osnovu sticanja prava na podnošenje prijave; 6) ako je podnosilac prijave strano lice, prijava podneta u skladu sa zakonom; 7) sadržaj prijave u skladu zakonom; 8) zadovoljena forma spisa u prijavi; 9) nacrt sačinjen u skladu sa zakonom i 10) apstrakt sačinjen u skladu sa zakonom.[39] U slučaju da prijava nije formalno ispravna, Zavod poziva podnosioca da otkloni nedostatke u roku koji ne može biti kraći od dva ni duži od tri meseca. Podnosilac može tražiti produženje tog roka, ali najduže za tri meseca. Ukoliko zahteva produženje roka, podnosilac je dužan da plati odgovarajuću taksu. Ako podnosilac ni u naknadno ostavljenom roku ne otkloni nedostatke, prijava se odbacuje.

Ako Zavod ustanovi da prijava ispunjava formalne uslove, poziva podnosioca da u roku od mesec dana od prijema poziva podnese zahtev za izradu izveštaja o pretraživanju stanja tehnike po predmetu pronalaska i da plati taksu za njegovu izradu.[40] Izveštaj o pretraživanju je vezan patentnim zahtevima. Ako nije moguće izraditi izveštaj o pretraživanju u pogledu svih patentnih zahteva, onda se izrađuje izveštaj samo za jedan deo prijave. Delimičan izveštaj izrađuje se i kada prijava patenta ne ispunjava uslove jedinstva pronalaska. Ne bude li podnet zahtev za sačinjavanje ovog izveštaja, Zavod odbacuje prijavu. To znači da je reč o još jednoj obaveznoj radnji u postupku priznanja patenta. Značaj je u sledećem: od trenutka prijema izveštaja o pretraživanju podnosilac prijave može da izmeni opis, nacrt i patentne zahteve, ali izmenjeni patentni zahtevi ne mogu da se odnose na elemente prijave za koje nije urađen izveštaj o pretraživanju i koji nisu u vezi sa pronalaskom ili grupom pronalazaka za koje je prvobitno tražena zaštita.[41]

G. Faza objavljivanja prijave patenta

Do objavljivanja prijave patenta dolazi u roku od 18 meseci od datuma podnošenja ili od datuma prvenstva, ukoliko je traženo pravo prvenstva. Druga mogućnost jeste da se prijava objavi i ranije na zahtev podnosioca prijave.[42] Do ove faze neće doći ako prijava bude odbačena ranije ili ako podnosilac odustane od prijave. Institut odustanka od zahteva poznaje i ZUP koji propisuje da stranka može odustati od zahteva sve dok ne bude obaveštena o rešenju drugostepenog organa.[43] Taj odustanak može biti izričit ili prećutan – na osnovu ponašanja stranke koje jasno ukazuje da je izgubila interes da učestvuje u postupku. Primera radi, u postupku za priznanje patenta neplaćanje neke od taksi može biti pokazatelj da podnosilac želi da odustane od daljeg vođenja postupka. Trenutkom objave prijave patenta u službenom glasilu Zavoda, ona postaje dostupna javnosti, te treća lica stiču šansu da iskažu svoje primedbe u pogledu patentibilnosti pronalaska koji je predmet prijave. Ako treće lice eventualno podnese određene primedbe, Zavod ih razmatra u fazi suštinskog ispitivanja prijave.[44] U doktrini se ističe pristup da je „objavljivanje patentiranog pronalaska 'cena' koju pronalazač mora da plati za patentni monopol koji mu je priznat.“[45] Iz vizure prava posmatrano, jasno je da je javnost patenta neophodna, jer se time treća lica upoznaju o zaštićenim pronalascima i imaju dužnost da se uzdržavaju od njihove povrede.

D. Faza suštinskog ispitivanja prijave

Za ovu fazu možemo reći da je ključna u postupku priznanja patenta. U pitanju je najsloženiji i najduži zadatak koji obavlja Zavod u postupku ispitivanja uslova za priznanje patenta, jer u Međunarodnoj klasifikaciji patenata postoji preko 70.000 tehnoloških kategorija, pa je za ispitivanje uslova novosti potrebno pretražiti mnoštvo stranih i domaćih publikacija i dokumenata.[46] Pokreće se zahtevom podnosioca prijave u roku od šest meseci od dana objave izveštaja o pretraživanju u službenom glasilu Zavoda. Ako podnosilac propust rok, može podneti ovaj zahtev u roku od 30 dana od dana prijema obaveštenja o proteku roka.[47] U postupku pred Zavodom dosta se vodi računa o blagovremenom plaćanju taksi. Stoga se i u ovoj situaciji smatra da je zahtev za suštinsko ispitivanje prijave podnet onog trenutka kada podnosilac plati taksu i dostavi dokaz o tome. U suprotnom prijava će biti odbačena zaključkom.

Tokom suštinskog ispitivanja prijave, nadležni organ utvrđuje da li je predmet zaštite: 1) pronalazak; 2) pronalazak koji je izuzet iz zaštite; 3) pronalazak u skladu sa pravilima o jedinstvu pronalaska; 4) opisan jasno, potpuno i da li ispunjava uslove propisane zakonom; 5) pronalazak koji je nov, ima invetivni nivo i da li je industrijski primenljiv i 6) u skladu sa zakonom u pogledu prava prvenstva.[48] Ako nadležni organ utvrdi da predmet zaštite ne ispunjava sve navedene uslove, obaveštava podnosioca i poziva ga da eventualno otkloni nedostatke u roku koji ne može biti kraći od dva ni duži od tri meseca.

Đ. Faza odlučivanja o prijavi

Faza odlučivanja o prijavi je deo postupka u kome nadležni organ meritorno odlučuje o zahtevu za priznanje patenta. On može odlučiti pozitivno i rešenjem priznati patent ili odlučiti negativno i odbiti zahtev. No, u slučaju da organ utvrdi da su ispunjeni svi uslovi za priznanje patenta dostavlja podnosiocu prijave predlog konačnog teksta patentnih zahteva koji namerava da usvoji, a podnosilac ima rok od 30 dana da se saglasi sa time.[49] Ako se podnosilac prijave ne izjasni, nadležni organ donosi rešenje prema konačnom tekstu patentnih zahteva koje je dostavio na saglasnost. Dakle, u ovom slučaju važi pravilo qui tacet consentire videtur. Ako pak, podnosilac nije saglasan, on navodi razloge i dostavlja tekst izmenjenih patentnih zahteva o kojima se sada izjašnjava nadležni organ. Odluči li da prihvati navedene razloge, nadležni organ donosi rešenje o priznanju patenta, a ako iste ne prihvati, onda donosi rešenje prema patentnim zahtevima koji su prethodno dostavljeni na saglasnost.[50] Ovde treba istaći jednu stvar. Saglasnost ili nesaglasnost podnosioca prijave nije od uticaja na ishod postupka. Naime, patent će svakako biti priznat, jedino treba utvrditi tekst i broj patentnih zahteva koji će biti sadržani u rešenju.[51]

Druga mogućnost koju na raspolaganju ima nadležni organ jeste da odbije zahtev. Do toga će doći ukoliko u postupku suštinskog ispitivanja prijave utvrdi da nisu ispunjeni svi uslovi. Ipak, i u ovoj fazi nadležni organ može doneti nemeritornu odluku. Radi se o odbacivanju prijave ako podnosilac ne plati takse i troškove koji se odnose na objavu podataka o priznatom pravu. Protiv odluke Zavoda postoji pravo na žalbu. Žalba se izjavljuje Vladi u roku od 15 dana od prijema odluke. Inače, po slovu Zakona o državnoj upravi protiv odluka posebnih oranizacija pravo žalbe se ne pretpostavlja, već se može izjaviti samo kad je to zakonom određeno.[52] Protiv rešenja Vlade može se pokrenuti upravni spor.

E. Faza upisa priznatog prava, izdavanja isprave i objavljivanja priznatog prava

Nakon pozitivnog okončanja postupka, preostaje da nadležni organ upiše podatke o priznatom pravu u odgovarajući registar, da podnosiocu izda potvrdu o priznatom pravu i da to priznato pravo objavi u službenom glasilu. Isprava o priznatom pravu sadrži registarski broj patenta, podatke o nosiocu patenta, podatke o pronalazaču, naziv pronalaska i datum izdavanje isprave. Na osnovu svega do sada iznetog, nije teško pretpostaviti da se za izdavanje isprave i objavu priznatog prava plaćaju propisane takse i troškovi.

Faza objave je od velike važnosti jer se patent stiče od trenutka objavljivanja u službenom glasilu, a važi od trenutka podnošenja prijave. Dakle, patent važi i retroaktivno, od samog trenutka podnošenja prijave. To posledično rezultira dvema činjenicama. Najpre, imajući u vidu trajanje postupka za priznanje prava na patent, dešava se da jedan deo roka trajanja patenta prođe u toku postupka, odnosno pre nastanka patenta. Druga stvar, kada se prijava službeno objavi, treća lica se upoznaju sa prijavljenim pronalaskom, a još uvek je neizvesno hoće li uopšte taj pronalazak biti patentiran.[53] Zbog toga je zakonodavac predvideo institut prava iz objavljene prijave kojim podnosilac prijave stiče prava sadržinski identična kao patent. Ipak, ako patent ne bude priznat, smatra se da nikad nisu postojala ni prava iz prijave. Po svojoj pravnoj prirodi institut prava iz prijave bi imao karakter raskidnog uslova.

III ZAKLJUČAK

Postupak za priznanje patenta jedan je od mnogobrojnih posebnih upravnih postupaka u domaćem pravnom sistemu. Deluje da se nužnost postojanja nešto drugačijih pravila u ovoj oblasti ne dovodi u pitanje imajući u vidu složenost prava intelektualne svojine. Posebno odstupanje do kojeg dolazi u ovoj vrsti postupka odnosi se na rok odlučivanja o zahtevu, odnosno prijavi. Taj rok je mnogo duži u odnosu na opšti upravni postupak, a zbog kompleksnosti višefaznog postupka, neretko taj rok iznosi i par godina, što je neuporedivo duže u odnosu na rok od 30 ili 60 dana iz ZUP-a. Ipak, to je po prirodi stvari neophodno jer nije reč o klasičnom pravničkom znanju. Naime, u fazi suštinskog ispitivanja nedovoljnost pravničkog znanja dolazi do svoje potpunosti jer su u ovoj fazi neophodna adekvatna znanja stručnjaka iz oblasti prirodnih, tehničkih i medicinskih nauka kako bi se ispitalo da li pronalazak ispunjava materijalnopravne uslove zaštite. U pitanju su novost, inventivni nivo i industrijska primenljivost.

No, da bi se došlo do ove faze potrebno je da se prethodno ispita prijava i sa formalne strane, kao i da se prođe kroz ostale faze u postupku. Dosta pažnje se posvećuje blagovremenom plaćanju taksi, čiji iznosi nisu uopšte mali. Sam patent stiče se tek trenutkom objave priznatog prava, što je poslednja faza u izuzetno dugotrajnom postupku. Stoga je zakonodavac uveo institut prava iz prijave kojim se to koriguje i koji omogućava podnosiocu prijave ista prava kao kada bi patent bio priznat. Drugim rečima, po sistemu odloženog ispitivanja koji je u primeni u našoj državi, pravo se priznaje pre nego što se pristupi suštinskom ispitivanju prijave. Još jedan razlog koji govori u prilog postojanju ovog instituta jeste činjenica što se trenutkom objave prijave sva treća lica upoznaju sa pronalaskom čija zaštita se traži u postupku. Time se gubi tajnost pronalaska i treća lica dolaze u situaciju da iskorišćavaju pronalazak kome još nije priznata zaštita. Ipak, u slučaju da nakon suštinskog ispitivanja, patent ne bude priznat, onda se smatra da prava iz prijave nikad nisu ni nastala.

Stefan Milić*

ADMINISTRATIVE PROCEDURE FOR THE GRANT OF A PATENT

Summary

A patent is a legal form of protection granted for an invention. In order to obtain patent protection, an administrative procedure must be carried out before the Intellectual Property Office, which is organized as a special governmental body under the supervision of the Ministry of Economy. During this procedure, it is assessed whether the criteria of novelty, inventive step, and industrial applicability are met. The procedure for granting a patent is one of many specialized administrative procedures within the domestic legal system. The necessity of distinct procedural rules in this field is generally not questioned, given the complexity of intellectual property law. A notable deviation in this type of procedure concerns the time frame for deciding on the application. This period is significantly longer than in general administrative procedures; due to the complexity of its multi-phase structure, the decision-making process often takes several years, in stark contrast to the 30- or 60-day deadlines prescribed by the General Administrative Procedure Act. Nevertheless, such duration is inherently justified, as the procedure does not rely solely on conventional legal expertise. In the substantive examination phase, legal knowledge proves insufficient, and the involvement of experts from the fields of natural, technical, or medical sciences becomes essential in order to assess whether the invention meets the substantive legal requirements for protection. Considerable attention is given to the timely payment of fees, which are by no means insignificant. A patent is granted only upon the phase of publication of the application, which represents the final stage of an exceptionally lengthy procedure. Therefore, the legislator has introduced the concept of the "right arising from the application" to address this issue. This legal mechanism provides the applicant with the same rights as if the patent had already been granted. In other words, under the deferred examination system applied in the national framework, the right is provisionally recognized before the substantive examination of the application begins. Another justification for this legal construct is the fact that, upon the publication of the application, third parties become aware of the invention for which protection is being sought. This leads to a loss of confidentiality, allowing third parties to potentially exploit the invention before protection is formally granted. However, if the substantive examination ultimately results in the refusal of the patent, it is deemed that the rights arising from the application never existed.

Key words: administrative procedure, special adminsitrative procedure, patent, invention, Intellectual Property Office, special governmental bodies.

* Istraživač-pripravnik u Inovacionom centru Univerziteta u Nišu, demonstrator na Pravnom fakultetu Univerziteta u Nišu, stefan.milic@icun.ni.ac.rs, stefan.milic@prafak.ni.ac.rs

[1] Čl. 33 Zakona o državnoj upravi (ZDU), Službeni glasnik RS, br. 79/05, 101/07, 99/14, 30/18 – dr. zakon i 47/18.

[2] Čl. 36 Zakona o ministarstvima, Službeni glasnik RS, br. 128/20, 116/22 i 92/23 – dr. zakon.

[3] S. Marković, D. Popović, Pravo intelektualne svojine, Beograd, 2022, 101.

[4] Čl. 7 Zakona o patentima (ZP), Službeni glasnik RS, br. 99/11, 113/17 – dr. zakon, 95/18, 66/19.

[5] P. Dimitrijević, Upravno pravo, Niš, 2021, 242.

[6] Čl. 1 Zakona o opštem upravnom postupku (ZUP), Službeni glasnik RS, br. 18/16, 95/18 – autentično tumačenje i 2/23 – odluka US.

[7] D. Milkov, Upravno pravo II – upravna delatnost, Novi Sad, 2017, 74.

[9] Z. Lončar, Posebni upravni postupci, Zbornik radova Pravnog fakulteta u Novom Sadu br. 4, 2016, 1234.

[11] M. Prica, Supsidijarna i shodna primena Zakona o opštem upravnom postupku, Zbornik radova Pravnog fakulteta u Nišu, godina LX, br. 91, 2021, 100.

[12] Detaljnije o ovome: M. Prica, Odnos Zakona o opštem upravnom postupku i drugih zakona u pravnom poretku Republike Srbije, u: Izazovi pravnom sistemu (ur. G. Marković), tom I, Pravni fakultet Univerziteta u Istočnom Sarajevu, Istočno Sarajevo, 2021, 154-162.

[15] Z. Miladinović, Pravo intelektualne svojine, Kragujevac, 2009, 32-33.

[17] Izuzetno, ako je reč o pronalascima koji su međusobno povezani na taj način da ostvaruju jedinstvenu celinu, odnosno pronalazačku zamisao, tada podnosilac jednom prijavom može tražiti zaštitu za sve te pronalaske.

[19] S. Marković, D. Popović, op. cit., 114.

[20] N. Milosavljević, Kumulacija subjektivnih prava intelektualne svojine sa posebnim osvrtom na kumulaciju patenta i prava na industrijski dizajn, Zbornik radova Pravnog fakulteta u Nišu, godina LXIII, br. 103, 2024, 140.

[21] S. Marković, Pravo intelektualne svojine i informaciono društvo, Beograd, 2018, 84.

[22] S. Šokinjov, Pravo industrijske svojine, Kragujevac, 2023, 95.

[23] S. Marković, D. Popović, op. cit., 117.

[25] S. Marković, D. Popović, op. cit., 118.

[26] Preuzeto sa sajta Zavoda za intelektualnu svojinu, https://www.zis.gov.rs/wp-content/uploads/PRIMER_pronalasci_na_racunaru_15_7_2019.pdf, datum pristupa: 13. 07. 2025. godine.

[30] S. Marković, D. Popović, op. cit., 122.

[34] S. Marković, Pravno intelektualne svojine, sveska prva, Uvod: Pravo intelektualne svojine, Deo prvi: Pravo industrijske svojine, Niš, 1982, 72.

[35] S. Marković, D. Popović, op. cit., 123.

[36] Primera radi taksa za podnošenje prijave za priznanje patenta koja sadrži do 10 patentnih zahteva za pravna lica iznosi 10.320 dinara, za zahtev za izradu izveštaja o pretraživanju stanja tehnike 20.710 dinara, za zahtev za suštinsko ispitivanje prijave 10.320 dinara, za održavanje prava iz prijave počev od treće godine 14.470 dinara sa uvećanjem za svaku narednu godinu. Takse za fizička lica su upola manje. Više o taksama na: https://www.zis.gov.rs/prava/takse/, datum pristupa 18. 07. 2025.

[53] S. Marković, D. Popović, op. cit., 128.

* Junior research assistant at Innovation Center, University of Niš, demonstrator at Faculty of Law, University of Niš.